Етимологија

Mrkalj:
Aaa, to si bila ti?!?! :eek: :respekt:
... pa sam tražio kako se na mađarskom kaže vrh i nađem - čuč (csúcs).
čȕkačȕka ž 〈D L -i, G mn čẉkā〉 [/TD]
brdo ili brdašce s jedne strane izrazito strmo, s druge blaže nagnuto

✧ alb. çukë
Kliknite za proširenje...

Да, то сам ја била у птичјем лету без крила :ztongue: :respekt:
Схватила сам тада како лажу на фимловима кад човек пред судњи час, наводно види цео свој живот у флешкама.
Ништа ја нисам стигла да видим, мислим да је било времена толико мало да ми је мозак послао неку исечену поруку, као само "Ја..." од могућег "Јаој, падаааммм", и то је све.

Него, натера ме сад да размишљам јесам ли летела на стрмијој или блажој страни Чукарице, па сам, успут , коначно схватила разлику између чука и маља.

Чук је, као и Чукарица а можда и Вршка Чука, с једне стране рецимо стрм, а сдруге не само благ, него скроз раван.
http://www.takolako.rs/user/include/takolako/images/items/x_stanley_cekic_sa_drvenom_drskom_500g.jpg
А маљ је чукнут добро на обе стране, па је потпуно "благ", односно потпуно раван.
https://www.google.rs/search?q=malj...-emM-Gd0QX0nIEo&ved=0CCkQsAQ&biw=1200&bih=623

;)
Што ме подсети да вас питам, има ли везе етимолошки кад је неко "ћакнут" да је уствари "чукнут", да цитирам народ: чукнут у главу (дал је счук чукнут? или ударен счекић поглаву?), јер то би значило да је турски чекић заменио само обичан српски чук, а маљ је остао маљ.:D

И још, ако је маљ исто што бат (онај са којим се разбија камење) заправо батâ, а Бата је онај што "бата" (глагол) пред Божић, као Божић-Бата из песама, па се обично тумачи да он "бата"=корача (приближава се), а ако је маљ-бат, онда његови кораци одјекују надалеко и земља се тресе, јер чији кораци производе звук батâ, тај је голем као Див односно стари Бог (мој Гурга/ЂурЂе напр. лужичкосрпски Див Спрјавник....) и оставља огромне дивовске трагове стопала посвуда као Сава или Марко Краљевић (Савине стопе, Маркове стопе..)
Овде сам поредила Неуре са нама
http://forum.krstarica.com/showthread.php/693013-Antičko-nasljeđe-u-Srba

Умем лепо да изговорим али не умем да запишем дужине слога:
Да ли тај див Бата ("Богоособа") баата (корача тако да се земља тресе) наоружан батом (маљем) ?
 
Poslednja izmena:
Srebrena:
Да, то сам ја била у птичјем лету без крила :ztongue: :respekt:
С


;)
Што ме подсети да вас питам, има ли везе етимолошки кад је неко "ћакнут" да је уствари "чукнут", да цитирам народ: чукнут у главу (дал је счук чукнут? или ударен счекић поглаву?), јер то би значило да је турски чекић заменио само обичан српски чук, а маљ је остао маљ.:D


..)
Kliknite za proširenje...

Chuk i chakija su razlicite alatke, dochim da je chaknut u glavu od ove chakije, ali Bosanci imaju problem sa izgovorom tih glasova za koje je nazalost
nemam odgovarajuce znakove:D
 
Srebrena:
Напр. Поречје је део поред главног тока реке, једна од обала а наречје је део главног (стандардизованог) језика, једно од "обала" .
Kliknite za proširenje...

Постоји и разречје :D

books

стр 129 http://books.google.mk/books?id=bwt...kQ6AEwAg#v=onepage&q=деволске планине&f=false

кад се Реч, као Река раздели..
(Јел постојао икад термин Речје као синоним за Језик?)


