Egzodus Srba u Grčkoj početkom dvadesetog vijeka

[tirano]

Ko o tim dešavanjima ima podataka neka nam ako želi predoči.

 

[Perperius]

To nisu bili Srbi, nego Makedonci ili Bugari.

 

[Botaničar031]

Какве глупости....

 

[ccaterpillar]

Одмах после првог светског рата београдска елита је имала велике планове, па су чак са Грчком били склопили некакав споразум о признавањз мањина, чиме су сви Македонци, тј. Бугари у Грчкој били проглашени Србима.
Они су били стално прогањани у Грчкој, али никад им на памет није пало да се обраћају краљевини, јер не само да се нису осећали Србима, него је СХС имала проблеме и унутар своје државе, са устанцима, комитама, итд..

 

[KiZo]

tada je bilo problema jer su grci proterali sto turke ,sto srbe iz soluna i okoline, ili su morali da prihvate promenu imena. nasa kraljevina je cutala jer je takva bila nagodba grcke i turske i kralj je hteo i to da uradi sa muslimanima u kraljevini sxs.

 

[gost 433281]

Да истих тих Грка онда није било,овде би данас били Мађари и Немци.

 

[dixieland]

To nisu bili Srbi, nego Makedonci ili Bugari.

Bili su Srbi po popisu . Jedan od najvećih nerešenih političkih tadašnjih egzodusa kao i u Rumuniji. (ne znam kako bi neko okarakterisao kao zločin ili egzodus )Tako i posle ww2 i na Kosovu i Hrvatskoj .

 

[Boris T]

Ko o tim dešavanjima ima podataka neka nam ako želi predoči.

Какав егзодус? Када? пре Балканских ратова или после? Који Срби у Грчкој?

 

[Beli Gibson]

wtf

 

[Komunistkinja]

Ko o tim dešavanjima ima podataka neka nam ako želi predoči.

Јако лепа тема , то је био прогон словенског становништва из Грчке и масовна хелинизација која је рађена вековима .Има једна јако лепа песма македонска која објашњава управо тај чин и бол у процесу насилне Хелинизације преосталих словена у Егејској Макеоднији "Врба ми изникала во солунско поле "

Када се брат и сестра сретну и не познају се

такођер сам отварала тему о предходним грчким злочинима над словенима , поготов онај 806 на Пелепонезу , када је такођер био прогон и насилна хелинизација .

 

[хан Ацо]

To nisu bili Srbi, nego Makedonci ili Bugari.

Једино Бугари,тада Македонци још нису постојали.

 

[хан Ацо]

Одмах после првог светског рата београдска елита је имала велике планове, па су чак са Грчком били склопили некакав споразум о признавањз мањина, чиме су сви Македонци, тј. Бугари у Грчкој били проглашени Србима.
Они су били стално прогањани у Грчкој, али никад им на памет није пало да се обраћају краљевини, јер не само да се нису осећали Србима, него је СХС имала проблеме и унутар своје државе, са устанцима, комитама, итд..

Сви Словени (Бугари наравно) из Егејске Македоније су пребегли у Бугарској после ДБР и ПСР.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

„Срби у Грчкој“ и њихова хеленизација​

11/05/2021 | by Админ




Александар Митић, Срби у Грчкој, Трагови Срба и Словена на територији савремене Грчке, Примапром/Балканска геополитика, Бања Лука, 7527. (2019.)

