Етимологија

[Пилипенда]

A zasto prosta umjesto blagoslovena u definiciji rijeci halal.

Знам да се по Босни халаљење употребљава у значењу опроста, не и благосиљања.
Хоћеш рећи да халал изворно значи благосиљање?

 

[Пилипенда]

Ево сад пронађох да халал изворно значи – чисто, дозвољено (све оно што исламски закон дозвољава).

 

[Rayela]

A zasto prosta umjesto blagoslovena u definiciji rijeci halal.

Pa valjda je ovako narodCiji.

Ja recimo umesto alal ti vera kazem alal ti tjufta.
Ako bih za tu tjuftu rekla blagoslovena, ljudi bi se , jel, smejali i proglasili bi me ludom.

- - - - - - - - - -

Ево сад пронађох да халал изворно значи – чисто, дозвољено (све оно што исламски закон дозвољава).

Mala digresija, nema veze sa halalisnjem

Autor dela tvog nika bio je profesor u mojoj zajecarskoj gimnaziji

Ne i moj, ja sam malo kasnije rodila

 

[HamzaHumo]

Знам да се по Босни халаљење употребљава у значењу опроста, не и благосиљања.
Хоћеш рећи да халал изворно значи благосиљање?

Da, mislim da se u tom smislu koristiti, jer je religiozni termin. Npr. oni kao i jevreji imaju halal hranu, koja je dozvoljena i onu koja nije. Za to kod nas nema direktan prevod i pozajmljenica halal je OK, ali nas povezan termin je blagosloveno, ili po propisu kao posna hrana ili kao npr. kad pop blagoslovi slavski kolac ili tako nesto.
moze se prevoditi u smislu oprosta ali posto je to religiozni termin, meni je to vise u smislu kadjenja na posmrtnoj postelji ili pri pricescu, sto je isto vrsta blagosiljanja.

 

[Rayela]

Blagosloven je poezija, nema toj reci mesta u obicnom govoru.
samo ovako:


O, blagoslovena zemljo banatska, nepregledna, bogata, cvećem, voćem i svakojakim biljem zastrta ravnico! Ti si bašta po kojoj bi se putnik doveka šetao, a da ne oseti vrele kapi teškoga umora; ćilim na kome se mnoge zadovoljne kolibe, sela i tornjevi bele; pa ko se u tebi rodio, teško je tome i gledati hladne stene sumornih planina, a nekmoli o njih kršiti snagu.

 

[HamzaHumo]

Nema problema. Ali nemoj ga onda prevodit, drzi halal.

(A blagosloven je na engleskom "blessed" i koristi se, pa kako kod nas da se ne koristi? To je normalna rijec, i ko god ide u crkvu koristi taj izraz.)

 

[Пилипенда]

Ако је изворно халал све што је чисто тј. дозвољено исламским законом, онда је ваљда то дозвољено уједно и благословено од Алаха. То има смисла.

Благословено је прије свега вјерски израз који је, наравно, ушао и у поезију (првенствено вјерску, касније и свјетовну), али безбожницима остаје само поезија

 

[HamzaHumo]

Благословено је прије свега вјерски израз који је, наравно, ушао и у поезију (првенствено вјерску, касније и свјетовну), али безбожницима остаје само поезија

Ima i termin Blazen u nasem jeziku koji se vise koristi u Hrvata jer se u nasoj liturgiji po staroslovenskom u crkvama ne koristi, nego se koristi blagosloven. Zato taj izraz mozda i zvuci poeticno, jer je uzet direktno iz staroslovenske liturgije i nije modernizovan.

 

[Пилипенда]

Кад поменух безбожнике... Ајде да откуцам који ред па да идем кући (доста посла за данас)

Страна ријеч атеист се одомаћила код нас. Наравно, српска ријеч је безбожник, али занимљиво је то што атеист неће да буде безбожник него баш атеист. Зашто?
Чини ми се да је Клајн својевремено писао како безбожник заправо није добра замјена атеисту јер безбожник подсјећа на нешто крње, чему недостаје нешто, на нешто БЕЗ нечега. Е, то ми је још тада, чим сам то прочитао „отворило очи”.

