Edgar Alan Po

[Fleur]

Obozavam Poa. Pored vec pomenutih prica i pjesama izuzetno mi se dopala "The Pit and the Pendulum"

 

[bohater]

Dobar je Po. I ja sam svojevremeno čitao Pad kuće Ašerovih i Ukradeno pismo itd. Anabel Li je bila prva pjesma na engleskom koju sam naučio napamet. Sjećam se kad sam to recitovao u srednjoj školi...
Ipak, nadam se da je većina oduševljenih diskutanata na ovoj temi mlađa od 20 godina. Stariji bi trebali shvatiti da je Po pomalo plitki simbolista previše opterećen smrću. Suptilniji makabr u mojim godinama mnogo efektnije djeluje. Naravno, ne umanjujem Poov značaj i uticaj.

quentine, procitao sam nekoliko tvojih postova i jako su dobri ali ovde se ne bih slozio sa tobom. Naime, iako je Po bas kao i Kafka vec brand, tj pop ikona, ipak ne treba zaboraviti da je covek izumeo zanr krimi price> gospodin Dipen je otac svim onim dojl-kristijevskim junacima. A onda, ne treba zaboraviti ni uticaj koji je imao na Bodlera. Dakle cini mi se da je Po sa jedne strane da tako kazem komercijalizovan - protiv cega nemam nista - ali i pored toga je, na jednom dubljem nivou sladoukusan za hajde da tako kazemo, starije citaoce.

 

[quentin]

@bohater

Slažem se sa svim što se odnosi na krimi-priču, tu je Poov značaj nemjerljiv. Ja samo kažem da mu je poezija znatno slabija i, možda, neopravdano popularna. Ali to već ima veze sa kultnim statusom koji si pominjao.

 

[Misanthropos]

Jedan od slabijih tekstova o njemu:

Iz predgovora za zbirku prica i pesama "Sfinga", by Isidora Sekulic: JEDAN OD PESNIKA PONORA: EDGAR ALAN PO

 

[Truman]

Imam tu knjigu pa mi je tekst. Zasto mislis da je jedan od slabijih?

 

[Jeka#26]

Anabel Li mi se najvise dopala.Inzvanredna pesma.

 

[Misanthropos]

Imam tu knjigu pa mi je tekst. Zasto mislis da je jedan od slabijih?

Zato sto ima mnogo hvale a niceg konkretnog o stvaralastvu E. A. Poa. Kao da je autor teksta hteo da pise prozni hvalospev o Pou, a ne da potencijalnog citaoca informise o piscu. Vise sam o njemu naucio iz nekih drugih 'uvoda' (naravno, pored samog citanja originalnih dela).

 

[quentin]

Zato sto ima mnogo hvale a niceg konkretnog o stvaralastvu E. A. Poa. Kao da je autor teksta hteo da pise prozni hvalospev o Pou, a ne da potencijalnog citaoca informise o piscu. Vise sam o njemu naucio iz nekih drugih 'uvoda' (naravno, pored samog citanja originalnih dela).

A zašto bi iz uvoda morao nešto da naučiš? Predgovor nije ni udžbenički tekst ni enciklopedijska odrednica.

 

[Misanthropos]

A zašto bi iz uvoda morao nešto da naučiš?

Recite, osobo quentin, zasto se pisu predgovori i uvodi?

 

[MarilynManson]

I taj Gavran, ćuteć samo, još je tamo, još je tamo,
Na Palade kip je seo, što se iznad vrata diže,
Oči su mu slika prava zloduha što sniva, spava,
Svetlost, što ga obasjava, na dnu njegovu senu riše,
Moja duša iz tih sena, što mi celu sobu skriše
Ustat neće - nikad više!

 

[quentin]

Podizanje teme iz mrtvih, sasvim u Poovom stilu.

 

[divlja]

Sinoc je bilo predavanje u Gradskoj biblioteci, o Pou i valjda neki film, al' nisam bila. Jel' bio neko mozda? :-)

 

[VisionOfDisorder]

Nije mi dobro od njega.

 

[VisionOfDisorder]

Sinoc je bilo predavanje u Gradskoj biblioteci, o Pou i valjda neki film, al' nisam bila. Jel' bio neko mozda? :-)

Ahhhh... nisam znao.. chak bi se i odcimao za njega... Skoro da nemamo dobre prevode uopshte...