• У првом поглављу читаоци могу да се упознају са историјом Срба-Словена и њихових предака Пеласта, Илира, Трачана… као и када су на том простору први пут дошли преци данашњих Грка, и дешавања која су уследила на том простору, а нарочито након формирања прве Грчке државе 1822-1830. што је довеле до асимилације Срба-Словена, односно до њихове мање-више насилне хеленизације
• Друго поглавље је најобимније и обрађује српске и словенске топониме на простору Грчке
• Укупно у књизи «Срби у Грчкој» читаоци ће моћи да виде преко 3800 топонима која су некад носила, а нека и данас носе српска-словенска имена. Од тог броја је више од 3550 насеља и преко 250 других топонима – планина, река, језера, области, крајева…
• Треће поглавље говори о језичким траговима Срба и Словена на простору Грчке. У саставу поглавља постоје два речника које смо ми саставили. Први речник садржи упоредне речи између трачанских и српских-словенских речи и садржи преко 700 речи трачанског језика. Такође „трачанско-српски речник“ је до сада најсвеобухватнији речник тог типа
• У четвртом поглављу аутор је покушао да реконструише ком су словенском народу Словени Грчке били најближи. Кроз истраживања, а нарочито преко језика, кроз топониме и речи, утврдио је да су Словени у Грчкој били најсроднији Србима и да су у прошлости носили српско национално име
• Књига није намењена само научној јавности, већ и обичним грађанима. Такође и оним нашим сународницима, а великим љубитељима Грка који проводе летовање у Грчкој, а таквих је према најновијим туристичким показатељима бар 1.000.000. И они треба да знају да трагови нашег народа у Грчкој не потичу само из периода Првог светског рата већ од много ранијих времена