Кажемо водоразделница или расток за појаву кад се река подели на два тока.
Врло ретко се деси да ти разделнички токови уливају у различита ушћа, али постоји случај реке Неродимке која је у немањићко време већ била раздељена тако (неко каже да није било природно него се људска рука умешала у тај раздел на два тока- близнака) да јој један ток одлази пут Црног мора, а други према Егејском мору. Могуће је да се то десило у време Ст.Уроша трећег, јер се од његовог доба променио назив Породим у Неродим (опет термини везани за реку која се облизнила и успешно и неуспешно, јер су се близанци разближњили, одн. отуђили ).

Bastiani:
Morava, poznata po tome što kad nadođe povuče sa sobom nanos, pa gde se nanos zaustavi od toga zavisi gde će da bude poplava. Imaju takve reke neko ime u geografiji. Kao takva je i u pesmu ušla. U 19. veku je inače bila plovna od Ćuprije.
Kliknite za proširenje...

Бастијани да не мислиш на водоплавну реку из песме? Кад плави, она наноси наплавине.
Можда је ту корен топонима Плав (ЦГ), Плевна/Плевен (БГ), Пљевља ..

Ако ће неко да пита за разлику сродних речи водоплован и водоплаван, .одн. плов- и плав- , одмах дајем мишљење шта се изродило из тих речи у савременом свијету:
од плов>пловка, од плав>плавуша:zcepanje:
 
Poslednja izmena:
Rayela:
Original postavio Пилипенда
Не знам како изгледа Вршка чука (Рајела, помагај, то је твој крај), али нагађам да би чука можда могла бити очукани, окрњени (не шиљат) врх. А?
Kliknite za proširenje...
Da, taj je, takav, ochukan malo na vr(h), kao vulkan kome fali vrh. Kupa neka.
E bas si stvarno genije sas ovaj ochukan vrh:heart:
Kliknite za proširenje...

Чука свакако нема везе са чукањем. :) То је очигледни романизам, у источној Србији свако треће брдо има "чока" у називу, плус нека влашка реч. Нпр. "Чока Њалта", "Чока Куругу", итд.
 
Poslednja izmena:
Пилипенда:
Па не очукавај нам тако дивну слику очукане чуке сас тамо неки романизми, видиш колико нам се допала :D
Баш си штреберски партибрејкер. ;)
Kliknite za proširenje...
Ma on se proslavio kao i Cane tim partibrejkerstvom, nego meni ova moja Chuka ne da mira:hahaha:
Procukah malo net, kad ono , vidi cuda, tih chuka ima i kod Crnogoraca.

Hotels in Gornja Čuka
 
nije_lako:
Kod Bugara je čukar - kamenjar... planinski vrh
http://bg.wiktionary.org/wiki/чукар
Kliknite za proširenje...

Pa što ne kažeš! ;)
Етимология
Един от балканско-балтийски ИЕ изоглос: бълг. чука, чукар, сръб. чука, чукар каменист връх, словен. диал. čukau „възвишение“, лит. kaukara „хълм“. Семантична иновация у южнослав. езици, съпътстваща балканската миграция на южнослав. племена, От същата ИЕ форма *keu-k- „изпъкналост, издутина“ са още ср.-в.-нем. hocker, hogger, hoger „издутина“, гот. hauhs прил. „висок“, осет. хох „планина“ (иран. *kauka-). Заета и в съседните балкански езици: нгр. τσούκα „земен насип“, алб. çukë „връх“, рум. ciucă, унг. csúcs „връх“.

Taj indoevropeizam je jedan ulični slivnik kroz koji sve ideje odu u kanalizaciju. :mrgreen:
 
Mrkalj:
Pa što ne kažeš! ;)
Етимология
Един от балканско-балтийски ИЕ изоглос: бълг. чука, чукар, сръб. чука, чукар каменист връх, словен. диал. čukau „възвишение“, лит. kaukara „хълм“. Семантична иновация у южнослав. езици, съпътстваща балканската миграция на южнослав. племена, От същата ИЕ форма *keu-k- „изпъкналост, издутина“ са още ср.-в.-нем. hocker, hogger, hoger „издутина“, гот. hauhs прил. „висок“, осет. хох „планина“ (иран. *kauka-). Заета и в съседните балкански езици: нгр. τσούκα „земен насип“, алб. çukë „връх“, рум. ciucă, унг. csúcs „връх“.

