Eh...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Barbara



Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, očarana, pod kišom
seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

neki čovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala

seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.

seti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora i iznad arsenalom
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro, nestao ili još uvek živi

oh, Barbara
bez prestanka kiši nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno
to su porotne kiše, strašne i neutešne
to nije oluja više od ognja, krvi i čelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ništa ne osta.

Barbara, Barbara
 
Sjaj u travi

..sada, kada ništa na svijetu ne može vratiti dane prohujalog ljeta
naš sjaj u travi i blještavost svijeta, ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živjeti..

zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava
zaboravimo da smo se voljeli, da smo se svadjali i
da smo bili krivi..

..požurimo, s danima i danima sto će doći
požurimo sa shvaćanjima, sa svim što me odvaja od tebe..

jednom, ćeš se vratiti i ubrati cvjetove
koje smo zajedno mirisali, gazili
ali, tvoje ruke bit će prekratke, a noge premorene da se vratiš..bit će kasno

..možda ćemo se naći jedanput na malom vrhu života i neizrečene tajne
htjeti jedno drugome da kažemo, al' proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci
jedan skrenuti pogled bit će sve što ćemo jedno drugome moći dati...

.zaboravit ću oči
i neću promatrati zvijezde koje me na tebe neobično podsjećaju..

..ne boj se, jednom ćes se zaljubiti
al' ljubit ćes zato što će te nešto na toj ženi podsjećati na mene..

..ne otkrivaj svoje srce ljudima jer u njima vlada kob i egoizam
život je borba - nastoj pobijediti
ali ako izgubiš-ne smiješ tugovati
cilj života je ljubav-a ona traži žrtve

..bio si moje veliko proljeće
uspomena koja će dugo živjeti u budućnosti
koje ću se sjećati...

..osjećat ću tugu jer sam tebe voljela
bit će to ironija tuge..

..nestat će sjaja u travi
nestat će veličanstvenosti svijeta
ostat će samo blijeda slika onoga što je prošlo....


William Wordsworth
 
......

Pišem ovo jer znam
da su tvoji poljupci
rođeni slepi
za pesme koje te dodiruju

Ne želim cilj
u tvom životu
Želim da budem izgubljen među
tvojim mislima
onako kao kada slušaš Njujork
dok toneš u san

(Leonard Cohen)
 
Tvoja duša šuti i govori

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim živim sobom
i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu

Prije nego iz mene moju svijest izvedeš
daj da te spoznam kao istinu
Prije nego neznano odšumi moj sluh
da te čujem
kao glas koji me na svijet dozvao
I prije nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svjetlo koje ostaje u sebi

Tražiti te ne znači živjeti
vec slijep moliti gluhe ove predjele
da se tobom napune
Vidjeti te ne znači umirati
vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna
u kome ti isčezavaš
Imati te ne znači hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voće
i žednim grudima presušivati izvore
Izgubiti te ne znači osiromašiti
vec bojati se pustoši
i naslućivati bijedu
koju za sobom ostavljaš.

Josip Pupačić


Dođi, da pokušamo.
Ja znam da ću opet stajati negde, daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem uglu sobe na
četvrtom spratu.
Gledaću velikim očima,
sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije
možda,
i sa nešto malo sažaljenja:
šta rade ovi ljudi?
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
što je u jorgovanu nije nimalo važno.
Za sanjanje nisu postelje potrebne.
Pitanje je sasvim drukčije postavljeno:
da li će mo zatreperiti zajedno
kao one dve žice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk.
Ali ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu strune mi
i ko je majstor, koji nas drži u ruci.
Svejedno.
Nije mi potreban čovek da bih mogla sebe da lažem.
I suviše volim samoću, a da bih mogla ostati sama.
I suviše mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
Lutala sam već dovoljno.
Lutaću još dovoljno na svom putu između dva
drveta
na svom putu od kolevke do mrtvačkog sanduka,
od jednog ležišta do drugog.
Pa zašto onda ne bi došao ipak ti,
iako znam da ne postojiš?
Bio bi mi kao voda.
Ništa ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila,
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bokal vode što za svakim obedom popijem
sasvim sama
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan čovek,
samo da te nađem.
Ko zna pre koliko vremena su
nemilosrdni bogovi zavidljivo rasekli mene na dve
polovine
i sad tražim onu drugu.
Nadam se da si to ti, iako znam da ne postojiš.
Svejedno.
Ja nemam svoje trenutke kome da dam
i zato te zovem.
Dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
u mesecu je broj dana tačno određen
i svaka godina ima dvanaest izbrojanih meseci.
Godine, meseci, nedelje, dani, sati,
horizontalne i vertikalne linije na tačnoj tabeli,
ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
sadržajem.
Dođi.
Da pokušamo.
Možda se s tobom neću osećati kao uvek u tuđem
oku,
kao tužna, nespokojna avet među mirnim
mrtvacima.
Stajaću.
Gledaću na žalost i opet i izdaleka.
Ko zna,
možda smo jedno drugom tečnost, koja ispunjava
vrč do vrha.
Da li da te blagoslovim,
da li da te proklinjem, što ne postojiš?

