Етимологија

tur. yeniçeri ← tur. yeni: nov + çeri: vojska

Dakle, ako bismo koristili turski izvorni izgovor bilo bi "jeničeri".

Па да, на http://www.vokabular.org/?search=janičar&lang=sr-lat дају две дефиниције, једну за јаничар а другу за јЕњичар, позивајући се на етимологију коју наводиш. Само што ја у животу своме нисам чуо да је неко рекао јењичар.
 
Grci su od gris sto znaci sivi, ili bolje receno tamnoputi.
Ја сам, први пут у основној школи кад су их поменули, одмах замислила да су то људи у неком тешком грчу.
После, кад сам их уживо слушала постала сам сигурна да је тај грч најјачи у пределу гркљана јер тешко говоре и увек сам се питала, како ли су тек стари Грци хроптали и роптали у говору.
 
Poslednja izmena:
Grci su od gris sto znaci sivi, ili bolje receno tamnoputi. kao i cincari od cinza (portugulaski sto je ostatak neke latinstine) sto znaci sivo, ili opet tamnoputi.
Има велика тема о Цинцарима на птф. Историја и верујем да се тамо подробно бавило етимологијом речи "Цинцари". Ја знам за три претпоставке. Прва је да долазе од бугарске речи "син цара", што би требало да упућује на неке друштвене привилегије које им је неки владар некада доделио. Друга је најзанимљивија и полази од тога да је реч о потомцима ветерана римске Пете легије, који су се ту населили, а пошто се број пет на локалном језику говорио "цинц" или тако некако, отуд Цинцари.

Најзад трећа, рекао бих најтривијалнија али и по свему судећи исправна (тако је то најчешће :() је да је заправо реч о ономатопеји, да је реч о егзониму који користе Срби због тога што им говор тог народа звучи као "цинцање", цинц-цинц. Да подсетимо како једино Срби користе реч "Цинцари".

Као што видиш, то да назив долази од речи за сиво, то би била четврта претпоставка.
 
Има велика тема о Цинцарима на птф. Историја и верујем да се тамо подробно бавило етимологијом речи "Цинцари". Ја знам за три претпоставке. Прва је да долазе од бугарске речи "син цара", што би требало да упућује на неке друштвене привилегије које им је неки владар некада доделио. Друга је најзанимљивија и полази од тога да је реч о потомцима ветерана римске Пете легије, који су се ту населили, а пошто се број пет на локалном језику говорио "цинц" или тако некако, отуд Цинцари.

Најзад трећа, рекао бих најтривијалнија али и по свему судећи исправна (тако је то најчешће :() је да је заправо реч о ономатопеји, да је реч о егзониму који користе Срби због тога што им говор тог народа звучи као "цинцање", цинц-цинц. Да подсетимо како једино Срби користе реч "Цинцари".

Као што видиш, то да назив долази од речи за сиво, то би била четврта претпоставка.

Tako kazu i moji nemacki izvori, s tim sto ova druga pretpostavka ne iskljucuje trecu;)

Tako su ih Srbi nazvali zbog ( za Srbe ) komicnog izgovaranja broja pet,

Koji je jezik bio njihov ? Mislim bas na same Cincare. Oni su Vlasi iz Makedonije, ali im je srpski ocigledno bio maternji jezik.
 
Poslednja izmena:
Као што видиш, то да назив долази од речи за сиво, то би била четврта претпоставка.

Mislim da i neke novije njemacke karte koriste taj izraz kolko pamtim, mislim na kasni 18. i 19. vijek. Oba izraza, grci i cincari, se pocinju koristiti u to novije vrijeme stvaranja modernih drzava. Treba istaci da tad postoji jaka rasna politicka svjest. Rijec cincar nije tolko ustaljena, ona je novija Nasa stara rijec je ili vlah, ili aroman, pa cak i Roman u bizantskim spisima. Peta Rimska legija je bila davno. Cincar je pogrdna rijec, tako se shvata, ali kod nas u smislu cicije--on cincari itd--ali i to je novijeg datuma od Nusica i tog srpskog knjizevnog preporoda 19. vijeka.
 
