Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.657
Delije nisu nikakvi naslednici akindžija. Delije se su zapravo telesna garda.
-
- Popularno:
- "Slika Dorijana Greja" - premijera u...
- Beogradska pozorišna jesen 2025
- Bigamija
- Sirevi
- VRAĆAJU SE ZATEČENI, ČAK I UPLAŠENI...
- Plazma keks se proizvodi u Nigeriji
- Дефинитивно студентски покрет више не...
- Вратимо Александра Вулина "У сусрет...
- Indija prestaje da kupuje rusku naftu?
- Zvocanje od sat vremena za...
Етимологија
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
- Poruka
- 5.190
Ne nisu nikakva tjelesna straža. Nego nasljednici Akindžija. Oni kao i Akindžije su bili laka konjica, izviđači.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.657
Ne nego su baš telesna straža, evo ti piše tako i hrvatski leksikon, da te ne mučim sa srpskim pošto je na ćirilici a možeš mi verovati da piše do slova isto što na hrvatskom.
http://www.hrleksikon.info/definicija/delija.html
Mada priznajem da si donekle u pravu, delije su kao rod vojske nastali kasnije i doista zamenili akindžije, i jesu laka konjica. ali izviđači nisu.
A vi u Hrvatskoj "akindžije" pišete velikim slovom?
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Ti nikada nisi bla cista u glavu, ali zato uvek genijalna
Jaram i jaran,, prosto , jednostavno i logicno
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Пилипенда
Veoma poznat
- Poruka
- 13.863
Ti nikada nisi bla cista u glavu, ali zato uvek genijalna
Jaram i jaran,, prosto , jednostavno i logicno
Халид је, заправо, погрешно пјевао...
Ој јаране, јаране
у јарму смо ми...
- - - - - - - - - -
Колико дјеца могу бити интуитивно мудра... Сјећам се да смо, још голобради, пред конобарима дјевојчицама нудили да пробају сок од трешње (са мааало отегнутијим нагласком
) и кикотали се када би пристале... 
Хвала Вучку на сјетном повратку у рану младост!
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Ti nikada nisi bla cista u glavu, ali zato uvek genijalna
Jaram i jaran,, prosto , jednostavno i logicno
Privid je da moje staze nemaju cilj 
Халид је, заправо, погрешно пјевао...
Ој јаране, јаране
у јарму смо ми...
A Шантић правилно
Много су значајнији ти волови него што мислимо, за разумевање прошлих времена и савремених термина. У неолитско доба, због њих је измишљен точак, ето револуције
По њима је много сазвежђа добило име такође, све се кроз њих преламало.И данас су људи, у све мањем проценту, везани за њих, видите ово http://arhiva.alo.rs/vesti/reportaza-srbija/volovi-na-spomeniku/75755
Једном сам ја испитивала старију жену пореклом са села .. јер сам читала Симу Тројанчевића (књигу о невербалном српском говору) и он је описивао да волови у јарму имају одређене непроменљиве речи којим им човек наређује, па сам проверавала да ли је то истина и да ли се и данас задржало у народу. Она ми је испричала занимљивост- да су волови нераздвојни пар , ако један случајно умре или је болестан, тешко је заменљив.Ако је десни во онеспособљен, од комшије се тражи на зајам во-дешњак и на стране се строго пази, јер во-"левак" не зна команде и правце дешњака. Том десном (на десној страни јарма) команде су за покрет и кретање "ај,вол!" (негде ајс, негде ојс), а левом у јарму "ђа,вол"..Волар извикује стално те две фразице (ајвол. ђавол,ајвол, ђавол) ако жели да кола буду вучена праволинијски и равномерно..
Али, једно од најстаријих неолитских насеља има топоним ЈАРМО https://en.wikipedia.org/wiki/Jarmo
А уопште говорећи, поводом "Ђавола" - левог вола у јарму, кад се у српској обичајној пракси од настанка Срба наовамо одређивало шта је светло. а шта тамно, шта добро , а шта лоше...страна "ајвола" је постала прототип добра- па се сва кола играју на десно, пише се на десно, а страна "ђавола" је прототип зла- посмртна кола се играјуна лево.. све што је на лево је " зло и наопако", чак и народи што пишу на лево су наопаки и зли за нас, итд.
Широка тема, заиста.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.374
Није из турског.
