Етимологија

Додаћу и да је буквално – дословно, тј. од слова до слова (што постоји и у енглеском – literally), а не могу одољети да то наше БУК из букве, буквице и буквара не испишем и малко другачије – book[/I]. ;)


...

Ni ja ne umem da odolim a da ne primetim da rec bukvar ocigledno doolazi od reci bukva:)
Isti je slucaj ( a i objasnjenje je korektno i logicno) i u nemackom.
Die Buche ( bukva) koristila se za prve pisane spomenike (meko drvo pa su se pravile tablice od njega) pa tako imamo od reci Buche i rec
das Buch ( knjiga), a. i Buchstabe ( slovo).
Cenim da ste ovo sve ostalo u svom poetskom zanosi izmislili:D
A i ono englesko bukiranje ( knjizenje) takodje potice od te bukve, pa tako imamo i knjigovodju ( Buchhalter,bookkeeping).
 
Poslednja izmena:
Ja mislim da rec buka nema dibiduz nikakve veze sa bukvom, bukvarom nego je tu pre u pitanju ( nazalost) siromastvo naseg jezika.
Mene strasno nervira rec kosa jer ima desetak totalno razlicitih znacenja pa ako covek samo kaze kosa a ne pokaze na neciju glavu ili alatku
( mislim na onu za koshenje trave) ili ne kaze kosa tanka onda pojma nemamo o cemu je rec. usput , postoji i zensko ime Kosa.
Od Kosare:zcepanje:
 
:D
Слушај, Пилипенда, ословешћиван Крком, поводом ноћног сребренкастог одсаја воде, има једна песма, можда умеш да је пресловиш ;пева о Морави која ѕрни , јел има везе ѕрњење са одсјајем или не? Има и термин ѕмнити ,али мислим да је то различито од овог што ѕрни.(ѕ=дз)
Аууу... Ал ме нађе... Ово је једна од пјесама коју ми је немогуће само чути па идемо даље. Кад год је чујем, отпловим, потпуно ме обузме, прожме и избаци из свакодневице (ма „изува”, што би клинци рекли). О’ма ми се доваћа нека „сељакуша” (ништа погрдно, напротив, то је најплеменитија воћна ракија, она коју сеоски домаћин износи на астал претходно шаљући малог у подрум да донесе „ону за госте”) и тешко да ћу је испустити из руке све док петлови не запојев... Успут, знаш ли о чему пјесма пјева?
Кад сте ме већ овако, усред радног дана, „убили” непоновљивим Станишом и изванредном Биљом, ево да утројчим са чудесним Чедом Марковићем:



:Мени је то различито: ѕрњење и ѕмњење, претпостављам два врло различита значења ове две речи- прво би се односило на опажај ока, а друго на опажај ува.
У овој пјесми уво чује петлови који појев, а око угледава како Морава дзмни. Не знам за другу ријеч која би означавала то исто, ту лелујаву измаглицу која се надвија над ријеком у праскозорје, у свитање. Могло би се рећи да Морава измагљује, то је прилично тачно, али много ружније звучи. Морава омагљује ми звучи нешто боље, али ни близу као Морава дзмни. Морава магли је најљепше што бих могао урадити са маглом, али ту се губи чаролија измаглице...
 
Morava nije lepa reka, uvek je nekako blatnjava, tu je moj Timok vec mnogo lepsi.
A i Majna;)
Морава није само једна и није иста у цијелом току (токовима). Има и блатњавих дијелова када протиче кроз оранице и ливаде, али има и бистрих, жуборних, клокотавих... Шта ћу, Крка ми је испред свих и о томе нема збора, али Морава је ипак „краљица српских река”. Тимок слабо познајем, нисам често у том крају.
А Мајна... Ма боље џивџан у руци него Франкфурт на Мајни :lol:
 
Морава није само једна и није иста у цијелом току (токовима). Има и блатњавих дијелова када протиче кроз оранице и ливаде, али има и бистрих, жуборних, клокотавих... Шта ћу, Крка ми је испред свих и о томе нема збора, али Морава је ипак „краљица српских река”. Тимок слабо познајем, нисам често у том крају.
А Мајна... Ма боље џивџан у руци него Франкфурт на Мајни :lol:

Ja Moravu samo iz tih krajeva i poznajem.
Majna oko i u Frankfurtu nije bas mnogo uzbudljiva jer se tu vec uliva u Rajnu, ali je zato juznije prelepa reka sa vinogradima na brezuljcima.
Reku Krku ne poznajem nazalost ni Vrbas, a za tu reku moj muz ( Nemac) kaze da je najlepsa na svetu, odmah posle Neretve , a imao je srecu
da kao dete sa roditeljima ( pre 100 godina) putuje po Bosni i narocito Hercegovini.
I mene je Neretva raspametila, a i ja sam bila dete kada sam je jedini put i videla.

