EKV

[DeathIsAMidnightRunner]

ova pesma me ubija......uvek...kada god je cujem...

omiljena.

 

[Resident sorrow]

 

[Alpha_Centauri]

Blues sa autobuske stanice...

 

[ekv_ns_m]

godine:

- Šta misliš, kako se vaša muzika i tekstovi odnose prema generaciji kojoj se obraćate?

- Ovako, mi smo mala grupa gorkih Ijudi, koja je propustila mnogo stvari u životu i delimično je kriva zbog toga, delimično nije. Mi smo u poziciji da nešto kažemo zbog toga što će to da se pušta na radiju, na televiziji, izaći će ploča, Ijudi će staviti tu ploču na gramofon, kasetu u kasetofon i slušati napredne misli, a to je, u stvari, i izazov i odgovornost. Zbog toga volim da kažem da EKV nije u jurnjavi za što većim brojem tih Ijudi, mi radimo jednostavno ono što nam se u određenom trenutku dopada. Međutim, mi definitivno živimo potpuno istim životom kojim živi jako puno Ijudi u ovoj zemlji i, na neki način, govorimo ono što naša generacija želi da kaže. To može da bude dosta uvijeno, netipično, indirektno, što znači da nismo Ijudi koji bi izašli na ulicu, pričali unosili se drugim Ijudima u lice. Mi imamo neku drugu vrstu mentaliteta, osećaja za etiku, estetiku, i izabrali smo ovaj način da govorimo ono što želimo. E, sad. Da li je to što je u nama došlo pre no što smo počeli da sviramo, ili posle, kada smo postaili grupa, to je pitanje toga što smo mi muzičari, što jako volimo muziku i što je muzika nešto što nas jako okupira, u svakom trenutku. To je jedna forma koja nam dopušta da neke stvari kažemo indirektno, da napravimo od njih neku vrstu definitivne estetike, a način na koji to govorimo zavisi od tog osećanja jake Ijubavi prema muzici. Jednostavnije rečeno, ne želimo ni da pokvarimo muziku time što ćemo u prvi plan gurnuti tekst, niti želimo da pokvarimo tekst time što ćemo u prvi plan da gurnemo muziku. Pokušavamo da pronađemo neki balans.

Evo jednog tipično novinarskog pitanja. Zašto ti veruju? Jedna devojka iz Sarajeva poklonila ti je knjigu i napisala: "Verovaću ti dokle god budeš pevao".

- Pazi, mi radimo nešto što znači nešto mnogim Ijudima. Sve to što radimo nije ograničeno nečim što bi se moglo nazvati šou-biznisom ili zabavom. Mi to radimo na malo drugačiji način, ne dozvoljavamo da izađe u javnost nešto što nije proživljeno, što nema razloga da postoji. To nisu pesme koje su napravljene eto tako, da bi se napravile pesme, one sadrze u sebi neke emocije koje su nas naterale da napravimo te pesme. A, opet, to nisu samo emocije, to je više ogledalo onoga što se trenutno dešava, u Jugoslaviji, u našim životima. To je similarno, slično sa onim što se dešava i u tim mladim Ijudima koji žive na istom mestu kao mi, malo dalje ili malo bliže. Ima puno Ijudi koji su slični nama i to je ono što ih vezuje za naš rad. To što mi radimo, to je težnja da se kaže nešto više, da okupiramo Ijude, da im bacimo u lice i neke stvari koje nisu tako prijatne. Ljudi su okrenuti sami sebi i onima koji su im najbliži, okrenuti su Ijubavi, drže se jedni drugih. Kad napraviš jednu takvu pesmu kao što je, ne znam, "Par godina za nas", oni te neće tretirati na isti način kao kad im otpevaš pesmu o cmim čarapama, štiklama. banalnu priču koja ne sadrži ništa od onoga što ih okružuje. Čovek ne može da se veže za nešto što mu samo tako proleti, on se vezuje za nešto što sadrži ideal njegovog života, pretvoren u neke reči koje pogadaju suštinu problema, koji još uvek traje. Pesma ,Par godina za nas" bila je aktuelna prošle godine, ali, evo, i dan-danas je aktuelna. Ljudi se vezuju za nju zato što u njoj ima nešto više od puke zabave.

 

[ekv_ns_m]

Časopis "Ćao", 1989. godine:

Pocetkom osamdesetih, kao zatocenici new wave pokreta, zajedno sa Kojom ("Disciplina Kicme") osnovao si bend "Sarlo Akrobata". No, to nije dugo potrajalo i rasturili ste se. Od tog vremena koja je koristio svaku sansu da te sto vise napada: zalio se, kako si poptino izneverio vase zajednicke zelje?!

