Džekov leteći cirkus

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
dans.gif
 
Хтео сам вечерас да качим вицеве и забавне сличице.
Нажалост, иссфурао сам се превише на Политици.
Уз то сам и полупијан, јер је у фирми журка, а попео сам се да завршим неки послић.
Остајте ми у здрављу до наредне прилике...
И молим вас да платите оном Тароту бар трошкове зубара.
Хахах...
 
Верујем да ће се овај видео и моје мисли о њему свидети Агарти и осталим љубитељима животиња. z:)


Разлика између човека и животиња јесте у поседовању ума (тј, способности ставрања појмова) а коју животиње немају тј имају само у назнакама...као што већ рекох. Ту је сва разлика. А што се тиче онога метафизичког, што се тиче воље.. разлике нема! Оно што налазимо у себи из зовемо "воља", а што је најближе "ствари по себи", заједничка је метафизичка суштина свега живог и неживог, па тако и животиња.

Сада, уметност не проистиче из интелекта, већ управо из те метафизичке воље. Она је извориште уметности, тако да сматрам да животиње (па и биљке за које је мислим то чак и на неки начин доказано), препознају, и могу реаговати на уметност.

Овај видео је интересантан у том смислу.
 
Da repliciram na Fronzijev prethodni post... i da pobijem stavku po stavku, u cilju Fronzine edukacije i zdrave diskusije na drugarskim osnovama.

Разлика између човека и животиња јесте у поседовању ума (тј, способности ставрања појмова) а коју животиње немају тј имају само у назнакама...као што већ рекох. Ту је сва разлика.
Kliknite za proširenje...

Nije tako. Razlika se ogleda u samom pristupu koncepta prirode, tj, naše i životinjsko ustrojstvo u istoj. Naime, životinje su meni a čovek je lik koji ulazi u restoran kada je gladan.

Onda bira.

Naravno, neće naručiti slonsku šniclu ili gepardovu glavu u aspiku, ali da želi, može. Životinje takođe imaju taj izbor ali ne sve. Samo predatori. Ostalima je zabranjen ulaz u restoran.
Nameće se pitanje što je to tako i ja odgovaram:

Zato da ne bi bila gužva u restoranu!

(Detaljnije o tome u mojoj knjiži "Kontovi i dugokontovi prirode, strana 1193, pasus III. /kazivanje o restoranima po Džeku svih zanata))


А што се тиче онога метафизичког, што се тиче воље.. разлике нема! Оно што налазимо у себи из зовемо "воља", а што је најближе "ствари по себи", заједничка је метафизичка суштина свега живог и неживог, па тако и животиња.
Kliknite za proširenje...


I opet omaška i greška.

Elem, životinje nemaju volju. Nakon opsežnog posmatranja i analiziranja u restoranima diljem sveta došao sam do jednog interesantnog zapažanja.
Nigde nijedna životinja nije uz obrok naručila "Lepu Brenu za dve tri osobe" ili "Tango Šojić"!

Takođe ni kiselu vodu ili malo rešije pečeno. Samo sirovo i što brže!

Volja se ogleda u tome kako se konzumira hrana u restoranu. Da li primarnim instinktom gladi koji isključuje volju da se sam sveti čin krkanja obavi na višoj razini, ili se toj ceremoniji punjenja creva pristupa na uzvišeniji način, uz "Tango Šojić" i gledanje u sise i noge pevaljke dok se meso žvanja.

Dakle, prvi slučaj je bezvoljno i instinktivno unošenje goriva u organizam svojstven isključivo životinjama a drugi slučaj je zadovoljavanje svih taktilnih oseta prilikom uživanja u hrani po svom izboru.

To zovemo volja, da odabiramo pesmu i okruženje dok krkamo!


Сада, уметност не проистиче из интелекта, већ управо из те метафизичке воље. Она је извориште уметности, тако да сматрам да животиње (па и биљке за које је мислим то чак и на неки начин доказано), препознају, и могу реаговати на уметност.
Kliknite za proširenje...


Ti kupuj umetnine i nosi majmunima i žirafama u zoološke vrtove (Stavi jednu skulpturu i među tigrove) a ja ću da nabadam ćevape na viljušku i pre nego ga smandrljam, diviću se njegovoj lepoti, zaći ću u njegovo biće i diviti se transformaciji iz svinje u jedan nepravilni cilindar koji će se nakon varenja pretvoriti u treći oblik, za to vreme mi pružajući neponovljivo estetsko-taktilno iskustvo koje se, slobodno da se izrazim, naziva vrhunska umetnost! Uz Lepu Cicu, da peva na uvce dok laganim kao lahor pokretom umaćem ćevap prvo u urnebes pa ga gracioznim pokretom prinosim žvaljama, pomirišem to bogatstvo arome i naposletku trpam ćevap u usta gde ga čeka seckan luk dok mi pogled počiva među sisama Lepe Cice a njen dah mi golica obraze, umetnička impresija koja se graniči sa ekstazom bi bila kompletna!

Životinje to ne rade. Ne sumnjam da bi pas smazao ćevap. ali na nekom daleko prizemnijem nivou. On ne bi cenio da je svetogrđe jesti ćevap bez luka, a o dražima neke kuje, koja bi mu zavijala na uho, ni govora! Čak, oterao bi je u strahu da mu ne preotme krkanluk.


Put Tigra koji stazama hodi.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Zdravo svima,
sada se Jeti udružio sa deda Mrazom, Sneškom Belićem, Andersenovom Snežnom Kraljicom, pingvinima Čili Vilijem i Hepi Fitom, irvasom Rudolfom i mamutom Manfredom i orgijaju u snežnom kovitlacu ispod mojih prozora.
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top