- Gordana Todorović-
 
Mozes mi reci da u bezglasju
Cesto zalutas
kad sricem slogove tvoga imena
I da se uzalud borim protiv vremena
koje na nasim telima gravira
Nebeske istine u strahu o smrti.

Mozes mi reci da je moja tisina laka
Poput niti paukove mreze
A teza od sedam smrtnih grehova
I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te
Kad neman noci teskom sapom poklopi nebo
I u krzno svoje sakupi zvezde kao cicke.

Mozes mi reci da sam slobodna
A dusa sam slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti
Dusa koja nocima ne spava i ciji su okovi tragovi nebeski
bozjih karuca sto u sumrak ispisuju molitve najvecih gresnika
I postaju vapaj upucen tebi.

Mozes mi reci da bih trebala da te saslusam
Kada se budem pravila da te ne cujem
Sakrivsi usi rukama
Kao sto deca sakrivaju po dzepovima
male sedefne skoljke sto izbaci mora utroba.

Mozes mi reci kako sam gresila
I ja cu na svoja ramena
Tezinu neba, ako treba, prihvatiti
I ti ces opet biti u pravu a ja cu se osmehnuti

Osmehnucu se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana
i one budu krvarile kao nekada moje srce.
Osmehnucu se jer moja ce dusa pevati
U tisini sto tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi
I doci cu tebi kao sto kap kise dolazi zemlji
U krugu vecnom
Isparavanja i padanja
I tada, na dlan ces me topao docekati
Kao suzu izdajnicu sto bezi preko obraza
I u secanjima potraziti moje ime
Kao sto bi trazio uvojak kose
Il' neki davno naucen stih.

Mozes mi reci da su tvoji dani podeljeni
Na dane secanja i dane zivljenja
A neces znati da su svi moji dani - dani prezivljavanja
secanja davnih ozivljavanja
sto kopne na izmaku noci.

Mozes mi ponovo reci da bi mi srce u kutiji dao
Da ga pored kreveta cuvam
dok na barsunu kao na odru
Mirno pocivaju snovi
A ja bih mogla.
Mogla bi da ti kazem da te jos uvek sanjam, da te jos uvek volim,
Ali reci nista necu, cutacu,
Jer ja i kada cutim - cutim o tebi.
 
hiljadu zasto ?

postoji za njega...

zasto ga volim... i posle svega

Oprosti mi sto ne mogu...

drugoga da volim ...

oprosti mi sto ne mogu ...

Ja da te prebolim...

oprosti mi sto te i dalje ljubim..

i ako sve gubim srecice moja...

oprosti mi ljubavi..

sto umem da volim...

nemoj se ljutiti za ovu pesmu...

jer ja ti zelim svu srecu...

ne misli na srce koje pati ...

koracaj uzdignute glave ka svojoj sreci...
 
Posebne ljude prepoznajem po tome sto mogu samnom da cute, a da im zbog toga nije neugodno. Tu sposobnost, nažalost nemaju svi. Mnogima je neugodno kad u razgovoru, između dve teme odjednom zavlada muk. Oni tada pokušavaju prevladati to neugodno cutanje nekakvim anegdotama ili vicevima, dok opet ne nađu temu o kojoj mogu da pričaju.

A baš su ti cutljivi trenutci tako važni. Oni toliko mnogo o tim osobama govore. Te su osobe zaista i posebne. I baš ih je nekako lako zavoleti.

Ja volim kad mogu sa drugima da cutim. Tada zadržim jedan trenutak svoje misli, pustim ih da polete, ponovo ih uzmem nazad...i onda opet ispočetka. Cutanje može značiti prisnost čak i sa strancem, jer ih povezuje tišina. A što može biti prisnije od osjećaja ugode u prisutnosti drugoga?!
Zato sam naucio da cutim ponekad, da bih prepozno taj magičan trenutak...

Jer reči su ponekad zaista suvišne.