Milan: Nemam pojma! To nije dopiralo do mene. Ako i jeste – zaboravio sam! U principu, njegove intervjue i ne citam! Nije mi jasno koje su to nase zajednicke ideje, a sam ih izneverio? On i ja nikad nismo imali zajednicki smer "putovanja". Nas dvojica se, kao licnosti, mnogo razlikujemo. Dok smo radili zajedno, bilo nam je interesantno i moglo se svasta ocekivati… A to sto Koja kaze, da sam "zastranio i poceo da skrecem u pop-manir" – nije u pravu! Njegova muzika vise naginje pop-rocku nego moja. Mislim da je glupo sto poredi sebe i mene, pozivajuci se na neke ideje, koje je, mozda, u nekom trenutku i bilo. Bitno je da nisam izneverio sebe i svoje poglede! Jer, kako vreme prolazi tako se i ljudi menjaju: ono sto je bilo juce, nece biti danas, pa cak ni ovo danas ne moze da lici na ono sutra…

Recimo, ovo mi je nesto zanimljivo i budi u meni pokretacke nagone, postoji mogucnost da vec sledeceg momenta postaje sve to beskrajno nerazumljivo: ostavlja me pasivnim, ne inicira me na razmisljanja, a samim tim ni na aktivnost… Ne treba se braniti od promena, koje dolaze kao normalni deo zivota. U skladu s tim i meni se desavaju promene koje su vezane sa sferama mog interesovanja. Prema tome: ne trazim i ne zahtevam od Koje, a ni od ostalih ljudi da me shvate i najmanje prihvate. Da ponovim: dozvoljavam da svako ima pravo na neki svoj nacin i stil zivota. Milsim da sam jasan! Zato vise ne bih razgovarao na temu "Sarla Akrobate" i Koje! OK!!!

Ne treba se braniti od promena, koje dolaze kao normalni deo zivota. U skladu s tim i meni se desavaju promene koje su vezane sa sferama mog interesovanja. Prema tome: ne trazim i ne zahtevam od Koje, a ni od ostalih ljudi da me shvate i najmanje prihvate. Da ponovim: dozvoljavam da svako ima pravo na neki svoj nacin i stil zivota.

-

Nije sad vreme k'o pre
Ovo je vreme za promene
Zaboravi prošlost i javi
Ima li promane u tvojoj glavi
Svi su te učili isto
Mi živimo prokleto čisto
Mi smo oduvek bili u pravu
Just let me play some modern

- stihovi pesme Just let me play some modern R'n'R music, 1993. godine

Izgleda da su vam kriticari bili naklonjeni od samog pocetka?

Milan: Pa, mislim da nisi u prvu! Batrgali smo se sami, kako smo znali i umeli. Nasa pojava, na sceni, bila je nesto sasvim novo. Predstavljali smo avangardu -- tako smo se barem osecali. Recimo, u tom prvom naletu, ljudima smo izgledali beskrajno cudno! Tacno je da smo bili jedinstveni. Furali smo razlicite ideje i sadrzaje od ostalih bendova u Jugoslaviji. Osim toga, to je bio "zlatan" period sarajevske pop-skole, sto je samo pojacalo nas "raskorak".

Od 1985. Godine poceli ste meorskom brzinom da "furate" napred. Medjutim pravi uspeh niste postigli u Vama omiljenom SKC (Beograd), vec naprotiv u zagrebackom "Kulusicu". Kako to komentarises?

