Quantcast

Duša u religiji

Arianna

Buduća legenda
Poruka
43.527
Pakao ne postoji.

Pokušavam da shvatim kakav je um nekakvog bića koji je drugim bićima predodredio večno mučenje u paklu. I zaključujem da najgori ljudski zlikovci imaju daleko viša moralna načela od tog bića. Hvala na pažnji i doviđenja. Tačka.
Pakao naravno da ne postoji.

Ali ne postoji ni bemrtna dusa.

Covek je dusa.
 

Zoran Jov

Veoma poznat
Poruka
14.991
Pakao naravno da ne postoji.

Ali ne postoji ni bemrtna dusa.

Covek je dusa.
Pakao ne postoji.

Ali ne postoji ni bogoborno i bogohulno obrezani božji sin, koji je jeo meso, mleko i jaja, i čija je krv bila puna mesa, mleka i jaja. Šta će nama veganima, koji nismo obrezani, i jedemo samo voće i povrće, takav neko, kad je naša krv čista? Tačka.

Besmrtan (odnosno večan) je duh. Svako živo biće je duša (a ne samo čovek).
 

Rocknrollsores

Poznat
Banovan
Poruka
9.402
Pakao naravno da ne postoji.

Ali ne postoji ni bemrtna dusa.

Covek je dusa.
Jer kad Bog ne poštedje anđela koji sagriješiše, nego ih metnu u okove mraka paklenoga, i predade da se čuvaju za sud; Druga Petrova 2;4

In Greek mythology, Tartarus (/ˈtɑːrtərəs/; Ancient Greek: Τάρταρος Tartaros) is the deep abyss that is used as a dungeon of torment and suffering for the wicked and as the prison for the Titans
 

Zoran Jov

Veoma poznat
Poruka
14.991
Posmatrajući celo čovečanstvo, uočava se jedna pandemija neosvešćenosti i neznanja, koja održava sistem koji vlada našom loptastom planetom Zemljom (mada još uvek postoje budale koje veruju da je ravna ploča). Nosioci ovakvog poretka vešto skrivaju istinu i znanje, tako da njihova moć, bazirana na lažima, ne bi ni u kom momentu bila ugrožena. Kako bi održali laž, nametnuli su nam iluziju neznanja, koje se teško osloboditi. Stoga i ne treba čuditi da su stari narodi imali izreku: “Ne budite robovi neznanja i gospodara znanja.”

Mnogi pokušavaju da utvrde ko to stoji iza sistema koji ljude smatra figurama kojima treba upravljati. Jesu li to tajna društva, bilo ljudi, reptila, vanzemaljaca i njihovih hibrida, ili drugih entiteta - tek, niko ne zna pouzdan odgovor. Ali sa sigurnošću se može tvrditi da poseduju znanje, koje im omogućuje da već par hiljada godina neometano vladaju čovečanstvom. Ovim pitanjima se posvećuje prevelika pažnja, koja na žalost samo troši našu energiju. Međutim, nije toliko ni važno ko je ni šta je iza zavese, koliko je važno upoznati sistem na kome počiva moć vladara ove naše loptaste planete. Današnji čovek, zarobljen u mrežu iluzija, nije u stanju da uvidi sistem, koji ga je pretvorio u roba (često obeleženog, čitajte tetoviranog roba) koji misli da je slobodan. Treba samo da pogledamo psihopatiju koja vlada ovom planetom, koja održava sistem koji se temelji na sili, laži i manipulacijama svih vrsta, i početi da tražimo odgovore. Prave odgovore ćemo dobiti jedino kroz spoznaju istine, koja otkriva znanje. Znanje je veliko bogatstvo, i vrlo je cenjeno, jer daje odgovore na nepoznato, otklanjajući laž i sumnju, raspršujući tminu neznanja, koja je najveća pošast čovečanstva.