Inace smo svi skloni da volimo ono sto smo u detinjstvu prvi put i videli, doziveli pa nam se cini da je abs to najlepse na svetu.


Nista teze nego realno govoriti o gradu u kome je protekla nasa prva mladost
ili govoriti o devojci kojoj smo dali svoj prvi poljubac.. I nas grad prve mladosti
i svi ti ludi poljupci prvih ljubavnih ushicenja, nemaju niceg sa realnim svetom,
niti icega zajednickog sa ostalim dobima zivota.. Taj grad je tvrdjava u oblacima
u kojoj zive fantazije , ali nam se upravo tu dogodila i prva sreca i prva nesreca
i prva zabluda.


Tako i ja o Zajecaru i Timoku kao i Ducic o Mostaru i Neretvi:)
 
Vracanje na temu, a reke su nepresushni izvor price i raznoraznih reminiscencija da ne kazem secanja i uspomena.

U Ceshkoj je Vltava majka svih reka, ali kad ukucas u Googl Smetana, Vltava dobijes odmah tu predivnu muziku pod nazivom Moldau.
Od kud da se Vltava zove Moldau? Izvire u Moldaviji?
Rec Vltava je germanska , potice Wilth-ahwa sto je nekada znacilo divlja, neukrotiva reka, ali vidim da je sada to Moldava.


 
Аууу... Ал ме нађе... Ово је једна од пјесама коју ми је немогуће само чути па идемо даље. Кад год је чујем, отпловим, потпуно ме обузме, прожме и избаци из свакодневице (ма „изува”, што би клинци рекли). О’ма ми се доваћа нека „сељакуша” (ништа погрдно, напротив, то је најплеменитија воћна ракија, она коју сеоски домаћин износи на астал претходно шаљући малог у подрум да донесе „ону за госте”) и тешко да ћу је испустити из руке све док петлови не запојев...

Читам, читам па (се) мислим: баш је речит овај човек, гле како избегава одговор.;)

Успут, знаш ли о чему пјесма пјева?
.. да утројчим са чудесним Чедом Марковићем:
И он пева ѕмни, то чујем добро, а што чујем код Станише ѕрни, мора да нешто није у реду з мојим ушима. .
Знам о чем пјесма пева, имам негде у компу и започет мали есеј о томе како се некад рачунало време и колико пута су петлови (у нормална времена, пре хаарпа)) појали од поноћи до свитања, са посебним освртом на сродност са калдејским рачунањем времена

Разлику између ѕрни и ѕмни (може и ѕвни) објаснио ми један Гургусовчанин, с којим сам провела више година живота свог (сад се питам зашто )), па отуд знам и неке детаље из говора и географију Рајелиног краја, што би припадало оном непостојећем торлачком. наречју.,лепше ми да кажем староштокавски (иако они запиткују са Куј ? и Кво ? ал' не иде да кажем ни кујкавски ни квокавски , нико ме не би разумео).

Ѕрни треба да има везе са ѕрцалом и ѕиркањем, и означава одсјај, рефлексију светлости, зраке светлости и "бацање погледа" ...тако ми је словио вазда и ваздан.
А ѕмни и ѕвни у Гургусовцу је звук који настане, цитирам :"кад лупнеш у тести'че или празно грне, а оно ѕмниии..." ; .значи ѕмњење је оно што учен свет каже - -резонанција.Па, ако су лагали мене, и ја лажем вас:D

И, док ми нисте открили сви да слабије чујем :evil:, мислила сам да само Станиша из Врање правилно пева ту песму, јер ми је смисленије да река у свитање одсијава светлост , или под месечином пре "певца" лелуја светлост , него да одзвања и одјекује.
 