Milan: Mi nismo jedini beogradski bend koji je postigao prvu popularnost u Zagrebu. Pre nas, to su vecu uradili "Idoli", "Orgazam", pa cak i pominjani "Sarlo Akrobata"! Po meni, identicna su zbivanja i u Zagrebu i u Beogradu a to je recimo bila slucajnost. Nije tesko, a ni neka velika mudrost, otici u Zagreb, napraviti dobru atmosferu i – svirati. Zivimo u relativno maloj zemlji, da bismo je sad delili na zagrebacku, beogradsku, titogradsku publiku. U svakom delu, ove nase prelepe zemlje, imamo svoje sledbenike. Ipak, kad bolje razmislim, sve prave stvari su pocinjale u Zagrebu, a neki normalni nastavak i redosled desavanja bio je u Beogradu. Ni sam neznam zasto je to tako. No, kad smo mi u pitanju, ne bih nas uspeh svrstavao pod pojam: "uspeha u Zagrebu". Medjutim, postoji dosta grupa u Jugoslaviji kao sto su na primer "Piloti" ili "Galija", koji nikad nece moci da predju tu barijeru republickih granica. Zato sto su iskljucivo orijentisani na vrstu muzike koja se slusa na jednom ogranicenom podrucju: u Srbiji ili Bosni. To sto oni sviraju, to je neka podvarijanta pop-muzike zasnovane na tipicno beogradskim motivima. Njihov nacin (muzickog) izrazavanja, ne dozvoljava im da budu "sire" prihvaceni. Po meni, muzika nije samo dobro "prasenje" po gitari ili savrseno pevanje bez distoniranja, vec kroz pesmu moras da pruzis i neki sadrzaj! Uneses nove motive i pojmove. Jednostavno, da pruzas nesto novo, jos nedozivljeno.

Sasvim sam sigurna da je vasa muzika prepoznatljiva, a pritom se ne "ponavljate"; nasuprot toj cinjenici i dalje Vas napadaju da stremite ka komercijalnosti?

Milan: Ne treba biti skroman: nasa muzika je vise evropska negoli jugoslovenska. Slusajuci neku nasu stvar, ti nikako ne mozes da steknes utisak da slusas recimo, tipicno bosanski bend, vec – engleski! Znaci, mi pruzamo neki novi osecaj, uvodimo nove motive sviranja, drugacija sazimanja instrumenata i samog teksta… Kad sam vec spomenuo pesme, onda moram reci da su i one i znatno razlicitije od na primer, tekstova "Merlina" ili "hari-mata-Harija"… Nekako su "punije", izrazajnije, bliskije shvatanjima danasnje generacije – barem onima kojima se mi obracamo. Nasi stihovi ne zahtevaju slepo ponavljanje, vec dozivljavanje…
Kriticari ti zameraju da su tvoji stihovi uglavnom gorki i opori, ali izgleda da se nekima upravo to dopada?

Milan: Da budem jasan: ne odobravaju "oni" koji ne shvataju "sta je pesnik hteo da kaze". Normalno je da onda ne mogu da ih ukapiraju. Jos na pocetku razgovora rekao sam ti da smo mi, neka vrsta, avangarde. Oko mene, u Jugoslaviji, vlada cemer i jad. Odnosi medju ljudima su kranje nesredjeni! Ja kao pesnik i muzicar, svoje duznosti – znam! Mislim, da svojim tekstovima, bez obzira koliko su (ne)shvaceni, mnogim ljudima "otvaram vidike" pruzam nove vibracije. Posle svih onih srcecepajucih tekstova o neuzvracenim ljubavima, isplakanim i neisplakanim suzama, morao je da se pojavi neko normalan, ko sagledava probleme danasnjice. Eto, mi smo bend, cije su poruke jasne i glasne, a mnogo toga ima i izmedju redova! Nas problem bio je u tome sto smo morali da naucimo publiku da nas slusa i u isto vreme dozivljava. Nasa glavna osobina je – upornost, a ne potpadanje i predavanje malogradjanskoj sredini. Cilj, kome smo hrlili, bio je da u ljudima koji slusaju nasu muziku, probudimo sve oon sto nas okruzuje: ljubav, bol… Prema tome svoju publiku smo odnegovali i navikli na nasu evropsku muziku. Onog trenutka, kad su ljudi "naucili" da nas slusaju – postali smo ime!

 

[ekv_ns_m]

Zar ne mislis da bi trebalo malo "posvetleti" tvoje "crne" stihove?! Ocito da si prihvatio pesimizam kao "stil zivota". Zasto?

Milan: Moja muzika je crna onoliko koliko su i desavanja oko nas "tamna". Ako pogledas nasu politicku i ekonomsku situaciju, neces videti nijedan jedini zracak sunca. U takvim okolnostima, ja ne mogu da pevam veselice i poskocice, jer to nije u skladu sa mojom licnoscu. Ako ce nekome biti lakse, onda neka moju muziku klasifikuje kao tamnoljubicastu!

To je boja potencijalnih samoubica

Milan: Zar? Nisam to znao. Onda ostajem u svojem crnilu, bez tamnoljubicaste, jer volim zivot, bez obzira kakav je.

S obizorm da sebe smatras avangardom u rock’n’roll-u, da li bi bio da objasnis svoju "viziju": kako ce izgledati rock’n’roll u dvadeset prvom veku?