(a.)
 
Ljubav nema bolje dane

Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.

Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.

Duško Trifunović
 
U jednom danu
Hiljadu i cetiri stotine minuta
Ljudi se mogu rastati
Hiljadu i cetiri stitine puta
Ali samo jedan
Rastanak ce da boli
Kada odlazi
Osoba koja se voli.

U jednom danu
Osamdeset sest hiljada sekundi
Covek moze ispratiti
Osamdeset sest hiljada ljudi
Samo jedan lik
Ne nestaje bez traga
Kada odlazi
Osoba koja je draga.

U jednom danu
Dvadeset cetiri duga sata
Dvadeset cetiri gosta
Mozete skinuti s vrata
Samo jednog
Uvek natrag zovete
Kada odlazi
Vase rodjeno dete.

Svakog dana
Ma koliko bio dugacak
Covek u srcu cuva
Jedan potajni zracak
Da ce i sam
Biti negde daleko
Kada odlazi
Onaj najdrazi neko.


Ne ljubi manje koji mnogo ćuti
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini
za srca u daljini.


Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći
 
Takva sam ja

Odavno sam, sugradjani cestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mrznja i ljubavi
i cutanja i romora.
Za vasu borbu zivotnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, medjutim, vecno zedno
svega onoga cega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo cas spokojstva.

Ni za srecu ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da zivim
samo od zivljenja;
jer ni za sta cega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj zivotni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
zivota ja bih zadrzala krug,
jer boli mene ipak cudesno
sto ce me jednom nestati.

Ni srca nemam vaseg, sugradjani cestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noc hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti ce ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati. D.Maksimovic
 
"Shvatila sam da je potpuno isceđena i poslednja kap svetosti iz moje krvi. Postala sam svesna istine. A istina je bila da je za mene bolje da budem prostitutka nego obmanuta svetica. Jer sve su žene obmanute. Muškarci su ti koji ih obmanjuju, a potom kažnjavaju zbog obmane. Muškarci su ti koji ih guraju do samog dna, a potom kažnjavaju jer su pale. Oni ih uvlače u brak, a onda kažnjavaju udarcima i psovkama, pretvarajući ih u poslugu koja im je stalno na raspolaganju. Najmanje obmanute žene upravo su prostitutke. A najtežu kaznu žene podnose upravo u ime braka i ljubavi....."

"Dok sam zurila u njega, shvatila sam da ga mrzim onoliko koliko samo žena može mrzeti muškarca, a rob gospodara. I znala sam po njegovim očima da me se boji onoliko koliko se muškarac može bojati žene, a gospodar roba......"

"Žena na nultoj tački"
Naual el Saadaui
 
MOGLA BIH


Mogla bih svima govoriti
da te volim,
ali sta vredi,znace da lazem...
Mogla bih od tvoga imena pisati pesme,
ali sta vredi kada one
nikada ne bi imale svoj kraj...
Mogla bih sa tobom
docekati svaku zoru
ali sta vredi
ti ces zeleti da budes pore nje...
Mogla bih zbog tebe
praviti kule i gradove
ali sta vredi
kad ce moj trud pasti u vodu...
Mogla bih te cekati satima
zeljna tvog pogleda i osmeha
ali sta vredi
kada se ne bi pojavio...
Mogla bih mastati o tvojim usnama
ali sta vredi
kada ih sada poklanjas nekoj drugoj...
Mogla bih verovati svakoj tvojoj reci
ali sta vredi
kada znam da ces me opet lagati...
Mogla bih napisati jos hiljadu ovakvih recenica
ali sta vredi
ti ih nikada ne bi razumeo............................
 
EH, KAKO NAPISATI LJUBAV

E h,
K a k o
Napisati ljubav
Treba li pocetno Eh
da najavi fatalno Volim
treba li tiha voda
iz plahog i z v o r a
da uskipti uskovitla se
i na kraj upotopi lukave
utopije koje nam neprestano izviru u glavi,
koje nam n e p r e s t a n o uviru u glavu glumeci
osecajnost. Mogla bih
da napisem rec ljubav
punu gresaka
bez LJ
bez U
bez B
bez A
bez V
ali ne i bez TEBE

(Zorica Sentic)
 
Reci mi da sanjam
zavrti tu
kuglicu
Belo, svi traže belo
a moj zivot kao duga sareno
ulozila sam srce na krvavo crveno
na crnom si
tako blizu da nam se oci susretnu
samo malo još
preskoci na moju stranu
dobitak i gubitak
šta može hazarder da izgubi
sem srca na krvavo crvenom :p