Има велика тема о Цинцарима на птф. Историја и верујем да се тамо подробно бавило етимологијом речи "Цинцари". Ја знам за три претпоставке. Прва је да долазе од бугарске речи "син цара", што би требало да упућује на неке друштвене привилегије које им је неки владар некада доделио. Друга је најзанимљивија и полази од тога да је реч о потомцима ветерана римске Пете легије, који су се ту населили, а пошто се број пет на локалном језику говорио "цинц" или тако некако, отуд Цинцари.

Најзад трећа, рекао бих најтривијалнија али и по свему судећи исправна (тако је то најчешће :() је да је заправо реч о ономатопеји, да је реч о егзониму који користе Срби због тога што им говор тог народа звучи као "цинцање", цинц-цинц. Да подсетимо како једино Срби користе реч "Цинцари".

Као што видиш, то да назив долази од речи за сиво, то би била четврта претпоставка.

Јесте, за старе речи обично буде да су биле врло тривијалне.
Кад Срби кажу за неког да је цинцар, то значи да је велики шкртац, стиснута стипса или сребљољубац , не значи да је етноним Цинцар ( Аромун или Влах) али слажем са да има веза ономатопеја цин-цин, везана за звецкање новчића у кеси или џепу. У мјузиклу "Кабаре" направише хит од тог звецкања у песми "Money"
Што се тиче изговора "цинц" за петицу има логике (сваки шкртац би драмио и због петопарца, или закидао на мери да би зарадио макар и петопарац ), али , кад је Мркаљ на пдф историја, на теми о Подријетлу Истрана, постваио клип како данашњи истрански Аромуни, Власи, Цинцари говоре, дедица у клипу изговара нешто као шћинш, шјинш, као Власи који нису Цинцари.

http://www.blic.rs/data/images/2012-04-24/238241_novac-foto-dimitrije-goll_orig.jpg?ver=1372067194
http://www.arheo-amateri.rs/wp-content/uploads/2012/05/5_para_191211.jpg

Ево сад пете претпоставка, која је мени најубедљивија.Пошто су Цинцари врста Влаха ( из Грчке/Тесалије и Македоније) , говоре влашки, а и сами су прихватили да су Цинцари , реч је из влашког језика. Уопште сви Власи су шкрти и важи за њих изрека да "носе змију у џепу". Ти грчки Власи (вероватно поучени околним грцима, традиционалним среброљупцима) прославилису се као трговци и посредници робом, . за разлику од уобичајеног влашког сточарског занимања, па су их Власи (негрчки Власи) прозвали Цинцарима, јер цинцар (нагласак је на другом слогу) знаћи на влашком комарац, вероватно зато што, кад се радило о откупу "пију крв" , нападају са свих страна, зује око ушију и свихстрана, и никако да их се откачиш. (то важи и за све друге прослављене трговце))
Кад су много шкрти Власи крстили групе влашких трговаца Цинцарима, онда је то крајњи доњи ниво шкртости :D
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1034

Има и фраза у српском:"стис*о се за петопарац", опет стипса и шкртац, у складу са тим ситничав
Од исте ономатопеје за звук који проиводи инсект, зн,,,, зьн....је и реч зунзара, која се користи у српском за велику и бучну муву зунзару.
 
Poslednja izmena:
Мене интересује одакле нам термин ГОНА.

Саставни је део загонетки, одгонетки,,ако може да се загонета и одгонета, онда постоји и гонењање и гонетање. Постоји и надгонетање, као такмичење у тражењу сакривеног смисла или појма. Може да се надгони и у боју.. могу ветрови да се надгоне.. све у смислу такмичења или потере (гоњења) , па кад тако размислим, ГОНА је нека врста терања, како у менталном смислу тера да тражиш одоговр одм. разрешење, тако и у полном смислу.
https://www.google.rs/search?q=гона...оне+се&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

Претпостављам да је таква реч морала да постоји код старих мудрих народа, који се неким гонама изражавали неки језички или филозофски садржај.
Претпостављам, такође да је то било нешто као семе семена, суштина суштине, нешто што утиче на рађање новог, као у оплођавању јер у руском и свакојаким језицима користе реч гонада у смислу полних жлезда , па је можда и у речи нагон садржана.

