Етимологија

[Rayela]

То је нешто у стилу Дрино водо (жубора ти твога) Хехе

Мркаљ, имаш ли неке материјале за изучавање црквенословенског у ПДФ формату?

Meni je nesto drugo palo na pamet, bas u vezi imena reka, Na frizijskom se voda zove ava, na persijskom takodje,
a kod nas reke imaju imena Morava, Sava, Trnava, Mlava, Resava, Tamnava ( tu mu dodje i Vltava).

 

[MidHealer]

Meni je nesto drugo palo na pamet, bas u vezi imena reka, Na frizijskom se voda zove ava, na persijskom takodje,
a kod nas reke imaju imena Morava, Sava, Trnava, Mlava, Resava, Tamnava ( tu mu dodje i Vltava).

Hmm, na koji frizijski misliš? Ako misliš na frizijske jezike i dijalekte sa severa Nemačke, Holandije i Belgije, tamo se voda kaže water, odnosno wetter, ne "ava".


A što se tiče vode u persijskom (farsi) jeziku:

How do I say "water" (اب) in Persian?

In Persian (Farsi), water is called as aub (pronounced as the O in the word 'orange' and b in the word 'bell/bat'). Now pronounce O+B from both the above words = Sub/OB


Ovo je inače potvrdio moj kolega Iranac, čiji je maternji upravo farsi. Dakle, voda se na persijskom izgovara "ob", ne "ava".

 

[Rayela]

Hmm, na koji frizijski misliš? Ako misliš na frizijske jezike i dijalekte sa severa Nemačke, Holandije i Belgije, tamo se voda kaže water, odnosno wetter, ne "ava".


A što se tiče vode u persijskom (farsi) jeziku:

How do I say "water" (اب) in Persian?

In Persian (Farsi), water is called as aub (pronounced as the O in the word 'orange' and b in the word 'bell/bat'). Now pronounce O+B from both the above words = Sub/OB


Ovo je inače potvrdio moj kolega Iranac, čiji je maternji upravo farsi. Dakle, voda se na persijskom izgovara "ob", ne "ava".

Awa ( w ne v, moja greska), rumunski apa, .(ostfriesisch von awa: "Wasser), a to sto tvoj poznanik Iranac nikada nije cuo za neku
rec pa nisu ni moji poznanici ( ukljucujuci i mog muza native Nemca) culi da je postojao i Vulfila, ljude ne zanimaju neke uporedne lingvistike, sanskrit,
koreni indoevropskih jezika. A ako je tvoj poznanik lingvista onda mu pokazi ovaj link pa neka onda on ispravlja krive Drave i Morave, usput i Moldave
https://de.wikipedia.org/wiki/Ap_(Wasser)

Die zum Veda homologen Wassergenien Apas (auch āpas) im Avesta leiten sich vom Singular āpō ab, aus dem der weibliche Plural āpas gebildet wurde. Die Wassergeister sind somit weiblich. Äquivalentformen im Mittelpersischen sind ābān/Ābān (mit den Alternativformen āvān/Āvān). Hieraus ging im Gujarati dann āvā/Āvā hervor, das aber nur noch im religiösen Bereich verwendet wird. Das avestische Substantiv āpas stimmt somit exakt mit der Sanskritbezeichnung überein und beide beziehen sich auf die protoiranische Wurzel *ap-.




Dogadjale su se razne " palatalizacije" neko je cuo ovako, neko onako pa onda tako i zapisivao, ali se koreni reci znaju, a specijalci uvek imaju
i objasnjenja gde je i kako doslo do promene glasova.
Provincija Pandzab u Indiji ima recimo veze sa ovom vodom jer je to persijska rec za "pet voda" (panj-āb)

Verovatno je ovo B dozivelo istu sudbinu kao i B u srpskom, pa tako imamo Varvaru i Barbaru, Vavilon i Babilon.
U svakom slucaju savrseno je logicno da ova Morava ili Vltava ima direktnu vezu sa vodom iz sanskrita.

 

[Mrkalj]

Ovde je u pitanju gotska rec za vodu, ahwa ( agua), znaci nije sufiks nego voda, reka na gotskom.

Ma, đorđije gotski, da izvine tvoje damstvo.