Taj indoevropeizam je jedan ulični slivnik kroz koji sve ideje odu u kanalizaciju. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...
A jel cekic ima veze s tim cukanjem?
 
Пилипенда:
Колико ја видим, оде ти у Чукотск за наредни годишњи одмор :lol:
Kliknite za proširenje...
Ma jok meni je ta Vrshka Cuka sudbina, usud, zelim ja da se maknem od nje, al nece ona od mene:D

- - - - - - - - - -

nije_lako:
Naš čekić ima veze sa Turcima. :lol:
Kod Bugara чук (čekić) ima veze čukanjem... ;)
Kliknite za proširenje...
A sta radi nas cekic? Chuka ili cvrkuce?
 
Игорь:
Нашао сам, на 16. страници Мирослављева јеванђеља стоје следећа два ретка:

и призвавь сьтника
lIUv5OK.png


сьтника дасть тѣло
XEKc9dB.png

GnN1QI7.jpg
Kliknite za proširenje...

Srebrena:
Јел то реч стотник?

books

http://books.google.rs/books?id=NZL...a=X&ei=pb_BU-HQCqWGywOL5YGYAg&ved=0CDYQ6AEwBQ

books

http://books.google.rs/books?id=YY9...g&ved=0CDAQ6AEwBA#v=onepage&q=стотник&f=false
Kliknite za proširenje...

Sinonim PERJANIK
Kod Nastasijevića u nekom romanu se pominju vitezovi PERJANICI kneza Lazara, ja sam mislila onda da su takvi imali bar po jedno peru na kalpaku, kao Starina Novak napr.

books


Knez ima tri tajnika i tri pobočnika; kapetan ..garda je jedinica od 400 ljudi itd..
books

str 307
http://books.google.mk/books?id=bwt...kQ6AEwAg#v=onepage&q=деволске планине&f=false
 
Poslednja izmena:
nije_lako:
Naš čekić ima veze sa Turcima. :lol:
Kod Bugara чук (čekić) ima veze čukanjem... ;)
Kliknite za proširenje...

Стварно мислиш да Срби, ни у прадомовини, ни на Балканском полуострву нису чули док су ковали мачеве чуком ономатопеју чук-чук ( а имали су мачеве којима се дивила Европа), или док су правили намештај или чамце истим чуком да нису опонашали звук чук, чук, него да су чекали толико векова да се татарофоно племе спусти са Волге, разапне шаторе код делте Дунава и према Цариграду, да су чекали д то племе загладни толико да прихвати веру из Цариграда, па да су чекали да се договоре са папа Николаусом како треба да се понашају сад кад су хришћани, па да сачекају још мало..док бугарско уво не чује чук, чук ономатопеју па по томе прозове "чекић", па онда тек да Срби именују алатку којом се вековима пре тога користе?:roll:

У Вилином лугу/Црној трави топоним Чука доводе у везу са рудницима , чуком и наковњем
http://www.poreklo.rs/2012/12/17/poreklo-prezimena-crna-trava/?lang=lat

У рударском крају Србије настаје ова легенда:
Srebrena:
Има једна лепа митолошка прича, ово ме подсети, о Сребрном цару. Кад људи дођу да копају руде и његово сребро, треба да "откуцају шифру" чекићима : "чук, чук, чук.." и , ако је све у реду , Цар им дозвољава да копају тако што његов слуга, патуљак Куч , откуца са унутрашње стране својим сребрним штапом брда куч, куч, куч..
Kliknite za proširenje...

Српски рудари одлазе, у време турака, и у руднике кји, по савременим гео-политичким картама припадају данас Бугарској, неки топоними још увек се зову према њима; сребренички рудари са братијом Дабиша одлазе у други део терена који се данас зове опет Бугарском, ипрепун је павликанаца итд..