Гонета је у грчком реч везана за жене, а жене/матере су у старини подучавале потомке језику и смислу, утврђивале животне вредности и стандарде кроз "узгој младунаца", па претпостављам то чиниле и кроз загонетке и одгонетке, као неки ниво језичке игре.
Пошто је погађање скривеног појма (загонетка) врста вежбе за мождану масу, а припада делом теренима прекогниције и слично, можда има и сличности са гаткама , из области (опет женских "работа")-гатања.

Овде има безобразних гонетања :
https://www.google.rs/search?q=смуг...угроша&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

Реч користе и у Врању и на Косову, и у Црној гори, и код Крке и на Крбави
search

https://www.google.rs/search?q=гона...гонета&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

Пробала сам да нађем у санскриту на нету, али одвуче ме гугл (пошто су о санскриту углавном текстови на енглеском) на енглески облик прошлог времена go>gone ..што значи да је ГОНА потекла из неког општег ИЕ корена, кад је чак и Енглез принуђен да "gone" некуда, иако није гоњен у неком надгоњавању.
 
Poslednja izmena:
Хм... Занимљиво, али БАШ занимљиво. Нисм залазио у тај рукавац, нисам пловио тим рјечиштем, али када бих кренуо, кренуо бих нагонски, свакако бих пошао од именице нагон и глагола нагнати (водећи рачуна да одгонетање не догнам до гонореје :lol:).

 
Мене интересује одакле нам термин ГОНА.

Саставни је део загонетки, одгонетки,,ако може да се загонета и одгонета, онда постоји и гонењање и гонетање. Постоји и надгонетање, као такмичење у тражењу сакривеног смисла или појма. Може да се надгони и у боју.. могу ветрови да се надгоне.. све у смислу такмичења или потере (гоњења) , па кад тако размислим, ГОНА је нека врста терања, како у менталном смислу тера да тражиш одоговр одм. разрешење, тако и у полном смислу.
https://www.google.rs/search?q=гона...оне+се&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

Претпостављам да је таква реч морала да постоји код старих мудрих народа, који се неким гонама изражавали неки језички или филозофски садржај.
Претпостављам, такође да је то било нешто као семе семена, суштина суштине, нешто што утиче на рађање новог, као у оплођавању јер у руском и свакојаким језицима користе реч гонада у смислу полних жлезда , па је можда и у речи нагон садржана.

Гонета је у грчком реч везана за жене, а жене/матере су у старини подучавале потомке језику и смислу, утврђивале животне вредности и стандарде кроз "узгој младунаца", па претпостављам то чиниле и кроз загонетке и одгонетке, као неки ниво језичке игре.
Пошто је погађање скривеног појма (загонетка) врста вежбе за мождану масу, а припада делом теренима прекогниције и слично, можда има и сличности са гаткама , из области (опет женских "работа")-гатања.

Овде има безобразних гонетања :
https://www.google.rs/search?q=смуг...угроша&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

Реч користе и у Врању и на Косову, и у Црној гори, и код Крке и на Крбави
search

https://www.google.rs/search?q=гона...гонета&rls=org.mozilla:en-US:official&tbm=bks

Пробала сам да нађем у санскриту на нету, али одвуче ме гугл (пошто су о санскриту углавном текстови на енглеском) на енглески облик прошлог времена go>gone ..што значи да је ГОНА потекла из неког општег ИЕ корена, кад је чак и Енглез принуђен да "gone" некуда, иако није гоњен у неком надгоњавању.

Ефендија, ти не угонета
око шта се ово окупило,
но си с краја почео тањега.
А мудар си и књижевник, кажу.
Учио си књигу у Цариград,
не некакву ћабу притврдио.
Али ти се јошт хоће памети -
потежа је ова наша школа.