Naši preci su nastojali da nam ostave znanje prenoseći ga sa kolena na koleno, klešući ploče, pišući spise i knjige. Znamo kako je to znanje završilo: pločice su lomljene, knjige i spisi su spaljivani, mitovi su proterani, a učenjaci, vračevi i šamani najčešće ubijani. Rezultat sistemskog i dugotrajnog procesa zatiranja znanja je potpuna neosvešćenost ljudi, koji sa ograničenim nivoom svesti nisu u stanju da shvate istinu onakvom kakva ona jeste. Usled nepoznavanja kosmičkog znanja, tokom vremena, stvorena je takva kolektivna umna konfiguracija u ljudskom društvu, koja „odabranom klubu“ daje moć, kojom oni vladaju čovečanstvom. U takvom društvu nepoželjni su svi oni koji spoznaju istinu i vide stvari na drugačiji način, jer su se drznuli da poljuljaju iluziju koja se smatra „svetim poretkom“. Kolektivna svest, u tom slučaju kao potporni stub sistema, stvara strah i otpor prema novim i nepoznatim shvatanjima, istovremeno isključujući iz društvene zajednice nosioce tih shvatanja. Ipak, u zadnje vreme sve više ljudi čuje unutrašnji glas, koji nas upozorava da je krajnje vreme da se probudimo iz „začaranog sna”. Ali taj proces ometa filter zvani um, koji, izmanipulisan i fiksiran, odbacuje ono što ne razume. Sa manjkavim perceptivnim aparatom, i naviknut na dogmu “postoji samo ono što vidim i osetim”, čovek samo održava iluziju. A svest koja se temelji na iluziji već dugo sputava našu duhovnost, tako da čovek nije u stanju da vidi očiglednu istinu.

Da bi se oslobodio, pojedinac prvo mora da postane svestan da je ograničen svojim čulima i da mora da sledi svoje unutrašnje biće, svoje najjače čulo. Jedino tako će moći da spozna osnovno kosmičko znanje i da razume način na koji funkcioniše univerzum. Osnovno kosmičko znanje govori o praizvoru i njegovim manifestacijama, i na jednostavan način otkriva prirodu univerzuma. Praizvor svega je beskonačna svest koja sve sjedinjuje, koja je apsolutna, osnova bez početka i kraja, i odlika je istinskog boga. Iako manifestovana kroz brojne oblike, uvek je ista, neizreciva, prvobitna i sveprožimajuća. Ova božanska svest izvor je duha, čija je manifestacija kreacija, izražena kroz vrtlog svetlosti. Kreacija u stvari predstavlja proces širenja svesti, koja se manifestovala kroz različite nivoe postojanja. Unutar svakog nivoa postojanja došlo je do daljeg razvoja svesti, kroz brojne oblike, do samosvesnih bića. Svaki nivo postojanja, odnosno dimenzija, jeste manifestacija božanske svesti, koja vibrira na određenoj frekvenciji. Iako postoje drugi nivoi postojanja, čovek nije u stanju da ih vidi, jer ih naša čula ne mogu detektovati. Stoga smo ograničeni na mali deo takozvane fizičke realnosti, koja je rezultat čulne detekcije uskog broja frekvencija. Fizička realnost je u stvari iluzija, kreirana u našem mozgu, dekodiranjem čulnih podražaja.

Zbog nedostatka kosmičkog i metafizičkog znanja, današnji čovek nije u stanju da vidi realnost u kojoj živi, a kamoli da razume druge nivoe postojanja. Uvereni da je ono što vidimo, čujemo i osetimo jedina stvarnost, dozvolili ste da postanete žrtve manipulacije. Vladari ove planete manipulišu iluzijama, stvarajući lažnu stvarnost, koja programira čoveka da isključivo veruje u realnost svesnog uma. Na taj način čovek nesvesno postaje rob iluzija, koje nastoji da zadovolji, upadajući u pakao ovozemaljskog života. Navedene manipulacije su razrađene tako da utiču na našu svest, na naš način razmišljanja, postupanja i življenja. Mnogi će samouvereno reći kako svi mi imamo svoje mišljenje, da nam niko ništa ne može nametnuti, ako mi nećemo. Ali da li je to baš tako? Naravno da nije. Upravo zbog brojnih manipulacija, velika većina ljudi nije ni svesna da je rob sistema sa početka teksta, naročito ako su obeleženi (tetovirani) robovi, koji jedu meso, mleko i jaja, kao i industrijsku hranu sa kodom HACCP, konzumiraju duvan, alkohol, drogu i lekove, i naravno provode mnogo vremena ispred TV ekrana, gledajući besmislene emisije i verujući u sve što vide i čuju. Kako bi održali laž, na kojoj počiva njihova moć, vladari sveta su vam putem sistema nametnuli iluziju neznanja. Njena osnovna uloga jeste sprečiti čoveka da kroz urođenu duhovnost postigne više stanje svesti i spozna istinu. Iluzija neznanja se može definisati kao doživljaj sveta oko sebe koji je nesvrsishodan, počiva na lažima i manipulacijama, a posmatra se kao objektivna stvarnost. Da bi se osigurao opstanak ovakvoj fikciji, stvoreni su različiti kontrolni sistemi, čija je osnovna uloga da ljude drži u neznanju. Kontrolni sistemi, počevši od politike, religije, nauke, školstva, pravnog, ekonomskog i socijalnog sistema, i medija... uveliko kontrolišu naš život. Svi oni imaju samo jedan cilj: nametnuti iluziju fizičke realnosti kao objektivnu stvarnost. Zato svaki kontrolni sistem nudi odgovore na brojna pitanja (politika o vladanju, religija o duhovnosti, nauka o pojavama u prirodi), ali i velikim delom netačne odgovore. Iluzija neznanja zapravo predstavlja življenje unutar lažne stvarnosti, u kojoj se neznanje posmatra kao znanje. Vladari sveta ne žele da znate istinu, te kroz navedene načine manipulišu čovečanstvom, kako njihova moć ne bi došla u pitanje. Oni poseduju i čuvaju za sebe znanja, koja im omogućuju da vladaju svetom.