Milan: Ipak necemo toliko daleko ici u irealnost: nemam nikakvo vidjenje roka u buducnosti! Ne zelim, a i necu da se iscrpljujem bespredmetnim i nekorisnim razmisljanjima. Dakle, glupo je trositi energiju na nesto irealno! Ja uopste nemam nikakvih planova niti razloga za onu hiljadu puta razvucenu i otuznu pricu o: buducim koncertima, plocama, snovima i slicnim glupostima. Bicu iskren – nisam siguran da cak imamo i svoju sadasnjost. Izvesno je da stihijski idem kroz zivot, pa gde se zaustavim. Jedno je sigurno: nikad neznam u kom ce smeru krenuti. Dozvoljavam da me emocije "povuku" za sobom. Da me prosto "uguraju" u neke stvari o kojima ranije nisam razmisljao. Ponovicu svoju staru tezu: sve moje pesme dozivljene su vise puta i odzivljene! Znaci u njima nema, ama bas nikakvog foliranja. One su pre svega odraz mojih emocija. Rock and roll je moj nacin zivota. Ali, na svaki moguci nacin treba izbeci fetisiziranje, pa cak i (kad je u pitanju (valjda je tako nekako trebalo da piše)) muzika!

Ipak si ti mlad, i po godinama i po iskustvu, za toliku dozu pesimizma, koju si dosad ispoljio. Ili je to, zapravo tvoj filozofski stav: o cemu je rec?

Milan: Pa da, ako malo bolje pogledas, moje pesme – to sam ja. One su odraz mojih zivotnih shvatanja i stremljenja. Motive za njih nalazim u realnim zivotnim surovostima, a tek ponekad dozovlim imaginarnim snovima da "prosetaju" kroz neki stih. I to ucinim da se imaginacija nazire, kao kroz maglu. Svako od nas ima svoju pricu, koju prezentuje na nacin koji mu to odgovara. To cinim i ja. Pri tome koristim jedinu mogucnost koja mi je dostupna: a to je muzika! Na taj nacin uspevam da zadovoljim svoj ego. Jer, ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi, ako me bukvalno guse i razdiru ovozemaljski jadi! Evidentni su (to pritiska i ostale mlade): nedostatak slobode misljenja, materijalna nemoc i sve sto ide uz to. Danas, mladom coveku nije dozvoljeno da radi, jer nema slobodnih mesta, zapravo sva ta potencijalna mesta su popunjena nekim dosadnim, starim, olinjalim tipovima, koji nista ne preduzimaju da se izvucemo iz blata u koje smo se zaglibili. To opet znaci da je mladima – zeljnim znanja i progresa – sve uskraceno. A najvise zivotne radosti! Kako neki mladic moze sebi da obezbedi penziju, kad nema posla do trideset i neke godine?! U ovom trenutku, mi mladi nemamo buducnosti.

Hoces da preciznije objasnis svoju tezu?

Milan: Da pojednostavimo: ako bih sve ono sto sam dosad uradio, sazeo u jednu pesmu, tek tad bi se videlo koliko ima istine i stvarnosti u njima. Kad kazem stvarnosti, mislim na moje sagledavanje sveta i buducnosti, koja je ovog trenutka -- narusena.

Da li to znaci da, za nas, nema buducnosti?

Milan: Tako nekako. Mi se, kao drustvo ne nalazimo ni na jednom putu. Svima je to jasno: malo smo zaostali i zastranili. Stojimo na rubu neke razjapljene provalije, koja s nestrpljenjem ceka da nas proguta! A, iznad nas, razbuktala je vulkanska lava, koja pocinje da curi, rasteze se po nama – narodu!!! Sta bi mi sad mogli da uradimo?! Ne znam ni sam! Cini mi se da smo "stisnuti" ne mozemo ni korak nazad, ali ni korak napred! Mozda bi nam pomogla promena politickih i ekonomskih uslova, ili pak drzavni udar? Mozda, kazem.. U svakom slucaju neophodna nam je korenita promena, bez obzira na stranu na koju vodi. Sta je ono pravo sto bi se trebalo da se desi?! Nisam pozvan da kazem (pametujem) pogotovo ne u magazinu "CAO". Posotje ljudi ciji je posao politika i ekonomija, a takodje i novine koje su specijalizovane za takvu vrstu razgovora. Jedino mogu da "pametujem" i delim savete o muzici. Sve ostalo nije u mom domenu!

