Quantcast

Duša u religiji

Yoga Boom

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
300
U stanju ritma alfa nalazi se čovek koji opušten i zadovoljan drema. Ako otvori oči, menja se frekvencija: ritam alfa smenjuju brži talasi beta. Prelaze iz dremanja u lak san odgovara prelaz iz ritma alfa u sporiji ritam teta. Najzad, u stadijumu dubokog sna, moždana struja dostiže ritam talasa delta, najveće i najsporije treptaje. Ono što je posebno interesantno u istraživačkom radu prof. Van Amsinka jeste zaključak da rešenje svake paranormalne zagonetke počinje kod moždanog talasa! Naime, moždani talas nije ništa drugo nego elektromagnetni talas, recimo kao radiozračenje, ultravioletno zračenje, vidljiva svetlost ili rentgensko zračenje!
Ako radio-talas, elektromagnetsko zračenje raznih talasnih dužina, može da prenosi muziku, glasove i šumove na hiljade kilometara, zašto onda na isti način ne bi putovala telepatska poruka? Godine 1929. Apton Sinkler je objavio knjigu “Mentalni radio” o rezultatima telepatskih eksperimenata sa svojom ženom, za koju je predgovor napisao niko drugi do – Albert Ajnštajn! Istini za volju, poznati naučnik je u predgovoru istakao samo psihološki aspekt tih eksperimenata i ne pokušavajući da telepatiju objasni pomoću fizike.
Prilikom jednog simpozijuma kibernetičara, Vilijem Jong van Amsink je prvi put istupio sa svojim radovima pred javnost. Dok je pred teoretičarima referisao o svojim eksperimentima, među slušaocima se nalazio i Žan Žak Delpas.

“Eksperiment Delpas”