Слутим (а слутити још једино знам) да се свако ко се представља као атеист заправо подсвјесно осјећа као безбожник, да се осјећа нецјеловитим тј. обезбоженим. Е, сад оно главно – што би то било лоше? Те ријечи „без” нечега не означавају само лоше, непотпуне, крње појмове. Зависи без чега је нешто – ако је без нечег доброг, онда јесте окрњено, али ако је без нечег лошег, онда је, напротив, само још боље. На примјер, нико се не буни против безгрешности јер гријех доживљавамо као лоше, па је, логично, бити без гријеха (безгрешан) добро. Безнађе је лоше јер наду сматрамо добром, али бесмртност је добра јер смрт сматрамо лошом, итд.
Дакле, кад неки атеист неће да буде безбожник, он тиме јасно показује свој став (кога можда и није свјестан), став да безбожништво представља крњост, а домаћа ријеч то бјелодано показује, копка изнутра, голица по стомаку и не да мира ни спокоја. Зато му је милија ријеч атеист јер је она страна па самим тим и сакривеног коријена. Тако ће много лакше лагати самог себе и сматрати се атеистом који ничим није окрњен.

 

[Сребрена]

Za to kod nas nema direktan prevod i pozajmljenica halal je OK, ali nas povezan termin je blagosloveno, ili po propisu kao posna hrana ili kao npr. kad pop blagoslovi slavski kolac ili tako nesto.

У црногорском приморју, кад ти у кући Црногорца муслимана изнесу послужење (сок, кафа, неважно...) кажу " нек' ти је 'алал"
У Србији се чује " алал ти вера ", не вера као религија, него се тако каже кад неког хвале што је нешто добро урадио или рекао, као напр.данас "супер","екстра", "прави си!"...

Зато му је милија ријеч атеист јер је она страна па самим тим и сакривеног коријена. Тако ће много лакше лагати самог себе и сматрати се атеистом који ничим није окрњен.

А значење је исто : а- тхеос, Без Бога
Није ли тешка претња : "Убићу Бога у теби", толико ће да га бије..а код безбожника је стално то убивено стање.

Ваљда толико и има туђица у језику, јер мање боле него домаћи изрази.
Угодније је бити мизантроп него намћор коме смета и човечија сенка.. човекомрзац , нељуд , нечовек..

 

[HamzaHumo]

У црногорском приморју, кад ти у кући Црногорца муслимана изнесу послужење (сок, кафа, неважно...) кажу " нек' ти је 'алал"
У Србији се чује " алал ти вера ", не вера као религија, него се тако каже кад неког хвале што је нешто добро урадио или рекао, као напр.данас "супер","екстра", "прави си!"...

Nek ti je alal, Let it be blessed." Alal ti vera, Blessed be thy faith. A to sto je to otislo u moderna shvatanja--super, bravo, svaka cast--ja to znam. Ne trebas mi ti govorit. ja sam odrasto u Mostaru, mi toga imamo tonu.

 

[Rayela]

Nema problema. Ali nemoj ga onda prevodit, drzi halal.

(A blagosloven je na engleskom "blessed" i koristi se, pa kako kod nas da se ne koristi? To je normalna rijec, i ko god ide u crkvu koristi taj izraz.)

Ja nikoga osim sebe ne poznajem ko koristi rec " blagosloven", doduse ne koristim je ni ja, ali je osecam, razumem, volim.
Blesseed nije to iako drugaciji prevod ne postoji.

Posto mi je nemacki neki kao drugi maternji jezik ( mada tako nesto i ne postoji, ali nema veze) ja stalno u glavi kao prevodim, stavljam na kantar
sta je lepse, konkretnije i tu uvek pobedjuje srpski
Postoje reci u srpskom ( a tu je bas i rec o kojoj diskutujemo) koje su toliko milozvucne da ih jednostavno ni u jednom drugom jeziku nema.

 

[HamzaHumo]

Pa eto ja da ti kazem, blagosloven = blessed, direktan prevod doslovno, jer je to crkvena rijec iz liturgije i ona je ista svugdje u hriscanstvu, a posto to ima u engleskom ima sigurno i u njemackom i na google translate je gesegnet (mada ja ne znam Njemacki).
I kako sam rekao, modernija rijec je blazen, ali posto mi koristimo staroslovensku liturgiju u kojoj se blagosloven spominje non stop na liturgiji, mi tu rijec blazen ne cujemo jer ne idemo u katolicke crkve u kojim je jezik modernizovan. (Blazena djevice Marijo, itd.)