Normalni slovenski sufiksi su -ava i -av. Npr. Sava, Rzav, Morava, Timava, Vipava i sl. Samo u Srbiji i Crnoj Gori javlja se 40-ak naziva reka i potoka sa sufiksom -ava:

Baljina Stava, Batlava, Berava, Binačka Morava, Kanal Brzava, Izvor Čavzava, Velika Cezava, Dobrava, Grešava, Jezava, Južna Morava, Krdžava, Kržava, Čezava, Mirosava, Mlava, Morava, Mumlava Voda, Nišava, Oprecava, Izvor Rikava, Radosava, Ramnava, Ravna Dubrava, Resava, Sava, Sunjava, Tamnava, Trava*, Tresava, Trnava, Velika Morava, Zabava Reka, Zapadna Morava, Željava, Žurava, Zvečava.

uz naseljena mesta koja su u dobrom broju slučajeva naziv dobili po imenu potoka: Batlava (Podujevo), Berava (Babina Greda), Bogava (Despotovac), Brzava, Dobrava, Morava,Krasava, Budisava, Darosava, Dikava, Crnišava Kokorava, Stražava, Donja Trnava, Vrbava, Dragosava, Dubrava, Kičava, Krasava, Kržava,Kujava, Ljubava, Mrčava, Nepričava, Pinosava, Prkosava, Randubrava, Ravnava, Šišava, Štava, Tmava, Turava, Vava, Višesava, Vukosava, Zvečava).

Eto, ako budem imao vremena staviću i nazive reka sa sufiskom -ava u Bosni i Hrvatskoj.

Prema tome, u zvaničnom objašnjenu etimologije naziva reke Vltava imamo makar tri skoka vere, tj. preterano zgodne slučajnosti:

1. "Germanska reč" "Wilthava" ušla je u slovenski, a onda je od slovenske reči Vltava nastala germanska reč Moldau.

2. -ahwa je germanska reč, i znači voda, i pritom ne treba uzimati u obzir mnogočestotni slovenski sufiks za reku -ava.

3. Vlatava se celokupnim tokom nalazi na slovenskom prostoru, ali naziv reke je, ipak, germanski što je i dokaz da su Germani nekada tu bili pre Slovena.

 

[Mrkalj]

Što bi rekao Pravi Vlah, cela ta germanska istoriografska i etimološka škola je - "natraška".

 

[Mrkalj]

Hmm, na koji frizijski misliš? Ako misliš na frizijske jezike i dijalekte sa severa Nemačke, Holandije i Belgije, tamo se voda kaže water, odnosno wetter, ne "ava".


A što se tiče vode u persijskom (farsi) jeziku:

How do I say "water" (اب) in Persian?

In Persian (Farsi), water is called as aub (pronounced as the O in the word 'orange' and b in the word 'bell/bat'). Now pronounce O+B from both the above words = Sub/OB


Ovo je inače potvrdio moj kolega Iranac, čiji je maternji upravo farsi. Dakle, voda se na persijskom izgovara "ob", ne "ava".

Svođenje naziva Vltava na "Divlju Vodu", metod je isti koji primenjuje naš kolega Ahil 71, kada izvodi tvrđava od tvrdava, gde dava znači tvrđava:

https://forum.krstarica.com/showthr...ao-Beograd?p=23259560&viewfull=1#post23259560

 

[Mrkalj]

То је нешто у стилу Дрино водо (жубора ти твога) Хехе

Мркаљ, имаш ли неке материјале за изучавање црквенословенског у ПДФ формату?

Drina najverpvatnije dolazi od Odrina od glagola odrati, odirati (up. Odra, Drava i sl.).

SCS, OCS, Staroslovenski, Crkvenoslovenski - Ćirilometodski standardni jezik:

http://www.banatika.com/ss.pdf

https://www.scribd.com/doc/16999728...enski-jezik-4ed-Zagreb-2003-T-C-K-600dpi-202s

To je više nego dovoljno, a evo i nešto usput:

https://www.scribd.com/document/98197942/slavenska-poredbena-gramatika-4-5

https://www.scribd.com/doc/47775602/Slov-slovnica-krajša-30-str

 

[Mrkalj]

Reke i potoci u Bosni i Hercegovini sufiksacije - ava:

Bjelava
Bregava
Brzava
Čava
Čečava
Cibava
Dubrava
Grbava
Grozničava Voda
Jošava
Krbava
Leava
Ljuskava
Ljutava
Mala Bjelava
Meljava
Mlava
Modrava
Penava
Ponjava
Radava
Rekava
Sava
Srnava
Suava
Svrakava
Tilava
Trnava
Trubava
Velika Bjelava
Žerava

 

[Mrkalj]

Reke i potoci u Srbaniji (Zapadnoj Srpskoj Krajini) sufiksacije - ava:

Berava
Crnava
Drava
Jošava Jezero
Kanal Jošava
Krbava
Mrsava
Nova Sava
Orljava
Stara Drava
Stara Trnava
Trnava

 

[Mrkalj]

Spužva, Spuž

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Спуж

Zvanično:
puž ✧ prasl. *pьlžь (slov. polž, češ. plž) ≃ v. puzati

spužva ✧ dalmat. ← lat. spongia ← grč. spoggiá

Da li je daleko od pameti zaključiti koliko su spužva i puž slični?

Da li je izglednija zvanična "jednačina": spužva ✧ dalmat. ← lat. spongia ← grč. spoggiá ili

lat. spongia ← slov. sьpǫžva → grč. spoggiá

pri čemu je izgovor stslov. nazalnog jusa ǫ bio najbliži [on] koji se zadržava u romanskom odrazu sponža?

 

[Mrkalj]

Plus, sunđeri su dolazili sa istočne jadranske obale zbog brojnih ostrva i relativne plitine.

 

[Mrkalj]

Original postavio haeul

Маслина - Знаш ли ти где маслине расту? Јеси ли их виђао у Русији, Украјини, Пољској или на било ком другом простору који се сматра могућом прапостојбине Словена?

Mi smo u diskusijama išli tako daleko da smo povezali šljivu i olivu. Prvo sam izveo šljivu iz s+liti tj. s+liva, pri čemu dolazi do palatalizacije početnog s u š ispred lj. Motiv - proizvodnja alkoholnog pića koje se prvobitno zvalo sliva gde se proizvod curi tj. sliva se. Onda smo slično, mislim da je to bio Vučko Vukelić, došli da je oliva nastala takože livenjem ulja (oleja, oleva, oliva). Onda sam povezao srpsku šljivu, stariju slivu sa nazivom za ljubičastu - lividus. Tako da kad neko sa šljivom na oku dože u ambulantu, otpustega sa konstatacijom (š)lividne prebojenosti očnih kapaka.

- - - - - - - - - -

Original postavio haeul

Трешња - Наводно прасловенска позајмљеница, присутна у другим словенским језицима. Зашто не когнат? Словенски назив за сродни воће: вишња.

Ima cela legenda veza na za Peruna i trešnju. Čovek široke opšte kulture zna

- trešnje spadaju u najviše drveće, a među voćem su definitivno najviše;
- trešnja se smatrala Perunovim drvetom jer je u nju često, logično jer je visoka, udarao grom ("Perun");
- Perun se na slovenačkom kaže još i Tresk;
- biljka čuvarkuća koju tradicionalno stavljaju na krov na slovenačkom se zove netresk, i ustvari čuva kuću od groma;
- logično je da je trešnja dobila ime po Perunu - Tresku.

 

[Rayela]

Da, tresnja je svakako slovenski izum. Nego je zeznuto da su drugi jezici rec za tresnju preuzeli iz grckog.
kerásion = grcki, Kirsche = nemacki, pranemacki ( althochdeutsch) = kirs, kirsa.
Nego lepo to zvucí sa Perunom i Ilijom Gromovnikom

 

[Mrkalj]

Da, tresnja je svakako slovenski izum. Nego je zeznuto da su drugi jezici rec za tresnju preuzeli iz grckog.
kerásion = grcki, Kirsche = nemacki, pranemacki ( althochdeutsch) = kirs, kirsa.
Nego lepo to zvucí sa Perunom i Ilijom Gromovnikom

Šta da radimo, Grčka je poznata po proizvodnji rena, celera i trešanja. Ups. koren Grk, koji vidimo i u latinskom i germanskom - opet...

Old English Grecas, Crecas (plural) "Greeks, inhabitants of Greece," early Germanic borrowing from Latin Graeci "the Hellenes," apparently from Greek Graikoi. Aristotle, who was the first to use Graikhos as equivalent to Hellenes ("Meteorologica" I.xiv), wrote that it was the name originally used by Illyrians for the Dorians in Epirus, from Graii, native name of the people of Epirus.