Аутор монографије Срби у Грчкој, Александар Митић
Дуже време у делу наше историјске сцене чују се «шапутања» о присуству нашег народа на простору савремене Грчке и то од древних времена, али до сада нико од српских аутора није написао озбиљнији рад на ову тему. Главни узрок оваквом стању је у ствари стереотип који је успостављен последњих 100 година у нашој јавности о Грцима као наводно нашим великим српским пријатељима. Познато је да у нашој јавности присуствује хеленофилија тј. љубав према Грцима и наводној грчкој култури како античко-паганској тако и средњовековној-хришћанској. Ова празнина у сазнајном смислу подстакла је аутора монографије «Срби у Грчкој» да трага за изворима који се односе на присуство Срба на територији савремене грчке државе. Плод тог вишегодишњег трагања и рада је књига која се сада налази пред читаоцима а чији наслов гласи «Срби у Грчкој – Трагови Срба и Словена на простору савремене Грчке». Аутор је у изради монографије користио обимну грађу од пркео 230 библиографских јединица, домаћих и страних аутора.
Монографија «Срби у Грчкој» подељена је у неколико главних поглавља. Та поглавља су: 1. Кратак историјски приказ присуства Срба и Словена на територији савремене Грчке; 2. Српски-Словенски топоними на територији Грчке; 3. Језички трагови Срба-Словена на територији Грчке и 4. Проблем националне припадности Словена на територији савремене Грчке.
Прво поглавље као што му назив каже укратко бележи историју Срба и Словена, тј. њихово присуство од најранијих времена (6000. год. п.н.е.) па до савременог доба. Оно је написано тако да дâ главне смернице другим истраживачима који пожеле да се баве истраживањем судбине Срба и Словена у Грчкој. Читаоци у књизи Александра Митића, дакле, могу да се упознају са историјом Срба-Словена и њихових предака Пеласта, Илира, Трачана… као и када су на том простору први пут дошли преци данашњих Грка, и дешавања која су кроз периоде Римске, Ромејске (Византијске) и Османске владавине на том простору, а нарочито након формирања прве Грчке државе 1822-1830. довеле до постепеног одрођавања Срба-Словена и њиховој хеленизацији.
Друго поглавље је најобимније и обрађује српске и словенске топониме на простору Грчке. У сакупљању топонима служили смо се углавном делима Макса Васмера, Федона Малингудиса, Димитроса Петаласа и Тодора Симовског који су дали велики допринос у пописивању словенских топонима на просторима широм Грчке, али и неколико стотина речи из српског-словенског језика који су остали до дана данашњег у локалним говорима грчког становништва, са истим значењем као и код нас. Осим кратког Петаласовог рада, ниједно дело горе поменутих научника није публиковано на српском језику. Такође проучавајући сателитску мапу, аутор је сакупио за три године рада, преко 800 топонима које други аутори чија смо дела кроистили нису пописали. Укупно у књизи «Срби у Грчкој» читаоци ће моћи да виде преко 3800 топонима која су некад носила, а нека и данас носе српска-словенска имена. Од тог броја је више од 3550 насеља и преко 250 других топонима – планина, река, језера, области, крајева…
Треће поглавље говори о језичким траговима Срба и Словена на простору Грчке. У саставу поглавља постоје два речника које смо ми саставили. Први речник садржи упоредне речи између трачанских и српских-словенских речи и садржи преко 700 речи трачанског језика, које су сличне, готово истоветне са речима из словенских језика, понајвише из српског, што показује две ствари: Прво да Трачани нису некакав изумро народ, већ преци Срба и других Словена и друго да је пре доласка предака данашњих Грка на простору Грчке живео народ који је причао нашим језиком (Трачани потичу од Пеласта који су били староседеоци Грчке пре доласка правих Грка). Такође „трачанско-српски речник“ је до сада најсвеобухватнији речник тог типа. За његову израду служили смо се делима еминентних научника, пре свега бугарских и руских академика: Георгијева, Дуриданова, Дечева, Влахова, Серафимова, Трубачова, Крикина, Откупштикова, Гиндина, Орела, али и других попут: Амброзића, Томецолија, Томашека, Хаса, Славевске … Други речник који смо саставили обухвата преко 320 речи који се користе данас у локалним сеоским говорима широм Грчке јужно од Олимпа, а које су остаци трачанског тј. српског-словенског говора, што показује да су и данашњи Грци углавном потомци тих Срба-Словена, као што су тврдили многи научници још у 19. веку што читаоци могу сазнати у нашој књизи.
У четвртом поглављу покушали смо да реконструишемо ком су словенском народу Словени Грчке били најближи. Кроз део историјских радова, а нарочито преко језика, кроз топониме и речи, утврдили смо да су Словени у Грчкој били најсроднији Србима и да су у прошлости највероватније носили српско национално име. То не значи да ми негирамо постојање других словенских племена на простору Грчке. Напротив, дали смо доказе да је у неким деловима Грчке био присутан и хрватски и бугарски етнос. Морамо и овом приликом нагласити да се у вези хрватског имена, као што смо утврдили са именом Словена, можда само ради о синониму за српско име, али не одбацујемо могућност да су постојали као посебна етничка заједница, наравно као и данас, језички, етнолошки и генетски, најсроднија Србима. Такође за бугарско национално име које се јавља углавном преко неких топонима, а са доказима са којима ми располажемо, утврдили смо да се у ствари бугарско име јавља као замена словеског имена, а самим тим и српског, код грчких аутора, па сматрамо да се не ради о посебном народу, него само о грчком мешању и изједначавању термина Словен и Бугарин. Бар за сада неможемо да тврдимо да су они били нешто посебно у односу на остале Србе-Словене на простору Грчке, али такође не одбацујемо могућност и да јесу, ако се у будућности нађу неки чвршћи докази. У сваком случају, ако не сви, оно бар велика већина Словена на простору Грчке има највише везе са Србима.
Књига није намењена само научној јавности, већ и обичним грађанима. Такође и оним нашим сународницима, а великим љубитељима Грка који проводе летовање у Грчкој, а таквих је према најновијим туристичким показатељима бар 1.000.000. И они треба да знају да трагови нашег народа у Грчкој не потичу само из периода Првог светског рата већ од много ранијих времена. Сваки крај, свако место, сваки камен сведок је присутности њиховог народа на простору Грчке. Бројна дела и споменици тзв. античке и средњовековне грчке културе не припадају само данашњим Грцима већ и нама Србима и осталим Словенима. Можда се дубоко у подсвести на том праисконском генетском нивоу наш човек зато тако пријатно осећа у тој земљи. Због свега овога, али и још много чега новог што чека будуће читаоце нашег дела, топло препоручујемо књигу за читање.

 

[Mrkalj]

ТРАГОВИ СРБА У ДАНАШЊОЈ ГРЧКОЈ​

​

​

​

Ево шта је 1821. године (пред устанак) један француски лингвиста рекао о становницима Спарте [1] (на Пелопонезу [2] у Грчкој [3]):

(енг.)

„From their manners, their features, and the names of many of the neighboring places, I should be tempted to regard them as proceeding from Sclavonian blood: many travellers pretend, however, to have discovered in these barbarous hordes traces of a Spartan origin.“

(срб.)

"По њиховим манирима, и њихових карактеристикама, као и именима многих околних места, могао бих сматрати да су настављачиу Славјанске крви: многи су путници, међутим, открили у овим варварским хордама трагове Спартанског порекла."