 

[Rayela]

Pa eto ja da ti kazem, blagosloven = blessed, direktan prevod doslovno, jer je to crkvena rijec iz liturgije i ona je ista svugdje u hriscanstvu, a posto to ima u engleskom ima sigurno i u njemackom i na google translate je gesegnet (mada ja ne znam Njemacki).
I kako sam rekao, modernija rijec je blazen, ali posto mi koristimo staroslovensku liturgiju u kojoj se blagosloven spominje non stop na liturgiji, mi tu rijec blazen ne cujemo jer ne idemo u katolicke crkve u kojim je jezik modernizovan. (Blazena djevice Marijo, itd.)

Varas se, to su razliciti pojmovi. Glagol segnen na nemackom je blagosloviti, ali izraz selig ( blazen) postoji samo kod katolika, kod protestanata jok,
kod pravoslavaca takodje ne postoji. Ili ti mozda znas nekoga koga je SPC prvo proglaila blazenim da bi usao na listu cekanja za sveca?
Doduse kod protestanata ne postoje ni sveci ali to nije sada vazno.
Znaci da nije u pitanju moderna rec nego se radi o kanonima crkve.

 

[HamzaHumo]

Nemam pojma s Njemackim ni Njemackom kalickom srkvom. Blazeni doslovno prevedeno je blessed na engleskom, a to je blagosloven kod nas. Doslovno isto znace, isto ko sto bread, znaci hleb i kruh.
I opet cu ti rec, jer ti nisi upoznata sa pravoslavnom crkvom, blagosloven je srpska rijec jer je staroslovenska direktno uzeta iz staroslovenske liturgije. To jedini razlog, i zato tebi zvuci poeticno, a nije.
Otidji na google translate, pa probaj prevest blazeni sa Hrvatskog na Ruski.

 

[Rayela]

Nemam pojma s Njemackim ni Njemackom kalickom srkvom. Blazeni doslovno prevedeno je blessed na engleskom, a to je blagosloven kod nas. Doslovno isto znace, isto ko sto bread, znaci hleb i kruh.
I opet cu ti rec, jer ti nisi upoznata sa pravoslavnom crkvom, blagosloven je srpska rijec jer je staroslovenska direktno uzeta iz staroslovenske liturgije. To jedini razlog, i zato tebi zvuci poeticno, a nije.
Otidji na google translate, pa probaj prevest blazeni sa Hrvatskog na Ruski.

Ti mnogo nesto o crkvi ne znas jer da nije tako ne bi pricao o nemackoj katolickoj crkvi
I batali taj engelski,, ovde je tema srpski,, hrvatski, polsjki. I na poljskom i na hrvatskom, kao i na srpskom taj je glagol isti.
Blagosiljati je i na srpskom, poljskom, hrvatskom (na nemackom segnen, na engleskom to bless) jedno te isto, a kada crkva nekoga proglasi
blazenim to je savrseno druga prica i postoji samo u katolickoj crkvi.
Ako se na engleskom kaze God bless You, onda to nije da te Bog proglasi Blazenim ( to radi samo Papa u Rimu) nego jednostavno
" neka te Bog blagosilja".
Pa jel onomad Stepinac blagosiljan ili ga je Papa proglasio Blazenim?

 

[Сребрена]

a kada crkva nekoga proglasi blazenim to je savrseno druga prica i postoji samo u katolickoj crkvi.
Ako se na engleskom kaze God bless You, onda to nije da te Bog proglasi Blazenim ( to radi samo Papa u Rimu) nego jednostavno
" neka te Bog blagosilja".

Papah na sanskritu znači svašta loše- od lošeg, nečasnog čoveka do grešnika.
Ima blaženih i blaženstva u srpskom savremenom životu, ali se te reči ne koristi za religozna, nego za krevetska dostignuća
Da li taj način općenja ima veze sa RKC, ne bih javno

I opet cu ti rec, jer ti nisi upoznata sa pravoslavnom crkvom, blagosloven je srpska rijec jer je staroslovenska direktno uzeta iz staroslovenske liturgije. To jedini razlog, i zato tebi zvuci poeticno, a nije.