Poslednja izmena:
СжЧитам, читам па (се) мислим: баш је речит овај човек, гле како избегава одговор.;)


И он пева ѕмни, то чујем добро, а што чујем код Станише ѕрни, мора да нешто није у реду .
Знам о чем пјесма пева, имам негде у компу и започет мали есеј о томе како се некад рачунало време и колико пута су петлови (у нормална времена, пре хаарпа)) појали од поноћи до свитања, са посебним освртом на сродност са калдејским рачунањем времена

Разлику између ѕрни и ѕмни (може и ѕвни) објаснио ми један Гургусовчанин, с којим сам провела више година живота свога (сад се питам зашто )), па отуд знам и неке детаље из говора и географију Рајелиног краја, што би припадало оном непостојећом торлачком. наречју.
Ѕрни треба да има везе са ѕрцалом и ѕиркањем, и означава одсјај, рефлексију светлости, зраке светлости и "бацање погледа" ...тако ми је словио вазда и ваздан.
А ѕмни и ѕвни у Гургусовцу је звук који настане, цитирам :"кад лупнеш у тестиче или празно грне, а оно ѕмниии....значи ѕмњење је оно што учен свет каже резонанција.Па, ако су лагали мене, и ја лажем вас:D

И, док ми нисте открили сви да слабије чујем :evil:, мислила сам да само Станиша из Врање правилно пева ту песму, јер ми је смисленије да река у свитање одсијава светлост , или трепери под месечином пре "певца" , него да одзвања и одјекује.
Чујеш ти боље од мене, него је пре неког времена била дискусија шта значи реч "дзмни" у тој песми. :) Закључак је био, ако се не варам, да је реч о аудитивном феномену, не визуелном. :)

Ипак, ако Пилипенда каже како зна да то означава измаглицу над реком, склон сам да му поверујем. А и "ѕрни" у смислу "зрца се" (одакле вероватно и "зирнути") ми звучи потпуно могуће.

Што се тиче резонанце, ѕвни верујем да заправо значи звони. Ако је ѕмни иста реч, а вероватно јесте, јер је реч о сугласницима који лако мењају један другог (испред н, да извинете, имамо пример у речи гомна-говна), онда је ипак реч о звуку, мада не знам што би Морава изјутра имала неки нарочит звук који нема у друго доба дана. Или ја нисам довољно романтичан.
 
Што се тиче резонанце, ѕвни верујем да заправо значи звони. Ако је ѕмни иста реч, а вероватно јесте, јер је реч о сугласницима који лако мењају један другог (испред н, да извинете, имамо пример у речи гомна-говна), онда је ипак реч о звуку, мада не знам што би Морава изјутра имала неки нарочит звук који нема у друго доба дана. Или ја нисам довољно романтичан.
Вишак романтике би могао бити разлогом што се нашој Сребреној причуло да празно тестиче дзмни, а готово бих се окладио да дзвни. (Не знам поуздано, али мислим на исто што и ти већ рече.) Ма за све је крив тамо неки „гургусуз”. :D
Још кад прочитах како ми похвали рјечитост у избјегавању одговора... па сад нисам уопће сигуран да је и видјела оно објашњење Мораве која дзмни у праскозорје. Ма занесено то, земљу не доваћа, отпловило сарјечјима, да не кажем сливовима. ;)
 
Чујеш ти боље од мене, него је пре неког времена била дискусија шта значи реч "дзмни" у тој песми. :)
.... јер је реч о сугласницима који лако мењају један другог (испред н, да извинете, имамо пример у речи гомна-говна),
Нисам читала то, стварно знам "из народа" :D
Што се тиче сугласника- близнака, дати пример је необорив аргумент:klap:

Ма занесено то, земљу не доваћа, отпловило сарјечјима, да не кажем сливовима. ;)


Браво :klap::klap::klap::klap::klap:
Ово је већ 5. пост за који не могу да ти дам макар ту "репку", јер овај систем не прати Нас људе уопште.

:bye:
 
Poslednja izmena:
Нема ничег ексклузивно српског/православног нити хрватског/католичког у речима благословен и блажен.

Pogledajte prilog 334863


Naravno, slazem se s tim. ali mislim da se u katolickoj vise koristi. Iako ima i kod nas, npr. treci antifon u pravoslavnoj liturgiji.

U carstvu Tvome, sjeti nas se Gospode, kada dodjes carstvo Tvoje.
Blazeni siromasni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko;
Blazeni koji placu, jer ce se utjesiti;
Blazeni krotki, jer ce naslijediti zemlju;
Blazeni gladni i zedni pravde, jer ce se nasititi; . . .

Koristi se. Ali to je moderna rijec. Crkveno slovenska rijec je blagosloven. Kod nas isto znaci i blazen i blagosloven.
 

Ипак, ако Пилипенда каже како зна да то означава измаглицу над реком, склон сам да му поверујем.

