Прочитајте још једном овај дубокоумни разговор. Ви сада увиђате где је грешка? Увиђате да пука логика на коју се хтео ослонити Аранђел не може одолети релативизму. Уосталом, ко је то рекао да је логика крајња баријера коју релативизам не може савладати?
да сумирамо горњи разговор:
1. Живорад нема одговор.
2. Аранђел констатује да пошто Живорад нема рационалан одговор, да се његова глорификација истинске уметности не сме узимати у обзир!
3. Међутим Живорад удара контру и поставља Аранђелу питање зашто Аранађел мисли да се Живорадова глорификација не сме узимати у обзир. Араншел понавља да овај нема аргумент. Живорад пита зашто би требало имати аргумент да би он био у праву и како Аранђел може са сигурношћу да тврди да Живорад неће изнаћи какав такав одговор у скорије време.
4. Аранђел је збуњен.
Из свега заључујемо управо оно што је Аранђел ускликнуо: Релативизам је проклета ствар! Он уништава све, и разум и рационалност на коју се позивао Аранђел, за њ' не постоје границе! То је ткз.
АПОКАЛИПТИЧНИ РЕЛАТИВИЗАМ.
Шта је последица Апокалиптичног Релативизма? Последица је наравно, да нико од двојице саговорника није у праву,
јер и један и други могу доказати да је први у криву односно други. Али исто тако, обе стране могу у једном тренутку бити у праву, а то је када доказују неваљаност противничке глорификације односно напада. Последица тога је:
Intelektualni Circulus Vitiosus. Тако елитистичка страна може да глорификује уметност а да није у праву јер антиелитистичка страна напада и доказује да ова не може да оправда своју глорификацију али зато и елитистичка може да напада антиелитистички напад и опет докаже како напад антиелитиста није ваљан и тако у круг. Не зна се ко је у праву, јер свака страна доказује другој страни да је у криву. Последице оваквог стања, тј. овог
Intelektualnog Circulus Vitiosusa, је тај да је елитистичка глорификација уједно и оправдана и није оправдана, те и да је антиелитистички напад уједно и оправдан и неоправдан. Нема решења. Сви могу у сваком тренутку да буду у праву а уједно и у криву.
Тиме се долази до тога да глорификовање праве уметности и елитизам могу да постоје и оправдани су оваквом једном систему, исто колико и антиелитизам и непризнавање праве уметности већ схватање само индивидуалне уметности. 
Јако збуњујуће и необично. Признајем. Приближавамо се крају, драги читаоче, те бих те само упознао са још једним појмом:
ДЕМАГОШКИ РЕЛАТИВИЗАМ.
Под демагошким релативизмом подразумевамо такво схватање релативизма где релативизам не може да пређе преко разума - тј. рациа. Ја сам за то да се прихвати овакав релативизам јер Апокалиптични Релативизам води у потпуно уништење свега постојећег па и рациа. То је за већину хуманоида неприхватљиво, зар не? Демагошки Релативизам би омогућио постојање индивидуалне уметности, која не би смела да се глорификује, а одбацивао би елитизам и елитистичко глорификовање уметности. У ствари демагошки релативизам је управо онај релативизам којим се служио Аранђел у првом делу дијалога. У другом делу дијалога Живорад напада рацио и даје повода за настанак Апокалиптичног Релативизма. Демагошки релативизам је управо статус кво који би омогућио ваљаност моје антиелитистичке теорије. Међутим, тешко је али је и нужно признати да би прихватање Апокалиптичног Релативизма био неопходан филозофски корак, јер на тај начин испуњавамо филозофску дужност и разграђујемо све до темеља. Али авај, тужна је истина да тим филозофским поступком ми схватамо да темељ не постоји, јер је
Intelektualni Circulus Vitiosus крајњи исход тог поступка. Демагошки релативизам би се сликовито могао приказати као наша одлука да станемо на пола пута и не идемо даље, иако то где смо стали није крај пута. Дакле, прихватајући такав релативизам, ми сами себи постајемо демагози, и остајемо слепи пред тужном истином.
Будућност ове расправе вероватно лежи у одлуци човеанства који од ова два релативизма би требало прихватити. За мене је Демагошки Реалтивизам израз хуманизма и толеранције, док Апокалиптични Релативизам води у тотални хаос.
Едвард Први Лонгшанкс,
By the Grace of God, King of England, Lord of Ireland, and Duke of Aquitaine
Ne daj se! Ebo knjige, imaš virtualni čaršaF 
Nije mi prijala ta slika o sebi dakle. 