Ustvari je odgovor - od Grka, a možda i preko Turaka. More je vokativ od moron (glupak), a bre je nastalo od more, mre, bre. Jedan slog. Kakva ekonomičnost u etiketiranju!
Тачно је да није турцизам, балканизам је у питању.
Постоји то објашњење у грчком, мада... по мом језичком осећају, кад ми говоримо бре то најчешће има позитиван призвук, те сам зато посумњао у грчку етимологију. Грчко μπρε (мпре, мп = б), иако нисам стручњак, не знам како је дошло од μωρός (морос), μωρό (моро), не звучи ми логично. У викиречнику пише да је непозната етимологија за μπρε.
А море има другачију конотацију.
Пр.
Где си, бре! Сто година те нисам видео! (често је то израз одушевљења)
Море, тешка је то роспија! (има негативан призвук)
Дакле, море јесте из грчког, и оно постоји као такво, али мислим да бре не произилази из те речи и користи се у другачијем контексту и значењу.
Одавно сам размишљао о овоме.
Уосталом, ми се са бре, обраћамо (саобраћамо - комуницирамо), и ословљавамо се са брате! Видимо да је у основи ових речи, израза основа: брат. У том смислу, звучи ми логичније да је бр'е скраћеница од брате (као и облици, бр'те, бе, и ба).
Бре = брате
Погледати од 3:03:
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.657
Ti nikada nisi bla cista u glavu, ali zato uvek genijalna
Ма то је од ономад када је пала са бицикла код цркве св. Ђорђа. Од тада је под његовом бригом.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
За "море, бре" ја не верујем да може бити туђица, јер ми је нелогично да поштапалица буде туђица."Море " је у народним песмама честа појава, као врста градације напр. "Ајде, мори ,момичето, коло да играмо"..Појављује се уз "ајде" или "бре,,значи потенцирају наговор на кретњу..,а свакако има места поређењу са кореном "мор" у српском (морити, морати,злом Мором итд)..Често се певало и "оф, леле"
Што се тиче турске употребе узречице "бре", кад сам лутала по Истамбулу, распитивала сам се..не знају је, не говоре је (говоре "табан"стари људи, млади не..кад сам на енглеском застала јер нисам знала превод причајући о томе како ме боле табани од километраже, па рекла на српском,Турчин је одмах укапирао)..
За друштво у ћошку, што се забавља на мој рачун (уз причу "како ме је Св.Ђурђ надахнуо да више волим мотор него бајс"), Рајелу и Бастианија, песма са наглашеном контра-дирекцијом "мори, бре, ајд одатле, бре"
Што се тиче турске употребе узречице "бре", кад сам лутала по Истамбулу, распитивала сам се..не знају је, не говоре је (говоре "табан"стари људи, млади не..кад сам на енглеском застала јер нисам знала превод причајући о томе како ме боле табани од километраже, па рекла на српском,Турчин је одмах укапирао)..
За друштво у ћошку, што се забавља на мој рачун (уз причу "како ме је Св.Ђурђ надахнуо да више волим мотор него бајс"), Рајелу и Бастианија, песма са наглашеном контра-дирекцијом "мори, бре, ајд одатле, бре"
Poslednja izmena:
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.374
"Бре" су Турци преузели и говорило се у европском делу Турске, тј. у Румелији (не знам колико се данас говори).
А као и Грци, као што рекох, и Турци у Турском историјски и етимолошком речнику (Andreas Tietze, Istanbul-Wien, 2002, 299–230) остављају питање порекла узвика бре (бе) отвореним. Због тога мислим да "бре" није ни турска, али ни грчка реч.
Треба додати и да се грчко μορέ (море, мори) налази као посебна реч у балканским језицима, а и сами Грци је користе одвојено, али и уз бре: βρέ μορέ (бре море), као и код нас што би се рекло ''море бре", оно што је Сребрена навела.
Poslednja izmena:
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.486
Ранко Бугарски - Увод у општу лингвистику, сабрана дела, књига 6, Чигоја штампа, Београд 2003, 68
Poslednja izmena:
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
И шта је заједничко Србима, Бугарима, Албанцима, Румунима, Грцима, Украјинцима, Маћедонцима? ТУРЦИ.
И шта уопште значи то на српскоме? Брате? Мудо.
