Junsko poslepodne je zateklo majstora Ivana Kovača u trpanju ribolovačlog pribora u gepek karavana i promišljanja na koje ribolovno mesto od dvadesetak "njegovih"da krene...Vodostaj od 270 i dalji porast je davao najbolje izglede onom mestu kod plaže Oficirac i majstor je sebi u mislima "slikao"trenutno stanje na tom mestu...
Stiga je za manje od deset minuta i parkirao ispred rampe vodozahvatnog reona.Preostalo mu je da iz dva "cuga"prenese stvari i pribor na mesto na obali na kom je nameravao pecati.Ubrzo je na mestu zaklonjenom s tri strane velikim crvenim vrbama raspakivao pecaljke i počeo lov kedera.Pošto je bacio prethodno dve grudve prihrane,začas se tu skupilo mnoštvo sitne bele ribe i Kovač je ubrzo sekao filete od deverike kao dlan.Jedan štap je zabacio pored desne vrbe i to da olovica pljusne tik uz grane koje je savila u vodu.Isto to je uradio i na desnu stranu.
Kada je hteo da zabaci srednji štap,prvi zabačen .onaj desni,jednostavno je svoj vrh počeo da "zabada"prema vodi!Majstor je dohvatio štap i povukao!Žestoka težina se okačila na kraju najlona i uz to počela da vuče!Kovač je zategao malo dril koji je opasno zacvrčao i krenuo da vuče ribu...Išlo je veoma teško,ali išlo uz jedan pokušaj bega koji je obuzdao dizanjem štapa i ubrzo je smuđ "ko ruka"izronio na tri,četiri metra od obale!Vešto ga upravivši prema sebi,kovač je jednom nogom u čizmi,sišao niz bajir i kad je privukao smuđa -zgrabio ga je kod škrga i izvukao ga na obalu!Lep primerak od oko tri kilograma je bio njegov!
Izvadio je crni kabel,dugačak oko 4 metra , nanizao smuđa na njega i spustio ga u vodu desno od pecaljaka osiguravši kabel rezervnim pobadačem.
Bio je sav mokar od znoja i skinuvši majicu oprao se do pojasa u reci.Hladna dunavska voda ga je vraćala u normalu-oči mu nije više pekao znoj...Iako je pecarošku stolicu s naslonom smestio u hlad-to nije bilo dovoljno-junski dan je bio topao,skoro vreo...
Nije prošlo ni deset minuta,srednji štap je takođe počeo das zabada!Kratka kontra i smuđ je za minut bio na kablu.Tog puta upola manji-oko kilu i po...
"Lep ulov"pomislio je Kovač i ponovo zabacio srednji štap...
Dok je nameštao štap u pobadač,primetio je krajem oka da mu s leva i iza leđa ,stazom prilazi neka žena.Okrenuo je glavu i ugledao visoku,vitku ženu približno njegovih godina...
-Dobar dan,oglasila se žena,hoče li riba?
-Dobar dan...Izgleda da hoče...
Žena se zaustavila tik iza njega i Kovač je osmotri.Bila je u smeđoj haljini bez rukava i tačno do kolena,a na nogama je imala crne platnene patike.Kratka smeđa kosa i negovano lice s izdajničkim borama činile su malo neobičnim samo živahne i pronicljive sive oči.Ili su bile zelene-Kovač se nebi zakleo.Plave nisu bile-takve su Kovačeve supruge,a ove su bile drukčije.Bilo je po asfaltnom putu krz izvorište vode uvek nešto šetača kaje lepo vreme,a i đogera i biciklista.
-Šetate ovuda?Radi reda i pristojnosti je pitao Kovač,više konstatovao...
-Hvatam čist vazduh,a i ako sretnem koga zanimljivog...Mirno je odgovorila i nepozvana sela na travu desno od Kovača.
"Vidi ti nju...da sretne nekog...i tu mi sela...
-Jeste li nešto ulovili?
Kovač je ćutke odigao snuđeve pokazavši joj.
-Bravo!Pa vi to majstorski...
-Inače se tako zovem:majstor Kovač...
-Ja sam------. (Majstor se ni dan danas ne može setiti imena te žene)A kako: majstor -to vam nije ime?