Delpas je bio malo zainteresovan za biofidbek kao medicinsku terapiju za bolesnike od hipertonije, ali, fascinirali su ga laboratorijski uslovi u kojima je radio Van Amsink. Odmah je video da su opisane fidbek-vežbe u principu bile veoma slične eksperimentu Greja Voltera sa televizijskim ekranom.
Svi ispitanici-pacijenti s kojima je Van Amsink radio, patile su od iste bolesti: hipertonije koja je pod izvesnim uslovima mogla dovesti do moždane kapi a time ponekad i do smrti. I kad se zaista desilo da je jedan od pacijenata Van Amsinka umro, bio je to upravo čovek koji se pre toga podvrgao intenzivnom treningu mozga i predstavljao tačno one eksperimentalne uslove potrebne Delpasu čije je ostvarenje on smatrao nemogućim.
Ako bi se pacijenti Van Amsinka pored svog normalnog fidbek-treninga obučavali još i u eksperimentu Greja Voltera, nestala bi najveća prepreka koje se Delpas bojao: više ne bi bio potreban samrtnik koji treba da sarađuje i ne bi bilo potrebno odobrenje šokiranih rođaka.
Delpas je izneo Van Amsinku svoju ideju da pomoću eksperimenta Greja Voltera proizvede “hemijski čiste molekule pamćenja”. Naime, molekuli pamćenja nastaju tako što električni impuls taloži u belančevinastu strukturu jednog molekula poruku koju nosi. Takva poruka može biti vrlo jednostavna, ali može biti i veoma složene prirode. A budući da je u supstanci pamćenja nataložena cela zbirka sećanja, nema mogućnosti da se sadržaj pamćenja jednog jedinog molekula odvoji od sadržaja pamćenja nekog drugog. Delpas je, međutim, želeo da učini upravo to: da uz pomoć eksperimenta Greja Voltera proizvede takoreći hemijski čiste supstance pamćenja, odnosno molekule pamćenja koji su nosili samo jedan sadržaj sećanja – naredbu da se uključi monitor. Pomoću eksperimenta Greja Voltera hteo je da markira jedan mali deo čovekove svesti – da ga učini vidljivim na monitoru, kao signal uključivanja. Ako ispitanik pomisli da uključi i za to pozove iz svog mozga odgovarajuće molekule pamćenja, na monitoru će se javiti munja.
Tako stvari stoje dok je čovek živ, ali, šta se događa u trenutku smrti?
Ako pamćenje i svest ne propadaju nego stvarno sa smrću napuštaju čovekovo telo, onda s njima moraju krenuti i markirani sadržaji pamćenja iz eksperimenata Greja Voltera. A ako kreću – onda taj trenutak mora označiti signal uključivanja na monitoru.
Kad je šezdesetsedmogodišnja pacijentkinja dobila hipertonično krvarenje, radi kontrole funkcionisanja mozga “prikopčana” je za aparat EEG i uređaj dr Greja Voltera. Uprkos preduzimanju hitnih mera, kod bolesnice se sve više javljao simptom pritiska na mozak koji je doveo do prekida svih cerebralnih funkcija. Na encefalogramu su se pojavile karakteristične nulte linije koje pokazuju da je moždana struja ugašena.
Mnogo pre nego što je smrt nastupila, bolesnica je ležala u komi. Dakle, već odavno nije bila kadra da svesno i voljno stvara talase spremnosti. Ipak, sa nastupanjem svih simptoma konačne smrti mozga pojavio se i “signal uključivanja” na monitoru aparature Greja Voltera!
Ovaj signal uključivanja koji se poziva na pragu konačne smrti, mada više ne postoji nikakav talas spremnosti, nazivamo “efektom Delpas”. On potpuno odgovara pojavnoj slici koju očekujemo ukoliko duh ostaje da živi posle smrti, mogao bi da znači da ljudski duh u trenutku smrti napušta telo i da jedan majušni delić ovog duha, markiran u specifičnim molekulima pamćenja, pri tom ostavlja za sobom trag na televizijskom ekranu – u principu isto kao što i kakav metalni predmet izaziva signalni ton prilikom prolaska kroz sigurnosna vrata za otkrivanje oružja i eksploziva na aerodromima širom sveta…
Dato objašnjenje zvuči prilično, ali ne i sasvim logično. Kakve su moguće implikacije u slučaju da eksperiment dr Greja Voltera nije tačno interpretiran? Ukoliko nije nesporno da su njegovi pacijenti-ispitanici svojom voljom aktivirali uključenje ekrana, da li je nesporna i činjenica da su tačno formulisanim stavom “uključi se” to bili u stanju i da učine? Sumnjam. Možda je ekran aktivirala njihova koncentrisana energija, bez obzira na sadržaj u njoj smeštene poruke! Ukoliko je ovo tačno, onda je uključenje ekrana umiruće šezdesetsedmogodišnje pacijentkinje, koja je, podsećam, već dugo bila u komi i bez svesti o sebi i okruženju, mogla da aktivira za doktora Delpasa tada nepoznata energija – biofotona! Ovo objašnjenje čini mi se daleko primerenijim od ponuđenog.
Podsećam: foton je kvant svetlosti, a kvant je najmanja količina energije određena pri zračenju kao produkt Plankove konstante i frekvencije. Pored toga, foton je čestica bez mase i naboja.
Fotoni, Ajnštajn, međuzvezdani letovi, načelo neodređenosti, kvantna mehanika, Stiven hoking, talas spremnosti, eksperiment Delpas… ukoliko sve što je prethodno rečeno definišemo kao hipoteze, vreme je da konačno saberemo “dva i dva”, odnosno, dovedemo u logičan poredak i prevedemo u odgovarajući zaključak.
 

Yoga Boom

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
300
Nematerijalni organizam

