Ego-Univerzum

[neuro-psihofilosof amater]

Полазећи од реализма тј,.од апсурда да изван сазнајуће свести постоји објективан свет каквим га опажамо и кога зовемо "универзум"може те одвести само у парадоксе и збуњeност.

То је зато јер је темељ од кога полазиш погрешан. Оно што зовеш "универзум" јесте твоја представа. А изван исте нема ни простора, ни времена , ни каузалитета већ ткз. "ствари по себи" која је трансцендентна.



Ово је став већине о свету и животу,

Међутим, тај Шопенхауров цитат nastavlja se u ovome:



А ово знање нуди сасвим другачији темељ за закључке о универзуму.

NAUCI BAR PRVO IZ FILOZOFIJE STO ZNACI "TRANSCENDENTALNO"
ako je transcendentalan ti ne mozes znati za njega da li u njemu postoji ili ne vreme, kauzalnosti itd., jer je transcendntalan

 

[phobos and deimos]

Izvan svesti I razmisljanja a ipak u svesti i jedino o cemu uopste razmislja.
Al najace mi kad te smesne protivrecnosti stavlja na pijedestal vecne mudrosti.

 

[SUPERKULER]

Ne mora to,znatiželjni,značiti da je van svesti,tj.dela svesti (kao vrh jezika ) i da je zauvek nedostižno,već da je za aktuelni i aktivni pristup
hermetično za saznavanje.
Witgenstein je utvrdio da je ta nepremostiva prepreka jezik,a ja sam sklon hegelijansom stavu da je namena jezika ta koja ga diskvalifikuje za sredstvo
saznavanja.Hegel,da bi premostio taj problem ,smišljao je nove građenice reči za noumene koje je izgrađivao iz trancedencija impliciranih sintezama
fenomena svesti.Taj postupak je ,rekao bih,bio opravdan,ali prilično šacometrijski,naravno da Hegel nije posedovao kompjuter i sav njegov trud je dao nakaradne rezultate...
Praktično znamo i kakve! Niti mu je logika bila korektna (na kritici Engelsovog Antidiringa je takva dijalektika pala definitivno!),niti rečnik koji je gradio dovoljno
sofisticiran! Njegova doktrina,ispostavilo se,pogodna je samo za prikaze društvenih zbivanja,a koji prikazi ne treba da budu dalji izvori opservacija!
Danas,u prevođenju govornog jezika na operativne infojezike se dovoljno napredovalo da nije daleko dan kad ćemo ugrađivati sebi eksterne čipove za simultano,
besprekorno, prevođenje bilo kojeg jezika,čak i vanzemaljskih ,ako se ukaže potreba... Takođe će biti unapređena i funkcija govornog jezika i transcedentalno
svedeno na minimum!

 

[neuro-psihofilosof amater]

Ne mora to,znatiželjni,značiti da je van svesti,tj.dela svesti (kao vrh jezika ) i da je zauvek nedostižno,već da je za aktuelni i aktivni pristup
hermetično za saznavanje.
Witgenstein je utvrdio da je ta nepremostiva prepreka jezik,a ja sam sklon hegelijansom stavu da je namena jezika ta koja ga diskvalifikuje za sredstvo
saznavanja.Hegel,da bi premostio taj problem ,smišljao je nove građenice reči za noumene koje je izgrađivao iz trancedencija impliciranih sintezama
fenomena svesti.Taj postupak je ,rekao bih,bio opravdan,ali prilično šacometrijski,naravno da Hegel nije posedovao kompjuter i sav njegov trud je dao nakaradne rezultate...
Praktično znamo i kakve! Niti mu je logika bila korektna (na kritici Engelsovog Antidiringa je takva dijalektika pala definitivno!),niti rečnik koji je gradio dovoljno
sofisticiran! Njegova doktrina,ispostavilo se,pogodna je samo za prikaze društvenih zbivanja,a koji prikazi ne treba da budu dalji izvori opservacija!
Danas,u prevođenju govornog jezika na operativne infojezike se dovoljno napredovalo da nije daleko dan kad ćemo ugrađivati sebi eksterne čipove za simultano,
besprekorno, prevođenje bilo kojeg jezika,čak i vanzemaljskih ,ako se ukaže potreba... Takođe će biti unapređena i funkcija govornog jezika i transcedentalno
svedeno na minimum!

ko zna ista o mozgu zna da je to nemoguce...

Kao prvo, taj cip pi (da bi mogo da radi sa mozgom) morao da koristi jonske struje
a cip sa jonskim strujama, valjda, ne postoji...
morao bi taj cip i da bude povezan sa tijelima ili dendritima neurona, sto je takodje nemoguce, jer su prostori kontakta takvi da su jako ali jako mali i mora postojati sinapsa
pa bi cip morao i da pravi vezikule sa transmiterima, mada jos nije objasnjeno ni to kako neuron svoje vezikule prenosi do membrane koja je na granici sinapse pa ih otpusta (to je misterija za sad)
pa bi morao i da ima sistem za "reuptejk" (ponovno preuzimanje transmitera izbacenih u sinapsu iz sinapse u cip ili neki "container") sto bi umrtvilo mogocnost toga do beskraja jer bi onda morali da postoje
mali transporteri do cipa, jos manji od cipa,koji se slobodno krecu korz sinapsu, ali ILI TOGA (umjesto toga) da se napravi veza glija celija sa tim cipom pa da one to rade, sto bi izazvalo smrt glijalnih celija
i najzad, cip bi, kao i svaka celija organizma (osim mrtvih celija: npr. epitel) morao da ima dvosloj lipida (masti) oko sebe, jer je mast elektroizolator jedini koji je sposoban da kroz sebe probacuje stvari i u sebi ima proteine koji regulisu ubacivanje i izbacivanje, sto je opet nemoguce za cip a moguce za celiju

 

[JA KOJI JESAM]

NAUCI BAR PRVO IZ FILOZOFIJE STO ZNACI "TRANSCENDENTALNO"
ako je transcendentalan ti ne mozes znati za njega da li u njemu postoji ili ne vreme, kauzalnosti itd., jer je transcendntalan

Sve što postoji može da se zna ili da se sa-zna.
Naravno, ako Biće sebe identifikuje sa 'čovjekom' kojeg stvara onda je normalno da ono kao 'čovjek' svojim razumom ne može da razumije niti da shvati ono što je izvan razuma. Razum jedino može da razumije relacije subjekta-objekta u prostoru. Razum uistinu jeste taj prostor, i njegova kompleksnost određuje dimenzionalnost predstave. Biće Sebi projektuje prostor (razum) u kojemu su i subjekat i objekat i kroz te relacije spoznaje mainfestujuće iskustvene vrijednosti jednačina koje sa subjektom i različitim objektima stvaraju u razumu. Ono (Biće) je pri tom razumu nedokučivo, 'transcendentno'. Zašto? Zato što ono nije niti subjektat niti objekat. Razum jedino može da prepoznaje postojanje subjekta i njegovih objekata u prostorno-vremenskoj projekciji. Pri tom se Biće dakako može IDENTIFIKOVATI sa subjektom, ali i sa objektima (recimo, gledajući projekciju ljudi kao vrste i upoređujući karakteristike njihovog izraza dovodi Biće do zaključka da i "Ja Jesam jedan od ljudi"... dakle, Ja sam čovjek). Međutim, i onda kada kažem 'Ja sam čovjek'... Ja, koje donosi taj zaključak, ostaje izvan onoga što 'čovjek' jeste. Dakle, razumom se ne može registrovati i na osnovu registrovanih informacija donijeti zaključak o tome 'ŠTA SAM TO JA', te ga stoga Biće kao 'čovjek' doživljava NE-SAZNAJNIM, transcendentnim.