:bye:
 
Враћам се на одгонетање Цинцара=Комараца., јер ми некако не иде да су Цинцари (етнички) сами себе називали комарцима или крвопијама.
Више језика меша термине муве (зунзаре) и комарца(цинцара, занзара..)..Изгледа да комарац припада породици мува.

Цинцарски средњевековни центар била је област Моско-поља, а москито је опет, у неким језицима ( (šp.mosca, mosquito, l.musca muha) мува.
Паде ми напамет онда да је Москопоље, уствари Поље Комараца, напр. као топоним Комарево- што би могао бити евентуални словенски назив/или превод назива Москопоља.
https://www.google.rs/search?q=koma...hannel=sb&gws_rd=cr&ei=7dHYU8jXJ46Y0QXbuYCQCQ
или је можда поље Мува (латински Muscapol, Muscapolis) , неко Мувљопоље, Мувљак.
Чак и Мувоград одговара Москопољу, који је у средњем веку био трговачки центар (за мување), и многи су се ту мували. да би неке парице/сребрњаке за себе смували.

То ми је логичније објашњење што су и сами Цинцари, на свом матерњем влашком, називали себе и свој народ (Мувама или) Комарцима.. јер би и ми, да потичемо и живимо у неком Комарчеву, или Комарчевском пољу, без икаквих погрдних асоцијација, рекли за себе да смо Комарци или са Комаропоља, или да живимо у Мувљаку (упор. бувљак, гљилак..) да смо Мувљаци. Или да смо из Мувопоља, били би Мувопољци.
А рекли бисмо и за неког превртљивог трговца, тзв "контроверзног бизнисмена" да је муватор, муваџија:D
И кад сам све ово овако склопила, испада да би се туђица "берза" могла мењати у српском језику називом "мувљак". Светска берза=светски мувљак.
 
Poslednja izmena:
Враћам се на одгонетање Цинцара=Комараца., јер ми некако не иде да су Цинцари (етнички) сами себе називали комарцима или крвопијама.
Више језика меша термине муве (зунзаре) и комарца(цинцара, занзара..)..Изгледа да комарац припада породици мува.

Цинцарски средњевековни центар била је област Моско-поља, а москито је опет, у неким језицима ( (šp.mosca, mosquito, l.musca muha) мува.
Паде ми напамет онда да је Москопоље, уствари Поље Комараца, напр. као топоним Комарево- што би могао бити евентуални словенски назив/или превод назива Москопоља.
https://www.google.rs/search?q=koma...hannel=sb&gws_rd=cr&ei=7dHYU8jXJ46Y0QXbuYCQCQ
или је можда поље Мува (латински Muscapol, Muscapolis) , неко Мувљопоље, Мувљак.
Чак и Мувоград одговара Москопољу, који је у средњем веку био трговачки центар, и многи су се ту мували. да би нешто смували.

То ми је логичније објашњење што су и сами Цинцари, на свом матерњем влашком, називали себе и свој народ (Мувама или) Комарцима.. јер би и ми, да потичемо и живимо у неком Комарчеву, или Комарчевском пољу, без икаквих погрдних асоцијација, рекли за себе да смо Комарци или са Комаропоља, или да живимо у Мувљаку (упор. бувљак, гљилак..) да смо Мувљаци. Или да смо из Мувопоља, били би Мувопољци.
А рекли бисмо и за неког превртљивог трговца, тзв "контроверзног бизнисмена" да је муваџија:D

Сребрена,
Цинцари су егзоним, тј. име којим их неко други назива, а у конкретном случају то су Срби. Ако за себе кажу да су Цинцари, то је зато што користе српску реч, а њихова реч, ендоним, како себе зобу, јесте Армањ. Нема комараца, мува и других инсеката. :)

Тачно је да су их Срби и не само Срби препознавали као шкртице, али претпоставка да је име Цинцар дошло отуд је крајње површна. Такође и да долази од звука цин-цин за звецкање новца је више виц него етимологија. Назив "цинцар" као метафора за шкртицу је настала очигледно по Цинцарима, а не обратно.