Не могу да верујем да мислиш да су са Волге стигли коњаници, навикнути на степе, и да им је, као таквма, са таквога терена, познато рударство:eek:

Srebrena:
... коначно схватила разлику између чука и маља.

Чук је, као и Чукарица а можда и Вршка Чука, с једне стране рецимо стрм, а сдруге не само благ, него скроз раван.
http://www.takolako.rs/user/include/takolako/images/items/x_stanley_cekic_sa_drvenom_drskom_500g.jpg
А маљ је чукнут добро на обе стране, па је потпуно "благ", односно потпуно раван.
https://www.google.rs/search?q=malj...-emM-Gd0QX0nIEo&ved=0CCkQsAQ&biw=1200&bih=623
Kliknite za proširenje...

Слична реч се користи и код Влаха (који су такође вековима на Балкану пре Волгара), ево код Жагубице топоним објашњавају овако:
rum. cioaca cu nucu „vrh, cuka sa orahom", gde je rum. nuc, art. nucu „orah" latinskog porekla

Da je rumunski izraz bio Cioaca lui Cerban ocekivali bismo da srpskohrvatski toponim glasi Cerbanova Cuka (tj. sa prisvojnim ...
https://www.google.rs/search?q=Чук+...o+reči&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

што би значила да топоними "Чока" имају порекло из влашког језика (напр. банатска Чока) ,а "Чука" из српског језика.

Како бугари кажу чукаљ (Hallux valgus) ? Израстък или подутина? Или бунион?
Како ли су успели, којим језичким акробацијама да од "чук" произведу реч "бунион"?
http://media.muskuli.com/category/медицина/бунион-подуване-на-ставата.html#.U-ewqVfm61w
 
Poslednja izmena:
nije_lako:
Ako si poreklom bliža bugarskoj ili makedonskoj granici, onda će čukati. U drugim delovima zemlje srce i sat kucaju, čekićem se kuca, zakucava i kuje, kuca se na vrata i u drvo protiv uroka ... :D
Kliknite za proširenje...
Ma meni je ovo kuckanje sa cekicem nesto slabunjavo. To ja kuckam kada pokusavam da ukucam neko ekserche u zid, al bre ne mogu da
kazem da oni ogromni chekici kuckaju. Eto, ne mogu da se setim srpske reci za taj rad cekica. Mozda i ne poszoji.

- - - - - - - - - -

Пилипенда:
Много пута сам чуо да сељаци (у разним крајевима) траже од дјеце да им донесу чекић ријечима: „Дај ми оно чукче.”
Kliknite za proširenje...
Ti chukche je mali chekic, a chuik je obaj tezak veliki. Fali nam pravi glagol.:D
 
Srebrena:
Стварно мислиш да Срби, ни у прадомовини, ни на Балканском полуострву нису чули док су ковали мачеве чуком ономатопеју чук-чук ( а имали су мачеве којима се дивила Европа), или док су правили намештај или чамце истим чуком да нису опонашали звук чук, чук, него да су чекали толико векова да се татарофоно племе спусти са Волге, разапне шаторе код делте Дунава и према Цариграду, да су чекали д то племе загладни толико да прихвати веру из Цариграда, па да су чекали да се договоре са папа Николаусом како треба да се понашају сад кад су хришћани, па да сачекају још мало..док бугарско уво не чује чук, чук ономатопеју па по томе прозове "чекић", па онда тек да Срби именују алатку којом се вековима пре тога користе?:roll:

У Вилином лугу/Црној трави топоним Чука доводе у везу са рудницима , чуком и наковњем
http://www.poreklo.rs/2012/12/17/poreklo-prezimena-crna-trava/?lang=lat

У рударском крају Србије настаје ова легенда:


Српски рудари одлазе, у време турака, и у руднике кји, по савременим гео-политичким картама припадају данас Бугарској, неки топоними још увек се зову према њима; сребренички рудари са братијом Дабиша одлазе у други део терена који се данас зове опет Бугарском, ипрепун је павликанаца итд..