Peter Edmund Laurent (1796-1837): „Recollections of a classical tour through various parts of Greece, Turkey, and Italy: made in the years 1818 & 1819“ (London: G. and W. B. Whittaker, 1821, стр. 182.)

Пелопонез је пуних двеста осамнаест година (од 587. до 805. године) био под славенском влашћу, а насељавала су га сербска племена Језераца и Милинга.
Покоравање сербских племена на тлу данашње Грчке и њихова поступна хеленизација почели су пред крај 8. века, да би се завршила у 20. веку, а најзначајнији фактори у хеленизацији били су црква, са грчким богослужбеним језиком, одсуство јачих славенских држава или племенских савеза и удаљеност од других Славена у Европи.
Милинзи су били сербско племе, које је насељавало грчко полуострово Пелопонез због добрих пољопривредних услова, најкасније од од 6. века, претежно планинске венце данашњег Тајгетоса[4] некадашње постојбина пелепонеских Милинга, на западним странама архипелага.
У њиховом суседству је живело сербско племе Језераца.
Милинзи подижу устанак 805. године, на Пелопонезу против романске власти.
Том приликом је остварен први историјски евидентиран контакт неких Славена и Арабљана[5] (на Хемском полуострву), када је у помоћ устаницима дошла арабљанска флота (исто непријатељ Романе), која је напала романску луку Патрас[6], али напад се, као и цео устанак завршио неуспехом.
Пелепонески Серби су и након пораза одбијали да прихвате византијско хришћанство, па је међу Милинзима било раширено богумилско учење, о чему сведочи помињање цркве Милинга на Сабору у Сен Феликсу[7] 1167. године.

Сабор у Сен Феликсу је одржан 1167. године у дворцу „Felix de Caraman“ и на њему се одлучивало о територијалном разграничењу катарских цркви.
Сабору, који представља значајну тачку у развоју европског хетеродоксног хришћанства, присуствују бројни представници катарских заједница Лангдока, Ломбардије, Француске и Каталоније, а њиме председава отац Никита, богумилски поглавар Константинополиса.

Никита, као припадник Драговићког реда, том приликом заређује катарске старешине, врши consolamentum (духовно крштење) и потврђује земаљска седишта присутних катарских старешина (имена су дата на француском језику):

Robert d'Espernon, старешина Француске (данашње северне Француске)
Sicard Cellarier, старешина Албе
Mark, старешина Ломбардије (данашње Италије)
Bernard Raymond, старешина Тулуза
Gerald Mercier, старешина Каркасона
Raymond de Casals, старешина Ажана

Никита је такође посаветовао Сабор да се, попут седам цркава Азије, не мешају једни другима у независност, јер то не чине ни богумилске општине и то ни катарске општине не смеју чинити.

У документима Сабора се помиње пет првобитних цркви истока, које служе као узор француским црквама (имена су дата на латинском језику):

Ecclesia Romana (Романска црква у Константинопоису)
Ecclesia Dragovitia (Драговићка црква)
Ecclesia Melenguia (црква сербског племена Милинги на Пелепонезу)
Ecclesia Bulgaria (Бугарска црква)
Ecclesia Dalmatiae (црква Далмације).


Референце :

[1] Грч. Σπάρτη.
[2] Грч. Πελοπόννησος.
[3] Грч. Ελλάδα.
[4] Грч: Ταΰγετος.
[5] Араб. عرب.
[6] Грч. Πατραι.
[7] Фр. Saint-Félix-Lauragais.

Извор (назив књиге) :
„Recollections of a classical tour through various parts of Greece, Turkey, and Italy: made in the years 1818 & 1819“
Аутор : Француз Peter Edmund Laurent (1796-1837), лингвиста
Издавач : G. and W. B. Whittaker
Место штампања : London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1922)
Година издања књиге : 1821
Језик : енглески
Писмо : латиница

***

 

[Mrkalj]

Die Slaven in Griechenlandvon Max Vasmer, (Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941) (Zentral Antiquariat der Deutschen Demokratischen Republik, Leipzig 1970) Књига немачког лингвисте Макса Васмера која садржи преко 2000 словенских (читај србских) топонима у Грчкој. Бугари се данас ''убише'' да докажу да су то бугарски топоними и ако су у то доба они били најобичнија хорда народа монголског (турског) порекла. Кликните на слику за увећање