Разговарао сам о овим стварима са људима који се тиме баве, који су Цинцари и говоре тај језик. Не верујем да би пропустили да ми кажу како се комарац на цинцарском каже цинцар. Превод који наводиш је из језика Влаха источне Србије, који јесте сродан цинцарском али је ипак различит. Тако да бих проверио то за комарца.

Компликоване етимологије су обично погрешне. Навешћу ти мој пример. :)

Мој отац, који је имао вишак маште а мањак језичког образовања, причао ми је када сам био мали да је назив београдског насеља Чукарица, где смо живели, настао од немачке речи за шећер - цукер, цукар - пошто је, то је ординарна чињеница, насеље Чукарица настало уз шећерану која се ту налазила а и данас се налази (мада је затворена). Годинама сам то узимао као здраво за готово, пошто изгледа убедљиво и више него логично. Међутим, истина је још једноставнија. Просто-напросто, ту се налазила кафана коју је држао извесни Стева Чукар (е сад, како је тај добио име, не питај ме :) ). И тако је настала Чукарица. :)
 
А рекли бисмо и за неког превртљивог трговца, тзв "контроверзног бизнисмена" да је муватор, муваџија:D
И кад сам све ово овако склопила, испада да би се туђица "берза" могла мењати у српском језику називом "мувљак". Светска берза=светски мувљак.
Почнем ли да те мувам, испашће да сам дилер на берзи :rotf:
 
Почнем ли да те мувам, испашће да сам дилер на берзи :rotf:

Pa ima veze, što me zezate sad, i u ljubavnom muvanju i trgovačkim muvanjima, cilj je da se smuva:D , od trgovanja da ima za use i nase, a prvo podase
A zajedničke karakteristike tokom tog procesa jesu elementi prevare , samohvalisanja ili hvalisanja robe( i "udvarač-muvator" je neka vrsta ponuđene robe, btw) , improvizacija a bogami i inteligencija (kao snalaženje u nepoznatim okolnostima , tipa oće biti-neće biti), nadanja u uspešne (međuljudske) transakcije tipa "ja tebi- ti meni". mnogo predugovoranja , cenkanja itd..

I sličan je zvuk:D :kad udvarač zuji non-stop okolo, i kad berzanski dileri uzvikuju svi u glas, zunzaju. Zaprašivanje je ponekad spasonosno, strategija "autan":zcepanje:
Mada:think:, možda je ljubavna muvaža svrsishodnija kad se , kao propaganda, ubaci (između reči, odnosno u pozadini, ili postupkom demonstracije)) i zveket novčića ili šuštanje šuški, rndžanje skupe limuzine, letnjikovac na Palmi ili vidikovac u Portugalu itd..


Bastiani, probaću da proverim da li i moskopoljski Vlasi koriste isti vlaški izraz za komarce, ne garantujem uspeh ..trenutno o posebnom cincarskom jeziku vidim samo ovde par rečenica i vrlo malo (kao dijalektu) kod P.Es Durlića, a kapiram da sami Cincari tumače svoj jezik kao latinski (bežeći od rumunskog)
http://scd-lunjina.org/jezik_cincara/index.html
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=1060.0
http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=234.0

Na onoj Durlićevoj kartici što sam već prikazivala, valjda tamo srodnosti albanskog i vlaškog, i ostali romanofoni/latinofoni kažu slično, pa lično ne verujem da su Cincari nemaju taj izraz posebno što je i na latinskom i italijanskom slično ili isto:Lat. zinzalus. (Sursa: DEX98).. ţînţár (-ri), Var. ţinţar. Megl. ţănţar. Lat. zinzala cf. it. zanzara, v. fr. cincele, sp. cénzalo. –
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=1034

