EKV

  • Začetnik teme Začetnik teme DJM
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
24162_1153222330044_1812256987_281563_2572318_n.jp
g
 
14. јули 2004.
Отишао бих. До Aрсенијевића...
Да је гледам, разговарам с њом, као, случајно је дотакнем, нагињем ка монитору компа уз њу која седи, као фол, да боље видим, а у ствари...
Ксенија. Зрела, и слатка, као летње воће. Толико лепа, да боли кад је гледам.
Жестока снагом Долфијевог Oleo, нежна попут његове Sketch Of Melba.
Како бих волео. Да мене, као Јанка, загрли с леђа, док он седи за компом. Видео сам то неколико пута. Деликатно, посвећено, заљубљено… А, како ли је тек, кад… Благо њему.
Пустим DVD плејер. Изнова враћам сцену из «Прозора на двориште», где Грејс Кели љуби Џејмса Стјуарта. Читавим бићем предано. Ватром подземном несамеривом... 'Е, стој, види списатеља, сунце му 'лебово. Спржило ме дабогда. Замишљам, као успаљени шипарац, да смо то Ксенија и ја.
Ксенија, у разговору с Јанком. Та прштава фонтана сугласника и самогласника, звана Српски Језик. Маштам да смо негде сами, а ја је само гледам и кажем: Причај, Сенка, причај, на српском, хоћу да слушам.
Волим те кад причаш
Ето. Сад, на помисао о њој, уместо уобичајеног Милана М. упаде Џони Ш. Још увек заправо више готивим „Азру“ него EKV. Можда је требало да останем на дистанци и уопште си не дозволим огрејати се на њиховој мрачној ватри. Можда онда не бих тако ни пред оном која их најбоље скида... Али, не. Овај круг сам смислио, овај круг сам створио
И, шапућем: Како те замишљам, како те замишљам... Клатим се у столици на две задње ноге, уводећи се у транс. И у грлу гушим глас, а викао бих, вриштао, баш као Милан М. Ти си сав мој бол, ти си сав мој бол. Ти си сав. Мој. Бол...
Све док ме страх да се не преврнем са све столицом, нагло не освести.
Шта је то у мени што ме тако упорно к њој вуче, премда добро знам да нема смисла?
Non me lo so spiegare. Ни стари, добри Tiziano Ferro . Којег сам тако радо слушао са…
Немам појма. Знам само да и даље желим. Да сагорим од ње до пепела и праха...
Ти, Тамо, Бугимену, помози ми. Ослободи ме барем ове јебене патетике у писању.
«Помози ти, ментолу, сам себи, зашто бих те ја вадио из оног што си сам умесио», као да Га чујем.
Стварно, јесам ли ја човек, или је од мене остала само сенка, одраз у монитору Ксенијиног компа?
Зауставим плејер. До врага и Грејс и Џејмс (иначе ми он иде на ганглије) и Хич!
Изађи из мене, изађи из мене
И одлучим. Данас нећу отићи. A и иначе, кажем себи, морам много ређе.
Седнем, загњуривши главу у шаке.

(Одломак из романа "Повратак кошаве у Београд").
 
a ovo je profesionalno odradjen video, naspram mojih koje sam ja pravila?:think:

meni se svidja, ali posto si ti ponizila moj video rekavsi da moj video sramoti ugled EKV, onda sam iznenadjena da ti se ovaj video dopada obzirom da nije koriscen niti jedan jedini video efekat.

Efekti nisu sve... Syber covece :lol:
 
posle 40 dana iz nekog razloga vise nisam otisao na njen grob ... da li iz razloga moje sazrelosti u coveka ili nezrelosti deteta, ne bih znao ... u meni urezani su jos uvek oni sretni trenutci nasih razgovora preko telefona pre nego sumrak padne i pre nego zora svane ... pamticu palacinke po njenom receptu sa ukusom slatkog od jagoda, sitnih orascica i badema ... nisu bile sa eurokremom ali sam ih ipak probao po njenom nagovoru ... "Kao sto rekoh, ovde je atmosfera pospana, hajde da ne budimo pospane ..." vise se nismo culi ... stigao mi je sms sa njenog broja par meseci kasnije, poruka je glasila: "Pozovi me ako imas odakle i mozes..." i potpis ... pozvao sam ali "Pretplatnik trenutno nije dostupan, molim pozovite kasnije, hvala" ... kasnije sam pozvao, javila se devojka koja je tvrdila da je greska i da je to samo njen broj, usplahirena, spustila je slusalicu ... kao da nikad nisam dobio taj sms i kao da nikad nisam imao njen broj u imeniku ... sta bih dao da ponovo bude dostupna, eh ... Koste Glavinica, potpuno pusta ulica ... gavrani opet grakcu sa zgrade BIGZa ... kao da nije zivela tu 2002 ... "Stan Lovrenski, sada sam tu, jel' ... hm" ... magicno samo kao sto samo je ona to znala ... :(
 
IV
1.
-Знате ли с киме смо сада добиле понуду свирати.? Нећете вјеровати. Нисам нити ја, када ми је Грација рекла. На албуму једнога младог, обећавајућег аустријскога џез трија. Но, није главна ствар сад у томе трију, него њима помаже, и даље с одличним „њухом“ за нешто што вриједи… Нитко други до Маргита, Маги. EKV.
Дуги мук, и од Давида и од мене.
-Ма, ти се шалиш – изговорим ја први.
-Што бих се шалила? Доиста, најозбиљније. Маги ради пуном паром… Ако о нечему не јављају медији, не значи…
-Маргита и џез… - Давид заврти лако главом, преко дима цигаре - Хм… Но, да, зашто не би и то? Она је увек ентузијастички настојала да подржи талентоване музичаре…
Поћути, замишљено.
-И ти ћеш зато путовати у Беч, или, где већ?
Скоро препадне, обоје нас, изгледа, ненаданим питањем, и оштрином му.
Матилда, лако затечена, не одговори одмах, али се онда осмехну:
-У Грац. Дакако да ћу путовати… – кратка пауза, на час је уозбиљена, али онда врати осмех – но, одмах сам вас и мислила питати, пошто знам колико би… Да ли би пошли са мном кад то буде, упознати Маги…?
-Упознати… - као да је збуњен Давид, а и ја, затечен. А да ни сами нисмо баш сигурни зашто.
-Поћи? – открави се он најзад – Упознати Маги… Наравно, врло радо.


(Одломак из романа "Командант и Маргита")
 

Back
Top