Ali u svakom slucaju prinudjeni smo da se snalazimo na razne nacine, koji mogu da nas odvuku na stranputicu. Mladima su vezane ruke: moraju da se prilagodjavaju i iznad svega "trpe" zivot. Prema tome: ako je sve ovako kako sam rekao jeste – onda ja tu nikad necu moci da vidim ni jedan zracak slobode. A to znaci: nama ostaje jedino da se pokrijemo nekim neprobojnim oklopima i protrcimo kroz zivotni spalir u kome nas sa svih strana, nemilice udaraju i lupaju! A mi trcimo i grabimo napred, da bi dosli do kraja zivotne staze! Tada smo smo beskorisni i sebi i drustvu. To je kraj.

Hajdemo za kraj i malo optimizma: kako se "prilagoditi" zivotu?

Milan: Prilagodljivost zivotu moze da bude pozitivna osobina, ali pomenu u tom slucaju: to je danak zivotu! Ukoliko se prilagodjavas necemu, sto ne zelis, onda suzbijas svoju licnost. U tom smislu, ta prilagodljivost postaje pre svega – morbida i negativna. Sta na kraju biva: od mladog i perspektivnog coveka, stvara se kranje beskoristan tip! Ovaj razgovor bih voleo da zavrsim porukom koja je upucena svima koji me (ne)vole: kroz zivot se moraju boriti protiv svega, samo protiv sebe – ne! Dakle borite se za svoju licnu slobodu i demokratiju; ne dozvolite da vas neki lazni srebrnjaci i krivo "opravdane" norme uguse i opterete. Borite se za svoj zivot!

 

[justyce4ever]

I opet mi je EKV muzika pomogla kad sam se teško iznerviro. Hvala im.

 

[Anchi15]

Svaka im cast za onu genijalnost od muzike sto su pravili.

 

[ekv_ns_m]

Ma tek je ona pocela

Nije samo na imaš gomilu mojih odgovora i ranije .
Izvoli pa pogledaj!

 

[ArnoldLayne]

da, a ovi što ne voli EKV ne žive život i ne osećaju ga

jeej, ja živim život a mnogi oko mene ne

 

[ekv_ns_m]

da, a ovi što ne voli EKV ne žive život i ne osećaju ga

jeej, ja živim život a mnogi oko mene ne

Ne radi se tu samo o EKVu. Već se radi o borbi za život.
Onaj ko se ne bori za život već ko se utapa u masu on ne živi život, a o tome je Milan pevao!
Milan je podigao glas dok su drugi ćutali, jer

nisu krivci primitivci što su pokupili mast
korov nikne digod stigne, ma svaka njima čast...
Nisu krivi sedativi što ih nisu sputali
sori, matori, krivi smo mi koji smo ćutali

To da svako ko podigne glas bude ismejan ili proglašen za narkomana to mi je jasno.

Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti
Bude kraj
Ovo ne sme biti
Ovo ne sme biti kraj

Čuje se zvuk koji podseca na huk
Iz dubine šuma
Ruši se stablo po stablo po stablo
Umire zid od plača
Umire sad
Umire beštija

Ovo je samo jedna od pesma gde Milan podiže svoj glas i živi život, a ne služi životu kao što su većinom muzičari u to vreme činili.

 

[ekv_ns_m]

Evo kako je Milan opevao mafijaše, secikese , rantne zločince i ostali ološ koji i danas nažalost šeta ulicama naših gradova.

EKV- Hej mama

 

[ekv_ns_m]

Milan Mladenović- Crv

Vi slepi, vi gluvi, vi sebični ljudi
što pravite buku bez reda i smisla
bez zašto i zato, za koga i kako
bez pitanja koje bi mžzda osušilo
ponosni osmeh na licu bez suza
na licu što nikada obraz okrenulo nije

Ref.
Brazgotina sanduk i crv
obrazi dlaka i krv

Vi nemi igrači svog obrednog plesa
vi srećni u transu
u svetu što postoji
samo u glavama

Ljudi bez skrupula, ljudi bez milosti
ljudi bez sećanja
vi što ne znate pljuskove
zvuka boje mirisa
vi ljudi bez pameti

 

[~Stella~]

Evo kako je Milan opevao one poput Arkana tako da se svako ko hoće da vidi i ko hoće da čuje shvatiće da su tvoji tračevi bez ikakvog osnova i da su čisto lupetanje!

EKV- Hej mama

 

[ekv_ns_m]

Pa i da je bio narkoman, on je samo sebe unistavao, nikog nije pljackao, ubio... Vi fensi likovi samo govorite kako je neko narkoman ako je vezan za ovu vrstu muzike, a kao u vasem grandu se niko ne drogira...