Rajela, ako ćeš u vlaške vode da zaploviš, evo ti neki linkovi
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/listanje-srb.php
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/fraze-srb.php
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/listanje-par.php



a ako naiđeš na latiničnu ortografiju, onda je c zapisano kao t sa donjom tačkom, kao u primeru црепана — ţrepană
 
Poslednja izmena:
Pa ima veze, što me zezate sad, i u ljubavnom muvanju i trgovačkim muvanjima, cilj je da se smuva:D , od trgovanja da ima za use i nase, a prvo podase
Зезамо те слажући се с тобом
шалећи се мало око свега
па м’јењамо мушки женским родом:
„У се, на се, а прво под њега!”
:D


A zajedničke karakteristike tokom tog procesa jesu elementi prevare , samohvalisanja ili hvalisanja robe( i "udvarač-muvator" je neka vrsta ponuđene robe, btw) , improvizacija a bogami i inteligencija (kao snalaženje u nepoznatim okolnostima , tipa oće biti-neće biti), nadanja u uspešne (međuljudske) transakcije tipa "ja tebi- ti meni". mnogo predugovoranja , cenkanja itd..
Све ово, и све друге силне странице које би се могле исписати поводом тога – све је то садржано у једној јединој ријечи (која је женском интуицијом и поменута у горњем наводу). :ok:
Сјећам се тог откровења... Читао сам неку књигу и читајући дио у ком главни јунак „лаже како зине”, све у ритуалу удварања... одједном ми се поглед сузи само на ту ријеч... Бљеснуло ми је пред очима као муња, насмијах се самом себи како то раније не видјех, а тако јасно пише! Све љубавне романе, све Казанове овога свијета, сву ту неисцрпну „умјетност завођења”, све је то језик чаробно сажео у само једну јединцату ријеч, у блиставо зрно мудрости, толико очито и истовремено сакривено баш онако како то стара народна и каже: „Најбоље је сакривено оно што је свима пред очима”!
Ко год угледа два саставна дијела спојена у ријеч УДВАРАЊЕ, све ће му се само касти. ;)
 
с
Мој отац, који је имао вишак маште а мањак језичког образовања, причао ми је када сам био мали да је назив београдског насеља Чукарица, где смо живели, настао од немачке речи за шећер - цукер, цукар - пошто је, то је ординарна чињеница, насеље Чукарица настало уз шећерану која се ту налазила а и данас се налази (мада је затворена). Годинама сам то узимао као здраво за готово, пошто изгледа убедљиво и више него логично. Међутим, истина је још једноставнија. Просто-напросто, ту се налазила кафана коју је држао извесни Стева Чукар (е сад, како је тај добио име, не питај ме :) ). И тако је настала Чукарица. :)

Ја сам пала с бицикле на тим чукаричким падинама, возећи од Толстојеве до Радничке, да бих сишла на Аду. Нисам хтела да кочим прелазећи преко неког расутог песка (неко се спремао да зида па је на улицу дотеран песак и ветар га разнео), па сам добила екстра убрзање, прелетела преко ручица бајса и онесвестила се због ударца. Освестила сам се тек у колима (ти људи чији је песак био видели су мој лет ,пренели ме у свој ауто и повезли у Дом здравља), ништа страшно, угануто десно раме због кога сам трпела месец дана болове усред испитног рока, и ољуштено стопало (којим сам кочила)) и чело- место где сам пољубила асфалт.

Требало би да је чука= врх или је чок=врх.

Стева (Стојко?) Чукар, наравно могао је буде и из породице чекићара ..
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Stotinu-cukarickih-svecica.sr.html
http://www.cukarica.info/index.php?page_id=518&lang=srpski

На нету, "Београд кога више нема" помиње се Стојан Јанковић, иначе Чукар..али он има кафану у Старом Граду

Пошто М. Ђ. Милићевић рече да је Чукар Београђанин, потражих га мало у списима. Нађем прво Чукареву кафану у једном списку кафана у Београду из 1880, и то у Македонској улици. Да ли је то Стојан? Јесте! Погледам списак кафана и кафеџија из 1860. године и нађем да у сокаку који води од Стамбол капије ка Два бела голуба, што је данашња Македонска, постоји кафана у власништву „Стојана Јанковића иначе Чукара“, а преко пута Коларчеве кафане. Тако смо сазнали и његово право презиме, а потврдила се претпоставка да му је Чукар надимак. А ту кафану издавао је Чукар неком другом. У списку власника имања из 1862. лепо пише да је Стојан Чукар власник једног у истом сокаку, што би морала да буде кафана. Још стоји да је по занимању механџија.