... apparently...

Grk, grkljan, grčiti se... opisuje način njihovog govora kakav je izgledao u očima susednih Srbalja.

 

[Mrkalj]

Groktati, graktati, grcati...

U vezi sa navodnim gotskim poreklom naziva reke Vltave (Wilthawa) treba reći da ima primera kako papa slovensku glagoljicu zove gotskim pismom, a neretki istoričar Gote smatra Slovenima. Pored svega toga:

In Gothic the 'doctor' is called lekeis, in most Slavic languages it is lekar derived from lek which means 'cure'. Or 'debt' is in Gothic dulg while in Old Slavonic it was dlǔgǔ which is derived from a same adjective which means 'long'.

 

[haeul]

In Gothic the 'doctor' is called lekeis, in most Slavic languages it is lekar derived from lek which means 'cure'. Or 'debt' is in Gothic dulg while in Old Slavonic it was dlǔgǔ which is derived from a same adjective which means 'long'.

Да је твој застранели protégé сада овде, вероватно би нам 'објашњавао' како су то заправо готске речи које су Словени преузели.

 

[Mrkalj]

Да је твој застранели protégé сада овде, вероватно нам 'објашњавао' како су то заправо готске речи које су Словени преузели.

Ma taj gotski je pod velikim znakom pitanja.

Gothic is an extinct Germanic language that was spoken by the Goths. It is known primarily from the Codex Argenteus, a sixth-century copy of a fourth-century Bible translation, and is the only East Germanic language with a sizable text corpus. All others, including Burgundian and Vandalic, are known, if at all, only from proper names that survived in historical accounts, and from loanwords in other languages such as Portuguese, Spanish, and French.

I za Vandale (Vend-ale) postoje teze da su slovenska plemena. Nema o ostalim plemenima ni slovca sačuvanog jezika. Otkud ideja da je gotski jezik istočnogermanski, otkud ubikacija na celokupnu slovensku evropu? Malo je sve to previše zgodno.

 

[Rayela]

Groktati, graktati, grcati...

U vezi sa navodnim gotskim poreklom naziva reke Vltave (Wilthawa) treba reći da ima primera kako papa slovensku glagoljicu zove gotskim pismom, a neretki istoričar Gote smatra Slovenima. Pored svega toga:

In Gothic the 'doctor' is called lekeis, in most Slavic languages it is lekar derived from lek which means 'cure'. Or 'debt' is in Gothic dulg while in Old Slavonic it was dlǔgǔ which is derived from a same adjective which means 'long'.

A koji Papa, mislim postojao je i bio jako omiljen i jedan Papa koji je bio slovenskog porekla.
E sad, taj konkretnojeste groktao, ali nema nidje veze sa njegovim groktanjem i nekakvim kurama, kurijama ili lekovima.
Grokce danas i Kurta i Murta, cak i na jako bezazlenim temama o jeziku.

 

[Rayela]

Svaki, cak i polupismen covek zna da su Vendi Sloveni, nije potrebno da ronjaju po arhivima, tako vec deca uce u skoli.
I nije to teza, to je stvarnost koju svaki covek u ( recimo ) Berlinu zna.
A sta tebe zapravo muci? Kazes da postoje nekakve teze, teza je nesto sto bas i nije dokazano,
Ja uvek pisem da su Vandali, nekakvi Vendi za koje svaki covek u Berlinu i okolini Berlina vec u skoli uci da su to bila
neka slovenska plemena. Do pre recimo 15 godina ( sada je te ljude pojela biologija) mogao je svako da cuje ko uopste
ume da slusha ( to je velika umetnost) da su preci, babe, dede nekog matorijeg coveka/zene bili Wendi i da je njihov jezik
bio neki slovenski jezik.

 

[Mrkalj]

coveka/zene bili Wendi.

Hauele, ene! Opet Vendi!

- - - - - - - - - -

A koji Papa, mislim postojao je i bio jako omiljen i jedan Papa koji je bio slovenskog porekla.
E sad, taj konkretnojeste groktao, ali nema nidje veze sa njegovim groktanjem i nekakvim kurama, kurijama ili lekovima.
Grokce danas i Kurta i Murta, cak i na jako bezazlenim temama o jeziku.