мада не знам што би Морава изјутра имала неки нарочит звук који нема у друго доба дана. Или ја нисам довољно романтичан.
Malo sam guglala o toj izmaglici nad Moravom, nisam mogla da se pomirim da nisam nikada cula za rec дзмни.

Nasla sam i pricu kako je nastala ta pesma,, a utorka (Vranjanka) potvrdjuje da je to izmaglica.

U te dve nevelike strofe muškarac govori svojoj voljenoj da je zora svanula i da ga pusti, mora da ide. To je sve što se dešava u prvoj strofi. U drugoj mu ona odgovara da su petlovi "l'žovi" i da legne kraj nje, odnosno da ostane gde je i dotad bio. Ono što se ne kaže, a jasno je - ljubavnici su, u krevetu su, proveli su celu noć zajedno i on mora da ide, što će reći da baš i nije u redu da budu zajedno. O čemu li se tu radi? Zabranjena ljubav? Zvuči zanimljivo.

Sećam se da sam kao dete uvek bila u čudu zašto malo zasuze oke devojkama u Vranju dok se peva ova pesma. I onda mi je mama objasnila. Reč je o Turčinu, janjičaru, koji je bio s ovih prostora, koji je zbog ratnih zasluga dobrio čin i tražio da službuje u Vranju jer se sećao ponečeg iz detinjstva. I pronašao je rodbinu u Rataju, selu nadomak Vranja. Kako je odlazio u selo, tamo se zagledao u devojku (da l' je Zlata?) u koju se zaljubio. I tako - eto nemoguće ljubavi. Tragedija se već naslućuje. A onda je 1878, kad je general Jovan Belimarković oslobađao Vranje, sva turska vojska pobegla u noći između 30. i 31. januara. Taj momak čijeg imena ne mogu da se setim, a kojeg nigde na netu niti u knjigama nema (ja ga znam samo iz usmenog predanja), proveo je svoju poslednju noć s voljenom. I znao je da mora da se povuče, ako ga srpska vojska zatekne, s njim je gotovo. Kolika je to ljubav kad ni u smrtnoj opasnosti ne može da se odvoji od dragane i izvuče se iz njenog zagrljaja! I "petlovi pojev" i "Morava dzmni*"... a i ona je svesna šta ih čeka... i ostaju zajedno jedno drugo lažući. U pesmi se ne zna kraj, samo da nisu mogli da se odvoje, a završilo se tako što su oboje ubijeni.






http://miljalukic.blogspot.de/2012/12/tragom-tuzne-pesme.html
 
Malo sam guglala o toj izmaglici nad Moravom, nisam mogla da se pomirim da nisam nikada cula za rec дзмни.

Nasla sam i pricu kako je nastala ta pesma,, a utorka (Vranjanka) potvrdjuje da je to izmaglica.

Баш лепа прича, никад чула ни помислила.
Кад ме питао Пилипенда, а ја рекла да знам, подразумевала сам да је то љубавна прича двоје младих који нису стигли до статуса "имати свој вајат", него он улази у њену кућу, кроз ниски пенџер, натурлицх, и тихи су због укућана и мора да се искраде пре зоре, кад петлови пробуде све, па и укућане.
Та врста библијског предбрачног "познања" била је ткђ. забрањена у срединама као што је врањанска.

Лепше је да овакве приче из песме имају "хепи-енд" и на крају последње строфе да пише крупно ВАЈАТ.
 
Malo sam guglala o toj izmaglici nad Moravom, nisam mogla da se pomirim da nisam nikada cula za rec дзмни.

Nasla sam i pricu kako je nastala ta pesma,, a utorka (Vranjanka) potvrdjuje da je to izmaglica.

U te dve nevelike strofe muškarac govori svojoj voljenoj da je zora svanula i da ga pusti, mora da ide. To je sve što se dešava u prvoj strofi. U drugoj mu ona odgovara da su petlovi "l'žovi" i da legne kraj nje, odnosno da ostane gde je i dotad bio. Ono što se ne kaže, a jasno je - ljubavnici su, u krevetu su, proveli su celu noć zajedno i on mora da ide, što će reći da baš i nije u redu da budu zajedno. O čemu li se tu radi? Zabranjena ljubav? Zvuči zanimljivo.