Не могу да верујем да мислиш да су са Волге стигли коњаници, навикнути на степе, и да им је, као таквма, са таквога терена, познато рударство:eek:



Слична реч се користи и код Влаха (који су такође вековима на Балкану пре Волгара), ево код Жагубице топоним објашњавају овако:
rum. cioaca cu nucu „vrh, cuka sa orahom", gde je rum. nuc, art. nucu „orah" latinskog porekla

Da je rumunski izraz bio Cioaca lui Cerban ocekivali bismo da srpskohrvatski toponim glasi Cerbanova Cuka (tj. sa prisvojnim ...
https://www.google.rs/search?q=Чук+...o+reči&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

што би значила да топоними "Чока" имају порекло из влашког језика (напр. банатска Чока) ,а "Чука" из српског језика.

Како бугари кажу чукаљ (Hallux valgus) ? Израстък или подутина? Или бунион?
Како ли су успели, којим језичким акробацијама да од "чук" произведу реч "бунион"?
http://media.muskuli.com/category/медицина/бунион-подуване-на-ставата.html#.U-ewqVfm61w
Kliknite za proširenje...

:eek: :lol:
Znači li to da je čekić naša reč ili turcizam? :lol:
Ja sam se našalila na račun reči čekić i naravno da ne mislim da Srbi nisu poznavali tu alatku. :zcepanje: U rudarskim poslovima je pijuk (kramp) imao veći značaj od čekića, dok su kod kovanja čekić i nakovanj neprikosnoveni. ;)
E, sad ... pitanje je kako su ga Srbi izvorno zvali. Kod nas su se najčešće spominjali kao sinonimi malj i bat (što mene više podseća na drveni čekić). Reč čuk se ređe sreće. Rusi koriste reč молоток, slovaci kladivo, poljaci młotek, makedonci чекан, latinski et malleus ...
 
nije_lako:
:eek: :lol:
Znači li to da je čekić naša reč ili turcizam? :lol:
Kliknite za proširenje...

Piše ti to na ovoj temi bar tri puta na dve poslednje strane pre nego što ti ovo pitaš :roll:

Ja sam se našalila na račun reči čekić i naravno da ne mislim da Srbi nisu poznavali tu alatku. :zcepanje: U rudarskim poslovima je pijuk (kramp) imao veći značaj od čekića, dok su kod kovanja čekić i nakovanj neprikosnoveni. ;)
E, sad ... pitanje je kako su ga Srbi izvorno zvali. Kod nas su se najčešće spominjali kao sinonimi malj i bat (što mene više podseća na drveni čekić). Reč čuk se ređe sreće. Rusi koriste reč молоток, slovaci kladivo, poljaci młotek, makedonci чекан, latinski et malleus ...
Kliknite za proširenje...

Misliš li da su Bugari po stizanju na Balkan, doneli sa sobom tradiciju pijuka i , čukova i maljeva i kujuka i klinaca?
И питала сам те да ли су могли сами Срби из ономатопеје да извуку реч чук, уместо да је узму од Бугара, по твоме?
За бугарско"чукање" ми користимо термин "као зец".



Praviš li ti uopšte razliku izmedju makedonskog, srpskog i bugarskog ili nemaš pojma o tome ?

Пилипенда:
„Оће да ми рикне моја чука, оће да ме стрефи шлог;)
Kliknite za proširenje...

Чука ти се расчукала, чује се све до Чуке, зато што су ти оним чукчетом чукнули на окно :)
Да си у Земуну, па да их подсетиш која је чука кад се чука у окно.
 
Poslednja izmena:
Ја разумела као "за разлику од наречја" које иде паралелно са главним, стандардним језиком, увек му наликује.. "разречје" иде намерно у супротну страну, иако је "од исте воде".
Нпр. као кад се разликујеш битно ако погрешиш слово па кажеш Добро веће;)
Као да си дошао да састанчиш на неком "вјећу", уместо што је дан при крају.
Одма' постанеш нетко други, височији ваљда, макар те то коштало говорне мане:D
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top