Osim tog pape iz 11. veka, koji piše o tome 1059. a to, pominje i Toma arhiđakon, splitski:

https://books.google.rs/books?id=98...m goticas litteras a quodam Methodio.&f=false

I Dicebant enim, Goticas litteras a quodam Methodio heretico fuisse repertas, qui multa contra catholice fidei norrnarn in eadem Sclavonica lingua mentiendo conscripsit. Quam ob rem divino iudicio repentina dicitur morte fuisse dampnatus.

”Doista rekoše (očevi učasnici Sabora) da su gotska (!) slova pronađena od nekakvog Metodija, jeretika, koji je mnogo toga protiv pravila katoličke vere i u tom istom slovenskom jeziku lažući napisao”.



http://remacle.org/bloodwolf/historiens/thomasdesplit/histoire8.htm

Treba istaći jednu simptomatičnu činjenicu baš ovde: Da je ćirilica, čim se pojavila, bila anatemisana od Katoličke crkve. To je bilo na tzv. Splitskom ili Solinskom saboru, održanom sredinom XI veka, nekoliko godina posle Raskola (odvajanja Istočne od Zapadne hrišćanske crkve) i to na našem području. O tome imam zabeleške preuzete od dva pisca, jednog Rusa, a drugog jamačno Poljaka.

Prvi je L.V. Berezin, koji u svojoj knjizi ”Хорватия, Славония, Далмация и Военная Граница” I, izašloj u Petrogradu 1879, kaže na strani 42 da je ”Na Splitskom saboru 1059 slovensko bogosluženje odbačeno ovim rečima: Dicebant enim [patres concilii] gothicas litteras a quodam Methodio haeretico fuisse repertas, qui multa contra catholicae fidei norma in eadem slavonica lingua mentiendo conscripsit.” Ja bih to ovako preveo: ”Doista rekoše (očevi učasnici Sabora) da su gotska (!) slova pronađena od nekakvog Metodija, jeretika, koji je mnogo toga protiv pravila katoličke vere i u tom istom slovenskom jeziku lažući napisao”.

Drugi je neki grof Valerijan Krasinski, koji u jednoj na francuskom izdatoj knjizi sredinom prošlog veka (”Verska istorija slovenskih naroda”) piše: ”Slovenska slova, pronađena od Ćirila, nisu ništa drugo nego modifikacija grčkog alfabeta obogaćena ponekim istočnim pismenom da bi se izrazili glasovi nepoznati u grčkom jeziku. Godine 1060, u Solinu (Dalmacija) oglasi Sinod da je ovaj slovenski alfabet đavolski pronalazak i da je Metod bio jeretik. Njega ipak i danas upotrebljavaju... Sloveni priključeni grčkoj crkvi, na čak i oni među njima koji priznaju suprematiju pape.” Misli na grko-katolike, koji ce odano drže ćirilskih pismena (Rusini y Galiciji).

Mi smo oba pisca, koji se samo u pojedinostima ne slažu, lojalno naveli. Kad se ovo zna, biće, možda, razumljivije sve docnije persekucije ćirilice iza kojih pape nisu bile vidljive!

http://www.scribd.com/doc/86344661/Cirilica-i-Srpstvo-Sv1-Lazo-M-Kostic

 

[Mrkalj]

Ovo s rezervom, nije sve baš tačno, ali većina jeste:

Goti su Slaveni, a ne Germani

"Gothi qui et Sclavi - Goti koji su i Slaveni.“ Regnum Sclavorum, (Kraljevstvo Slavena; poznato i kao Barski rodoslov ili Ljetopis popa Dukljanina).

"Libussa Goth. Reg." - Libuša kraljica Gotska; kraljica Bohemije u 7.st. potomak kralja Čeha.

„Slaveni, to su Vandali, žive diljem Polablja, njihove susjedne zemlje su Krakovija, Polonija, Bohemija i Slavonija, govoru gotski, a to je slavenski.“ Gobelinus Persona njemački historičar 14./15st

„Iliri i Tračani, Dačani i Goti govore istim jezikom.“ Strabon u 7.knjizi

Imena gotskih kraljeva su Slavenska, a ne germanska; Atanarić, Alarić, Ardarić, Teoderić, Valamir, Teodemir, Videmir, Otokar, Teodorić Veliki...