Има једна лепа митолошка прича, ово ме подсети, о Сребрном цару. Кад људи дођу да копају руде и његово сребро, треба да "откуцају шифру" чекићима : "чук, чук, чук.." и , ако је све у реду , Цар им дозвољава да копају тако што његов слуга, патуљак Куч , откуца са унутрашње стране својим сребрним штапом брда куч, куч, куч..
Много ми се допала та прича о инвертној ономатопеји, као да је падина брда оса која одваја два симетрична света- видљив и невидљив, одн. да је доњи свет само одраз у огледалу видљивог света.
 
Poslednja izmena:
с



Требало би да је чука= врх или је чок=врх.


.


Moguce, ali za to nema "materijalnih dokaza":D


Вршка чука је најсевернији део Старе планине 12 km источно од Зајечара. Простире се у правцу северозапад—југоисток. Према југоистоку висина се постепено повећава од 382—672 m. Преко највишег врха прелази српско—бугарска граница.
.



Lazu da je 12 km, u vrh glave je 3-4, ja kao da sam tamo i rodjena.
Stignes peshaka tamo za sat-dva.
 
с

Ја сам пала с бицикле на тим чукаричким падинама, возећи од Толстојеве до Радничке, да бих сишла на Аду. Нисам хтела да кочим прелазећи преко неког расутог песка (неко се спремао да зида па је на улицу дотеран песак и ветар га разнео), па сам добила екстра убрзање, прелетела преко ручица бајса и онесвестила се због ударца. Освестила сам се тек у колима (ти људи чији је песак био видели су мој лет ,пренели ме у свој ауто и повезли у Дом здравља), ништа страшно, угануто десно раме због кога сам трпела месец дана болове усред испитног рока, и ољуштено стопало (којим сам кочила)) и чело- место где сам пољубила асфалт.

Aaa, to si bila ti?!?! :eek: :respekt:

с


Требало би да је чука= врх или је чок=врх.

Pao mi na pamet vrh Crveni čot, (a sad vidim da ima i Pavlašov čot, po dr Ignjatu Pavlašu) pa sam tražio kako se na mađarskom kaže vrh i nađem - čuč (csúcs).


Sve mi vuče na isti koren i kad ja tamo, a ono - međutim:

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD]čȕka [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
čȕka ž 〈D L -i, G mn čẉkā〉 [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
definicija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 1%"]1. [/TD]
[TD]brdo ili brdašce s jedne strane izrazito strmo, s druge blaže nagnuto[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2. [/TD]
[TD]vrh brda [popeti se na čuku][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"]
sintagma.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #EFF9EE"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"]
frazeologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F8F0E3"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
onomastika.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
etimologija.jpg
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
alb. çukë [/TD]
[/TR]
[/TABLE]


:hahaha:
 
Poslednja izmena:
Не знам како изгледа Вршка чука (Рајела, помагај, то је твој крај), али нагађам да би чука можда могла бити очукани, окрњени (не шиљат) врх. А?
 
Poslednja izmena:
Не знам како изгледа Вршка чука (Рајела, помагај, то је твој крај), али нагађам да би чука можда могла бити очукани, окрњени (не шиљат) врх. [B]А[/B]?

Da, taj je, takav, ochukan malo na vr(h), kao vulkan kome fali vrh. Kupa neka.

- - - - - - - - - -


E bas si stvarno genije sas ovaj ochukan vrh:heart:
 

Back
Top