Međutim, razum nije jedino sredstvo kojim se Biće koristi. Sredstvo samosaznanja nije razum, to bi trebalo biti očito, već je to Duh. Duhom Biće direktno obuhvata sve ono što ga čini Sopstvom, postojanjem koje ima moć identifikacije. Duh opet ima alate koji su u njegovom direktnom domenu i zahvaljujući tim alatima, sredstvima, Biće Duhom može da ZNA ili pak da SA-ZNA bilo koji dio Sebe-postojanja a da pri tom ne koristi Um-raz-Um mehanizam. Ta sredstva su VOLJA i PAŽNJA. Voljom Biće usmjerava pažnju... kako mu je Volja. Pažnja može biti usmjerena U SEBE ili pak na rezultate Um-raz-Um mehanizma projekcije OD Sebe (kao što sam već objasnio o prirodi razuma u paragrafu iznad). Stoga, nije čudo da kada usmjerimo pažnju na bilo šta u prostorno-vremenskoj projekciji to nešto nam postaje bliže, jasnije, šire, zapažamo više detalja, otvaraju nam se novi vidici. Čak može da se desi da nam to na što smo fokusirani odredi cjelovitu realnost u datom trenu jer sobom može da ispuni našu cjelovitu pažnju.

(Recimo da smo zatečeni u momentu dok gledamo zgradu preko puta. Šta vidimo? Vidimo zgradu. Ali upustimo li koncentraciju volje na dio zgrade, recimo zapitamo li se od čega je napravljena... fokusirat' ćemo se na detalj, pa ćemo shvatiti da je zgrada sazidana od cigala. Fokusiramo li se na ciglu shvatiti ćemo da je šupljikava, da je opeka, da je ... upustimo li se u elementarni nivo same cigle... itd... doći ćemo do momenta kada će se na tom 'platnu' na kojemu projektujemo realnost pojavi praznina.... Tad će Volja Bića izgubiti interesovanje i prenijet' će svoju pažnju na nešto drugo... ili pak na Sebe. Ako se to desi... ostvaruje se samosaznanje... Prosvjetljenje.)

 

[neuro-psihofilosof amater]

Sve što postoji može da se zna ili da se sa-zna.
Naravno, ako Biće sebe identifikuje sa 'čovjekom' kojeg stvara onda je normalno da ono kao 'čovjek' svojim razumom ne može da razumije niti da shvati ono što je izvan razuma. Razum jedino može da razumije relacije subjekta-objekta u prostoru. Razum uistinu jeste taj prostor, i njegova kompleksnost određuje dimenzionalnost predstave. Biće Sebi projektuje prostor (razum) u kojemu su i subjekat i objekat i kroz te relacije spoznaje mainfestujuće iskustvene vrijednosti jednačina koje sa subjektom i različitim objektima stvaraju u razumu. Ono (Biće) je pri tom razumu nedokučivo, 'transcendentno'. Zašto? Zato što ono nije niti subjektat niti objekat. Razum jedino može da prepoznaje postojanje subjekta i njegovih objekata u prostorno-vremenskoj projekciji. Pri tom se Biće dakako može IDENTIFIKOVATI sa subjektom, ali i sa objektima (recimo, gledajući projekciju ljudi kao vrste i upoređujući karakteristike njihovog izraza dovodi Biće do zaključka da i "Ja Jesam jedan od ljudi"... dakle, Ja sam čovjek). Međutim, i onda kada kažem 'Ja sam čovjek'... Ja, koje donosi taj zaključak, ostaje izvan onoga što 'čovjek' jeste. Dakle, razumom se ne može registrovati i na osnovu registrovanih informacija donijeti zaključak o tome 'ŠTA SAM TO JA', te ga stoga Biće kao 'čovjek' doživljava NE-SAZNAJNIM, transcendentnim.

Međutim, razum nije jedino sredstvo kojim se Biće koristi. Sredstvo samosaznanja nije razum, to bi trebalo biti očito, već je to Duh. Duhom Biće direktno obuhvata sve ono što ga čini Sopstvom, postojanjem koje ima moć identifikacije. Duh opet ima alate koji su u njegovom direktnom domenu i zahvaljujući tim alatima, sredstvima, Biće Duhom može da ZNA ili pak da SA-ZNA bilo koji dio Sebe-postojanja a da pri tom ne koristi Um-raz-Um mehanizam. Ta sredstva su VOLJA i PAŽNJA. Voljom Biće usmjerava pažnju... kako mu je Volja. Pažnja može biti usmjerena U SEBE ili pak na rezultate Um-raz-Um mehanizma projekcije OD Sebe (kao što sam već objasnio o prirodi razuma u paragrafu iznad). Stoga, nije čudo da kada usmjerimo pažnju na bilo šta u prostorno-vremenskoj projekciji to nešto nam postaje bliže, jasnije, šire, zapažamo više detalja, otvaraju nam se novi vidici. Čak može da se desi da nam to na što smo fokusirani odredi cjelovitu realnost u datom trenu jer sobom može da ispuni našu cjelovitu pažnju.

(Recimo da smo zatečeni u momentu dok gledamo zgradu preko puta. Šta vidimo? Vidimo zgradu. Ali upustimo li koncentraciju volje na dio zgrade, recimo zapitamo li se od čega je napravljena... fokusirat' ćemo se na detalj, pa ćemo shvatiti da je zgrada sazidana od cigala. Fokusiramo li se na ciglu shvatiti ćemo da je šupljikava, da je opeka, da je ... upustimo li se u elementarni nivo same cigle... itd... doći ćemo do momenta kada će se na tom 'platnu' na kojemu projektujemo realnost pojavi praznina.... Tad će Volja Bića izgubiti interesovanje i prenijet' će svoju pažnju na nešto drugo... ili pak na Sebe. Ako se to desi... ostvaruje se samosaznanje... Prosvjetljenje.)

ja sam mu samo naso terminolosku gresku, idem da igram Kanter Strajk izvini

 

[louiskrstic]

U poslednjih nekoliko meseci ova tema me je izrazito zaintrigirala i zato sam resio da postavim na ovaj pdf. Rekao bih da je ovo pravo mesto prateci strucnost u raspravama par dana koliko ima od kad sam se prijavio...

Izvor svake logike je racionalni um, nas ego. Po logici sve sto ima pocetak mora da ima i svoj kraj, dakle granice. Ipak,opet, prema shvatanju naseg uma postoji vecnost i beskonacnost ali iza tog vremena i prostora nema granice. I tu je zamka, ta protivrecnost koja koja je tako zapanjujuca i neshvatljiva za nas analiticki um. Takodje i kod Velikog Praska, opet logika pobija samu sebe jer kako iz nicega moze postati nesto- znaci da je i pre Velikog Praska moralo postojati nesto, a to podrazumeva da je i pre Nultog trenutka postojalo neko vreme u kojem bi se odvijali neki dogadjaji, to bi opet bio neki Univerzum slican nasem. To zapravo ne bi bio neki drugi Univerzum vec ovaj isti. Mislim da je to svojevrstan apsurd.

Kakve su sve mogucnosti ovde? Bog,iluzija...? Ja mislim da je naslov pravi i da nas Ego kreira ovaj Univerzum ali da tu ipak ima neceg bozanskog.

Tvoj svet je tvoja predstava,moj svet moja i pravo je čudo da isti glumci istovremeno igraju u obe predstave...
Ma šta u obe! U hiljadama predstava isti glumci igraju iste uloge...U milionima predstava!
Utakmicu sv.prvenstva Brazil-Nemačka je gledalo preko milijardu tv gledalaca...22 glumca
u milijardu predstava igralo! U svakoj od njih Nemci katastrofalno porazili Brazilce! Sadam komata! ! !
Koja predstava!
De si bio Šopi ,u kojoj predstavi?