Sećam se da sam kao dete uvek bila u čudu zašto malo zasuze oke devojkama u Vranju dok se peva ova pesma. I onda mi je mama objasnila. Reč je o Turčinu, janjičaru, koji je bio s ovih prostora, koji je zbog ratnih zasluga dobrio čin i tražio da službuje u Vranju jer se sećao ponečeg iz detinjstva. I pronašao je rodbinu u Rataju, selu nadomak Vranja. Kako je odlazio u selo, tamo se zagledao u devojku (da l' je Zlata?) u koju se zaljubio. I tako - eto nemoguće ljubavi. Tragedija se već naslućuje. A onda je 1878, kad je general Jovan Belimarković oslobađao Vranje, sva turska vojska pobegla u noći između 30. i 31. januara. Taj momak čijeg imena ne mogu da se setim, a kojeg nigde na netu niti u knjigama nema (ja ga znam samo iz usmenog predanja), proveo je svoju poslednju noć s voljenom. I znao je da mora da se povuče, ako ga srpska vojska zatekne, s njim je gotovo. Kolika je to ljubav kad ni u smrtnoj opasnosti ne može da se odvoji od dragane i izvuče se iz njenog zagrljaja! I "petlovi pojev" i "Morava dzmni*"... a i ona je svesna šta ih čeka... i ostaju zajedno jedno drugo lažući. U pesmi se ne zna kraj, samo da nisu mogli da se odvoje, a završilo se tako što su oboje ubijeni.



http://miljalukic.blogspot.de/2012/12/tragom-tuzne-pesme.html

Godine 1878, janičara odavno više nije bilo.

Reći ćete da nije važno ali ako neko pogreši u jednoj stvari može i u drugoj i u trećoj.

Sve u svemu, ja sam onaj štreber koji svaku priču mora da pokvari. :mrgreen:
 
Godine 1878, janičara odavno više nije bilo.

Reći ćete da nije važno ali ako neko pogreši u jednoj stvari može i u drugoj i u trećoj.

Sve u svemu, ja sam onaj štreber koji svaku priču mora da pokvari. :mrgreen:
Ма нека тебе, та врста „штреберства” је увијек благотворна. :)

Причу коју је Рајела пронашла на мрежи сам и ја чуо, додуше са мање детаља (име села, година и Белимарковић). И без јаничара – само Турчин и Српкиња. Е сад, нагађам, могуће да је неко препричавајући „турио” у причу јаничара да би он ипак некако био „наш”, мада то мени само квари причу. Управо то што смо као народ опјевали љубав „мрског Турета” и наше дјевојке ми је било посебно вриједно јер је издизало љубав изнад вјерских подјела. Како год, мислим да јаничара можемо оправдано занемарити јер су они укинути негдје почетком XIX вијека па претпоставка да је тај Турчин заиста био јаничар (ако је то уопће могуће) пјесму одвлачи у тешку геронтологију. Ово нагађање имена дјевојке (Злата) такође отпада јер се и она и он обраћају једно другом са „злато моје”.

Е сад тек слиједи заплет. Чачкајући не бих ли пронашао још какав траг те приче, налегао сам и ја на гуглање и богами нашао нешто сасвим друго – нашао да Морава дзвни! Ово је значење јасно – звони, одзвања, одјекује. На многим мјестима сам налазио и дзмни, без објашњења о значењу. Сад се стварно питам да ли дзмни или дзвни. Пошто (старомодно) мрежу користим за смјернице и наговјештаје, а провјеравам ипак по књигама или питајући људе којима вјерујем, тако ћу ишчепркати и ово. Поготово што се ради о једној од мени омиљених пјесама.

Засад само кратко размишљање.
Кад сам је први пут чуо, допала ми се. Наравно, пошто увијек хоћу да знам шта слушам, питао сам се шта то Морава ради. Распитујући се код музичара чух и пратећу причу о трагичној љубави и од њих сазнах за ту лелујаву измаглицу у праскозорје. Слика је била сасвим јасна и потпуна – Турчин је, знајући да не смије сачекати дан (ако мисли сачувати главу) ослушкивао пјетлове. Пошто пјетлови ипак нису дигитални, кукурикну они и кад не свиће, ништа природније нема него да се на свако њихово кукурикање дзирне кроз пенџер да се провјери да ли свиће. Е, али кад се над Моравом појави та измаглица, ту више нема сумње – свиће. Све се ту уклапало, све је било логично и природно, имало је смисла па даље нисам ништа запиткивао.
За ово да Морава дзвни сам, ето, малоприје сазнао. Није бесмислено, мада јесте мало пјеснички слободно. Звоне, одзвањају, одјекују брда, а не ријека... Међутим, могло би то значити да пјетлови појев, а њихово појење се разлијеже низ Мораву као што се јека одбија од брда. Кажем, мало слободније, али могуће.
Свакако, провјерићу.
 