-Ivan mi je ime...Promrmljao je i na telefonu otkucao drugaru Miletu da dolazi na to mesto jer smuđ opasno grize.
-Dakle,majstor Ivan Kovač...Pomalo je sladunjavo izgovorila znatiželjno ga gledajući.
-Nećete li izgoreti tako bez majice...Slegao je ramenima i progunđao da ne brine.Zapitkivala ga je još svašta i Kovač je odjednom bio svestan da pričaju o ozbiljnim filozofskim temama i da joj on govori kako smisao života čovek sam mora osmisliti kao i svoje ciljeve,namere i porive...
-Vi mene oduševljavate,a rekli ste da ste majstor...
-pa,nisam ja pravi majstor,ja sam majstor ribolova,tako su me ribolovci nazvali uz pomoć onog polupanog pisca koji samo šeta pecaljke,a o ribolovu nema pojma...Sad će i on da se pojavi-on je za razgovor interesantniji od mene...
-Ne verujem...Izrekla je žena opasnu konstataciju od koje Kovaču "nije bilo dobro"-bar je tako kasnije tvrdio...
-Koliko imate godina,ako smemda pitam?To je upitala i prekrstila noge.Sedela je skoro pravilno u "lotosovom cvetu"...
"Đavo odneo šalu..."Pomislio je a glasno rekao:
-Šezdeset ravno...za koji dan... Slagao je bez da je trepnuo Kovač.
-Nemoguće,nemate ni pedeset,pa nemate ni jednu sedu...
Odmahnuo je rukom i odahnuo jer je stazom stizao Mile s priborom...
-O imaš društvo majstore...Ravnim glasom se javio u dolasku.Žena je čutala.
-Da vas upoznam...Upoznao ih je Kovač i s drugarom počeo da "reorganizuje " mesto kako bi se zabacilo još tri pecaljke.Ženu su malo zapostavili i ona se očigledno osečala malo zapostavljena.Konačno je ustala i rekla:
-Bilo mi je prijatno družiti se s vama pecarošima...
Ljubazno joj je Kovač otpozdravio dok je Mile ignorisao.Kad je otišla,Mile je pitao Kovača:
-Ko ti je ta,da nisam došao napala bi te-videlo se iz aviona...
-Otkud znam...Pitaj Boga šta joj bi...
Stiga je za manje od deset minuta i parkirao ispred rampe vodozahvatnog reona.Preostalo mu je da iz dva "cuga"prenese stvari i pribor na mesto na obali na kom je nameravao pecati.Ubrzo je na mestu zaklonjenom s tri strane velikim crvenim vrbama raspakivao pecaljke i počeo lov kedera.Pošto je bacio prethodno dve grudve prihrane,začas se tu skupilo mnoštvo sitne bele ribe i Kovač je ubrzo sekao filete od deverike kao dlan.Jedan štap je zabacio pored desne vrbe i to da olovica pljusne tik uz grane koje je savila u vodu.Isto to je uradio i na desnu stranu.
Kada je hteo da zabaci srednji štap,prvi zabačen .onaj desni,jednostavno je svoj vrh počeo da "zabada"prema vodi!Majstor je dohvatio štap i povukao!Žestoka težina se okačila na kraju najlona i uz to počela da vuče!Kovač je zategao malo dril koji je opasno zacvrčao i krenuo da vuče ribu...Išlo je veoma teško,ali išlo uz jedan pokušaj bega koji je obuzdao dizanjem štapa i ubrzo je smuđ "ko ruka"izronio na tri,četiri metra od obale!Vešto ga upravivši prema sebi,kovač je jednom nogom u čizmi,sišao niz bajir i kad je privukao smuđa -zgrabio ga je kod škrga i izvukao ga na obalu!Lep primerak od oko tri kilograma je bio njegov!
Izvadio je crni kabel,dugačak oko 4 metra , nanizao smuđa na njega i spustio ga u vodu desno od pecaljaka osiguravši kabel rezervnim pobadačem.
Bio je sav mokar od znoja i skinuvši majicu oprao se do pojasa u reci.Hladna dunavska voda ga je vraćala u normalu-oči mu nije više pekao znoj...Iako je pecarošku stolicu s naslonom smestio u hlad-to nije bilo dovoljno-junski dan je bio topao,skoro vreo...