Živa ćelija organizma emituje deseti deo svog energetskog potencijala (biofotonske energije), dok devet desetina čuva u sebi. I upravo taj deseti deo energije je dovoljan da organizam opstaje, živi, da čovek funkcioniše, ponaša se kao živo biće. U trenutku smrti, međutim, oslobađa se (emituje) ukupna količina pomenute energije, znači svih “deset desetina” i život napušta ćelije, tkiva i ceo organizam.
Iz ovoga proizilazi da je svaka ćelija živog organizma u izvesnu ruku autonomna onoliko koliko i stanovnik jedne države: sama po sebi je autonomna, rađa se i množi sama, ali je istovremeno i strogo kontrolisana indukcionim poljem i potencijalom okolnih organa, sistema organa i celog organizma. Upravo zbog toga se neće, recimo, dogoditi da nokat izraste na čovekovom – nosu. Sama i umire, ali istovremeno je i sama za sebe mrvica života.
Dakle, u trenutku emitovanja kompletne energije, čovek tj. organizam umire i fenomen umiranja je upravo taj kompletan izlazak energije u obliku fotona iz svake pojedinačne žive ćelije jednog organizma nakon čega se ova dezintegriše odnosno trune i pretvara u biljnu hranu.
Isto se dešava kod programirane smrti ćelije, tzv. apoptoze.
O duši ne bismo mogli ništa da znamo da nije saznanja o fotonima, jer, duša je astralni organizam. Fotoni, međutim, nisu duša. Oni čine njen organizam čiji su nerazdvojni deo. “Idu” sa dušom koja, prilikom odlaska, odnosi sa sobom i život. U slučajevima kad ne povede “kompletan život”, vraća se. Otuda čudnovata oživljavanja. Ona, dakle, može da se vrati, ponovo “oživi” ukoliko nije kompletna energija, iz svih ćelija, izašla iz organizma. Iz ovoga sledi da je duša povezana “svetlom pupčanom vrpcom” (satkanu od fotona!) za telo. Postojanje ove niti života, koju je moguće videti i snimiti pod izvesnim uslovima, poznato je onima koji imaju mogućnost izlaska iz tela odnosno astralnog putovanja. “Uže od fotona” čini energija svih ćelija (života) i prilikom astralnih putovanja čak do devedeset posto nje može da napusti organizam… U svakom slučaju, dokle god postoji ta veza, to jest sve dok fotoni odnosno pomenuta energija kompletno ne napuste organizam, ovaj je biološki živ.
Rekoh, i duša je organizam. Reč je o astralnom, nematerijalnom telu sa svim funkcijama, odlikama i osobenostima jednog organizma. Naravno, ne telesnog. I nije reč o amorfnoj, bezobličnoj, neartikulisanoj, energiji. Naprotiv. Kao što je parče naizgled bezobličnog mesa sastavljeno od jedara, mitohondrija, miozina, aktina i plazme, hromozoma, hormona i čega sve još ne, i duhovno telo je specifično, sačinjeno od sistema strogo određenih međuzavisnih i uslovljenih raznorodnih energija. To što čovek na današenjem stupnju razvoja nauke i tehnologije nije u stanju da ih detektuje, definiše, razdvoji na sastavne elemente i izmeri, ni u kom slučaju ne znači da one i ne postoje. Da bismo ih otkrili i počeli da koristimo, nedostaju nam instrumenti. I sve dok ih ne budemo imali, moraćemo da se oslanjamo na “vančulne” sposobnosti pojedinaca koji su u stanju da ih, svesno ili nesvesno, detektuju pa čak i pojedinačno razlikuju.

Težina duše

Onog trenutka kad pomenuta energija postane vidljiva instrumentima koje će čovek napraviti, dakle identifikovana, merljiva i upotrebljiva, otvoriće se novo polje nauke – polje anatomije duše i bioenergije. Baš kao što je nekada atom bio “najsitnija nedeljiva čestica” materije a ćelija organizma, nauka o anatomiji duše počeće da se bavi njenim elementima, sastavom, organizacionim celinama, podelom pojedinih segmenata i “organa”, specifičnostima različitih vrsta energija… Ovo će, opet, otvoriti mogućnosti za merenje, otkrivanje i identifikovanje prisustva duša u određenom prostoru, samim tim i izradu instrumenata uz čiju pomoć će postati “vidljive”. A možda će, zahvaljujući ovoj mogućnosti, čovek konačno doći do trajnog rešenja vlastite egzistencije pa i mogućnosti posete ili čak seljenja u druge galaksije. Nema sumnje da bi iz saradnje materijalnog i astralnog sveta mogle da se izrode izuzetno interesantne i zanimljive ideje a, zašto da ne, i obostrana korist. U krajnjoj liniji, dovoljno će biti i samo to što će “odlazak na poslednji put” postati manje stresan budući da više neće biti “put u nepoznato”.
Suviše fantastično? Ko bi rekao da je čovek do pre nešto više od sto godina, vekovima i milenijumima sanjao da poleti!
Znajući, ili bar pretpostavljajući, stari narodi su se bavili pitanjem “težine duše”. Eksperiment Delpas je zabeležio trenutak kada fotonska energija napušta organizam, međutim, manje je poznato da je težina tela umrle osoba manja za osam do deset grama od one za života.
Da li je to zaista ta “težina duše”? Bilo bi, u najmanju ruku, neozbiljno kategorički to tvrditi, ali, vredi razmisliti...
 