Za njih je svako ko uključi mozak ili Don Kihotovska budala ili narkoman.
Milan je bio suviše obrazovan da bi po njihovom kriterijumu bio budala pa su ga stavili u fioku narkomana.

 

[Acaxd]

Za njih je svako ko uključi mozak ili Don Kihotovska budala ili narkoman.
Milan je bio suviše obrazovan da bi po njihovom kriterijumu bio budala pa su ga stavili u fioku narkomana.

Sasvim tacno i precizno receno.

 

[ekv_ns_m]

Ne radi se tu samo o muzici već i o čitavom sistemu vrednosti koji stoji ili iza određenog političkog ili muzičkog stava, a najšire gledano iza stava o tome kakvo bi društvo trebalo da bude i o putu do ostvarivanja tog cilja.

Vožnja u provaliju je takođe vožnja, samo se postavlja pitanje.
Da li je to racionalna i ispravna vožnja. Takva je i ova tvoja opaska izvučena iz konteksta dosadašnje debate.

 

[gost 202039]

E sada kada ja moram da se ukljucim u temu:

"...veoma poucan primer je ono sto se dogodilo sa clanovima poznate rok grupe "EKV" koju su obozavale stotine hiljada mladih sirom ondasnje Jugoslavije.
Prvi je od heroina vrlo mlad umro Ivica zvani VD, verovatno najtalentovaniji i najbolji bubnjar koga je Beograd ikada imao. Taj je tako dobro vladao ritmom , da je mogao da nastupa kao solista na udaraljkama ili kao punopravni clan filharmonije.
Bio je dobra dusa, ali teski rob opijata.
Zatim je otisao vodja grupe Milan Mladenovic, gitarista, pevac i veoma nadaren kompozitor. On nije bio tipican narkoman, ali je ipak konzumirao dosta toga otrovnog i iz neponatog razloga dobija rak pankreasa, iako mlad covek ugasi se za dva meseca.
treci na redu bio je basista i pevac Bojan Pecar, MOJ DOBAR PRIJATELJ. On je zavrsio u Londonu gde je pokusao da prestane da uzima heroin, ali prekasno.
Organizam mu je bio tako propao da nije mogao vise da kontrolise nuzdu, pa je cesto sve bez osecaja vrsio pod sebe, bilo da je lezao u krevetu ili sedeo obucen za stolom. ......Posle svih preminula je klavijaturista, Margita Stefanovic, cuvena "Magi", cetvrti clan grupe....Bila je poznata po svom promiskuitetnom i bludnom zivotu....Margita je na kraju toliko propala da je sva bila otecena od NARKOTIKA, LEKOVA i ALKOHOLA, skoro svi zubi su joj poispadali, njena prelepa, duga , tamna kosa se proredila, tako da je postala prava rugoba od koje su svi u tuzi i neprijatnosti zazirali i bezali....na kraju je obolela od epilepsije...."

Dakle, sigurno nisu poumirali mladi od zdravog zivota. Muzika im je odlicna i nema tu sta da se raspravlja.

A u "Grandovi pevaci" javno promovisu heroin, i opevavaju ga u pesmama, i ostale gluposti, a pri tom im je i muzika losa...

Zato pamet u glavu. Svako neka slusa sta voli, nemojte se vredjati, ionako suprotnu stranu ubediti necete.
Vodite zdrav zivot. Recite NE drogama .

 

[ekv_ns_m]

E sada kada ja moram da se ukljucim u temu:

"...veoma poucan primer je ono sto se dogodilo sa clanovima poznate rok grupe "EKV" koju su obozavale stotine hiljada mladih sirom ondasnje Jugoslavije.
Prvi je od heroina vrlo mlad umro Ivica zvani VD, verovatno najtalentovaniji i najbolji bubnjar koga je Beograd ikada imao. Taj je tako dobro vladao ritmom , da je mogao da nastupa kao solista na udaraljkama ili kao punopravni clan filharmonije.
Bio je dobra dusa, ali teski rob opijata.
Zatim je otisao vodja grupe Milan Mladenovic, gitarista, pevac i veoma nadaren kompozitor. On nije bio tipican narkoman, ali je ipak konzumirao dosta toga otrovnog i iz neponatog razloga dobija rak pankreasa, iako mlad covek ugasi se za dva meseca.
treci na redu bio je basista i pevac Bojan Pecar, MOJ DOBAR PRIJATELJ. On je zavrsio u Londonu gde je pokusao da prestane da uzima heroin, ali prekasno.
Organizam mu je bio tako propao da nije mogao vise da kontrolise nuzdu, pa je cesto sve bez osecaja vrsio pod sebe, bilo da je lezao u krevetu ili sedeo obucen za stolom. ......Posle svih preminula je klavijaturista, Margita Stefanovic, cuvena "Magi", cetvrti clan grupe....Bila je poznata po svom promiskuitetnom i bludnom zivotu....Margita je na kraju toliko propala da je sva bila otecena od NARKOTIKA, LEKOVA i ALKOHOLA, skoro svi zubi su joj poispadali, njena prelepa, duga , tamna kosa se proredila, tako da je postala prava rugoba od koje su svi u tuzi i neprijatnosti zazirali i bezali....na kraju je obolela od epilepsije...."