Истраживања др Гордане Благојевић на тему Српско играчко наслеђе. Рецензенти књиге су др Селена Ракочевић, проф. др Мирко Томасовић, који је уједно и уредник издања; и проф. др Марија Хнараки. Књига показује колико је географски положај Србије утицао на културно наслеђе у сфери игара, а истиче и узајмне односе у играма свих народа на територији Балкана. Ауторка књиге је имала за циљ да се српско играчко наслеђе представи свим земљама у окружењу, али и шире у Европи и свету, јер српско играчко наслеђе представља један део светске културне баштине. Посебна вредност овог издања су и, до сада необјављени, акварели Олге Бенсон из збирке Етнографског института САНУ.

 

[Mrkalj]

Књига под називом Речи словенског порекла на Пелопонезу (осим топонима) је рад Димитроса Г. Петаласа. Уредник издања је др Мирко Томасовић, директор Института, а као рецензент потписује се протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, директор Високе школе - Академије Српске Православне Цркве при којој је основан Институт за истраживање и очување културног наслеђа. Преводилац са грчког језика био је С. Јакшић. Аутор књиге Димитрос Г. Петалас је професор средњовековне упоредне књижевности започео је свој на истраживању етимологије речи у грчком језику које воде порекло из словенског језика потакнут својом дедовином у селу Врбици у Грчкој.

Речи које је сакупио су речи које мештани ових крајева употребљавају у свакодневном говору, посебно из области пољопривреде. Значај ове збирке речи је у томе што се ове речи полако губе услед све веће технократизације сеоског становништва у Грчкој, а посебном под утицајем телевизије. Временом је аутор своје истраживање проширио на све општине Пелопонеза. Користећи многобројне и врло значајне речнике аутор је успео да прикупи на хиљаде речи: именица, придева, глагола, имена, речи несигурног порекла и топонима, којих нема у непревазиђеном делу Max Vasmera, Die Slaven in Griechenland, Zentralantiquariat der Deutschen Demokratischen Republik, Lepzig, 1970.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Nicolas de Nicolay Les Navigations, Peregrinations et Voyages Faits en la Turquie Књига француског путописца који је пропутовао Отоманску империју и описао до детаља све што је на путу видео, а уз то и детаљно илустровао. Спада у категорију веома ретких књига. Овде видимо две странице преведене на србски и један занимљив детаљ. Наиме, док описује Делију-ратника, открива нам да је он Србин који води порекло од ''Спарћана''... Скенирану књигу можете погледати на следећем линку: http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/ampage?collId=rbc3&fileName=rbc0001_2008rosen1207page.db&recNum=187

Studien zu den slavischen Ortsnamen Griechenlands Slavische Flurnamen aus der messenischen Mani mit 7 Karten Phaedon Malingoudis Abhandlungen der Geistes- und Sozialwissenschaftlichen Klasse Akademie der Wissenschaften und der Literatur · Mainz Jahrgang 1981 · Nr. 3 Franz Steiner Verlag · Wiesbaden Скенирану књигу можете погледати на следећем линку: http://kroraina.com/knigi/en/phm/index.htm

Детаљна стара мапа Мореје

Као што видимо у горњем делу мапе, цела покрајина носи назив Ливадиа.
(погледајте књигу 1. и књигу 2.)

***

 

[Mrkalj]

Спарту су делила два словенска племена: Језерити и Милинзи, у време кад је Атина била село са старим замком. У време Турака, (бар до 18.века) постоје Језерци, који се помињу као колонија.

Да је и на она три рукава полуострва Халкидики било Словена, то се види из очигледних словенских имена места као што су Изворос (данас службено Стратоники близу Аристотелове Стагире) и Лонгос (стари облик за луг). У ова два имена додат је грчки обични дочетак - ос на словенску реч. Ту ћемо појаву опажати код свих имена словенскога порекла у старој Јелади. Један Ромејски докуменат помиње, по први пут, овде и Бугаре.