Blago+ slovo
Slovo u pravoslavlju i teologiji SPC ne znači grafemu za glas, nego "Logos" - nauku, znanje, smisao. suštinu govora, ideju..svašta lepo.
U početku beše Slovo, i Slovo beše u Boga, i Slovo beše s Bogom, i Slovo beše Bog. (u prevodima je češće Logos=reč)
Odatle viloslovlje (filozofija), bogoslovlje (teologija), jezikoslovlje (filologija), dzvezdoslovlje (astronomija)) itd..

Blago ? Verujem da bi trebalo da znači "bogato" (kao blago=riznica=imati puno) pre nego "blago", u smislu nije jako, neežno, umereno.

 

[Rayela]

Papah na sanskritu znači svašta loše- od lošeg, nečasnog čoveka do grešnika.
Ima blaženih i blaženstva u srpskom savremenom životu, ali se te reči ne koristi za religozna, nego za krevetska dostignuća
Da li taj način općenja ima veze sa RKC, ne bih javno




Blago+ slovo
Slovo u pravoslavlju i teologiji SPC ne znači grafemu za glas, nego "Logos" - nauku, znanje, smisao. suštinu govora, ideju..svašta lepo.
U početku beše Slovo, i Slovo beše u Boga, i Slovo beše s Bogom, i Slovo beše Bog. (u prevodima je češće Logos=reč)
Odatle viloslovlje (filozofija), bogoslovlje (teologija), jezikoslovlje (filologija), dzvezdoslovlje (astronomija)) itd..

Blago ? Verujem da bi trebalo da znači "bogato" (kao blago=riznica=imati puno) pre nego "blago", u smislu nije jako, neežno, umereno.

Moracu ja intenzivnije da se druzm s tobom. Svasta naucim ili tacnije shvatim.
Slovo ljubve

A na ova blazenstva druge vrste nije imuna ni SPC, ali ajde nije to tema

 

[Rayela]

@Srebrena

Od kud potice rec bukvica? Od bukve sigurno nije, a valjda nije ni od bukvara?

 

[Сребрена]

Нисам најсигурна, али ваљда ће да ме допуни неко ако не знам све:

Буки (букви) је друго слово старословенске азбуке (Аз-буки-Веди = ја слова знам, тако су бар наше прадеде или њихове прадеде учили да читају), од прва два слова аз+буки склопљен је израз азбука (као код Латина од алфа+бета, код Грка алфа+вит или код Јевреја алеф+бет).
Мислим да Бугари и Руси још увек користе буква=слово у језику, код нас је замењено...

Има везе са дрветом букве, јер су Словени користили кору дрвета букве (лако се одваја од стабла, сече и обрађује) као неку врсту свески за писање.
Буквар (књига) може да буде и од букве=слова, као словарник, речник.... и од букове свешчице на којој су вежбане (букве) слова.

А буквицу користимо у смислу "одржао предавање", "одржао слово" или "одржао беседу" , значи опет је у смислу буква=слово : говор, предавање (пренос знања говором), може "очитао сам му буквицу" да значи придику,тј. "одржао сам предавање о лепом понашању". Буквица= производ словења

Е сад , етимолошки, БУК је код свих словенских народа Буква дрво.
А у српском језику БУК је такође и водопад, кад вода "бучи" и ствара буку.

Мени је ово повезано :бук=водопад и бук=буква као слово ,али не знам како званични језикословци то интерпретирају:
...говор и речи у српском језику често се пореде и описују исто као што се описује вода , чак су (мени) сличне речи РЕКА и РЕЧ, и једно и друго тече однекуда (из извора, из човека), има свој ток (речни ток или реченица), имају циљ (ка другој реци, ка ушћу као што је реч упућена другом човеку ,да је он прими и прихвати, да се реч "улије" у њега као у ушће ).
За човека који лепо говори каже се речит је- поседује у себи реку, односно велики број капи воде чини реку, као што велики број речи доприноси да човек буде речит..
Капи воде (речи=делови говора ) чине реку, а речни ток је реченица (проширена/са притокама, уметнута/понорница , кратка, дуга, сложена /као водоток)

Сетићу се још таквих упоређења сигурно.