Nije prošlo ni deset minuta,srednji štap je takođe počeo das zabada!Kratka kontra i smuđ je za minut bio na kablu.Tog puta upola manji-oko kilu i po...
"Lep ulov"pomislio je Kovač i ponovo zabacio srednji štap...
Dok je nameštao štap u pobadač,primetio je krajem oka da mu s leva i iza leđa ,stazom prilazi neka žena.Okrenuo je glavu i ugledao visoku,vitku ženu približno njegovih godina...
-Dobar dan,oglasila se žena,hoče li riba?
-Dobar dan...Izgleda da hoče...
Žena se zaustavila tik iza njega i Kovač je osmotri.Bila je u smeđoj haljini bez rukava i tačno do kolena,a na nogama je imala crne platnene patike.Kratka smeđa kosa i negovano lice s izdajničkim borama činile su malo neobičnim samo živahne i pronicljive sive oči.Ili su bile zelene-Kovač se nebi zakleo.Plave nisu bile-takve su Kovačeve supruge,a ove su bile drukčije.Bilo je po asfaltnom putu krz izvorište vode uvek nešto šetača kaje lepo vreme,a i đogera i biciklista.
-Šetate ovuda?Radi reda i pristojnosti je pitao Kovač,više konstatovao...
-Hvatam čist vazduh,a i ako sretnem koga zanimljivog...Mirno je odgovorila i nepozvana sela na travu desno od Kovača.
"Vidi ti nju...da sretne nekog...i tu mi sela...
-Jeste li nešto ulovili?
Kovač je ćutke odigao snuđeve pokazavši joj.
-Bravo!Pa vi to majstorski...
-Inače se tako zovem:majstor Kovač...
-Ja sam------. (Majstor se ni dan danas ne može setiti imena te žene)A kako: majstor -to vam nije ime?
-Ivan mi je ime...Promrmljao je i na telefonu otkucao drugaru Miletu da dolazi na to mesto jer smuđ opasno grize.
-Dakle,majstor Ivan Kovač...Pomalo je sladunjavo izgovorila znatiželjno ga gledajući.
-Nećete li izgoreti tako bez majice...Slegao je ramenima i progunđao da ne brine.Zapitkivala ga je još svašta i Kovač je odjednom bio svestan da pričaju o ozbiljnim filozofskim temama i da joj on govori kako smisao života čovek sam mora osmisliti kao i svoje ciljeve,namere i porive...
-Vi mene oduševljavate,a rekli ste da ste majstor...
-pa,nisam ja pravi majstor,ja sam majstor ribolova,tako su me ribolovci nazvali uz pomoć onog polupanog pisca koji samo šeta pecaljke,a o ribolovu nema pojma...Sad će i on da se pojavi-on je za razgovor interesantniji od mene...
-Ne verujem...Izrekla je žena opasnu konstataciju od koje Kovaču "nije bilo dobro"-bar je tako kasnije tvrdio...
-Koliko imate godina,ako smemda pitam?To je upitala i prekrstila noge.Sedela je skoro pravilno u "lotosovom cvetu"...
"Đavo odneo šalu..."Pomislio je a glasno rekao:
-Šezdeset ravno...za koji dan... Slagao je bez da je trepnuo Kovač.
-Nemoguće,nemate ni pedeset,pa nemate ni jednu sedu...
Odmahnuo je rukom i odahnuo jer je stazom stizao Mile s priborom...
-O imaš društvo majstore...Ravnim glasom se javio u dolasku.Žena je čutala.
-Da vas upoznam...Upoznao ih je Kovač i s drugarom počeo da "reorganizuje " mesto kako bi se zabacilo još tri pecaljke.Ženu su malo zapostavili i ona se očigledno osečala malo zapostavljena.Konačno je ustala i rekla:
-Bilo mi je prijatno družiti se s vama pecarošima...
Ljubazno joj je Kovač otpozdravio dok je Mile ignorisao.Kad je otišla,Mile je pitao Kovača:
-Ko ti je ta,da nisam došao napala bi te-videlo se iz aviona...
-Otkud znam...Pitaj Boga šta joj bi...
...i kod je vraga taj Mile uopšte dolazio?
za mamac......
.