Mavro Orbini, Kraljestvo Slavena;
- „Vandali.... Goti, Ostrogoti, Vizigoti, Gepidi, Geti, Alani, Verli ili Heruli, Avari... Markomani... Tračani i Iliri koji svi pripadahu istom slavenskom narodu i govorahu istim jezikom. ....Francisus Irencius (1494/1495 – 1553, njemački historičar) u 3. Knjizi u poglavlju 10., gdje kaže da su Anti, za koje smo prije pokazali da su prema Prokopijevu svjedočenju pravi Slaveni zapravo Goti, pri čemu navodi svjedoke Ablabija (945.-1004., francuski historičar Gota) i Jordanesa (6.st., rimski historičar). U 1. Knjizi, poglavlju 45., taj isti Irencius piše da od Gota potekoše Slaveni, Anti, Avari, Skiri, Alani i dr., što potvrđuju također i Ablabio, Jordanes Alan (6.st.) i Pavao Warnefrid (720.-799.)“

- „Budući dakle da su Vandali pravi Goti, ne može se zanijekati da Slaveni nisu također jedan te isti narod s Gotima, kad svi proslavljeni pisci kažu da Vandali i Slaveni bijahu isti narod. Među tim je piscima i Biondo, koji u 1. knjizi I. Dekade kaže: Vandali, kojih ime potječe od rijeke Vandal, bijahu zatim prozvani Slaveni. Johannes Magnus (1488.-1544.) u l. knjizi piše da Vandali i Slaveni bijahu isti narod, te da se ne razlikuju ni po čemu drugom no imenom.“

- „Stoga se slobodno može reći i neprijeporno zaključiti kako Goti, Ostrogoti, Vizigoti, Gepidi, Geti i Vandali bijahu roda i jezika slavenskoga. K tome i Prokopije iz Cezareje (5./6.st-oko 565.) , koji je sudjelovao u Belizarovim pohodima protiv Gota i imao prilike općiti sa svim tim narodima, priznaje da su svi istoga roda i istoga jezika koji se, kako on kaže, zove gotski.“

- „Ni Peter Artopaeus Pomeranac (1491.–1563.) ne luči ni na koji način Vandale od Slavena,te ovako piše Münsteru: Kako rekosmo, u kraju Mecklenburgs duž obale na potezu od Holzacije do Livonije, življaše jedan jedini vandalski ili slavenski narod. Ugled tako ozbiljnih i glasovitih pisaca dopušta nam da slobodno zaključimo kako Goti,Vizigoti,Gepidi,Vandali i Geti pripadahu jedinstvenomu slavenskom narodu.“

- “Osim uglednim navodima tolikih učenih ljudi i proslavljenih pisaca, kojima smo pokazali da su svi spomenuti narodi pripadali slavenskoj naciji, isto se to može dokazati i proučavanjem imena istih tih ljudi, a koja se čitaju u autora djela o Gotima i o drugim sjevernim narodima. Mislimo na imena kao što su Vujdimir, Valamir, Sižimir, Teodomir, Frigimir, Svevlad ili, kako drugi iskrivljeno kažu, Sisvald, zatim Selimir, Gelmir, Radagast ili Radagazije, Rahimir, Rajmir i Sanko, od kojih jedan (prema Doglioniju) vladaše u Španjolskoj oko 823., a drugi oko 1064. godine. Tu su potom Sižismir, Vujsumar, Vitiša, Mizislav ili Mislav, Otokar, Vižislav, Sindžiban, Predimir i Obrad. Sva su ta imena nepobitno slavenska.“

- „Otokar, kojeg drugi zovu Odoakar, bijaše Slaven Rujanac, kao što piše Wolfgang Latz (1514.-1565.) na nekoliko mjesta u svojim Seobama naroda, te Albert Krantz (1450.-1517.) u 1.knjizi, poglavlju 35. o Vandaliji, a bijaše muž visoka rasta i zadrža vlast u Italiji petnaest godina. Prestravljen njegovom grozotom, čitav grad Rim mu izađe u susret,odajući tom slavenskom mužu veće počasti no što se pristoji smrtniku,a zatim ga pozdravi kralj Rimljana.“

