Особо Бети,
делујете помало нервозно и фрустрирано чак, а пошто ја овога пута играм улогу особе која излази у сусрет, потрудићу се да одговорим на Ваше хидеје и утиске о ономе јуче реченом иако ми је преко главе теоретисања и појашњавања.
Пошто волим систематски поступак хтео бих да почнем од Вашег првог одговора који за дивно чудо није одисао анксиозношћу коју ћете показати у низу следећих одговора. Ево сад овде наводим део тог одговора који вреди прокоментарисати:
1.
ok, Ed
ako sam dobro shvatila, "istinski mudar" čovek bi se uzdržavao od komentara, naročito vrednosnih, i negovao indiferentnost spram umetnosti?
To nije tačno. Naprosto zato što takav ekskluzivni subjektivizam nikuda ne vodi, odnosno vodi kraju umetnosti, nekom apsloutnom pluralizmu svega gde razgovor o umetnosti postaje besmislen
Занимљива је Ваша контра-теза, односно аргумент (болдовани текст), којим сте покушали да оспорите моје тврдње, односно мој доказ релативности уметности. Аргумент сте започели са ''То није тачно'', но у наставку ми не добијамо одговор који компромитује моју теорију, односно одговор који би могао да угрози њену логчну поставку указујући на неку могућу нелогичност (која за сада очевидно не постоји), већ наилазимо на реченицу којом се констатује да та теорија води крају уметности
.
Дакле, хајде још једном да размотримо Ваш став: Ви тврдите да моја теорија није тачна а то доказујете тако што даље тврдите да моја теорија доводи до краја уметности. Па ви се овим заправо слажете самном јер индиректно признајете последице ''ексклузивног субјективизма''.
Очигледно је да у ствари, у Вашем излагању не постоји ниједан аргумент.
2.
jeste, ali besmisleno je i na temi od koliko vec strana tvrditi da ne treba da se razgovara o temi?
Чудновато је ово што сте рекли, јер то заправо нико овде није тврдио, да будем прецизнији, ја то нисам тврдио. Тема је колико знам о елитизму и популизму и мојим интрудерским чином одговарања на исту заправо је започета врло дубокоумна расправа која ево још увек траје! Чак смо и у поприличној мери закачили и појам елитизма и о њему се расправља, тако да нас не могу оптужити чак ни за оф-топик.
3.
. ti si, mr E, agnostik.
racio sintetiše i obrađuje sve, i jeste nužan jer upravo on čini razliku između emocija flore i faune (dokazano da sobnom cveću prija Mozart ) i čoveka.
Свакако. Ја сам се са тим сложио и то под утицајем коментара Дивље који је уследио после моје мегаломанске беседе упућене Вама (у којој је изложена суштина теорије). Но сада ћу мало себе да контрадиктујем, па ћу рећи да верујем да рацио учествује у перцепцији уметности, али да још увек сумњам у истинитост те тврдње. То је због тога што сам у другој беседи изнео низ питања која су збуњујуће природе и на која треба одговорити. Мислим да би заправо о тој теми могло још нашироко да се дискутује али бојим се да би нас то одвело Богу иза ногу као што сам и ономад рекао.
Даље:
Ko kaže da je nemoguće definisati umetnost? Pa milion definicja postoji! Počev od Aristotela do danas. Pluralizam je i tu prisutan, ne možeš primenjivati strogo logički pristup istinama u umetnosti, sam si se složio, jel tako.
Ви овде прво постављате питање ''Ko kaže da je nemoguće definisati umetnost?'' а онда у наредној реченици изјављујете ''Pa milion definicja postoji! Počev od Aristotela do danas.'', што ме наводи да закључим: па ако Ви прихватате чињеницу да постоји милион дефиниција о уметности, онда Ви нужно прихватате и релативност исте. Ви се овде практично још једном слажете са основном тезом моје теорије.
Даље:
mislim ovo je sve neka majeutika
Било би лепо кад бисте нам појаснили због чега не уважавате Сократов метод.
4.
rekao je da se treba uzdržavati od procene jer se prima srcem
to poriče smisao svakog eventualnog razgovora, zar ne?
o čemu onda razgovarati
Ово је слично проблематично као и оно што је изложено под бројем 1. Добро, Ви констатујете последице моје теорије, а да ли износите неки аргумент који би је оспорио? Не. Друго, закључује се да је вама смисао разговора глорификација и унижавање вредности. Зар разговор мора само то да подразумева?
o čemu onda razgovarati: leksikonski - šta vam se dopalo (ne i ono šta nije, jer ako kreneš da objasniš, ispašće da procenjuješ što znači da nisi vOstiny mudar čovek, nipošto da kažeš da je KNJIGA DOBRA jer ako kreneš da obrazlažeš argumentacija opet ide u beslovesno, a ne "mudro"... itd ), dalje - koju ste muziku slušali, koliko je sati bilo, odakle vam knjiga, koja joj je cena...zašto ne reći da je nešto, recimo, hiperpordukcija, ili kič, ili bezvredno? Čega se plašite?
О уметности се ипак напослетку може разговарати. Ви некако, да ли намерно или не, манипулиште мојим речима; наиме, моћи ће да се разговара али неће моћи да се глорификује (било би неукусно), и моћи ће да се разговара о уметности, али не о јединственој и истинској, већ о оној индивиуалној. Моћи ће да се разговара о небројено уметности заробљених у срцима небројено појединаца. Само ће бити неприкладно да се једна глорификује а да се друга унижава. Биће неумесно рећи некоме ко слуша Ц. да је ниског духа, јер не познаје чари барокног драгуља, Канона
5.
pazi ovo, edi, definicija "istinske mudrosti" by YOU:
"истински мудар човек не би требало да велича уметност, он схвата њену релативност; уметности је место у срцу."
kako razgovarati o umetnosti bez ikakvog PROCENJIVANJA, predloži nešto konstruktivno
Јесте, то је моја дефиниција. И сивђа ми се. А знате зашто? Зато што је истинита.
Што се тиче конструктивности већ сам довољно учинио што сам конструисао теорију. Да предложим још нешто приде конструктивно као решење за проблем - не могу, јер решење немам. :razz:
6.
bravo!
samo mi još reci: na koje je pitanje ovo odgovor?
То није био одговор нинашта, то је било најискреније извињење због невољности да напишем оволики пост, што сам на крају ипак учинио. Тек сада сам са одговорио на сва Ваша тврђења.
Sinteza i kreacija su ključne - ako i mogu da osete umetnost, životinje ne mogu da je stvore. 