Vjeronka

Zainteresovan član
Poruka
449
Pakao naravno da ne postoji.

Ali ne postoji ni bemrtna dusa.

Covek je dusa.
Čovek jeste duša.. ali bolestan duh još ne razume kako srce može da se odvoji od svega, i telesni čojvek neće poznati slobode duhovnog čoveka. Međutim, da bi postao uistini duhovan, treba da se odrečeš i daljnjih i bližnjih a da se najviše čuvaš sebe samoga ..pobediti samog sebe" najpotpunija je pobeda..
 

Dragoljub69

Buduća legenda
Banovan
Poruka
26.814
Nematerijalni organizam

Živa ćelija organizma emituje deseti deo svog energetskog potencijala (biofotonske energije), dok devet desetina čuva u sebi. I upravo taj deseti deo energije je dovoljan da organizam opstaje, živi, da čovek funkcioniše, ponaša se kao živo biće. U trenutku smrti, međutim, oslobađa se (emituje) ukupna količina pomenute energije, znači svih “deset desetina” i život napušta ćelije, tkiva i ceo organizam.
Iz ovoga proizilazi da je svaka ćelija živog organizma u izvesnu ruku autonomna onoliko koliko i stanovnik jedne države: sama po sebi je autonomna, rađa se i množi sama, ali je istovremeno i strogo kontrolisana indukcionim poljem i potencijalom okolnih organa, sistema organa i celog organizma. Upravo zbog toga se neće, recimo, dogoditi da nokat izraste na čovekovom – nosu. Sama i umire, ali istovremeno je i sama za sebe mrvica života.
Dakle, u trenutku emitovanja kompletne energije, čovek tj. organizam umire i fenomen umiranja je upravo taj kompletan izlazak energije u obliku fotona iz svake pojedinačne žive ćelije jednog organizma nakon čega se ova dezintegriše odnosno trune i pretvara u biljnu hranu.
Isto se dešava kod programirane smrti ćelije, tzv. apoptoze.
O duši ne bismo mogli ništa da znamo da nije saznanja o fotonima, jer, duša je astralni organizam. Fotoni, međutim, nisu duša. Oni čine njen organizam čiji su nerazdvojni deo. “Idu” sa dušom koja, prilikom odlaska, odnosi sa sobom i život. U slučajevima kad ne povede “kompletan život”, vraća se. Otuda čudnovata oživljavanja. Ona, dakle, može da se vrati, ponovo “oživi” ukoliko nije kompletna energija, iz svih ćelija, izašla iz organizma. Iz ovoga sledi da je duša povezana “svetlom pupčanom vrpcom” (satkanu od fotona!) za telo. Postojanje ove niti života, koju je moguće videti i snimiti pod izvesnim uslovima, poznato je onima koji imaju mogućnost izlaska iz tela odnosno astralnog putovanja. “Uže od fotona” čini energija svih ćelija (života) i prilikom astralnih putovanja čak do devedeset posto nje može da napusti organizam… U svakom slučaju, dokle god postoji ta veza, to jest sve dok fotoni odnosno pomenuta energija kompletno ne napuste organizam, ovaj je biološki živ.
Rekoh, i duša je organizam. Reč je o astralnom, nematerijalnom telu sa svim funkcijama, odlikama i osobenostima jednog organizma. Naravno, ne telesnog. I nije reč o amorfnoj, bezobličnoj, neartikulisanoj, energiji. Naprotiv. Kao što je parče naizgled bezobličnog mesa sastavljeno od jedara, mitohondrija, miozina, aktina i plazme, hromozoma, hormona i čega sve još ne, i duhovno telo je specifično, sačinjeno od sistema strogo određenih međuzavisnih i uslovljenih raznorodnih energija. To što čovek na današenjem stupnju razvoja nauke i tehnologije nije u stanju da ih detektuje, definiše, razdvoji na sastavne elemente i izmeri, ni u kom slučaju ne znači da one i ne postoje. Da bismo ih otkrili i počeli da koristimo, nedostaju nam instrumenti. I sve dok ih ne budemo imali, moraćemo da se oslanjamo na “vančulne” sposobnosti pojedinaca koji su u stanju da ih, svesno ili nesvesno, detektuju pa čak i pojedinačno razlikuju.