Напр. Поречје је део поред главног тока реке, једна од обала а наречје је део главног (стандардизованог) језика, једно од "обала" .

 

[Пилипенда]

Како је само пријатно пловити сребренкастим ријечним током... како подстицајно... поготово кад Сребрена лађу усмјери гдје треба, ка самој суштини... али о томе нешто више други пут, кад ноћ буде довољно мирна и глува да јој се у потпуности препустим...

Нисам најсигурна, али ваљда ће да ме допуни неко ако не знам све:

Буки (букви) је друго слово старословенске азбуке (Аз-буки-Веди = ја слова знам, тако су бар наше прадеде или њихове прадеде учили да читају), од прва два слова аз+буки склопљен је израз азбука (као код Латина од алфа+бета, код Грка алфа+вит или код Јевреја алеф+бет).
Мислим да Бугари и Руси још увек користе буква=слово у језику, код нас је замењено...

Има везе са дрветом букве, јер су Словени користили кору дрвета букве (лако се одваја од стабла, сече и обрађује) као неку врсту свески за писање.
Буквар (књига) може да буде и од букве=слова, као словарник, речник.... и од букове свешчице на којој су вежбане (букве) слова.

А буквицу користимо у смислу "одржао предавање", "одржао слово" или "одржао беседу" , значи опет је у смислу буква=слово : говор, предавање (пренос знања говором), може "очитао сам му буквицу" да значи придику,тј. "одржао сам предавање о лепом понашању". Буквица= производ словења

Додаћу и да је буквално – дословно, тј. од слова до слова (што постоји и у енглеском – literally), а не могу одољети да то наше БУК из букве, буквице и буквара не испишем и малко другачије – book.

Е сад , етимолошки, БУК је код свих словенских народа Буква дрво.
А у српском језику БУК је такође и водопад, кад вода "бучи" и ствара буку.

Мени је ово повезано :бук=водопад и бук=буква као слово ,али не знам како званични језикословци то интерпретирају:
...говор и речи у српском језику често се пореде и описују исто као што се описује вода , чак су (мени) сличне речи РЕКА и РЕЧ, и једно и друго тече однекуда (из извора, из човека), има свој ток (речни ток или реченица), имају циљ (ка другој реци, ка ушћу као што је реч упућена другом човеку ,да је он прими и прихвати, да се реч "улије" у њега као у ушће ).
За човека који лепо говори каже се речит је- поседује у себи реку, односно велики број капи воде чини реку, као што велики број речи доприноси да човек буде речит..
Капи воде (речи=делови говора ) чине реку, а речни ток је реченица (проширена/са притокама, уметнута/понорница , кратка, дуга, сложена /као водоток)

Сетићу се још таквих упоређења сигурно.

Напр. Поречје је део поред главног тока реке, једна од обала а наречје је део главног (стандардизованог) језика, једно од "обала" .

У мојим дјечачким ушима које су слушале бучење Скрадинског бука (а тада сам први пут сазнао да се водопад назива БУК), то је проговарала, говорила (словила) Крка.
Прија ми да вјерујем како је управо Крка и њен бучни ток заслужна за мој течни српски, разгранат тако да својим сарјечјима премрежи земаљски шар...

 

[Сребрена]

Како је само пријатно пловити сребренкастим ријечним током... како подстицајно... поготово кад Сребрена лађу усмјери гдје треба, ка самој суштини... али о томе нешто више други пут, кад ноћ буде довољно мирна и глува да јој се у потпуности препустим...

У мојим дјечачким ушима које су слушале бучење Скрадинског бука (а тада сам први пут сазнао да се водопад назива БУК), то је проговарала, говорила (словила) Крка.
Прија ми да вјерујем како је управо Крка и њен бучни ток заслужна за мој течни српски, разгранат тако да својим сарјечјима премрежи земаљски шар...