И ја ћу да пређем у табор штребера, уопште ми се не свиђа да иједна и ичија ноћ буде последња заједничка ноћ, из било ког разлога. Ја гласам за срећан крај.
Лепше ми је да мислим да сваке ноћи петлови свирају фајронт љубавницима, као што у свако свитање свака река пресијава ( а, ?) и прелама младу сунчевину.
Зашто немамо тај израз, близњачки (аналоган?) месечини ?

Не знам за другу ријеч која би означавала то исто, ту лелујаву измаглицу која се надвија над ријеком у праскозорје, у свитање. Могло би се рећи да Морава измагљује, то је прилично тачно, али много ружније звучи. Морава омагљује ми звучи нешто боље, али ни близу као Морава дзмни. Морава магли је најљепше што бих могао урадити са маглом, али ту се губи чаролија измаглице...

Омаја и омајица;)

Чачкајући не бих ли пронашао још какав траг те приче, налегао сам и ја на гуглање и богами нашао нешто сасвим друго – нашао да Морава дзвни! Ово је значење јасно – звони, одзвања, одјекује. На многим мјестима сам налазио и дзмни, без објашњења о значењу. Сад се стварно питам да ли дзмни или дзвни.

Пошто пјетлови ипак нису дигитални, кукурикну они и кад не свиће..

За ово да Морава дзвни сам, ето, малоприје сазнао. Није бесмислено, мада јесте мало пјеснички слободно. Звоне, одзвањају, одјекују брда, а не ријека... Међутим, могло би то значити да пјетлови појев, а њихово појење се разлијеже низ Мораву као што се јека одбија од брда. Кажем, мало слободније, али могуће.
Свакако, провјерићу.

Па ние Гургусуз био л'жов

Петлови, по народним песмама ( у она давна времена кад је све било уредно, па су се напр. мачке париле искључиво у фебруару), могу три пута да запевају ..песме помињу "прве петле" сигурно, заборавих који су термини за оне наредне. Кад сам то раније разматрала, а нисам једина, има један рад антрополога старијег (ваљда Сима Тројановић)..закључила сам да поју отприлике на 2 сата размака , онда је то од поноћи до 6 сати ујутру.

Вероватно није једино значење ѕвњења ( и написано личи на "звоњење") одјек и јека, одзвон и звон, него и , ако се сетите оног тестичета, звук празног простора
( резон>резонанца).На том принципу је заснован звук добоша и бубња, напр ..слично је као код тестичета ..лупнеш, опна завибрира ..ваздух у "празном простору" пренесе и појача то треперење и чујеш звук- какав,такав... А река, иако није празан простор, има глас. Не може да одјекне као међ' брдима, и да звони..али уме да брбоће, жагори, ромори као киша на неком каменитом прелазу, да шуми , да шушка, да лопоће, да блобоће, да кркља као Крка :zper:, да бучи, да хучи..све је то неки речни ровор.( то је њен начин глагољања, упор. говор)))
Верује се да кад ставиш "увце на увце" - морску шкољку на ушну шкољку, можеш да чујеш глас мора, .:telefon:
 
Poslednja izmena:
A sti ti njih zoves jaNJicari? Ja ih znam kao janichare. Ovo sa "nj" je neki bosanski ?
Kao kada mesaju dz i dj?

Priznajem da se nikad nisam zapitao da li je pravilno janjičar ili janičar. Zato pogledam malo po internetu, i vidim da oblik janjičar ima nešto više pogodaka nego janičar. Ako je to neko merilo. Rečnik nedoumica kaže da su oba oblika pravilna.

A što se tiče "bosnaskog nj", tu si na sasvim krivom tragu. :) Naime, sr.Vikipedija. i hr.Vikipedija obrađuju pojam janjičar, a bs.Vikipedija pojam janičar.
 
Priznajem da se nikad nisam zapitao da li je pravilno janjičar ili janičar. Zato pogledam malo po internetu, i vidim da oblik janjičar ima nešto više pogodaka nego janičar. Ako je to neko merilo. Rečnik nedoumica kaže da su oba oblika pravilna.

A što se tiče "bosnaskog nj", tu si na sasvim krivom tragu. :) Naime, sr.Vikipedija. i hr.Vikipedija obrađuju pojam janjičar, a bs.Vikipedija pojam janičar.


tur. yeniçeri ← tur. yeni: nov + çeri: vojska

Dakle, ako bismo koristili turski izvorni izgovor bilo bi "jeničeri".
 

Back
Top