NIKOZIS:

jer svest i materija od koje je sagrađen univerzum su jedno i isto.

Interesantno je da je postavljač teme prišao problematici sa pozicije spremnosti da o tome razgovara otvoreno te da prihvata valjana objašnjenja.
Istovremeno, forumska istorija, pokazuje da se u diskusijama ništa ne menja; Svako nabaca ono što je sadržina njegovog uma, iako i njemu samom to ne daje nikakva objašnjenja.
Otuda, da li su odgovori na ovakva pitanja uistinu saznajna ili nisu ostaje na svakom pojedincu da sam sebi donosi zaključke i eventualno dokaze.
Osnovna stvar je da se sami život i njegova najviša realnost nikome ne mogu dokazati osim i isključivo sebi.
Naravno, ti dokazi ne uključuju metodu logike tj. uma niti nauke već jedino dolaze preko svesti pojedinca.
Svest u generalnom baš kao i svest pojedine osobe nije stvar bilo kakvog dokazivanja osim sagledavanja i shvatanja njenih posledica ili manifestacija uzroka. To znači da Realnost nije stvar uma i umnih metoda dokazivanja već je stvar stanja svesti pojedine osobe. Čak je i komunikacija ili mogućnost da se realnost izkomunicira sa drugom osobom koja nije imala dodira sa Realnošću, nemoguća. Nemoguća je komunikacija čak i između dve osobe koje su iskusile Realnost.
Zašto?
Zato što u ovom svetu nema ničeg sa čime bi se napravila komparacija.
Evo jednog prizemnijeg primera; Naučnici kažu da osobe koje su se rodile slepe nikako i nikada ne sanjaju.
Šta mislite da li je moguće da to bude tačno?
Ni iz daleka. Čak i slepe osobe sanjaju a u nekim slučajevima sigurno i bogatije od drugih ljudi. Hajde da razumemo taj problem.
Kada naše telo u krevetu ostane mirovati onda mi kao jedina svest u telu a nosioc te jedine svesti jeste taj transcedentni deo kojeg zovemo raznim imenima: Super Ego, Više Svesno, Više JA, Biće ili jednostavno Duša. Istinitiost Njegovog postojanja se ne menja sa imenom. Najradije koristim reč Duša a drugi to mogu po volji.
Kada mi kao Duša odemo na neki od nivoa viših realnosti onda imamo svoja iskustva tamo jer kao jedina svest mi nikada ne spavamo. Te naše aktivnosti, po povratku u fizičko telo, senzor našeg uma transskribuje ili ličnosti, predmete i druge elemente događanja zameni sa onim i onakvim kakve smo imali priliku da sretnemo i vidimo u našem svakodnevnom fizičkom životu ili smo saznali i znamo za njihovo postojanje i kvalitete ovde.
Zato su naši snovi posle buđenja mala zagonetka - naravno ne zauvek, ne dok ne ekspandiramo našu svest i naš senzor tada ima informaciju da nam viša realnost neće uznemiriti "budno" ovozemaljsko življenje....
Ali šta biva ako se neko rodio slep?
Takva osoba u svom delu uma zaduženom za prijem slika i signala iz fizičkog sveta jeste potpuno prazan i nema nikakvih simbola za transkripciju. Pošto je tako onda slepa osoba uvek po buđenju dobija prazan film - sve crno.

Sve ovo ispričah da bih rekao da Transcedentna ili čisto duhovna Realnost čak nema uporedne simbole ni kod čoveka koji ima zdrav vid pa je zato nemoguće diskutovati duhovnu ili visoku Realnost postojanja pa ma koliko unosili novu terminologiju. Um nikada neće i ne može shvatiti onu realnost kojoj on sam ne pripada. Nedanop smo imali temu o umu i načinu njegovog rada.

Iz ovoga sam do sada prećutno rekao da je zabluda verovati da su materija i svest jedno te isto jer nikako nisu.
Pa ipak, um kao autiomatska mašina ili odlični kompjuter koji se da programirati po automatizmu odlično radi svoj posao...ali to je druga stvar.

Logika ima smisla samo za jednu osobu i nije istovetna za sve ljude. Drugačije rečeno, logika je tačkasta veličina jer se i kod jedne osobwe menja sa promenom stanja svesti.
Da li je logično sve ovo što rekoh?
Ni slučajno, jer vaš um već kaže u sebi "Ovaj bulazni!" a da li ćete to i napisati druga je stvar. Čak i mi sami kada voljno i spremno činimo napore da nešto promenimo u svom životu, da bi se bolje i zdravije osećali um se protivi i uvek "kaže" "to je nemoguće... ti to ne možeš uraditi...ti si za jezije duduk i ne muči sebe.. ili.. ne popustaj nikome jer si jedino ti pametan vidi kako vezeš sa tom nemuštom terminologijom ovde na Forumu i svi ti se dive..."
Tako ispada da smo mi sami, izvinite naš um, najveći neprijatelj sebi, tj , nam lično.

Mi pokušavamo da nekom našom spoznajom sa nižeg nivoa merimo nešto što još nismo dokučili a što je viša istina ili realnost a to je nemoguće.
Realnost nije nedokučiva za nas kao transcedentalno biće ili Super Ego odnosno Dušu ali je nedokučiva i za naš um i tako će zauvek biti.

Uistinu svetovi nižeg pola kreacije jesu načinjeni, gledano našim fizičkim čulim i umom, ni iz čega, ali to "ni iz čega" ne znači ništa jer je to Nešto ustvari više realnost a to su Duhovna Svetlost i Duhovni Zvuk.
Od njih je kreirana energija prisutna u nižem polu kreacije, materija, vreme i prostor a to znači i svetlost nižih svetova koja je svakako energetske prirode i različita je od one Svetlosti duhovne prirode.
Tu Svetlost duhovne prirode i Zvuk duhovne prirode mi možemo iskusiti ali mi kao Više JA odnosno Duša i iz tih iskustava pojednicu ekspandira svest.
Nažalost u ovom delu pojedine religije nude bolje objašnjenje nego što ga nudi filozofija ili nauka...

 

[oziman]

NAUCI BAR PRVO IZ FILOZOFIJE STO ZNACI "TRANSCENDENTALNO"
ako je transcendentalan ti ne mozes znati za njega da li u njemu postoji ili ne vreme, kauzalnosti itd., jer je transcendntalan

Јел? Прво научи која је разлика између трансценденталног и трансцендентног, па онда исправљај друге.

Трансцендентно је оно што је изван могућности сазнања
Трансцендентално се односи на априорне форме наше моћи сазнања.

 

[ristob]

Ови појмови ми баш и нису најјаснији у додиру са свешћу и универзумом.

Pa, cestice poticu od energije, materija od cestica, svest od materije i - sve to je u rekurziji.

 

[neuro-psihofilosof amater]

Pa, cestice poticu od energije, materija od cestica, svest od materije i - sve to je u rekurziji.

ako ti tako kazes...

- - - - - - - - - -

Јел? Прво научи која је разлика између трансценденталног и трансцендентног, па онда исправљај друге.

Трансцендентно је оно што је изван могућности сазнања
Трансцендентално се односи на априорне форме наше моћи сазнања.

svejedno sto ja ne znam pise li se transcendentno ili transcendentalno, ti si lupio glupost i to ostaje, a gore je biti izjaviti glupost nego neznati termin
znaci: ako je ono transcendentno (priroda oko nas) to znaci da ne mozes znati
to da li ona ima ili nema u sebi kauzalne lance, vreme itd.,
jer ako je nesto van mogucnosti znanja onda ne znas o tome ni negativne ni pozitivne odrednice, i tacka.