Kako biste se oslobodili, morate da postanete svesni sistema čije ste svakodnevne žrtve, od rođenja do smrti. Treba da odbacite iluzije koje su rezultat delovanja sistema i krenuti putem buđenja iz lažne realnosti. Istina ja da današnji svet počiva na licemerju i lažima, koje sputavaju čovečanstvo i ne dozvoljavaju duhovno buđenje čoveka kao pojedinca. Ali što pre to shvatite, lakše ćete odbaciti gomilu laži, razumeti iluziju koju kreira laž i spoznati istinu. Prvi korak ka buđenju čoveka jeste put spoznaje prave istine, koja je sveprisutna, a koju zbog indoktrinacije sistema nismo u stanju da vidimo. Zato ovaj put nije nimalo lagan, jer u toku njega moramo preispitati ono što mislimo da znamo i razumemo. Kroz celi proces buđenja moramo usvajati nova znanja o sebi i svetu u kome živimo. Jedino tako možemo odbaciti neznanje i postići potpunu spoznaju istine. Sa spoznajom istine doći će do temeljne promene našeg pogleda na svet i na život. Istina otkriva znanje o univerzumu i našem svetu unutar njega, kao i o prirodi čoveka. Oslobođen neznanja i lažne stvarnosti, čovek će postati svestan sistema koji ga je zarobio u mrežu iluzija. Ovaj proces će neminovno dovesti do deprogramiranja naše individualne i kolektivne svesti, što će osloboditi novu energiju koja će promeniti čovečanstvo.
 

Zoran Jov

Veoma poznat
Poruka
14.991
Niko ne može pogubiti duh, jer duh je večan, kao i sve ostalo. Nema početka i kraja, jer se sve vrti u krug. Nije starije ni kokoš ni jaje, jer nema početka. Sve postoji večno. I duh je večan. Namaste.
 

Zoran Jov

Veoma poznat
Poruka
14.991
Ne postoji pakao. Bog koji bi smislio pakao kao mesto večnih muka imao bi daleko niža moralna načela od većine ljudi, čak od najgorih kriminalaca. Ne postoji kraj, jer se sve vrti u krug. Namaste.
 

Rocknrollsores

Poznat
Banovan
Poruka
9.402
izvorna rec umesto pakla je sheol ili hades i znaci grob

a pakao ne postoji
pakao je laz

I ako te ruka tvoja sablažnjava, otsijeci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obje ruke ući u pakao, u oganj vječni,
Gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
I ako te noga tvoja sablažnjava, otsijeci je: bolje ti je ući u život hromu, nego li s dvije noge da te bace u pakao, u oganj vječni,
Gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
Ako te i oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednijem okom ući u carstvo Božije, nego li s dva oka da te bace u pakao ognjeni,
Gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
Marko 9;43-48
 

Arianna

Buduća legenda
Poruka
43.527
ovako je ispravno

I ako te oko tvoje navodi na grijeh, iskopaj ga! Bolje ti je da jednook uđeš u kraljevstvo Božje nego da s oba oka budeš bačen u gehenu, 48 gdje crvi ne umiru i vatra se ne gasi.


lepo sam ti rekla da
pakao ne postoji
to je pogresno prevedena
izvorna rec sheol ili hades
koja znaci grob

u ovom slucaju gehena je simbol unistenja.

u Bibliji je vatra oganj simbol unistenja

a pakao je paganska dogma - laz
 
Poslednja izmena:

Arianna

Buduća legenda
Poruka
43.527
Druga zabluda: Zli ljudi muče se u paklu

Odakle potječe ta zabluda? “Od svih starogrčkih filozofa Platon je izvršio najveći utjecaj na tradicionalno gledište o paklu” (Histoire des enfers [Povijest pakla], Georges Minois).