 

[vanesssa56]

Moja omiljena poema je "GAVRAN"

 

[Truman]

Ne znam zasto, ali nesto ne volim psoebno nejgove pesme, osim mozda gavrana. Zato cenim to sto je osnivac krimi zanra, a i druge price su mu dobre. Dopada mi se ta kombinacija mistike i horora.

 

[vanesssa56]

Za mene, on je bio i ostao najbolji USA pesnik.

 

[vanesssa56]

GAVRAN

Gavran

Jednom jedne strašne noći, ja zamišljah u samoći,
Čitah crne, prašne knjige, koje staro znanje skriše;
Dok sam u san skoro pao, netko mi je zakucao,
Na vrata mi zakucao - zakucao tiho - tiše -
"To je putnik" ja promrmljah, "koji bježi ispred kiše",

Samo to i ništa više.

Ah, da, još se sjećam jasno, u prosincu bješe kasno
Svaki ugarak, što trne, duhove po podu riše.
Željno čekam ja svanuće, uzalud iz knjiga vučem
Spas od boli što me muče, jer me od Nje rastaviše.
Od djevojke anđeoske, od Lenore rastaviše,

Ah, nje sada nema više.

Od svilenog, tužnog šuma iz zastora od baršuna
Nikad prije osjećani užasi me zahvatiše;
Dok mi srce snažno bije, ja ga mirim sve hrabrije:
"Putnik moli da se skrije od te noći, bure, kiše.
Putnik kuca na ta vrata, da se skrije ispred kiše.

Samo to je, ništa više."

Ohrabrih se iznenada, ne oklijevah više tada:
"Gospodine il gospođo, izvinjenje moje stiže!
Mene teški snovi prate, a vi nježno kucat znate,
Tako tiho i bez snage, vaši prsti vrata biše,
Da sam sanjiv jedva čuo" - Tu se vrata otvoriše -

Mrak je tamo, ništa više.

Pogled mrak je prodrijet htio, čudno zastrašen sam bio,
Sumnjajući, sanjajući, sni mi paklenski se sniše;
Nedirnuta bje tišina, znaka nije dala tmina,
Rečena je reč jedina, šapnuta od zvuka kiše:
"Lenora" ja šapnuh tiho, jeka mi je vrati tiše,

Samo to i ništa više.

Kad u sobu ja se vratih, cijelom dušom tad zaplamtih:
Nešto jači nego prije udarci se ponoviše.
"Sigurno", ja rekoh, "to je na prozoru sobe moje;
Pogledat ću trenom što je, kakve se tu tajne skriše.
Mirno, srce. Da, vidimo, kakve se tu tajne skriše -

Vjetar to je, ništa više.

Prozorsku otvorih kuku, kad uz lepet i uz buku,
Kroza nj uđe gordi Gavran, svetih dana što već biše,
Nit da poklon glavom mahne, ni trenutak on da stane,
S likom lorda ili dame kroz moju se sobu diže
I na kip Palade sleti, što se iznad vrata diže,

Sleti, sjede, ništa više.

Ovaj stvor u crnom plaštu, nasmija mi tužnu maštu
Teškim, mrkim dostojanstvom, kojim čitav lik mu diše.
"Nek ti kresta jadno visi", rekoh, "kukavica nisi,
Strašni, mračni Gavran ti si, što sa žala Noći stiže,
Kako te na žalu zovu hadske noći otkud stiže?"

Reče Gavran: "Nikad više".

Začudih se tome mnogo, što je jasno zborit mogo,
Premda nejasne mu riječi malo tog mi razjasniše.
Ali priznat mora svako, ne događa da se lako,
Da živ čovjek gleda tako, pticu što se nad njim njiše,
Životinju ili pticu, što nad vratima se njiše

S tim imenom "Nikad više".

Ali Gavran sjedeć tamo, govori riječ jednu samo,
Ko da duša mu i srce u tu jednu riječ se sliše.
To je sve što on mi reče - dalje krila ne pokreće,
Dok moj šapat mir presiječe: "Svi me druzi ostaviše,
Otići će i on kao nade što me ostaviše".

Tad će Gavran "Nikad više".

Dok ja stajah još zatečen - odgovor bje spremno rečen.
"Nema sumnje," rekoh, "ta je riječ tek trica, ništa više
Od nesretnog gazde čuta, kojega je sudba kruta,
Pratila duž njegova puta, dok mu sve se pjesme sliše
U tužaljke puste nade, koje teret u se zbiše,

Od "nikada-nikad više".