Тече језик ,теку речи , као река. Саречје не умем да преведем на речни говор овог трена.
У оним старим српским рукописима кажу напр. "тамо је град, рекомаго Призрен", и дуго нисам могла да разумем шта ту ради ова магична "река Маг",док ми није Лесандар објаснио да је то неки облик прошлог времена као "нареченог, названог Призрена".тзв. такорећи и сл. не умем да нађем тај облик од рекавши нешто, па сад да то буде у још једном прошлом времену иза.. или двапут иза... Као оно " бејаху били" за глагол рећи напр "рекаху били некад да се тај град има звати Призрен и то му је име- нареченије-назвање..нешто као они глаголски прилози хтевши и хотећи (хтети),али не знам да ли може рековши и рекоћи

Одлута с.к.р.о.з.
Има и оних што се одрекну (задате речи, части, рода , порода), као да су се удаљили од реке (своје казане речи) .....оних што порекну (врате реч унутра, као кад река понире, одједанпут се спусти у понор )...могло би да буде и оних што се дорекну (надодају претходном говору још података)...оних часних што се зарекну (дају заклетву- тверду реч,као да су се за Реч ухватили чврсто)..Претпостављам да је корен речи РЕКА и речи РЕЧ у слову старе азбуке Р'ци, што углавном читају као "Реци!".

Слушај, Пилипенда, ословешћиван Крком, поводом ноћног сребренкастог одсаја воде, има једна песма, можда умеш да је пресловиш ;пева о Морави која ѕрни , јел има везе ѕрњење са одсјајем или не? Има и термин ѕмнити ,али мислим да је то различито од овог што ѕрни.(ѕ=дз)

 

[Bastiani]

Слушај, Пилипенда, ословешћиван Крком, поводом ноћног сребренкастог одсаја воде, има једна песма, можда умеш да је пресловиш ;пева о Морави која ѕрни , јел има везе ѕрњење са одсјајем или не? Има и термин ѕмнити ,али мислим да је то различито од овог што ѕрни.(ѕ=дз)

Ја мислим да ти говориш о овој песми:

Није значи ѕрни него ѕмни/дзмни.

 

[Bastiani]

Нема ничег ексклузивно српског/православног нити хрватског/католичког у речима благословен и блажен.

Здраво, Маријо

Zdravo, Marijo,
milosti puna,
Gospodin s Tobom.
Blagoslovljena Ti među ženama
i blagoslovljen Plod utrobe Tvoje,
Isus.
Sveta Marijo, Majko Božja,
moli za nas grešnike,
sada i na času smrti naše.
Amen.

Ово је католичка верзија молитве, православна гласи "Богородице дјево"

А ево и православна молитва: Достојно је, ваистину, блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну и Матер Бога нашега.

Рајела је у праву у једној ствари, код католика има чин беатификације што се преводи као проглашаење за блаженог који се додељује заслужнима за веру. Али то није једино значење те речи.

У Библији се често помиње реч блажени - Блажени који плачу, јер ће се утешити; Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети
Блажени сиромашни духом итд.

А ово је храм Василија Блаженог

 

[Сребрена]

Јесте, то је та песма. Кад пева Биљана Крстић лепо се чује ѕмни/дзмни

Није значи ѕрни него ѕмни/дзмни.
[/QUOTE]

Мени је то различито: ѕрњење и ѕмњење, претпостављам два врло различита значења ове две речи- прво би се односило на опажај ока, а друго на опажај ува.

Е сад , етимолошки, БУК је код свих словенских народа Буква дрво.
А у српском језику БУК је такође и водопад, кад вода "бучи" и ствара буку.

Сетих се још једног поређења:кад човек (у бесу) прави буку- галаму, ларму, вику и дреку - он из себе избацује гомилу речи, углавном неповезаних и и преплетених ...посебно што тај бес наиђе као прасак, кад увиди неку ситуацију која води у бездан, кад "изгуби тло под ногама"; кад река прави бук и бучи она од себе одбацује гомилу раштрканих капи и млазчића, неповезаних и расплетених..посебно што бук настане кад река "изгуби тло под собом" и почне да пада у празно. И река и бесан човек који прави буку су у том тренутку "вансебни" (тај израз сам прочитала негде, нисам измислила).
Овако напр:

Букач у току свог "драња" расипа речи раштркано и острашћено(значи под притиском јаких осећања) , као што се код бука(водопада) расипају капи у свим смеровима (раштркано) и под притиском ,са снагом ("острашћено").