У крају Волоса, има и данас доста евидентних словенских имена места. Тако у непосредној близини града имамо назив брда Горица и назив села Макриница на Пелион (данас летовалиште), а у близини морске обале на подножју Пелиона с источне стране насеље Загора.

На Бистрици је била и прва балканска Србија коју помиње Цар Константин у облику Серблиа.

То је наш номинатив плурала Србљи раширен са грчким суфиксом -иа који служи за извођење имена земаља. Плуралом народног имена Словени зову уопште земље. Ова прва балканска Србија настала је, према причању цара Константина, пацифистичким начином за доба цара Ираклија (610-641). Према томе је то једна од првих словенских племенских креација на Балкану. Данас се ово место у новојелинском говору зове Сервиа и нема више ни трага словенском становништву у њему. Вероватно је међутим да су Турци још у 15. веку овде затекли Словене. Турци зову наиме ово место Серфиџе, што је на турску обраћен словенски облик Србица, а не новојелински Сервиа.

Српских места било је и даље на југу у старој Јелади. У Аркадији имамо Sérvu, код Коринта Сервианика, у Месенија Сервота и код Спарте Сервика.

Становници малих Славинија које су се образовале на Тајгету, око Монемвасије и на југу Месеније били су покорени од Ромеје половином 10. века. Године 940. подвргла су се ромејској власти цара Романа, два словенска племена из ових Склавинија. Оба носе чисто словенска имена - дакако у грчком облику: Езерити и Милинга.

(Пројекат Растко)

***

Језерити и Милинзи су једина два позната имена словенских племена са Пелопонеза. Када је стратег Пелопонеза Теоктист са великом војском кренуо да гуши устанак Пелопонеских Словена против византијске власти (негде 839-842), успео је да ''покори и савлада све Словене (...) изузевши једино језеро и Милинга ... Они се населе по пристранцима планине као на тешко приступачном месту.'' Када су касније ипак покорени, пристали су да држави плаћају порез, али је та њихова лојалност изгледа била непоуздана чак и наредних стотинак година; за време владавине Романа I Лакапина (920-944) тачно неутврђене године, у Цариград је стигао извештај стратега Пелопонеза да су се ''Милинзи и Језерити одметнули и да се не покоравају стратегу, нити слушају царску заповест, већ су као самостални и самоуправни, нити примају архонта од стране стратега, нити пристају да под њим служе као војници, нити пристају да извршују икакву другу јавну службу.'' Гушење побуне трајало је од марта до новембра и за последицу је имало да је Милинзима наметнуто плаћање десетоструко увећаних дажбина, а Језеритима - двоструко, у односу на дажбине пре одметања.

Чисто словенска племенска организација на Пелопонезу потпуно је уништена у великом византијском војном походу 847. године. После тога, још су само Језерити и Милинзи у брдовитим крајевима на самом југу сачували своје кнезове, али су били под надзором коринтског стратега. Последња њихова већа побуна везује се за време владавине Романа I Лакапина (920-944).

Из средњевековног насеља „Дроболица“ или „Дорбоглица“, нарасла је устаничка, незванична престоница Грчке, основане 1829.године. Данас је то Триполица (троград). На 45 км од главног "аркадијског" града Дроболице (данас Триполице) налази се село Стемница, које сматрају најлепшим аркадијском селом.
Поред бројних топонима, има још по нешто... Британика, издање 1911, чланак о Грчкој: да у Аркадију (центар Мореје) је још остало понешто словенских обичаја и традиција код сељака ( In addition to the placenames the only remaining traces of the Slav immigration are the Slavonic type of features, which occasionally recurs, especially among the Arcadian peasants, and a few customs and traditions). Такође, невезано донекле, управо су у Аркадији најлепши Грци/Гркиње (The best physical types of the race are found in Arcadia, in the Aegean Islands and in Crete).
У књизи The Latins in the Levant аутор, William Miller помиње мистериозне Лаконе из Аркадије.

