Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.865
Знам да се по Босни халаљење употребљава у значењу опроста, не и благосиљања.A zasto prosta umjesto blagoslovena u definiciji rijeci halal.
Хоћеш рећи да халал изворно значи благосиљање?
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Знам да се по Босни халаљење употребљава у значењу опроста, не и благосиљања.A zasto prosta umjesto blagoslovena u definiciji rijeci halal.
Pa valjda je ovako narodCiji.A zasto prosta umjesto blagoslovena u definiciji rijeci halal.
Ево сад пронађох да халал изворно значи – чисто, дозвољено (све оно што исламски закон дозвољава).

Знам да се по Босни халаљење употребљава у значењу опроста, не и благосиљања.
Хоћеш рећи да халал изворно значи благосиљање?
Благословено је прије свега вјерски израз који је, наравно, ушао и у поезију (првенствено вјерску, касније и свјетовну), али безбожницима остаје само поезија![]()
Za to kod nas nema direktan prevod i pozajmljenica halal je OK, ali nas povezan termin je blagosloveno, ili po propisu kao posna hrana ili kao npr. kad pop blagoslovi slavski kolac ili tako nesto.
Зато му је милија ријеч атеист јер је она страна па самим тим и сакривеног коријена. Тако ће много лакше лагати самог себе и сматрати се атеистом који ничим није окрњен.![]()
У црногорском приморју, кад ти у кући Црногорца муслимана изнесу послужење (сок, кафа, неважно...) кажу " нек' ти је 'алал"
У Србији се чује " алал ти вера ", не вера као религија, него се тако каже кад неког хвале што је нешто добро урадио или рекао, као напр.данас "супер","екстра", "прави си!"...
Ja nikoga osim sebe ne poznajem ko koristi rec " blagosloven", doduse ne koristim je ni ja, ali je osecam, razumem, volim.Nema problema. Ali nemoj ga onda prevodit, drzi halal.
(A blagosloven je na engleskom "blessed" i koristi se, pa kako kod nas da se ne koristi? To je normalna rijec, i ko god ide u crkvu koristi taj izraz.)
Pa eto ja da ti kazem, blagosloven = blessed, direktan prevod doslovno, jer je to crkvena rijec iz liturgije i ona je ista svugdje u hriscanstvu, a posto to ima u engleskom ima sigurno i u njemackom i na google translate je gesegnet (mada ja ne znam Njemacki).
I kako sam rekao, modernija rijec je blazen, ali posto mi koristimo staroslovensku liturgiju u kojoj se blagosloven spominje non stop na liturgiji, mi tu rijec blazen ne cujemo jer ne idemo u katolicke crkve u kojim je jezik modernizovan. (Blazena djevice Marijo, itd.)
Ti mnogo nesto o crkvi ne znas jer da nije tako ne bi pricao o nemackoj katolickoj crkviNemam pojma s Njemackim ni Njemackom kalickom srkvom. Blazeni doslovno prevedeno je blessed na engleskom, a to je blagosloven kod nas. Doslovno isto znace, isto ko sto bread, znaci hleb i kruh.
I opet cu ti rec, jer ti nisi upoznata sa pravoslavnom crkvom, blagosloven je srpska rijec jer je staroslovenska direktno uzeta iz staroslovenske liturgije. To jedini razlog, i zato tebi zvuci poeticno, a nije.
Otidji na google translate, pa probaj prevest blazeni sa Hrvatskog na Ruski.
a kada crkva nekoga proglasi blazenim to je savrseno druga prica i postoji samo u katolickoj crkvi.
Ako se na engleskom kaze God bless You, onda to nije da te Bog proglasi Blazenim ( to radi samo Papa u Rimu) nego jednostavno
" neka te Bog blagosilja".

I opet cu ti rec, jer ti nisi upoznata sa pravoslavnom crkvom, blagosloven je srpska rijec jer je staroslovenska direktno uzeta iz staroslovenske liturgije. To jedini razlog, i zato tebi zvuci poeticno, a nije.
Moracu ja intenzivnije da se druzm s tobom. Svasta naucim ili tacnije shvatim.Papah na sanskritu znači svašta loše- od lošeg, nečasnog čoveka do grešnika.
Ima blaženih i blaženstva u srpskom savremenom životu, ali se te reči ne koristi za religozna, nego za krevetska dostignuća
Da li taj način općenja ima veze sa RKC, ne bih javno
Blago+ slovo
Slovo u pravoslavlju i teologiji SPC ne znači grafemu za glas, nego "Logos" - nauku, znanje, smisao. suštinu govora, ideju..svašta lepo.
U početku beše Slovo, i Slovo beše u Boga, i Slovo beše s Bogom, i Slovo beše Bog. (u prevodima je češće Logos=reč)
Odatle viloslovlje (filozofija), bogoslovlje (teologija), jezikoslovlje (filologija), dzvezdoslovlje (astronomija)) itd..
Blago ? Verujem da bi trebalo da znači "bogato" (kao blago=riznica=imati puno) pre nego "blago", u smislu nije jako, neežno, umereno.


