Или су Османлије стигле до Атлантика или нешто није у реду: по измењеном издању турска талпа је брвно, а код нас није (разлика је у промјеру, тежини, облику и сл), турска талпа је необрађена (грчка) даска- значи дебела даска је код Турака настала од танке даске, као кад слон постане од ноја, све је мкогуће кад су турци и туррцизми у питању... , а код нас је врло обрађена (тесањем и сечењем, да не рачунамо ивице за уклапање и премазе воском, бајцом итд..; код њих је дебела, а код нас се зна колико.
Аутор овог прилога у Речнику мора да је одрастао у херметичким условима облакодера, кад је могао да све ово напише, овако кратко и бесмислено. Упоредити необрађену даску и брвно- то је као упоредити жабље батаке и срнећи бут.
https://sr.wikipedia.org/sr/Талпа_(грађевинарство)
Постоји
тълпа у старословенском, данас у руском је "саборовање", дал то има везе са старим састајалиштима, као Карађорђе код Таковског записа- "грма" а у ствари храста, па сута места постала хришћанством цркве у почетку блатаре и талпаре, а после озбиљне и скупе грађевине, процените.
Происходит от др.-русск. тълпа,
ст.-слав. тлъпа ; ср.: белор. толпа́, болг. тълпа́, чешск. tlupa «толпа, группа», словацк. tlupa, сюда же чешск. tlum «толпа», польск. tɫum — то же. Праслав. *tъlра или *tьlра родственно лит. talpà «ёмкость, объём», латышск. tаlра «помещение», лит. telpù, tilpaũ, til̃pti «помещаться, входить», латышск. tìlpt, tęlpu, tilpstu, tilpu «помещаться, входить, доходить», лит. tùlpinti «давать место, умещать», др.-инд. tálpas м., tаlрā ж. «ложе, седалище», ирл. tallaim «нахожу место». Сюда же толпе́га «толстая, неповоротливая женщина» (Гоголь), тулпе́га «неуклюжая, неповоротливая женщина», моск., укр. товпи́га «толстяк, увалень».
Использованы данные словаря М. Фасмера;
И постоји, кад смо код старе архитектуре стуб, односно
стълп,напр.Сава отсече главни стълп
https://books.google.rs/books?id=u3...ved=0CBoQ6AEwAGoVChMI2Pmy6YH9yAIVh7IUCh3d_g6S
Стварррно бих желела, у сврху кооперације, да замислим ту слику домаћинских Турака земљорадника, који , кад заврше хитне послове око њива,насеку у својој шуми бррвна, довуку, истешу и оставе на сушење да наредног лета, после жетве могу да на долми , уз мобу осталих, сагради севи кућицу или селу црквицу--али не огу. Стално видим номаде Турке, мобилне на брзим коњима са исуканим сабљама, који не хају за имовинске листе и дрвену грађу, не предузимају вишегодишње послове, носе на бисагама чадоре и стварно ме могу да их замислим као тесаре и коларе.
Напрррр не знам ниједну џамију талпару на долми, можда је грешка до мене !?, али ово вреди прочитати:
Цркве брвнаре су грађене у селима у средњем веку, посебно за време Турака када је то био једини могући начин градње. То су једноставни облици по својој диспозицији али са свим карактеристикама црквеног објекта, апсиду је пратила дрвена конструкција од талпи а испод кровне конструкције се изводио лажан свод. Оне су настајале на скровитим местима и ако би их непријатељ открио могле су да се брзо преместе на друго место. Њих су изводили народни неимари, они исти који су подизали станишта од брвана и талпи у бондруку. Ове мале цркве се нису сачувале из разлога ограниченог трајања дрвеног материјала од кога су грађене.
Куће у винчанској култури су грађене на на исти начин као данашње чатмаре, напр, ту постоји непекинут континуитет..крајеви богати шумама /као Залтибор напр/а сиромашни лепеницом земљом познатији су по талпарама,.
начин живота и потребе- кућа је сељаково привредно седиште, најпре се решава оно што сељаку треба за привређивање, а затим све остало.
материјал- користи се природан материјал који се налази на лицу места и њим се изводи грађевина често од плетера или черпића у Панонији од набоја а покрива се сламом, трском, шиндром или ћерамидом. За сељака материјал није проблем и он ће направити кућу не тражећи гвоздени клин и поцинковани лим, користећи чак и од материјале као што је трска.
Који је континуитет у народном неимаству алтајских Турака?
Najstarije pronađene bilješke o Turcima potiču iz VI stoljeća, od Kineza koji su ih nazivali „Tuku“, a njihove zemlje „Tu-Kiu"..Kao i njihovi susjedi Mongoli, Turci su
skoro živjeli u sedlima. Vremenom su postali pagani i obožavali su razna božanstva. Nemirna duha i vrlo pokretljivi
, išli su za svojim stadima i poduzimali povremene upade u susjedne zemlje odakle su se vraćali sa bogatim plijenom. Plijen je bio njihov cilj, a grad je bio njihov neprijatelj...U devetom stoljeću se susreću sa muslimanima u Iraku i Iranu. Halifa u Bagdadu je prepoznao njihove vojničke kvalitete i regrutovao ih svoju
armiju kao vojne službenike...Nomadska Turska plemena...........
http://www.ibc-zh.ch/bismillah/inde...4-osmanlije-dolazak-turaka-u-anadoliju--2-dio
..рекла бих да не постоји, осим ако не рачунамо брзину потребну да сјаше с коња и учвсти чадор (осим ако ме не убеди неки цитат да су им чадори били од квалитетне талпе и да су их тесали јашући))
Све што данашњи Туци знају о животу на истом месту (градња,земљорадња итд) почели су да уче после 1453.године