 

[oziman]

svejedno sto ja ne znam pise li se transcendentno ili transcendentalno, ti si lupio glupost i to ostaje, a gore je biti izjaviti glupost nego neznati termin
znaci: ako je ono transcendentno (priroda oko nas) to znaci da ne mozes znati
to da li ona ima ili nema u sebi kauzalne lance, vreme itd.,
jer ako je nesto van mogucnosti znanja onda ne znas o tome ni negativne ni pozitivne odrednice, i tacka.

Управо зато што је изван сазнања можемо знати шта трансцендентно није иако не знамо шта јесте.

То сам много пута објашњаво па ево и теби:

На пример: Ти не можеш знати шта ја ево тренутно имам у џепу. Али можеш итекако знати шта немам. Немам неког слона рецимо, јер је сувише велик за мој џеп. Или немам у џепу неки усијани угарак, јер би изгорео тај џеп.
Ето, иако не знаш шта имам у џепу знаш шта немам.

Узимо још један пример.
Ако имамо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођемо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. тополоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
А оно што је интересантно је да ка када све то одузмемо не остаје ништа за сазнање. Тако да је то што остаје ништа за сазнање а све и свја само по себи.

 

[Illyrian]

Ništa ne postoji, a ako postoji, ne bih mogao da shvatim, a ako bih shvatio, ne bih bio u stanju da saopštim drugima ...

 

[SUPERKULER]

Управо зато што је изван сазнања можемо знати шта трансцендентно није иако не знамо шта јесте.

То сам много пута објашњаво па ево и теби:

На пример: Ти не можеш знати шта ја ево тренутно имам у џепу. Али можеш итекако знати шта немам. Немам неког слона рецимо, јер је сувише велик за мој џеп. Или немам у џепу неки усијани угарак, јер би изгорео тај џеп.
Ето, иако не знаш шта имам у џепу знаш шта немам.

Узимо још један пример.
Ако имамо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођемо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. тополоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
А оно што је интересантно је да ка када све то одузмемо не остаје ништа за сазнање. Тако да је то што остаје ништа за сазнање а све и свја само по себи.

Kako te je sad natovario ovaj Montenegrin,tako te je za ove gluposti natovario I Coviax pre četiri godine,ali nije vredelo,mada je jasno kao dan
da možeš ceo univerzum (u tvojoj solipsističkoj klempi) negirati ,a da to nema veze s tom tvojom transcedentnom "stvari po sebi"...Kaako možeš znati
šta da negiraš nešto o čemu nemaš pojma...Witgenstein I rekao da o tome ne treba ni pričati o čemu ništa ne znamo! Ali lupetati možeš-po volji!

 

[SUPERKULER]

ko zna ista o mozgu zna da je to nemoguce...

Kao prvo, taj cip pi (da bi mogo da radi sa mozgom) morao da koristi jonske struje
a cip sa jonskim strujama, valjda, ne postoji...
morao bi taj cip i da bude povezan sa tijelima ili dendritima neurona, sto je takodje nemoguce, jer su prostori kontakta takvi da su jako ali jako mali i mora postojati sinapsa
pa bi cip morao i da pravi vezikule sa transmiterima, mada jos nije objasnjeno ni to kako neuron svoje vezikule prenosi do membrane koja je na granici sinapse pa ih otpusta (to je misterija za sad)
pa bi morao i da ima sistem za "reuptejk" (ponovno preuzimanje transmitera izbacenih u sinapsu iz sinapse u cip ili neki "container") sto bi umrtvilo mogocnost toga do beskraja jer bi onda morali da postoje
mali transporteri do cipa, jos manji od cipa,koji se slobodno krecu korz sinapsu, ali ILI TOGA (umjesto toga) da se napravi veza glija celija sa tim cipom pa da one to rade, sto bi izazvalo smrt glijalnih celija
i najzad, cip bi, kao i svaka celija organizma (osim mrtvih celija: npr. epitel) morao da ima dvosloj lipida (masti) oko sebe, jer je mast elektroizolator jedini koji je sposoban da kroz sebe probacuje stvari i u sebi ima proteine koji regulisu ubacivanje i izbacivanje, sto je opet nemoguce za cip a moguce za celiju

Do pre godinu dana sam I ja bio priličan skeptic u tom pogledu (ostvarenja komunikacije neurona sinaptičkim putem s computerom I povratno),ali tehnologija izrade
nanorobota je uznapredovala ita fantazija je delimična stvarnost! Zasad nanoroboti putuju I prvi zadaci su im iklanjanje začepljenja krvnih sudova,ali I složeniji zadaci...
Japanci prednjače u tome...
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/V...e-dijagnoze--Uskoro-revolucija-u-lecenju-raka

 

[neuro-psihofilosof amater]

Управо зато што је изван сазнања можемо знати шта трансцендентно није иако не знамо шта јесте.

То сам много пута објашњаво па ево и теби:

На пример: Ти не можеш знати шта ја ево тренутно имам у џепу. Али можеш итекако знати шта немам. Немам неког слона рецимо, јер је сувише велик за мој џеп. Или немам у џепу неки усијани угарак, јер би изгорео тај џеп.
Ето, иако не знаш шта имам у џепу знаш шта немам.

Узимо још један пример.
Ако имамо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођемо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. тополоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
А оно што је интересантно је да ка када све то одузмемо не остаје ништа за сазнање. Тако да је то што остаје ништа за сазнање а све и свја само по себи.

Sadržaj džepa je nešto transcendnentno? Nije. Ako ne bi mogo da provjerim što imaš u džepu tako što bi te istuko pa ti preturio džepove i pokrao dinare ako su tamo, onda opet znam nešto o džepu, a to je da u njega može da stane samo nešto manje od slona, a to opet znači da mi to znanje o džepu nije transcedentno ili se kaže transcendnentno, jer to je neka odrednica...

 

[oziman]

Sadržaj džepa je nešto transcendnentno? Nije. Ako ne bi mogo da provjerim što imaš u džepu tako što bi te istuko pa ti preturio džepove i pokrao dinare ako su tamo, onda opet znam nešto o džepu, a to je da u njega može da stane samo nešto manje od slona, a to opet znači da mi to znanje o džepu nije transcedentno ili se kaže transcendnentno, jer to je neka odrednica...

Садржај џепа је изван домета сазнања док не сазнаш шта у њему јесте. А дотле, иако не знаш шта у њему јесте можеш знати шта у њему није.

И та метафора ти може појаснити однос сазнања и трансцендентног, које може знати шта трансцендентно није иако не зна шта јесте.

Тај однос боље појашњава и она метафора са двогледом. Зато да ти је поновим:

Ако имамо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођемо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. тополоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
А оно што је интересантно је да ка када све то одузмемо не остаје ништа за сазнање. Тако да је то што остаје ништа за сазнање а све и свја само по себи.

 

[neuro-psihofilosof amater]

Садржај џепа је изван домета сазнања док не сазнаш шта у њему јесте. А дотле, иако не знаш шта у њему јесте можеш знати шта у њему није.

И та метафора ти може појаснити однос сазнања и трансцендентног, које може знати шта трансцендентно није иако не зна шта јесте.

Тај однос боље појашњава и она метафора са двогледом. Зато да ти је поновим:

Ако имамо један двоглед који има оштећења на сочивима у виду разних линија. И са тим двогледом пођемо на пут на којем ћемо морати гледати само кроз њега .
Иако не знамо шта ћемо тамо на путу видети, тј шта тамо јесте, апсолутно знамо да те линије од напрснућа, које видимо кроз двоглед нису део тог света који ћемо видети, већ део нашег двогледа и да као такве не припадају њему већ двогледу. И да одузевши те линије, знамо шта тај свет није, иако не знамо још увек шта јесте.