ZARONIM DUSU DO ISTINE
Dolazis, odlazis
kako kad zaželiš
noći mi unistavas
samaras mi snove
dok prevrcem smaragde
kroz tvoje reci
misli mi nosis daljinama
nesanicu poklanjas
dah ti je na momente leden
a opet vreo kao neki
na suncu
stari kameni bedem
kojim me obavijas poput brsljena
da ljubav u meni prokljuca
hiljade lica ne mogu
moj pogled kroz nisan zavarati
oko te ovo drhtajem prati
lajanje pasa razaznajem
dok tugom rezi,vristi,zavija
kleknem pred oltar ljubljeni
i saljem Bogu molitve istine
da nas neodnesu pre vremena
ne pre no sto ugledam
lica Ozirisa i Izide
u dubinama neke naše piramide.
Jecaj se kroz vetar prolama
zaronim dusu duboko
tamo gde je velika tama
tamo gde sam sasvim sama
dok cekam da utihne vreme
i prestane da mi srce
na delove slama. ;)
 
LUCIJA

Ispricacu ti jednu pricu, Lucija
jednostavnu, kao kad se ploca snima
Lucija, tako si krhka i mala,
kcer bi mi mogla biti
u mene je jesen uplovila
i pijano kestenje plese pod mojim nogama
sta da se kaze – Lucija, Lucija moja dragana
u mom srcu zivi jos ujed andjela
ivicom odzvanjaju glasovi umornog naroda
promrzle devojcice nude ljubav po trgovima
i zuti sneg pada raspuklim ulicama
Ines se je zvala
nedaj se generacijo moja,
sapcem u vetar sto pustosi zagreb i beograd
podjednako
ti nemoguci nocni vlakovi
dupli konjak u Subotici
i mirisi istrosenih hotela sto se zavlace u kozu...
u kosu... u kosti...
zima je posvuda... dodji generacijo moja...
ljubavnice
jos imam stari mornarski kaput
Lucija... nisam ti ovo pricao...
ja nikada nisam video Amsterdam
tamo se, kazu, putuje sam
beli brodovi i crne marame oko vratova devojackih
zale mornare i ispijaju rum za brela
obicno neverne ili bolje verne samo sebi
krhkim kukovima ispracaju svoje mornare
na plovidbe dalekim morima
sa suzama u ocima i obecanjima
nikada, nikada vise maruska
ili kako se vec zovu te cudne niderlandjanke
sklone avanturama, alkoholu, incestu
neverne same po sebi, a opet sebi verne
zima je posvuda – dodji generacijo moja
dodji da se zajedno grejemo
da se zajedno nedamo
nedaj se Ines – govorio sam joj
nedam se ni ja
nedaj se ni ti Lucija
nedaj svojih 16 godina
ovim godinama sto kao crne ptice slecu
na nasu kozu, na nase ruke, na nase oci
da nas porobe
Lucija,
samo da mi je jos videti Amsterdam
Maruskin i Prelov Amsterdam
pa neka bude sto biti mora!

(Rade Serbedzija)
 
Mislim na tebe
da bih znao ko sam
Da te zaboravim
ne bih znao gde sam.

Znam da sam tamo
gde za tobom ceznem
Drzim te na umu
da se ne izgubim.

Onaj sam kog volim
Taj sam na kog mislim!
 
Prvi korak u tamu
Ne pali svetlo ljubavi
Prati moj glas
Dođi u krevet
Sva u crvenom
Da utonemo u dušek
Bit ću rob tvoje blagosti

Želim da otkidam dugmad sa tebe
Odmah ovde u drugoj strofi
Zubima žvaćem ispupčenja
I sve te slatke igračke od kože
Vođen tvojim dahom
Instrukcijo istinske nežnosti
 
NE ZNAMO SE SRESTI

Viđamo se svakog dana
i znanci smo na toj cesti
stanujemo stan do stana
a ne znamo se sresti

poznamo se i po hodu
po detalju garderoba
mi osuđeni na slobodu
i samoću svojih soba

ostavljeni smo i sami
sa snovima punih vriske
ne čujemo u galami
nit vidimo sebi bliske

jednaki smo u samoći
svojih duša na toj cesti
u susret bi htjeli poći
a ne znamo se sresti

(Dusko Gruborovic)

 
Hajde me pronadji, u kafanu zadji sviram iste narodne mi ostali smo isti mada nismo cisti ...... Tu na Balkanu trosim dane dok vreme stize lomi me ... ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top