Не видим проблем због тога што сам користио реч бог или божанско. Да ли је спомињање бога овде табу тема? У ком си контексту код мене то извукао као сирови реализам?!? Можда је неки други израз адекватнији. Можда чак и та истина коју си споменуо. На просто питање постављено од стране некога да ли бог постоји имам сасвим збуњујући али и најконкретнији одговор. Бог и постоји и не постоји!
Како би ти одговорио на ово питање?
Сада сам мало отишао оф топик због одговора али шта да радим.
Ево једног текста о томе који сам прочитао пре извесног времена који је близу неког мог поимања, овде препричавам али срж остаје иста.
Веровати, заправо у исто време значи и сумњати, због тога нам је потребно одсуство и једног и другог. То бива остварено веровањем у све! То јест веровањем да је све могуће. То је ствар апсолутне отворености, где нема ни веровања нема ни сумњања. Све је отворено, Све је могуће. Све је промена, а промена јесте не-сталност,не-предвидивост,не-извесност и стога не подлеже личним ставовима и оценама.
Веровати у нешто - значи веровати у истинитост своје сопствене представе о томе а свака представа је илузија ума а не стварност.
Огроман је број људи који сматра да се истина ни на који начин не може искусити и да је њено постојање илузија. То су атеисти који су по мени чак већи верници од многих правих верника. Једни верују да бог постоји а други верују да бог не постоји (извињавам се што стално помињем појам који овде није пожељан
) Атеисти нису ни свесни колико су у праву јер истина не постоји. Она је само постојање. Бог је само наша сопствена илузија у коју верујемо. Но, верници тога нису свесни и зато је све њихово настојање да спознају идеал засновано на голој вери. Њима стога, вера сама по себи представља циљ, а креиране догме представљају шаблоне ван којих се не сме и и о чијој се истинитости не расправља! На тај начин вера представља узрочник раздвајања човека и човека, човека и истине(бога) и моћно средство у служби Ега.
Највећи пример је средњи век где је морално извитоперено и у догматским шаблонима оковано свештенство држећи се Инквизиције можда заиста веровало да чини исправно у име бога али је заправо у својој несвесности и залуђености служило само оном другом...
Према томе она Апсолутна истина се може реализовати и спознати само унутар себе а до тада сво наше знање ће подлегати искључиво веровањима и неверовањима а атеисти и верници ће увек имати материјала за своје расправе. Веровање и неверовање су само махинације ума којим се он штити од Истине.
rostor je sasvim drukčiji ambijent-najbolje je predstavljen kao tenzorsko-vektorski proctor koga čine sile,
