Одломак из романа "Повратак кошаве у Београд":
6. новембар 1994.
Сазнајем да је јуче умро…
Испрва, не могу да поверујем. Он ми је изгледао - толико жив, неко ко никад не може умрети.
Вртим дневник неколико страница раније, на разговор с Димитријем. Умро, он, о коме смо се баш… А можда је управо док смо се нас двојица натезали, сазнавао своју страшну дијагнозу. Али, он је барем сазнао. И отпутовао, оставивши за собом ову заврзламу. А ми, још чекамо. Да прође стваран свет око нас.
Проналазим, из последњег му интервјуа:
Овде је разлог због кога се бавим музиком - ова земља, ови људи. То су лепи, паметни, интересантни, другачији људи. Постоје овде и они други - глупи и ружни, па то ствара један емотивни набој који те храни и тера даље да нешто урадиш, нешто промениш због оних који су добри. Без обзира на све, ово је земља у којој би свима могло да нам буде добро, само када би се добро организовали. Нећу зато никуд отићи, али ћу сигурно путовати како бих упознао и нешто што је другачије.
Речи, лепе и важне. Лековите.
Милан Младеновић. Скоро као Долфи, Трејн, Брауни, Бирд, Џенис, Џим и Џими, Mоцарт, Белини… У 37-мој.
Како какав пророк. Дошао, рекао шта има, отишао. Оставио поруке да се цитирају и тумаче.
Да пророк, као Дис, и овај је отпловио међу своје утопљене душе.
Још само пар година за нас. Певао је '89. Или је и њега, заправо, убила прејака реч? И туђа, и његова сопствена.
Али ми, у ствари, сада радије долази, и пуштам је одмах:
…Мислим на први и последњи дан...
Ово је први и последњи дан…
Био је - сопствена мјуза, и властити стих. Слава му! Био. И остаје.
zao mi je te Varije nitko je se u ZG ne sjeca, imala je specifican glasic 
i nekadasnja Milanova curka Varija Orlic iz ZG isto mrtva i bubnjar njene grupe Dragan Simonovski isto od AIDS a bend se zvao karlowy vary, imala je poseban glas..