Al taj stvor u crnom plaštu, još mi u smijeh goni maštu,
Ja naslonjač tad okrenuh bisti, gdje se Gavran njiše
Na baršun mi glava klone, a ja mislim misli one,
Stapam mašte tužne, bolne; kakvu meni sudbu piše
Ova strašna kobna ptica, kakvu meni sudba piše

Grakćuć stalno: "Nikad više".

Sjedih tražeć smiso toga, ne govoreć niti sloga
Ptici, čije žarke oči moju dušu rasplamtiše;
Tako misleć misli bone, pustih glavu da mi klone
I u baršun da mi tone, kojim svijetlo sjene riše,
Naslonit se na taj baršun, kojim svijetlo sjene riše

O n a ne će nikad više.

Zrak tad ko da gušćim stade, na me neki miris pade
Ko da anđel lakih nogu kadionik čudni njiše.
"Ludo", viknuh, "to su glasi, bog će posla da te spasi
Bol i tugu da ti gasi, što te tako izmučiše.
Pij nepenthe, da u srcu zaborav Lenoru zbriše."

Rače Gavran: "Nikad više".

"Zli proroče, ne znam pravo, da l si ptica ili đavo,
Da li te je Satan poslo, il te bure izbaciše
Sama, al nezastrašena, u tu pustu zemlju sjena
U dom ovaj opsednuti, - zaklinjem te, ah, ne šuti
Reci, reci ima' l melem jada, što me izmučiše?"

Reče Gavran: "Nikad više".

"Zli proroče, ne znam pravo, da l si ptica ili đavo,
Al u ime Boga po kom obojici grud nam diše,
Smiri dušu rastuženu, reci da l ću u Edenu
Zagrliti svoju ženu, od koje me rastaviše, Anđeosku tu
Lenoru, od koje me rastaviše?"

Reče Gavran: "Nikad više".

"Dosta ti govorit dadoh, crna ptico!" Tad ustadoh,
"U oluje divlje bježi, što se kroz noć raskriliše!
Ne ostavi niti traga svojih laži kraj mog praga,
Meni je samoća draga - usne same dovršiše -
Iz mog srca kljun svoj vadi, nek ti trag se ovdje zbriše!"

Reče Gavran: "Nikad više".

I taj Gavran, šuteć samo, još je tamo, još je tamo,
Na Palade kip je sjeo, što se iznad vrata diže,
Oči su mu slika prava zloduha što sniva, spava,
Svijetlost, što ga obasjava, na dnu njegovu sjenu riše,
Moja duša iz tih sjena, što mi cijelu sobu skriše

Ustat ne će - nikad više!

 

[VisionOfDisorder]

pesma je sranje na srpskom

 

[VisionOfDisorder]

Ah, nje sada nema više.

Nameless here for evermore.

-----------------------------------

Ochaj.....

 

[quentin]

Ma meni pjesma nije nešto ni na engleskom, bezvezni simbolizam. Neko reče najbolji američki pjesnik, šta je sa Emili Dikinson, Vitmanom da ne pominjem savremenije, Ezru Paunda i T.S. Eliota, i mog omiljenog Valasa Stivensa. Poezija E.A. Poa dobra je samo za učenje engleskog u školi.

 

[divlja]

Sad bih ti ja rekla nesto da nisam mod. :-)
A ovo je tema o Pou, a ti mozes slobodno da otvoris temu o bilo kom pesniku, bice nam drago.
Ali "bezvezni simbolizam", o boze!

 

[libera]

Po pripada romantizmu,a ne simbolizmu.Licno volim i pesme i price...cudno kako niko ne pominje ''Tisinu" to mi je zaista omiljena,najliricnija je i ima najdublju poentu

 

[VisionOfDisorder]

Nisam ni znao da je simbolizam knjizevni pravac... :rolleyes:
Ne al stvarno.. Toga se bash nekako ne secam u tom kontekstu.
Ko zna shta su mene uchili u shkoli...

 

[hedon29]

Drugar, ti imash neki problem. Pesma nije sranje na srpskom, kako si rekao. Stvar je u tome shto chitajuci tu pesmu na srpskom, ti razbijash neke svoje uobrazilje.