Dakle, sigurno nisu poumirali mladi od zdravog zivota. Muzika im je odlicna i nema tu sta da se raspravlja.

A u "Grandovi pevaci" javno promovisu heroin, i opevavaju ga u pesmama, i ostale gluposti, a pri tom im je i muzika losa...

Zato pamet u glavu. Svako neka slusa sta voli, nemojte se vredjati, ionako suprotnu stranu ubediti necete.
Vodite zdrav zivot. Recite NE drogama .

Milan je umro od kancera pankreasa to je dotični monah (znam koji je čitao sam mu "knjigu" "Bog i rokenrol") propustio da kaže kao što je propustio da kaže i još dosta važnih činjenica. Knjiga je napisana suviše dogmadski koliko kontam da bi on "sprao grehe" iz mladosti koje je počinio "bludnim sinom" Gerom koji je po njemu iako njegov najbolji drug "nesrećnik iz bogate familije" koji nije znao šta će sa sobom, a za Magi kaže "Konačno čujem, pre nekoliko dana, da je i ona nesrećnica umrla." (94. strana "Bog i rokenrol").
Pa ja nisam rekao "konačno" ni kad je Milošević umro i pored sveg zla koje je naneo, a neću reči ni "konačno" kad Mladić umre iako sam njegov taoc već dve decenije.

 

[gost 202039]

Milan je umro od kancera pankreasa to je dotični monah (znam koji je čitao sam mu "knjigu" "Bog i rokenrol") propustio da kaže kao što je propustio da kaže i još dosta važnih činjenica. Knjiga je napisana suviše dogmadski koliko kontam da bi on "sprao grehe" iz mladosti koje je počinio "bludnim sinom" Gerom koji je po njemu iako njegov najbolji drug "nesrećnik iz bogate familije" koji nije znao šta će sa sobom, a za Magi kaže "Konačno čujem, pre nekoliko dana, da je i ona nesrećnica umrla." (94. strana "Bog i rokenrol").
Pa ja nisam rekao "konačno" ni kad je Milošević umro i pored sveg zla koje je naneo, a neću reči ni "konačno" kad Mladić umre iako sam njegov taoc već dve decenije.

Pa to konacno moze da se shvati ne kao da je jedva docekano, nego "naposletku", "na kraju" ...sve je stvar percepcije....a ona zavisi od mnogo toga.
Nemoj da budes tako iskljuciv.
A ti bas nemozes bez Milosevica, kad ga stalno spominjes
I zasto dozvoljavas da tako skrecu sa teme. Ignorisi provokaciju. Cilj provokacije je upravo takva tvoja rekacija.
Ja ne sumnjam da je istina napisano u toj knjizi, bar oko EKV, nemoj toliko da idealizujes stvari. Treba da se prica o muzici. Muzika je odlicna.Njihova.

Pozz

 

[ekv_ns_m]

Pa to konacno moze da se shvati ne kao da je jedva docekano, nego "naposletku", "na kraju" ...sve je stvar percepcije....a ona zavisi od mnogo toga.
Nemoj da budes tako iskljuciv.
A ti bas nemozes bez Milosevica, kad ga stalno spominjes
I zasto dozvoljavas da tako skrecu sa teme. Ignorisi provokaciju. Cilj provokacije je upravo takva tvoja rekacija.
Ja ne sumnjam da je istina napisano u toj knjizi, bar oko EKV, nemoj toliko da idealizujes stvari. Treba da se prica o muzici. Muzika je odlicna.Njihova.