И чак да узмемо као тачно да је грчког поријекла значење је - глупан, морон. Зато су га Турци свуда и користили кад ословљавају марву и глупаке а ови то прихватили као нешто добро. Аман таман јок бре море! Све српске ријечи, да се усереш.
Poslednja izmena:
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Ако погледамо распрострањеност "бре", то су границе Турског царства, са мањим изузетцима. Зашто "бре" не користе Срби изван некадашње К. Србије? Како ми рече један Србијанац, "бре" нијесу користили ни сви у К. Србији (Западна Србија нпр.).
Да ли су се Турци обраћали Србима са "брате" или са "марво"? Не би река да је ово прво у питању. Контакти између Срба и Турака су били скроз минимални - осим преко сеоски кнезова и харача. Тако да се та ријеч сигурно користила од стране Турака често у обраћању Србима.
Има и она глупа теорија да је "бре" дошло од Јевреја из Шпаније од "хомбре".. Колики су контакт имали Срби и Јевреји у Турском царству? Скроз минималан или непостојећи. Јевреји су били често дио структуре отоманске власти или привржени њој, док су Срби били апартиди који нијесу хтјели имати никакав контакт са Турцима (осим оног који су морали - тј. харач).
Да ли су се Турци обраћали Србима са "брате" или са "марво"? Не би река да је ово прво у питању. Контакти између Срба и Турака су били скроз минимални - осим преко сеоски кнезова и харача. Тако да се та ријеч сигурно користила од стране Турака често у обраћању Србима.
Има и она глупа теорија да је "бре" дошло од Јевреја из Шпаније од "хомбре".. Колики су контакт имали Срби и Јевреји у Турском царству? Скроз минималан или непостојећи. Јевреји су били често дио структуре отоманске власти или привржени њој, док су Срби били апартиди који нијесу хтјели имати никакав контакт са Турцима (осим оног који су морали - тј. харач).
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.657
Овај ти је закључак ипак мало спекулативног карактера. Заправо, шпански Јевреји, Сефарди, оставили су у овдашњој култури дубљег трага него што се обично мисли. Оно што ми данас знамо као севдалинке, то су заправо сефардске песме.
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
До револуције Срби живе по селима и шумама, а Јевреји по градовима. Срби у градове не залазе, осим потурица и шаке изрода. Дакле, контакта није било или ако га је било то су били појединачни случајеви, дефинитно не на некој широј народној основи.
Тиме и утицај Јевреја на Србе не море бити ни у коме случају значајан... поготово не на језик.
Имаш путописе странаца, да ниђе једног Србина не море се видити по градовима и да не желе никакав контакт са Турцима и да га на сваки начин избјегавају.
Тиме и утицај Јевреја на Србе не море бити ни у коме случају значајан... поготово не на језик.
Имаш путописе странаца, да ниђе једног Србина не море се видити по градовима и да не желе никакав контакт са Турцима и да га на сваки начин избјегавају.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.657
Добро, али није ни неопходно да постоји директна веза Срба и Јевреја, могли су је од Јевреја преузети муслимани, па онда од муслимана Срби, као што се обично и мисли да је реч дошла од Турака.
Пази, ја не знам да ли је то та веза, не знам ни да ли су Сефарди говорили "хомбре", али узречица "бре" заиста у говору долази на оно место на коме кажемо "човече". Или где амерички црнци нпр. кажy "man". Не мислим да је та претпоставка глупа.
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761
Па то је један аспекат. Наравно да нема сумње да су Срби те ријечи попримили од Турака и потурица. Али како онда објаснити "бре" код Арбанаса, Бугара, Грка, Маћедонаца, Румуна, Украјинаца???
Julian
Poznat
- Poruka
- 8.030
Šta pričate vas dvojica? Kakvi jevreji, sefardi, bre od hombre, sevdalinka od sefarda? Misim svaka čast i vama i jevrejima, moguće je i da niste upućeni u njihovu brojnost, istorijski i lingvistički uticaj na ovom podneblju, ali ono, pre nego što se plasira neka lična teorija dostojna emisije na H2, ono kao ne bi bilo loše da se u guglu ukuca poreklo reči sevdah.
Neću da kopiram. Ukucajte sami.
Neću da kopiram. Ukucajte sami.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Kod svih pod Turcima, ali kod Turaka ne..
Svi ovi narodi su na svome, sirotinjski i čuvaju stoku..Nisu ratnici i ne bave se vojevanjem, nego se vrte oko kuće i imanja. A da je "bre" neuobičajeno za ljudske kontakte, stoji.