Исто тако, проучавајући своју сопствену свест, и њене форме опажања и сазнања. Можемо знати шта она може сазнати а шта не. Па тако и донети закључке шта ствар по себи није.. иако не знамо шта јесте.
Тако, знамо да ствар по себи не познаје никакве боје, мирисе, укусе, чврстоћу,. тополоту и слично. Да нема никакав облик нити просторност. Све то можемо одузети ствари по себи.
А оно што је интересантно је да ка када све то одузмемо не остаје ништа за сазнање. Тако да је то што остаје ништа за сазнање а све и свја само по себи.

za ostalo ne znam ali mirisi sigurno postoje sami po sebi, to sam siguran...nastavi da ponavljaš što si već reko, i napiši neku knjigu đe je druga glava ponavljanje prve glave, da ima više stranica

 

[phobos and deimos]

Dodatak koji postavljamo u mislima daje pozitivno znanje. Pa sta onda jeste? Prazna apstrakcija. I u odnosu na nju se pravi odrednica. Tim poredjenjem zakljucujemo o razlicitosti. Da nije te fikcije ne bi bila moguca ikakva ideja ni misao o TOME. Misao o nesaznajnosti namece bas ta cista apstrakcija jer apstrakcije mi nedozivljavamo i to se idealno uklapa u apriornu ZELJU da se svet proglasi iluzornim. Naravno mozemo ostaviti prostora za ozijevu veru, ali jok, posle Hegela ni to ne moze.
Realnost ima potvrdu u iskustvu i svako se nje seca, NJE, NE PREDMETA KOJI JE U SVESTI, JER TAKO NESTO NE POSTOJI U ISKUSTVU, DA JE TAKO NIKAD NIKAKVOG SAZNANJA NE BI MOGLO DA BUDE, stvar po sebi nema potvrdu vec zahteva akrobaciju uma, naknadno poredjenje, pri cemu mora da postane fikcija i ono sa cim se poredi.
Naravno posto je to pomenuto prosirenje u subjektu nedopustivo i samo poredjenje je nedopustivo, koje se na tom temelji. Jer to onda vise nije stvar neposrednih uvida vec matematika, cista igrarija uma, koja nema osnov u delatnoj stvarnosti. Neposredno mi saznajemo da nema te podele, da je ona vestacka. Postoji jedino pojmovno razdvajanje ali poenta da ono ne dotice sustinu stvari. POSMATRANJE I NEPOSMATRANJE NE UTICE NA PREDMET, dakle objekat nije bit vec naziv koji potvrdjuje prisutnost subjekta. Teorijski um ne moze dodirnuti esenciju. Predstava je takodje fikcija jer iz stvarnosti kod koje nije jasna granica konkretnog i apstraktnog nas um zamisljanjem prociscava apstraktnost i dobija se nesto sto nema veze sa dozivljenim. Dakle, ne postoje ni stvar po sebi ni pojava. Ta podela govori jedino, samo i iskljucivo o sposobnostima uma i bas nista o svetu i zivotu i bilo kakvoj sustini. To je pocetak i kraj svake price o stvari po sebi.
Mozete slobodno doneti i pokoji buket na sahranu.
Onaj kome smrt tesko pada nek nastavi sa mastarijama da ne bi potpuno siznuo ili nedajboze umro od smrta.

 

[phobos and deimos]

@Drakce

Zozika kad se bolje pogleda uklanja pravu misterioznost materije.
Obrati paznju na to-predmeta i to- slike ideje u svesti. Ova rec "to" krije jako vaznu cinjenicu dve nekompatibilne stvari a koristi se ista rec. Sta je predmet? Sta on moze znati(nesaznatljivost stvari takodje spada tu, da ga odmah sprecim jer znam da ce tu da pravi zamenu teza) o tome izvan imaginacije? Moze samo lupetati. Hegel tu jeste ubacio dijalektiku ali je za Sopijeve gluposti dovoljno i to. Analitika ide i dalje. Medjutim ako se oslonimo zaista na to sta je predmet nastaje problem. Posto ljudska radoznalost ne moze da izdrzi I nece da odustaje nije ni cudo kako se sustina postavlja nasilno i preskace korektnost teorije saznanja kako bi se sustina postavila po svaku cenu, JER NUZNI POVRATAK NA REALITET NE ZADOVOLJAVA RADOZNALI UM. A sta je sustina te sustine? Ne moze da se stane tamo gde zasvrbi kerec jer eto goospodin ima osecaj da je uleteo u nistavilo iznad opisa. Eto i zozika SAMOG SEBE STAVLJA NA MESTO STVARI PA KAZE KAO MISTICAR (a samo misli da je u granicama filozofije)"TO NE POZNAJE" MISLECI NA SEBE KOJI JE U POZICIJI TE STVARI. Naravno toga nije svestan ali mu trikovi sa meditacijom koju provlaci kroz filozofiju ne mogu proci, prica ide jos dalje, mnogo dalje koja rusi te fantazme kao kulu od karata.
Ako smo se slozili da je to-predmeta izvan kontemplacije sta se to oduzima? Uobrazilja. Kao sto i Vitgenstajn kaze samo drugacije.

 

[Ljubo2]

NIKOZIS
Ovaj post pišem samo za tebe jer si, kao što kažeš nov na ovom forumu. Stari forumaši koji su čitali mje ranije diskusije i postove, ovaj post ne trebaju ni da čitaju, jer već znaju da ja uvek iznova jedno i isto ponavljam. Nažalost, večina njih do sada nije uspela da me razume. A ti si, bar mi se čini, malo napredniji od njih, jer iz ovog tvog topika koji si postavio vidim da već i sam shvataš samu srž i suštinu problema u vezi postojanja Univerzuma.

Izvor svake logike je racionalni um, nas ego.

Tačno - «ego» i «um» su jedno i isto, ali radi boljeg razumevanja treba objasniti šta u ljudskom organizmu igra ulogu ljudskog «ega», odnosno, «uma». To nije mozak, kako mnogi misle, već jedno svesno elektromagnetno polje koje obavija ljudski organizam, pomoću kojeg radi ljudski mozak i nervni sistem. Dakle, ljudski organizam je kao i naš kompjuter – ne može da radi bez struje - a mozak ima ulogu hardvera i služi za skladištenje informacija koje naš «um/ego» prikuplja uz pomoć čula. Na taj način naš «um/ego» zajedno sa mozgom i nervnim sistemom igra ulogu informatičkog sistema u ljudskom organizmu pomoću kojeg su sve ćelije i organi u telu informatički povezani u jednu kompaktnu živuću celinu i biće. Ovo elektromagnetno polje koje igra ulogu našeg «uma/ega» u telu može da se odvoji od tela i preživi smrt tela i ono ima značenje ljudske «duše». Nakon odvajanja našeg «uma/ega/duše» od tela, imformatička povezanost između ćelija i organa se kida i telo tada umire i počinje da se raspada.