ЕНГ:
In the decade of 1830 the Austrian historian J.P.Fallmerayer formulated a theory on the Originality of the Modern Greeks. To make a long story short, according to his theory Modern Greeks were not the descendants of Ancient Greeks but they were Slavs!
One of his strongest arguments was that the villages of Peloponnese were having slavonic or turkish names.
СРБ:
У деценији 1830. Аустријски историчар Ј.П.Фалмерајер формулисао је теорију о оригиналности модерних Грка. Да скратим причу, према његовој теорији савремени Грци нису били потомци древних Грка, јер су Словени! Један од његових најјачих аргумената је да села Пелопонезу имају словенска или турска имена.




Када су ради учвршћивања власти над Македословенима=Србима потом створене и три нове теме – Македонија, Солунска и Струмска тема (Стримон), византијска (ромејска) власт је у овим темама плански насељавала несловене: Грке, колонисте из Сирије (у Тракији) и око 14 хиљада покрштених Турака (између доњег Вардара и Дојрана). Текст из књиге Долазак Словена на Медитеран.

Листе промењених топонима у Грчкој:

1. Драма
2. Флорина
3. Гревена
4. Иматиа
5. Кавала
6. Пела
7. Пиериа
8. Ксанти

(Наставиће се...)

Прикупио и уредио: Стефан СРБСКИ
https://srbski.weebly.com/105810561...5610411040-1059-104310561063105010541032.html

 

[Mrkalj]

Geographical name changes in Greece


The geographical name change in Greece was an initiative by the Greek government to replace non-Greek geographical and topographic names within the Greek Republic with Greek names as part of a policy and ideology of Hellenization.[1][2] The main objective of the initiative has been to assimilate or hide geographical or topographical names that were deemed foreign and divisive against Greek unity or considered to be "bad Greek".[2]

The policy commenced after the independence of Greece from the Ottoman Empire in the early 1830s, after the territorial expanses of Greece and continued into the Greek Republic.[2] To this day use of the old placenames by authorities, organisations, and individuals is penalized under Greek law.[3]

The area that is today Greece was inhabited by various peoples throughout history, and the country's toponyms reflect their diversity of origins.[2] The hellenization of toponyms in Greece started soon after Greek independence, as part of the process of shaping Greek national identity. Many placenames in Greece of non-Greek origin were replaced by "ancient or pseudo ancient names that were supposed (sometimes erroneously) to have some connection to the area". For example, the ancient name of Piraeus was revived in the 19th century, after it had been called Drakos in Greek, Porto Leone in Venetian, and Aslan Limanı in Turkish for centuries, after the Piraeus Lion which stood there.[4]

In 1909, the existence of large numbers of non Greek place names were a nuisance to the government. In 1909 the government-appointed commission on toponyms report that every one village in three in Greece (30% of the total) should have its name changed (of the 5,069 Greek villages, 1,500 were considered as “speaking a barbaric language”.[2]


As we are already aware, hundreds if not thousands of Slavic placenames have been eradicated in these two states since their formation, replaced with either new creations in their own respective tongues or with a revived ancient names which had not been used by locals in the region for centuries.



Greece


Southern Macedonia
GOLA BELO
GOLEMO
GORENTSI
GORNITSA
DRAGOMIR
DRENOVA
DRIMIGLAVA
LAZARITSA
MATNITSA
OREVITSA
ORIZARTSI
OROVNIK
OROVO
ZDRAVIK
ZERNOVITSA


Epirus
ANO MOUSIOTITSA
ARAKHOVITSA
ARDHOMISTA
ARDHOMITSA
ARKOUDITSI
ARPITSA
ARVENITSA
AVARITSA
BELTSISTA
BLISKA
BOROVARI
BOSOVO
CHARKOVISTA
DELKA
DHRAGOVETSI
DOMBRATI
DOUSKA
DRAGAMESTI (BAY)
DRAGANI
DRAGARI
DRAGOPSA
GIANNITSI
GKORITSA
GKOULEMI
GKRIMPOVO
GLAVITSA
GLOUSTA
GOLIO
GOLO
GOULEMI
GOURISTA
GRADETSI
GRADHETSI
GRAMMENITSA
GRAMMENO
GRIMPOVO
GRIVITSA
IGOUMENITSA
KAMENIK
MAL KAMENIK
KARPINO
KASTANI
KASTRITSA
KATO VITSA
KATO VELIANI
KEPESOVO
KERAMITSA
LIMNI CHASKOVA
LIMNI CHOTCHOVA
LIMNI KHOTKHOVA
METSOVO
ORMOS ARPITSA
ZELITSA
ZITSA