Pozz

Zašto onda nije tako napisao? Ja što mislim to i napišem.
Pročitao sam celu knjigu više puta i nisam isključiv,a kad je reč o EKVu propusio je gomilu važnih podataka vezanih za isti i kad se uopšte o istom govori.
Meni je cela knjiga više kao pokušaj dotičnog monaha da sa sebe spere "blud" iz mlađih dana na kom je bio sa "nesećnim Gerom" (tako on kaže "nsrećni"). Kao što rekoh knjiga je suviše dogmadska.

Što se provokacije tiče, to više govori o provokatoru nego o meni. Ja ovde iznosim stavove koje bi izneo na ovaj ili na onaj način, a na uvrede neću da ćutim.
P.S. Miloševića navodim kao primer materijalizovanog zla.

 

[ekv_ns_m]

Pa eto.
Možemo.
Eh. Jadni mi, drogirani..
Ceca bi nas izvela na pravi put.
A mi slepi...

Spojler

Možda bi nas i Aca Lukas: "Belo, oko mene sve je belo" (danas ulazim u GSP, a vozač sluša to, mora da peva o vremenu ), mora da peva o snegu ili Moby Dick "Rodićes mi sina kralja kokaina", zanimljivo je da su obe pesme nastale u približno vreme kad je i Milan stvarao (+- par godina).
Volim te "bezgrešne" kad krenu da pljuju i vređaju, a onda kad ih ispoklapaš onda su im i stvari malo bez logike.

 

[Acting_Me]

"Kako možete da slušate bend koji peva samo o heroinu,kokainu,LSD-u i ostalim manje ili više zanimljivim supstancama? =)"
Zara ne postoji neka pjesma fenserska o sinu koji ce postati kralj kokaina?
Nightwisperer, slazem se

 

[gost 202039]

Zašto onda nije tako napisao? Ja što mislim to i napišem.
Pročitao sam celu knjigu više puta i nisam isključiv,a kad je reč o EKVu propusio je gomilu važnih podataka vezanih za isti i kad se uopšte o istom govori.
Meni je cela knjiga više kao pokušaj dotičnog monaha da sa sebe spere "blud" iz mlađih dana na kom je bio sa "nesećnim Gerom" (tako on kaže "nsrećni"). Kao što rekoh knjiga je suviše dogmadska.

Što se provokacije tiče, to više govori o provokatoru nego o meni. Ja ovde iznosim stavove koje bi izneo na ovaj ili na onaj način, a na uvrede neću da ćutim.
P.S. Miloševića navodim kao primer materijalizovanog zla.

Kakva je to dogmatska knjiga?
Sta je propustio o EKV?
Pa jeste da, i sam je rekao zasto je napisao. Strana 120, zadnji pasus.

 

[ekv_ns_m]

Kakva je to dogmatska knjiga?
Sta je propustio o EKV?
Pa jeste da, i sam je rekao zasto je napisao. Strana 120, zadnji pasus.

Kakva je to dogmatska knjiga?

- knjiga zasnovan na dogmi, u pitanju ti je već bio i odgovor. U slučaju knjige "Bog i rokenrol" je Hrišćanska-Pravoslavna dogma, pri tom to ne obeležavam kao ništa loše već samo navodim kao činjenicu koja mora da se uveži kada se vrši analiza iste.

Sta je propustio o EKV?

- tu bi već mogao manji referat da ti sastavim tako da neću sad počinjati, a ima krupnih propusta koji da su stavljeni dobio bi se sasvim drugačiji kontekst.

Takođe meni lično se ne dopada njegov osuđivački ton koji ide kroz celu knjigu i to pre svega ne smatram ljudski, a onda i Hrišćanski (ako ćemo da idemo od opšteg ka pojedinačnom slučaju), tj. o svakom koga on opisuje u knjizi govori kao o "neznabošcu" i samo što ga nije poslao u sam Pakao (duhovno stanje po Hrišćanskoj dogmi smatrano kaznom) (takođe je napravio i previd da je Bog preko Svetog pisma rekao da niko sem njegane sme da donosi takve presude) (to je najočitije kad opisuje komunističke činovnike i njihovu decu odnosno svoje tadašnje drugove), a o tome tome da nije jednom rečju spomenuo i jedan tekst EKVa i svoj stav o njemu je suvišno i govoriti. Valjda mu slepo verovanje ne dozvoljava da tako učini ili šta je već. To je samo jedna od primedbi što u delu kod EKVa nije učinio, a ima ih kao što sam već naveo na stotine, a pošto nemam vremena da se sad bavim svakom ponaosob, zaustaviću se ovde.