Ovde gore si još rekao da je «izvor svake logike naš racionalni um», pa i ovo treba šire da se objasni. Naime, sem evesnih elektromagnetnih polja, velikih i malih, koja vibriraju na različitim talasnim dužinama i koja, zavisno od brzine vibriranja imaju i različitu gistinu, ničeg drugog u svemiru nema i od njih je napravljen ceo svemir. Elektromagnetna polja sa bržom vibracijom su gušća i manja, a ona sa sporoijom vibracijom su šira i veča, što omogućuje da manja i gušća polja mogu da prolaze kroz veća i šira ili se smeštaju i borave unutar većih i širih. Kao na primer, što elementarne čestice, koje su manja i gušća elektromagnetna polja, mogu da se smeštaju unutar atoma kao jednog šireg i ređeg elekromagnetnog polja. Ili kao što atomi mogu da se smeštaju unutar polja elektromagnetnog polja planete Zemlje ili unutar elektromagnetnog polja neke od ćelija ljudskog organizma. Ili kao što ćelije mogu da se smeštaju unutar elektromagnetnog polja koje prožima i obavija ljudsko telo. Ili kao što plamete i zvezde mogu da se smeštaju unutar širokog galaktičkog svesnog elektromagnetnog polja, koje informatički povezuje sve planete i zvezde u galaksiji i omogućuje red kretanja zvezda i planeta u galakciji, a sprečava haos. Isto kao što to čini i ono svesno elektromagnetno polje koje obavija sve ćelije i organe ljudskog tgela. Što znači da svaka materijalna forma (atom, ćelija, ljudski organizam, planeta Zemlja od koje je svemir napravljen, svaka zaveda i svaka galaksija, kao i svemir u celini) ima svoje i telo i dušu i sva ta tela i duše su napravljena od elektromagnetion polja različitih vibracija, gustina i veličina. Ovo je u skladu sa Teslinom tvrdnjom da je sve što postoji energija, svestlost i elektricitet. Dakle, energija, svetlost i elektricitet su samo tri različita ugla gledanja i objašnjavanja jedne i iste, univerzalne prirodne sile i pojave od koje je ceo svemir napravljen. Pa se postavlja pitanje kako je to moguće i kakve veze energija, svetlost i elektricitet imaju veze sa «umom/egom» i logikom.

Ima takve veze što to što zovemo imenom «energija», «svetlost» i «elektricitet» ima još jednu osobinu, a to je «svesnost». Pa tako, kao što možemo da kažemo da je sve «energija», «svetlost» i «elektricitet» isto tako možremo da kažemo i da je sve «svest».

Po čemu su «energija», «svetlost» i «elektricitet» još i «svest»?

Svest su po tome što raspolažu sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Fizičke sposobnosti su: naprezanje (vibriranje) i kretanje. A psihičke sposobnostgi su: opaženje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje fizičkih radnji naprezanja i kretanja. Gde imamo da svest sva svoja haotična kretanja i radnje oseća kao «zlo», a sva organizovanja i harmonična kao «dobro». To je razlog večite težnje svesti od nereda i zla ka redu i dobru. I to je razlog što su sve materijalne forme od kojih se svemir sastoji (atomi, nebeska tela, sistemi nebeskih tela (galaksije), kao i organska priroda na Zemlji, tj. tela jednoćelijskih organizama, tela biljaka, životinja i ljudi) samo oblici organizovanog (harmoničnog) kretanja i rada malih i velikih energetskih, tj. svetslosnih, elektromagnetnih, svesnih polja i ništa drugo. Gde ne važi druga logika do opaziti, osetiti, zapamtiti misliti, razumeti i izbeći nezadovoljstvo i zlo, a ostvariti zadovoljstvo i dobro, odnosno, izbeć haos i nered, a napraviti harmoniju i red i tako se u životu održati.

Po logici sve sto ima pocetak mora da ima i svoj kraj, dakle granice.

Potpuno tačno, ali i ovo treba da se objasni. Treba da se objasni šta je to što može da ima početak i kraj. Početak i kraj mogu da imaju samo onih sedam fizičkih i psihičkih radnji koje svest ima sposobnost da vrši – naprezanje (vibriranje), kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. Sve ove radnje večito i uvek iznova i počinju i završavaju.

Ipak,opet, prema shvatanju naseg uma postoji vecnost i beskonacnost ali iza tog vremena i prostora nema granice. I tu je zamka, ta protivrecnost koja koja je tako zapanjujuca i neshvatljiva za nas analiticki um.

Pojmovi «večnost» i «beskonačnost» su bezvredni ako ne znamo šta je to što je «večno» i «beskonačno»? To nema veze sa prostorom i vremenom jer prostor kao «praznina» i vreme kao «trajanje» su isto što i «ništa». Zato jer prostor i vreme nemaju značenje postojanja. To su čisto logički, apstraktni pojmovi koji nam služe samo za bolje razumevanje onoga što u prostoru kao praznini «postoji» kao nestvorivo i neuništivo i koje večno «traje». To je naravno ono što zovemo imenima «energija», «svetlost», «elektricitet» i «svest».

Takodje i kod Velikog Praska, opet logika pobija samu sebe jer kako iz nicega moze postati nesto - znaci da je i pre Velikog Praska moralo postojati nesto, a to podrazumeva da je i pre Nultog trenutka postojalo neko vreme u kojem bi se odvijali neki dogadjaji, to bi opet bio neki Univerzum slican nasem.

Ispravno razmišljaš, jer po ligici iz «Ništa» ne može nastati «Nešto». «Nešto» može nastati samo iz «Nešto».

To zapravo ne bi bio neki drugi Univerzum vec ovaj isti. Mislim da je to svojevrstan apsurd.

I ovaj tvoj stav je logički ispravan, ali nije apsurdan, ako znamo odgovor na pitanje ŠTA je to što postoji i KAKO postoji. Odnosno. Ako znamo da postoji samo Svest sa svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i da Svest u vreme kad miruje nije materijalna. I da u trenutku kad počne da koristi svoje fizičke i psihičke sposobnosti, tj. kad ih pretoči u fizičke i psihičke radnje, postaje materijalna. Kad se Svest napregne, tj. kad počne da vibrira i da se kreće, ona tada dobija svojstvo sile i mase i počinje objektivno da se manifestuje kao materija, odnosno, kao «energija», «svetlost» i «elektricitet». Dakle, «Nulti trenutak» ili «Nulta tačka» je trenutak kad svest prelati iz svog mirujućek i neaktivnog stanja u pokretno i aktivno, odnosno kad prelazi iz nematerije u materiju. Što bi trebalo da znači da ovaj materijalni Univerzum nije neki drugi univerzum od onog koji je postojao pre Velikog praska, već je to jedan i isti univerzum, koji je pre Velikoig praska mirovao i spavao, pa se onda probudio i pokrenuo, a mi sada to njegovo buđenje i pokretanje zovemo imenom «Nulti trenutak» ili «veliki prasak».

Kakve su sve mogucnosti ovde? Bog,iluzija...? Ja mislim da je naslov pravi i da nas Ego kreira ovaj Univerzum ali da tu ipak ima neceg bozanskog.

Reč je o Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji koje večto, uvek iznova počinju i završavaju. Ne treba to nazivati imenom «Bog» jer bog je religijski termin koji ništa ne onjašnjava i ništa ne znači. A reč i pojam «Svest» sve objašnjava i znači sve, je mi sami smo ta Svest. Kao Svest znamo i šta smo i ko smo i kako postojimo i zašto, tj. po kojoj logici postojimo, jer sve sve te božanske sposobnosti i moći Svesti otkrivamo i razumevamo U SEBI. Lično mislim da su ljudi nekada davno znali Istinu o sebi kao Svesti, pa zaboravili, ali to nisu nazivali imenom «svest», već imenom «bog». Upravo zato u religijama i stoji da «boga možemo sposznati samo u sebi». A šta bi mi to drugo mogli sposznati u sebi do sami sebe, tj. naše JASTVO, odnosno, našu svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

PS. Ako te zanima moje šire objašnjenje u vezi postojanja materije, života i prirode, ovo su linkovi moje knjuge:

ZAKON POSTOJANJA
http://ul.to/ebhuaye7 (eng)
http://ul.to/50ibd5tn (sr)

 

[Illyrian]

NIKOZIS
Ovaj post pišem samo za tebe jer si, kao što kažeš nov na ovom forumu. Stari forumaši koji su čitali mje ranije diskusije i postove, ovaj post ne trebaju ni da čitaju, jer već znaju da ja uvek iznova jedno i isto ponavljam. Nažalost, večina njih do sada nije uspela da me razume. A ti si, bar mi se čini, malo napredniji od njih, jer iz ovog tvog topika koji si postavio vidim da već i sam shvataš samu srž i suštinu problema u vezi postojanja Univerzuma.



