Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.608
Inače, sam slovenski koren vlt, imamo u direktnom značenju vlati, tj. vlasi, što bi se moglo odnositi na reku punu vodene vegetacije.
"Vlatava" bi bio ekvivalent našoj Vlaisini.
Poslednja izmena:
Етимологија
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Inače, sam slovenski koren vlt, imamo u direktnom značenju vlati, tj. vlasi, što bi se moglo odnositi na reku punu vodene vegetacije.
"Vlatava" bi bio ekvivalent našoj Vlaisini.
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Посавременосрбљено звучи боље 
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.608
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Звучи ми далеко убедљивије од алтернативних теорија. Исто важи и за Влтаву.Znači, Mutava?
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
A od kud ti ideja da je vlas ( sede vlasi) isto sto i vlt?
Ono, moz da bidne, al ne mora da znaci?
Slavan
Poznat
- Poruka
- 9.537
Да, може да буде и не мора, али у неком смислу могу бити значењски повезане, као и многе друге сличне коренске основе (влат траве и влас косе)
Него, реци ти нама Рајела, пошто верујем да говориш немачки као матерњи, које би могло бити значење речи Молдава (Moldau)? Ја имам неке идеје, па...
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Prilicno dobro govorim nemacki, a sto naravno nema veze sa ovom pricom koju ovde pricamo
Ne.nemam ideju za Moldau ( Mozda slozenica od reci Mol i dau = rosa).
Cudno je da se ova reka kasnije ( u Nemackoj) zove Elba, a ne Vltava ili Moldau.
Vltava se vazi kao pritoka, ali je pritoka neporedivo veca od kao glavne reke.
Nego, koja je tvoja ideja?
- - - - - - - - - -
BlesavaZnači, Mutava?
Slavan
Poznat
- Poruka
- 9.537
Prilicno dobro govorim nemacki, a sto naravno nema veze sa ovom pricom koju ovde pricamo
Ne.nemam ideju za Moldau ( Mozda slozenica od reci Mol i dau = rosa).
Cudno je da se ova reka kasnije ( u Nemackoj) zove Elba, a ne Vltava ili Moldau.
Vltava se vazi kao pritoka, ali je pritoka neporedivo veca od kao glavne reke.
Nego, koja je tvoja ideja?
А ако је корен -mold или неки сличан томе (muldo, mulda, molta)?
То је тачно, добро си приметила да је Влтава већа и да би она требало да буде "главна река".
Не мислим да је германска реч ушла у словенски, па је онда од словенског назива, настао германски. Сем тога, називи других река и топоними су претежно словенски (и преведени на германски). А и река Лаба (Елба) је на некадашњем доминантно словенском простору.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Mulde je korito, moguce je da ima veze s tim. Ali i sama rec mulde nije germanska, stoji da potice iz latinskog ( najverovatnije).
Ali sam upravo otkrila Ameriku
Moldavit
Mol|da|vit 〈[–vi:t] m.; –s, –e; Geol.〉 flaschengrünes, in Südböhmen vorkommendes glasiges Meteoritgestein
[nach dem Fluss Moldau in Böhmen]
Südböhmen je inace Juzna Ceshka. Eto
Svasta sam cula, citala, ali da postoji kamen moldavit
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.608
Slavan
Poznat
- Poruka
- 9.537
Mulde je korito, moguce je da ima veze s tim. Ali i sama rec mulde nije germanska, stoji da potice iz latinskog ( najverovatnije).
Ali sam upravo otkrila Ameriku
Moldavit
Mol|da|vit 〈[–vi:t] m.; –s, –e; Geol.〉 flaschengrünes, in Südböhmen vorkommendes glasiges Meteoritgestein
[nach dem Fluss Moldau in Böhmen]
Südböhmen je inace Juzna Ceshka. Eto
Svasta sam cula, citala, ali da postoji kamen moldavit
Ето видиш, а не би лоше дошао ни као накит тај молдавит или влтавин (како га Чеси зову, наравно).
Да, тако стоји за mulde. Постоји и река Mulde.
Међутим, нађох ја и ову реч, која је протогерманска:
*muldō
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Nakit od moldavita
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.621
U dosta primera, naravno prvenstveno kod Srba koji dolaze sa prostora Habzburške monarhije, čuo sam i čitao glagol prekrižiti. Naravno, uporedo sa tim što se ne koristi reč križ, već krst.