Težina duše

Onog trenutka kad pomenuta energija postane vidljiva instrumentima koje će čovek napraviti, dakle identifikovana, merljiva i upotrebljiva, otvoriće se novo polje nauke – polje anatomije duše i bioenergije. Baš kao što je nekada atom bio “najsitnija nedeljiva čestica” materije a ćelija organizma, nauka o anatomiji duše počeće da se bavi njenim elementima, sastavom, organizacionim celinama, podelom pojedinih segmenata i “organa”, specifičnostima različitih vrsta energija… Ovo će, opet, otvoriti mogućnosti za merenje, otkrivanje i identifikovanje prisustva duša u određenom prostoru, samim tim i izradu instrumenata uz čiju pomoć će postati “vidljive”. A možda će, zahvaljujući ovoj mogućnosti, čovek konačno doći do trajnog rešenja vlastite egzistencije pa i mogućnosti posete ili čak seljenja u druge galaksije. Nema sumnje da bi iz saradnje materijalnog i astralnog sveta mogle da se izrode izuzetno interesantne i zanimljive ideje a, zašto da ne, i obostrana korist. U krajnjoj liniji, dovoljno će biti i samo to što će “odlazak na poslednji put” postati manje stresan budući da više neće biti “put u nepoznato”.
Suviše fantastično? Ko bi rekao da je čovek do pre nešto više od sto godina, vekovima i milenijumima sanjao da poleti!
Znajući, ili bar pretpostavljajući, stari narodi su se bavili pitanjem “težine duše”. Eksperiment Delpas je zabeležio trenutak kada fotonska energija napušta organizam, međutim, manje je poznato da je težina tela umrle osoba manja za osam do deset grama od one za života.
Da li je to zaista ta “težina duše”? Bilo bi, u najmanju ruku, neozbiljno kategorički to tvrditi, ali, vredi razmisliti...
Slažem se komšija,ali ima dana više nego kobasica...Malo je teže pozivati na strpljenje nas matore,ali ta nauka i jeste na mladima-pre svega genoologija i
informatika...;)

- - - - - - - - - -

Čovek jeste duša.. ali bolestan duh još ne razume kako srce može da se odvoji od svega, i telesni čojvek neće poznati slobode duhovnog čoveka. Međutim, da bi postao uistini duhovan, treba da se odrečeš i daljnjih i bližnjih a da se najviše čuvaš sebe samoga ..pobediti samog sebe" najpotpunija je pobeda..
A zašto da pobeđuješ? Iz straha? Pred čim?:mrgreen:
 

Vjeronka

Zainteresovan član
Poruka
449
Slažem se komšija,ali ima dana više nego kobasica...Malo je teže pozivati na strpljenje nas matore,ali ta nauka i jeste na mladima-pre svega genoologija i
informatika...;)

- - - - - - - - - -


A zašto da pobeđuješ? Iz straha? Pred čim?:mrgreen:
Strah sam odavno pobedila...umetnost, bogatsvo,lepota,snaga, um, rečitost ,ne vrede ništa ,u Božijim očima,bez njegove milosti..jer Bog obljavljuje istinu ,uči redu, rasvetljuje srce, teši ga u tegobi ona goni žalost, rastura strah, gaji sažaljenje ,izaziva suze......" Bez nje sam kao suvo drvo i jalov grm koje treba poseći....I ZAŠTO DA SE BOJIM ?
 

Bole__Ser

Buduća legenda
Moderator
Poruka
27.348
Све што постоји спознаје се чулима, или се поима умом. Пошто душа не потпада под област чула (нема чулна својства), може се досећи само умом, и будући да је непозната, не спознаје се сама по себи, него управо из својих пројава. Суштаство душе се огледа у способности примања стања која су супротна једна другим - у њој се могу видети праведност и неправедност, храброст и плашљивост, целомудреност и неуздржаност, итд. За душу кажемо да је бестелесна (храни се речју и мислима), проста (није састављена из делова), бесмртна (има свој почетак али не и крај), умна/разумна (способност расуђивања).
 