Možda zato što se koristila za životinje isprva, a ne za ljude.Ako kažem komšinici "šic" umesto Laku noć, sigurno će se uvrediti..
Postoji sličnost kad se vabe ovce, trenutno nadjoh jedan primer,mislim da ću naći još
ovo je primer iz čakavskog područja
https://books.google.rs/books?id=S5...ved=0CDkQ6AEwBWoVChMI4oG5qPSayAIVS9YUCh1k5g5Q
P.S.
Goraždevac: За терање и мамљење животиња употребљавају се узвици: р - за овце; бе - за говеда; л'ук - за телад; муш - за магарад; чiб - за псе; ...https://www.google.rs/search?newwin...0....0...1c.1.64.serp..18.10.1289.0PyMiWc-Jj0
Osim toga (mislim da su ovce i ovnovi favoriti za uzvik "bre") koristimo glagole "brecati"(Što se brecaš na mene?) i brektati ( "Кад овца неће да пасе и почне .. се надува и да брекће, онда се каже да је појела паукову мрежу, и противу тога баје се овако....") jedna vrsta ovčarskog psa (Slovenija-istra) zove se brek..
https://books.google.rs/books?id=WQ...ved=0CCoQ6AEwA2oVChMIp-Xx8_-ayAIVSekUCh0TawEM
Poslednja izmena:
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.657
Nisi razumeo. Nije "sevdalinka" kao reč nastala od reči "Sefard", to je sličnost koja mi vidiš nije ni pala na pamet. Nego su sevdalinke kao muzika nastale od sefardske muzike, od sefardskih pesama.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Ma znamo da je sevdah lajt varijanta od karasevdaha ili ti derta
Da li bi dert bio karasevdah?
Nego, jel ti nas ovde malo zayebavas?
Julian
Poznat
- Poruka
- 8.030
Ma ne zajebavam. Popustila mi je pomalo koncentracija u onaj pozni sat, pa sam u diskusiji protumačio da reč sevdah potiče od naziva za španske jevreje. Izvinjavam se prvenstveno Bastianiju.Ma znamo da je sevdah lajt varijanta od karasevdaha ili ti derta
Da li bi dert bio karasevdah?
Nego, jel ti nas ovde malo zayebavas?
Moguće je da je celoj zbrci u mojoj glavi doprinela tvrdnja da ne smatra baš potpunom besmislicom pretpostavku da je ''bre'' nastalo od ''hombre''.
U svakom slučaju, zainteresovalo me je to sa sevdalinkama. Našao sam na netu tvrdnje da u sevdalinkama postoje tragovi sefardskog melosa, ali i da je ''Kad ja pođoh na Bembašu'' jedina prepevana sefardska pesma. Pokušao sam da je nađem u originalnoj verziji, ali osim izvođenja našeg hora, nisam je pronašao na jućubu.
Slušao sam tom prilikom sefardske pesme koje sam našao, ali u levantsko-španskom tonalitetu osim lagane melaholije nisam pronašao neku vezu sa sevdalinkama. Naravno, nisam teoretičar muzike, pa to što nisam primetio melodiku koja ih povezuje svakako nije relevantno.
Ima jedan odličan dokumentarac, koji govorio o tome čija je nečija pesma, a čiji sadržaj i poenta može da se primeni i na poreklo reči o kojima diskutujemo:
Kako god, u filmu umalo ne zaratismo oko toga čija je ova naša pesma, svako je smatrajući svojom. Zainteresovan sam naknadno čitao komentare onih koji su gledali film i saznao da pesma postoji u Indiji, odakle najverovatnije vodi poreklo, a da se u raznim verzijama izvodi i na bliskom istoku, Izraelu, Malti, Siciliji, severnoj Africi, pa sve do Španije.
P.S. Gledajući film primetio sam da smo naše ''jok'' preuzeli od Turaka.
))
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.657
Davno sam gledao TV emisiju o jednoj staroj Jevrejki, koja je, između ostalog, pevala u jevrejskom horu (u Beogradu). Kad ju je voditelj zamolio da nešto otpeva, ona je, onako stara (imala je dobro preko 80 godina tada) zapevala na jeziku španskih Jevreja i shvatio sam da je to "Aj, kolika je Jahorina planina".
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.761