Zivotna prica koja se meni desila.
Moja supruga voli drugog coveka (ozenjen, otac 3. djece). On je moj prijatelj.Ja sam podgriejavao druzenje sa njim , cesto pozivajući suprugu na zajedničko druzenje (znajući za njene simpatije prema njemu) , nisam sputavao njenu potrebu za slobodom, nikada je nisam gušio, niti ona mene, znajući da je jedino tako mogu zadrzati.
I desila se ljubav (pored mene), nisam bio svestan, kasnije sam shvatio da među njima gori obostrana vatra, da su presli dozvoljenu granicu koju sam ja u svojoj glavi projektovao.Nase igrice su postale opasne.
Ona mi je sve priznala, da ga voli, da zeli da on i dalje bude "u nasoj blizini" , da ta veza hrani nas brak, da je srecna.
Bilo mi je tesko; saznanje da ona voli drugog, razdire me, ali sa druge strane znam da ona voli i mene i da obozava nas brak (koji je jedinstven), nas brak je za nju najdragoceniji.
Pomesana su mi osjecanja, borim se...mislim da cu izdrzati.
Zelim da je zadrzim za sebe, ne zelim da je ostavim, uvek sam joj govorio da su njoj potrebna najmanje 3. muskarca, da joj treba jos neko, da zadovolji svoje nagone (ne seksualni) za životom.Ona je esencija zivota; zavidim joj.Kada pogledam ljude oko sebe, čine mi se kao blede kopije zivota, monotonija.
Da li imamo pravo da prozivimo ovaj zivot dajući sebe samo jednoj osobi?
vazda bio optimista 
always look at the bright side of life 