Da li je neko imao priliku da primeti slično i šta bi moglo biti poreklo toga?
Da li je neko imao priliku da primeti slično i šta bi moglo biti poreklo toga?
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Ja to sve precrtam, nisam cula da neko nesto prekrizava, ali ja svasta nesto vise i ne cujem i ne vidim pa moje misljenje i iskustvo
i ne igra nikakvu ulogu.
Nego se ja uzbudih gadno ( upravo) zbog jedne druge reci.
Danima, ako ne i mesecima citam da su seljaci seljani, da su priglupi i primitivni nekakva seljanija. ( za zene , seljanke bas i nema izraza, ali one
valjda i ne igraju nikakvu ulogu pa nema veze), Pod seljanijom podrazumeva se neki primitivizam mada ja licno ne vidim razliku izmedju
primitivizma u gradu, selu, Istoku, zapadu. sta zapravo znaci taj sada jako popularan i prihvacen i rado koriscen izraz?
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
У БиХ се прекрижити користи у значењу прецртати.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.621
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Да. Исте школе, исти језик за матерњи, исти учитељи и наставници српско(-хрватско)г, исти уџбеници. Аутроугарски окупатори свакако нису следили пример Београда по питању језика. И у време титоизма је утицај Загреба донекле био присутан. У тамошњем језику (посебно старијих људи) постоји одређен број кроатизама и германизама који нису карактеристични за српски језик других крајева. То 'прекрижити' је један пример.
Говоримо о приличо малом броју речи. Такође, рекао бих да је већа заступљеност хрвтаских производа на тамошњем тржишту вероватно одиграла већу улогу у свему овоме него школство.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.621
Mene je posebno iznenadilo kada sam čuo 80-odišnjek čoveka iz Bačke sa sela (nije kolonista iz zapadnih krajeva) kada mi je jednom rekao sinko...prekriži ovo, ne vidim.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.608
Pa, bunjevački vokabular sadrži katoličku nomenklaturu. Na stranu Bunjevci, ali se i Hrvati krste, idu na krstarenje, mada su ratove prekrstili u "križarske". Tek su nedavno, u sveopštoj kulturnoj i identitetskoj krizi prekrstili i raskršće u raskrižje. Budale. Mi se bar ne stidimo pred samim sobom zbog takvih stvari. Doduše, kažu da se oni nikad i ni zbog čeg ne stide jer Crkva u Hrvata sve ideološki umije.
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Хмм, не знам. Да ли се 'криж' заиста уопште не појављује мећу Србима (тамо где није било хрватског утицаја)? Можда је човек једноставно покупио реч од српских досељеника, као што је Мркаљ поменуо?
Раскрижље? Болест, просто речено.
Раскрижље? Болест, просто речено.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.608
Znaš šta je tu još jedan kuriozitet? To što se u našoj katoličkoj grafiji (npr. Kašićevoj, čini mi se) crux čita kruž.
Možda je slučajnost, ali, etimologija križa nije jasna:
✧ ? roman. *croge ← lat. crux; oblik križ javlja se kod katoličkih Slavena (usp. polj. krzyź), pravoslavni imaju oblik krst
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Знамо ли како је та реч гласила на романским дијалектима Италије? Нешто ми се баш и не чини да је латинско 'крукс' могло бити извор. И ако јесте, очигледно постоји још нека карика у ланцу.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.608
(izvini).
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
idim[/I].[/QUOTE
Sad, za prekriziti ovo , ono, mene ne cudi, nikada me nije ni cudilo, ukrstenica je na hrvatskom krizaljka, ali sad dolazimo
do raskrsnice, krstenja i tu sada ziv covek ne zna kako ce i sta ce, a narocito ako je iz Hrvatske.
U Nemackoj je razskrsnica ( saobracajna) krst , ali je u Austriji nekakav cvor ( uvek se smejem i cudim kad vidim u austriji taj saobracajni cvor, a nije Gordijev cvor
nego obicna raskrsnica), od koga su i kako Hrvati tu rec preuzeli ja ne samo da ne znam, nego i ne razumem.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.968
Боље је код нас: тај "чвор" (који је без излаза, пут који је прекинут и блокиран) код нас је петља (јесте увијена и обилазна, али пролазна итекако)
Напр.:
Mostarska petlja ili kolokvijalno samo "Mostar" je najveća saobraćajna petlja u Beogradu