KPCTAHK

Aktivan član
Poruka
1.297


Molim kolege/ce, sve, naročito one kojima je uže naučno usmerenje teologija, kao nauka, a ne kao apologetika, da mi odgovore na sledeće pitanje:

Da li je Plotin najbolje u svojoj II. HIPOSTAZI: (NOUS, ili DUH- Jedno je „mogućnost svih stvari“, Duh, pa je „ stvari sve „ (Eneade, 5,4,2.) i III. HIPOSTAZI: DUŠA - Proizilaženje Duše iz Duha i dvojno odnos između Duha i Duše) objasnio Duha i povezanost Duha i Duše ?

Hvala !
 

KPCTAHK

Aktivan član
Poruka
1.297
Све што постоји спознаје се чулима, или се поима умом. Пошто душа не потпада под област чула (нема чулна својства), може се досећи само умом, и будући да је непозната, не спознаје се сама по себи, него управо из својих пројава. Суштаство душе се огледа у способности примања стања која су супротна једна другим - у њој се могу видети праведност и неправедност, храброст и плашљивост, целомудреност и неуздржаност, итд. За душу кажемо да је бестелесна (храни се речју и мислима), проста (није састављена из делова), бесмртна (има свој почетак али не и крај), умна/разумна (способност расуђивања).
А шта би, части ти, са оним божанственим надахнућем ? Душа је Оусиа, божанствени део у нама, и она има сва, чак и чулна, својства - стари Јевреји су душом чули, оно што им говораху пророци, ст. Грци су душом видели, оно што им је Бог дозволио да виде, стари, подразумева се да су то били Грци, философи су душом откривали, оно и онако, што им је Бог дозволио да открију ...
 
Poslednja izmena:

hogarius

Veoma poznat
Poruka
14.704
Kad se osudjenom na smrt vesanjem izmakne pod i kanap mu se stegne oko vrata, "izleti" mu dusa. Onog momenta kad krv prestane da napaja mozdane celije sa kiseionikom nastupa smrtni ropac i gotovo momentalna smrt. Taj hemijski element koji nosi oznaku O je kiseonik. Naravno da nije moguce da se kiseonik proizvodi iz nekakvog svetog duha. To svaki srednjoskolac zna. Takodje, zna da bez kiseonika nema zivota pa se zato kiseoniku pridaje veliki religiozni znacaj, cak i nekakva bozanska moc.
 
Poslednja izmena:

KPCTAHK

Aktivan član
Poruka
1.297
Kad se osudjenom na smrt vesanjem izmakne pod i kanap mu se stegne oko vrata, "izleti" mu dusa. Onog momenta kad krv prestane da napaja mozdane celije sa kiseionikom nastupa smrtni ropac i gotovo momentalna smrt. Taj hemijski element koji nosi oznaku O je kiseonik. Naravno da nije moguce da se kiseonik proizvodi iz nekakvog svetog duha. To svaki srednjoskolac zna. Takodje, zna da bez kiseonika nema zivota pa se zato kiseoniku pridaje veliki religiozni znacaj, cak i nekakva bozanska moc.
Znaš li gde se dotiču i u jedno stapaju, time telo dobije život, ono što je materijalno (telo) i ono što nije životvorno (duša)?... Da li ono što nije materijalno može da nestane, ili umre ?
 
Poslednja izmena od moderatora:

Arianna

Buduća legenda
Poruka
43.444
1 Mojsijeva 2: 7 Jehova Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah života,

i čovek je postao živa duša.

Pise covek je postao dusa a ne da ima dusu. Dusa je sastavni deo coveka.

Dakle telo + duh = dusha

Dah ili duh

Dakle, kao što je telo bez duha* mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva. (Jakov 2:26)

dalje

Biblija kaze da kad osoba umre, ‘duh se vraca k Bogu, koji ga je dao’ (Propovjednik 12:7)

Tada se prah vraća u zemlju, gdje je i bio, a duh* se vraća pravome Bogu, koji ga je dao.

Dakle Bog daje duh - zivotnu snagu, coveku, da bi mogao da zivi.
 
Poslednja izmena:
Top