- „Goti se tada podijeliše na Vizigote i Ostrogote, odnosno na gornje i donje Gote. Naime u Slavena, koji govore istim jezikom, kao i Goti, visij znači gornji, a ostoch ili istoch, znači istok, te stoga oni smješteni istočnije dobiše ime Ostrogoti, a oni na zapadu Vizigoti“
Kod svih naših historičara od 14.st.do 19st. Goti su Slaveni; Toma Arhiđakon, Ludovik Crijević Tuberon, Juraj Šišgorić, Vinko Pribojević, Mavro Orbin, Antun Vramec, Dinko Zavorović, Jakov Lukarić, Ivan Tomko Mrnavić, Juraj Ratkaj, Đorđe Branković, Pavao Ritter Vitezović, Ignjat Đurđević, Jerolim Kavanjin, Sebastian Dolci Slade, Andrija Kačić Miošić, Jovan Rajić, Matija Petar Katančić, Ivan Švear...

Za našu južnoslavensku historigrafiju je najznačajnij Barski rodoslov ili Ljetopis popa Dukljanina, osporavano djelo koje bi trebalo bi biti najznačajnije djelo južnoslavenske historije kasne antike i ranog srednjeg vijeka, ali nije, iz toga djela nacionalisti uzimaju što im odgovara, dok službena historiografija slavensko porijeklo Gota osporava, jer nije u skladu sa dogmama i novoprihvaćenim službenim stajalištima nadležne germanske historiografije. Ta historijska podvala da su Goti Germani događa se u 19.st, u eri germanizacije, odnosno u ekspanziji njemačkog i austrijskog carstva, gdje je trebalo smanjiti utjecaj Slavena, i što ih više odnaroditi i germanizirati, a krivotvorenjem slavenske povijesti u kontekstu već poznate podvale o doseljenju u 7st. dokazati da ionako nisu na svojoj zemlji. Pri tome se nisu ni libili krivotvoriti porijeklo slavenskih Gota, Vizigota, Ostrogota, (pa i slavenskih Markomana i Vandala) koji tada po njima postadoše Germani, što time znači da su oni historijski vladari Slavena i nasljednici Rimskog Carstva otud nazivi njemački Treći Reich i Österreich za Austriju, (čitaj; Istočno Rimsko carstvo), u takvoj germanskoj imperijalističkoj politici naši historičari od 14. do 19st. se nisu uklapali. Da bi svoje imperijalističke ciljeve kroz historiografiju ostvarili, pokrenuli su školovanja historičara, ponajviše iz slavenskih zemalja, to zanimanje je postalo plaćeno, od same države, dakle nitko po cijenu gubitka sigurnosti i egzistencije nije smio izaći iz tih okvira germanske historiografije i mita o doseljenju, to je suština o krivotvorenju povijesti Slavena i krađe naše ilirske povijesti koja otada više nije naša, zbog toga to je ovdje svrha našeg istraživanja, borba za istinu i vraćanje naše povijesti.

 

[Mrkalj]

Ignjat Đurđević (1675.-1737.) dubrovački pjesnik i povijesničar, astronom, isusovac, kasnije benediktinac, u Italiji je predavao po isusovačkim kolegijima, među ostalim i u Ilirskome kolegiju u Loretu. "zastupao uz osnovnu tezu da su ilirski, trački, sarmatski i slavenski jedan te isti jezik s više naziva smatrao je da su i stari Geti, nastanjeni na prostoru Moldavije, govorili tračko-sarmatsko-ilirsko-slavenskim jezikom; da je taj jezik, prema njegovoj klasifi kaciji, lingua matrix, tj. jedan od nastalih nakon općeg potopa; da je Wulfi lin prijevod Biblije slavenski, a ne germanski, jer su Goti zapravo Geti, odnosno Sarmati-Iliri; da je i Jeronimov prijevod slavenski, budući da je on Dalmatinac; da su svi Slaveni autohtono stanovništvo na Balkanu, odakle su se, primjerice, Poljaci i Česi pod vodstvom Dalmatinaca Leha i Čeha raselili na sjever itd."