Thessaly
BAKRATSI
BOUKHOUNITSA
BUKOVITSA
DHELINITSA
DHOGATZI
DHOVROUNTSI
DRAGOVISTION
DREMAI
DUGLISTA
GALATSI
GERBETSI
GLOGOVITSA
GLOKOVITSA
GOUNITSA
GRALISTA
GRAMENITSA
ORMISKOS GRANITSA
GRATISTE
KARDITSA
KATO MOUSIOTITSA
LEPENITSA
MERITSA
ZARKO


Central Greece
ANO KARITSA
ANO KHRISOVITSA
ANO MOUSONITSA
ANO MOUSOUNITSA
ARACHOVA
AKRA ARKITSA
(CAPE) ARKITSA
ARKITSA
BALTSA
BALTSI
BALTSIA
BELETSI
GOLEMI
IKHTHIOTROFION BOGANITSA
BOGDANOREMMA
BOUKOVITSA
BRATSI
BUMISTO
CHRISOVA
CHOUNOVINA
CHRYSOVA
DERNITSA
DERSOVA
DHAITSA
DHOMNISTA
DHOMNITSA
DHROMISTA
DHROMITSA
DOUNITSA
DOVOUTSINO
DROMISTA
DROMITSA
DUNISTA
DRAGOMESTI (BAY)
FOSITSA
FOURNA
GABROVO
GALEZOVA REMA
GALITSA
GLOUNISTA
GOLEMI
GOLITSA
GORGOVITSA
GOULEMION
GOURGOUVITSA
GOURGOVITSA
GOURITSA
GRANITSA
KALOPORITSA
KAMARIZA
KARDHITSA
KARRAVITSA
KHIMARROS KASTRITSA
KATO KARITSA
KATO KHRISOVITSA
KATO MOUSONITSA
KATO MOUSOUNITSA
KATO PROSTOVA
KATO RETSINA
MELINGOVA
MENDENITSA
ZORYIANI


The Peloponnese
AKOVA
AKOVO
ANASTASOVA
ANASTASOVA MEGALI
ANASTASOVA MIKRA
ANO KOPANITSA
ANO LOUKAVITSA
ANO SELITSA
APIDHITSA
ARAKHOVA
ARVITSA
ASOVA
ASTROVA
BALASINITSA
BALODHIMAIIKA
BARBITZA
BARDHOUVA
BELENITSA
BILIOVA
BOSTENITSA
BOTSIKA
BOTSIKA OROS
BOUFOSKA
BOUFOVO
BOUKOVINA
BOZIKA
BRATI
BRANTITSA
BRATITSA
BROSTOVITSI
DELOKO
DHIAVOLISTI
DHIVRITSA
DHOUMENA
DHRIZA
DHROUVA
DHROVOLOVO
DIAVOLITSI
DIVRITSA
DRAGANON
EGLENOVA
ELLINITSA
EPANO MILITSA
FRIATSI
GARDHITSA
GLOGOVA
GOLEMION
GORANI
GORANOI
GOUMENI RAKHI
GOURNITSA
GRETSISTA
KALENTZI
KAMARITSA
KAMENA
KAMENITSA
KAMINITSA
KANAPITSA
KANDREVA
KAPARI
KAPELETO
KAPELITSA
KAPELLITSA
KANTOVAZENA
KARDHARITSI
KARITSA
KASTANITSA
KASTRITSI
KATO GARDHENITSA
KATO GOUMENITSA
KATO KASTRITSI
KATO LEIKA
KATO LOUKAVITSA
KATO MILITSA
KATO RAKHI
KATO SELITSA
KATO SOUDENA
KATO SOUDHENA
KATO VELITSAI
KATO VEZANI
KELEVI
KERASOVO
KERESOVA
KERNITSA
KHALANDRITSA
KHERSOVA
POLOVITSA
POROVITSA
PANITSA
VRAKHOI ARNATSI
ZAVITSA
ZASTOVA
ZOVITSA


The Islands
DRAGOTINA (Corfu)
ZASTANO (Samos)

 

[Mrkalj]