Tačno - «ego» i «um» su jedno i isto, ali radi boljeg razumevanja treba objasniti šta u ljudskom organizmu igra ulogu ljudskog «ega», odnosno, «uma». To nije mozak, kako mnogi misle, već jedno svesno elektromagnetno polje koje obavija ljudski organizam, pomoću kojeg radi ljudski mozak i nervni sistem. Dakle, ljudski organizam je kao i naš kompjuter – ne može da radi bez struje - a mozak ima ulogu hardvera i služi za skladištenje informacija koje naš «um/ego» prikuplja uz pomoć čula. Na taj način naš «um/ego» zajedno sa mozgom i nervnim sistemom igra ulogu informatičkog sistema u ljudskom organizmu pomoću kojeg su sve ćelije i organi u telu informatički povezani u jednu kompaktnu živuću celinu i biće. Ovo elektromagnetno polje koje igra ulogu našeg «uma/ega» u telu može da se odvoji od tela i preživi smrt tela i ono ima značenje ljudske «duše». Nakon odvajanja našeg «uma/ega/duše» od tela, imformatička povezanost između ćelija i organa se kida i telo tada umire i počinje da se raspada.

Ovde gore si još rekao da je «izvor svake logike naš racionalni um», pa i ovo treba šire da se objasni. Naime, sem evesnih elektromagnetnih polja, velikih i malih, koja vibriraju na različitim talasnim dužinama i koja, zavisno od brzine vibriranja imaju i različitu gistinu, ničeg drugog u svemiru nema i od njih je napravljen ceo svemir. Elektromagnetna polja sa bržom vibracijom su gušća i manja, a ona sa sporoijom vibracijom su šira i veča, što omogućuje da manja i gušća polja mogu da prolaze kroz veća i šira ili se smeštaju i borave unutar većih i širih. Kao na primer, što elementarne čestice, koje su manja i gušća elektromagnetna polja, mogu da se smeštaju unutar atoma kao jednog šireg i ređeg elekromagnetnog polja. Ili kao što atomi mogu da se smeštaju unutar polja elektromagnetnog polja planete Zemlje ili unutar elektromagnetnog polja neke od ćelija ljudskog organizma. Ili kao što ćelije mogu da se smeštaju unutar elektromagnetnog polja koje prožima i obavija ljudsko telo. Ili kao što plamete i zvezde mogu da se smeštaju unutar širokog galaktičkog svesnog elektromagnetnog polja, koje informatički povezuje sve planete i zvezde u galaksiji i omogućuje red kretanja zvezda i planeta u galakciji, a sprečava haos. Isto kao što to čini i ono svesno elektromagnetno polje koje obavija sve ćelije i organe ljudskog tgela. Što znači da svaka materijalna forma (atom, ćelija, ljudski organizam, planeta Zemlja od koje je svemir napravljen, svaka zaveda i svaka galaksija, kao i svemir u celini) ima svoje i telo i dušu i sva ta tela i duše su napravljena od elektromagnetion polja različitih vibracija, gustina i veličina. Ovo je u skladu sa Teslinom tvrdnjom da je sve što postoji energija, svestlost i elektricitet. Dakle, energija, svetlost i elektricitet su samo tri različita ugla gledanja i objašnjavanja jedne i iste, univerzalne prirodne sile i pojave od koje je ceo svemir napravljen. Pa se postavlja pitanje kako je to moguće i kakve veze energija, svetlost i elektricitet imaju veze sa «umom/egom» i logikom.

Ima takve veze što to što zovemo imenom «energija», «svetlost» i «elektricitet» ima još jednu osobinu, a to je «svesnost». Pa tako, kao što možemo da kažemo da je sve «energija», «svetlost» i «elektricitet» isto tako možremo da kažemo i da je sve «svest».

Po čemu su «energija», «svetlost» i «elektricitet» još i «svest»?

Svest su po tome što raspolažu sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. Fizičke sposobnosti su: naprezanje (vibriranje) i kretanje. A psihičke sposobnostgi su: opaženje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje fizičkih radnji naprezanja i kretanja. Gde imamo da svest sva svoja haotična kretanja i radnje oseća kao «zlo», a sva organizovanja i harmonična kao «dobro». To je razlog večite težnje svesti od nereda i zla ka redu i dobru. I to je razlog što su sve materijalne forme od kojih se svemir sastoji (atomi, nebeska tela, sistemi nebeskih tela (galaksije), kao i organska priroda na Zemlji, tj. tela jednoćelijskih organizama, tela biljaka, životinja i ljudi) samo oblici organizovanog (harmoničnog) kretanja i rada malih i velikih energetskih, tj. svetslosnih, elektromagnetnih, svesnih polja i ništa drugo. Gde ne važi druga logika do opaziti, osetiti, zapamtiti misliti, razumeti i izbeći nezadovoljstvo i zlo, a ostvariti zadovoljstvo i dobro, odnosno, izbeć haos i nered, a napraviti harmoniju i red i tako se u životu održati.



Potpuno tačno, ali i ovo treba da se objasni. Treba da se objasni šta je to što može da ima početak i kraj. Početak i kraj mogu da imaju samo onih sedam fizičkih i psihičkih radnji koje svest ima sposobnost da vrši – naprezanje (vibriranje), kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. Sve ove radnje večito i uvek iznova i počinju i završavaju.



Pojmovi «večnost» i «beskonačnost» su bezvredni ako ne znamo šta je to što je «večno» i «beskonačno»? To nema veze sa prostorom i vremenom jer prostor kao «praznina» i vreme kao «trajanje» su isto što i «ništa». Zato jer prostor i vreme nemaju značenje postojanja. To su čisto logički, apstraktni pojmovi koji nam služe samo za bolje razumevanje onoga što u prostoru kao praznini «postoji» kao nestvorivo i neuništivo i koje večno «traje». To je naravno ono što zovemo imenima «energija», «svetlost», «elektricitet» i «svest».



Ispravno razmišljaš, jer po ligici iz «Ništa» ne može nastati «Nešto». «Nešto» može nastati samo iz «Nešto».



I ovaj tvoj stav je logički ispravan, ali nije apsurdan, ako znamo odgovor na pitanje ŠTA je to što postoji i KAKO postoji. Odnosno. Ako znamo da postoji samo Svest sa svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i da Svest u vreme kad miruje nije materijalna. I da u trenutku kad počne da koristi svoje fizičke i psihičke sposobnosti, tj. kad ih pretoči u fizičke i psihičke radnje, postaje materijalna. Kad se Svest napregne, tj. kad počne da vibrira i da se kreće, ona tada dobija svojstvo sile i mase i počinje objektivno da se manifestuje kao materija, odnosno, kao «energija», «svetlost» i «elektricitet». Dakle, «Nulti trenutak» ili «Nulta tačka» je trenutak kad svest prelati iz svog mirujućek i neaktivnog stanja u pokretno i aktivno, odnosno kad prelazi iz nematerije u materiju. Što bi trebalo da znači da ovaj materijalni Univerzum nije neki drugi univerzum od onog koji je postojao pre Velikog praska, već je to jedan i isti univerzum, koji je pre Velikoig praska mirovao i spavao, pa se onda probudio i pokrenuo, a mi sada to njegovo buđenje i pokretanje zovemo imenom «Nulti trenutak» ili «veliki prasak».