"Napose ga je, čini se, ''žuljao'' problem germanskoga jezika i pretjerani pokušaji suvremenih njemačkih autora da u gotovo svim vlastitim imenicama pronalaze germanske tragove, pa je puno truda i argumenata uložio u to da dokaže kako je germanski lingua mista, nastao kao mješavina skitsko-germanskog i tračkog (tj. sarmatskog, ilirskog, slavenskog), grčkog, latinskog i talijanskog, kako je tijekom vremena gubio vlastite elemente a posuđivao tuđe, te kako je i njih iskvario do neprepoznatljivosti. Kada je, primjerice, morao opravdati odakle u germanskome grčkih riječi, upozorio je da su ih Germani preuzeli od Sarmata i pozvao se na Ovidija, koji u zbirci Tristia svjedoči kako su se Sarmati i Geti služili mnogim grčkim riječima iskvarivši im oblik."

"Libussa Goth. Reg." - Libuša kraljica Gotska; kraljica Bohemije u 7.st. potomak kralja Čeha. Ona sigurno nije govorila starogermanski.






A on kao njemački historičar 14.st nema pojma o nekim Gotima starogermanima: „Slaveni, to su Vandali, žive diljem Polablja, njihove susjedne zemlje su Krakovija, Polonija, Bohemija i Slavonija, govoru gotski, a to je slavenski.“ Gobelinus Persona 14./15st.

 

[Slavan]

Prema tome, u zvaničnom objašnjenu etimologije naziva reke Vltava imamo makar tri skoka vere, tj. preterano zgodne slučajnosti:

1. "Germanska reč" "Wilthava" ušla je u slovenski, a onda je od slovenske reči Vltava nastala germanska reč Moldau.

2. -ahwa je germanska reč, i znači voda, i pritom ne treba uzimati u obzir mnogočestotni slovenski sufiks za reku -ava.

3. Vlatava se celokupnim tokom nalazi na slovenskom prostoru, ali naziv reke je, ipak, germanski što je i dokaz da su Germani nekada tu bili pre Slovena.

По овоме би и назив једне државе - Lietuva (Литва/Литванија) и назив за град у Украјини - Полтава, били изграђени с германским суфиксом?

У балтичким језицима постоји суфикс -ava, (-uvа/е) и служи за творбу именица од глагола, понекад и од придева.

Зигмас Зинкјавичјус, један од водећих литванских лингвиста-историчара (говори све источнословенске језике и немачки) наводи да се у раним немачким летописима назив Lietuva (Литва) преноси као Lettowen. При том је у немачком е од литванског дифтонга ie, док -owen означава литвански хидронимски суфикс -uva (-ava):

Lietuva > Lettowen (савремени немачки: Litauen[/I]).

Тако каже овај чича Зинкјавичјус и додаје како су многи балтички етноними потекли од хидронима (хидроним → топоним → етноним).
Иначе, постоји једна мања река у Литванији која се зове Lietauka, а у прошлости се називала Lietava.
Осим суфикса (балтословенског), постоје занимљиве идеје и о корену речи, као и о могућности да назив државе долази по називу реке или од истог корена; да, тог корена који асоцира на нашу реч (глагол) и има исто значење.

--------------------------------

Што се тиче Полтаве, први помен је у Ипатијевском летопису из 1173. у коме се наводи име Лтава (утврђење на реци), да би се касније променило у Олтава, до данашњег - Полтава. У Кијевској Русији је постојала традиција именовања насеља по "најближој води" (реци).

 

[Slavan]

А шта беше с Влтавом?

Та "дивља вода" Влтава, дође на немачком нека "мутна Морава". Валовита Влтава.

(руски глагол вылить, чешки válet)

Реке са завршетком -ава у Чешкој (неколицина примера):
Сазава
Јиглава
Отава
Опава
Углава
Ослава...

али и топоними попут:
Шумава (од праслов. шума)
Модрава
Чернава... итд.

 

[Mrkalj]

Odlično. Odlične ideje.
Čisto da ja ne kažem nešto. Danas mi je palo na pamet da germansko Moldau (-au kao kod ponemčenih slovenskih prezimena na -ov, npr. Horstenau i sl.), čuva ranije slovenko stanje po pitanju početnog glasa M, dakle, pretpostavio sam da je nemačko Moldau izvedeno iz slovenskog Mltav(a) što bi značilo ona koja muči (ćuti) - mutava reka. Dakle, Vltava je moglo doći od Mltava (pomodernosrbljeno - Mutava).