Додаћу и да је буквално – дословно, тј. од слова до слова (што постоји и у енглеском – literally), а не могу одољети да то наше БУК из букве, буквице и буквара не испишем и малко другачије – book.Нисам најсигурна, али ваљда ће да ме допуни неко ако не знам све:
Буки (букви) је друго слово старословенске азбуке (Аз-буки-Веди = ја слова знам, тако су бар наше прадеде или њихове прадеде учили да читају), од прва два слова аз+буки склопљен је израз азбука (као код Латина од алфа+бета, код Грка алфа+вит или код Јевреја алеф+бет).
Мислим да Бугари и Руси још увек користе буква=слово у језику, код нас је замењено...
Има везе са дрветом букве, јер су Словени користили кору дрвета букве (лако се одваја од стабла, сече и обрађује) као неку врсту свески за писање.
Буквар (књига) може да буде и од букве=слова, као словарник, речник.... и од букове свешчице на којој су вежбане (букве) слова.
А буквицу користимо у смислу "одржао предавање", "одржао слово" или "одржао беседу" , значи опет је у смислу буква=слово : говор, предавање (пренос знања говором), може "очитао сам му буквицу" да значи придику,тј. "одржао сам предавање о лепом понашању". Буквица= производ словења![]()
У мојим дјечачким ушима које су слушале бучење Скрадинског бука (а тада сам први пут сазнао да се водопад назива БУК), то је проговарала, говорила (словила) Крка.Е сад , етимолошки, БУК је код свих словенских народа Буква дрво.
А у српском језику БУК је такође и водопад, кад вода "бучи" и ствара буку.
Мени је ово повезано :бук=водопад и бук=буква као слово ,али не знам како званични језикословци то интерпретирају:
...говор и речи у српском језику често се пореде и описују исто као што се описује вода , чак су (мени) сличне речи РЕКА и РЕЧ, и једно и друго тече однекуда (из извора, из човека), има свој ток (речни ток или реченица), имају циљ (ка другој реци, ка ушћу као што је реч упућена другом човеку ,да је он прими и прихвати, да се реч "улије" у њега као у ушће ).
За човека који лепо говори каже се речит је- поседује у себи реку, односно велики број капи воде чини реку, као што велики број речи доприноси да човек буде речит..
Капи воде (речи=делови говора ) чине реку, а речни ток је реченица (проширена/са притокама, уметнута/понорница , кратка, дуга, сложена /као водоток)
Сетићу се још таквих упоређења сигурно.
Напр. Поречје је део поред главног тока реке, једна од обала а наречје је део главног (стандардизованог) језика, једно од "обала" .
Како је само пријатно пловити сребренкастим ријечним током... како подстицајно... поготово кад Сребрена лађу усмјери гдје треба, ка самој суштини... али о томе нешто више други пут, кад ноћ буде довољно мирна и глува да јој се у потпуности препустим...
У мојим дјечачким ушима које су слушале бучење Скрадинског бука (а тада сам први пут сазнао да се водопад назива БУК), то је проговарала, говорила (словила) Крка.
Прија ми да вјерујем како је управо Крка и њен бучни ток заслужна за мој течни српски, разгранат тако да својим сарјечјима премрежи земаљски шар...

Слушај, Пилипенда, ословешћиван Крком, поводом ноћног сребренкастог одсаја воде, има једна песма, можда умеш да је пресловиш ;пева о Морави која ѕрни , јел има везе ѕрњење са одсјајем или не? Има и термин ѕмнити ,али мислим да је то различито од овог што ѕрни.(ѕ=дз)


Кад пева Биљана Крстић лепо се чује ѕмни/дзмни
[/QUOTE]Сетих се још једног поређења:кад човек (у бесу) прави буку- галаму, ларму, вику и дреку - он из себе избацује гомилу речи, углавном неповезаних и и преплетених ...посебно што тај бес наиђе као прасак, кад увиди неку ситуацију која води у бездан, кад "изгуби тло под ногама"; кад река прави бук и бучи она од себе одбацује гомилу раштрканих капи и млазчића, неповезаних и расплетених..посебно што бук настане кад река "изгуби тло под собом" и почне да пада у празно. И река и бесан човек који прави буку су у том тренутку "вансебни" (тај израз сам прочитала негде, нисам измислила).Е сад , етимолошки, БУК је код свих словенских народа Буква дрво.
А у српском језику БУК је такође и водопад, кад вода "бучи" и ствара буку.