Reč je o Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji koje večto, uvek iznova počinju i završavaju. Ne treba to nazivati imenom «Bog» jer bog je religijski termin koji ništa ne onjašnjava i ništa ne znači. A reč i pojam «Svest» sve objašnjava i znači sve, je mi sami smo ta Svest. Kao Svest znamo i šta smo i ko smo i kako postojimo i zašto, tj. po kojoj logici postojimo, jer sve sve te božanske sposobnosti i moći Svesti otkrivamo i razumevamo U SEBI. Lično mislim da su ljudi nekada davno znali Istinu o sebi kao Svesti, pa zaboravili, ali to nisu nazivali imenom «svest», već imenom «bog». Upravo zato u religijama i stoji da «boga možemo sposznati samo u sebi». A šta bi mi to drugo mogli sposznati u sebi do sami sebe, tj. naše JASTVO, odnosno, našu svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

PS. Ako te zanima moje šire objašnjenje u vezi postojanja materije, života i prirode, ovo su linkovi moje knjuge:

ZAKON POSTOJANJA
http://ul.to/ebhuaye7 (eng)
http://ul.to/50ibd5tn (sr)

Jesi li ti studirao nesto mozda,nekad?

 

[Ljubo2]

IIIYRIAN:

Jesi li ti studirao nesto mozda,nekad?

Ko ti je slagao da se do Istine o postojanju materije, života i prirode može doći studiranjem prirodnih nauka, psihologije, filozofije, teologije, političkih i drugiha nauka? Posle završenih studija na bilo kojem od ovih fakulteta čovek ostane neznalica kao što je i pre studija bio.

 

[SUPERKULER]

@Drakce

Zozika kad se bolje pogleda uklanja pravu misterioznost materije.
Obrati paznju na to-predmeta i to- slike ideje u svesti. Ova rec "to" krije jako vaznu cinjenicu dve nekompatibilne stvari a koristi se ista rec. Sta je predmet? Sta on moze znati(nesaznatljivost stvari takodje spada tu, da ga odmah sprecim jer znam da ce tu da pravi zamenu teza) o tome izvan imaginacije? Moze samo lupetati. Hegel tu jeste ubacio dijalektiku ali je za Sopijeve gluposti dovoljno i to. Analitika ide i dalje. Medjutim ako se oslonimo zaista na to sta je predmet nastaje problem. Posto ljudska radoznalost ne moze da izdrzi I nece da odustaje nije ni cudo kako se sustina postavlja nasilno i preskace korektnost teorije saznanja kako bi se sustina postavila po svaku cenu, JER NUZNI POVRATAK NA REALITET NE ZADOVOLJAVA RADOZNALI UM. A sta je sustina te sustine? Ne moze da se stane tamo gde zasvrbi kerec jer eto goospodin ima osecaj da je uleteo u nistavilo iznad opisa. Eto i zozika SAMOG SEBE STAVLJA NA MESTO STVARI PA KAZE KAO MISTICAR (a samo misli da je u granicama filozofije)"TO NE POZNAJE" MISLECI NA SEBE KOJI JE U POZICIJI TE STVARI. Naravno toga nije svestan ali mu trikovi sa meditacijom koju provlaci kroz filozofiju ne mogu proci, prica ide jos dalje, mnogo dalje koja rusi te fantazme kao kulu od karata.
Ako smo se slozili da je to-predmeta izvan kontemplacije sta se to oduzima? Uobrazilja. Kao sto i Vitgenstajn kaze samo drugacije.

Može to jednostavnije da se kaže !
Prvo vidim I tek onda mislim o onom šta sam video! Ko to ne zapaža kao process taj ne zna šta je "prazno blejanje" u nešto bez razmišljanja o tom!
Mladi to zovu "kuliranje"
Takođe imamo niz potvrda nezavisnosti perceptora od mozga (ili uma-od volje) to sam već ilustrovao postupkom psihijatra s čekićem po kolenu I posmatranja
"refleksa" tj osetljivosti perceptora...Trzanje ruke koja se opeče dok još bol ne stigne do mozga ,trzanje mišića na mali ubod I sl jasno govore da su naše
senzacije van našeg uma,a nikako u umu kako tosolipsizam podrazumeva...Ovu činjenicu I koristi fenomenologija da objasni kako fenomeni nastaju...

- - - - - - - - - -

IIIYRIAN:



Ko ti je slagao da se do Istine o postojanju materije, života i prirode može doći studiranjem prirodnih nauka, psihologije, filozofije, teologije, političkih i drugiha nauka? Posle završenih studija na bilo kojem od ovih fakulteta čovek ostane neznalica kao što je i pre studija bio.

Nije valjda da nisi doktorirao filozofiju? A ja bio ubeđen,,,

 

[Ljubo2]

SUPERKULER

Prvo vidim I tek onda mislim o onom šta sam video!

Sve se to već podrazumeva kad se kaže da su osnovni faktori svesti: naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje. Zato nemoj da učiš oca kako se deca prave. Jer ako to ne znaš, onda ne znaš ni to da može i mišljenje da ide prije viđenja i da ni viđenja ne može da bude pre mišljenja. Evo odmah ću to da ti objasnim. To, da mišljenje mora da ide pre viđenja, dešava se u vreme mirovanja svesti. To je vreme kad materije nema i kad ne postoji ništa što može da se vidi. I da bi nastalo nešto što može da se vidi, nužno je da se svest napregne i pokrene i dobije svojstvo sile i mase. A da bi se napregnula, pokrenula i postala materijalna i vidljiva, svest pre toga mora da pomisli na kretanje i tako pomoću svoje sposobnosti mišljenja pređe u stanje želje/volje i namere da se napregne i pokrene. I kad sve to učini, tek onda može da bude samoj sebi vidljiva, osetljiva i zapamtljiva i tek posle toga može da misli o onome što vidi, oseća i pamti.

Subjektivno i objektivno, tj. svest i materija su naizmenično uzajamno uslovljeni kao koka i jaje. Kao što koke ne može da bude jez jajeta i jajeta bez koke, tako ni vidljivog objekta ne može da bude bez mišljenja, ni mišljenja bez vidljivog objekta. Odnosno, ne može da bude materije bez svesti, ni svesti bez materije. I to je ono što ima značenje ZAKONA POSTOJANJA. Ali bojim se da ovo moje objašnjenje o postojanju svesti, odnosno, materije sadrži malo previše informacija - čak sedam - da bih ih tvoj um mogao jednim potezom sve da poveže u logičku celinu i razume. Jer u više navrata si pokazao da nisi u stanju istovremeno logički da povezuješ više od dve informacije.

Nije valjda da nisi doktorirao filozofiju? A ja bio ubeđen,,,

Ponovo trčiš pred rudu. Pa nije valjda da si mislio da se filozof postaje tako što treba da se ide i završi filozofski fakultet. Ne, ne treba – filozof se ne postaje, već rađa.

 

[SUPERKULER]

SUPERKULER



.



Ponovo trčiš pred rudu. Pa nije valjda da si mislio da se filozof postaje tako što treba da se ide i završi filozofski fakultet. Ne, ne treba – filozof se ne postaje, već rađa.

Nači:Ti I Ozi ste rođeni kao Filozofi...Znaš...Mnogo sam bebiđona držao u rukama I samo kmeče ili kad su dobre volje,kad im brbljam nešto se smeju I
ciće grleno,ali ni od jedne nisam čuo neku smislenu rečenicu,ni reč,a kamo li filozofsku mudrost!
Vas dvojica ste ,u tom slučaju,čudo prirode!