“Od sredine 2. stoljeća kršćani koji su donekle bili upućeni u grčku filozofiju sve su više osjećali potrebu da svoju vjeru objasne drugima koristeći se filozofskim pojmovima (...). Filozofski pravac koji im se učinio najprikladnijim bio je platonizam [odnosno Platonovo učenje]” (The New Encyclopaedia Britannica, 1988, svezak 25, stranica 890).
“Crkva u svom naučavanju potvrđuje opstojnost pakla i njegovu vječnost. Duše onih koji umiru u smrtnom grijehu odmah nakon smrti silaze u pakao, gdje trpe paklene muke, ‘vječni oganj’. Glavna se paklena muka sastoji u vječnom odjeljenju od Boga” (Katekizam Katoličke crkve, izdanje iz 1994, stranica 278).

Što kaže Biblija? “Živi znaju, da im treba umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa. (...) U Šeolu, kamo ideš, nema ni rada, ni uviđavnosti, ni znanja, ni mudrosti” (Propovjednik 9:5, 10, Grubišić).

Hebrejska riječ šeol, koja se odnosi na “prebivalište mrtvih”, u nekim se prijevodima Biblije prevodi riječju “pakao”. Što nam upravo citirane riječi iz Biblije otkrivaju o stanju mrtvih? Muče li se oni u šeolu kako bi iskupili svoje grijehe? Ne, jer oni “ne znaju ništa”. Upravo je zbog toga patrijarh Job, koji je jako patio zbog teške bolesti, preklinjao Boga da ga ‘zaštiti u paklu [hebrejski: šeol]’ (Job 14:13, Škarić). Kakvog bi smisla imala njegova molba kad bi šeol bio mjesto vječnih muka? U biblijskom smislu, izraz “pakao” jednostavno označava mjesto kamo odlaze mrtvi i gdje nema nikakve aktivnosti.

Slažete li se da je ta definicija pakla logičnija i da je u skladu s Biblijom? Kakav bi to užasan zločin čovjek trebao počiniti da navede Boga punog ljubavi da ga muči u čitavu vječnost? (1. Ivanova 4:8). No ako Biblija ne uči da zli odlaze u pakao, uči li da dobri ljudi odlaze na nebo?
Usporedite sljedeće biblijske retke: Psalam 146:3, 4; Djela apostolska 2:25-27; Rimljanima 6:7, 23

ČINJENICA:
Bog ne kažnjava ljude u paklu
 

Rocknrollsores

Poznat
Banovan
Poruka
9.402
Druga zabluda: Zli ljudi muče se u paklu

Odakle potječe ta zabluda? “Od svih starogrčkih filozofa Platon je izvršio najveći utjecaj na tradicionalno gledište o paklu” (Histoire des enfers [Povijest pakla], Georges Minois).

“Od sredine 2. stoljeća kršćani koji su donekle bili upućeni u grčku filozofiju sve su više osjećali potrebu da svoju vjeru objasne drugima koristeći se filozofskim pojmovima (...). Filozofski pravac koji im se učinio najprikladnijim bio je platonizam [odnosno Platonovo učenje]” (The New Encyclopaedia Britannica, 1988, svezak 25, stranica 890).
“Crkva u svom naučavanju potvrđuje opstojnost pakla i njegovu vječnost. Duše onih koji umiru u smrtnom grijehu odmah nakon smrti silaze u pakao, gdje trpe paklene muke, ‘vječni oganj’. Glavna se paklena muka sastoji u vječnom odjeljenju od Boga” (Katekizam Katoličke crkve, izdanje iz 1994, stranica 278).

Što kaže Biblija? “Živi znaju, da im treba umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa. (...) U Šeolu, kamo ideš, nema ni rada, ni uviđavnosti, ni znanja, ni mudrosti” (Propovjednik 9:5, 10, Grubišić).

Hebrejska riječ šeol, koja se odnosi na “prebivalište mrtvih”, u nekim se prijevodima Biblije prevodi riječju “pakao”. Što nam upravo citirane riječi iz Biblije otkrivaju o stanju mrtvih? Muče li se oni u šeolu kako bi iskupili svoje grijehe? Ne, jer oni “ne znaju ništa”. Upravo je zbog toga patrijarh Job, koji je jako patio zbog teške bolesti, preklinjao Boga da ga ‘zaštiti u paklu [hebrejski: šeol]’ (Job 14:13, Škarić). Kakvog bi smisla imala njegova molba kad bi šeol bio mjesto vječnih muka? U biblijskom smislu, izraz “pakao” jednostavno označava mjesto kamo odlaze mrtvi i gdje nema nikakve aktivnosti.

Slažete li se da je ta definicija pakla logičnija i da je u skladu s Biblijom? Kakav bi to užasan zločin čovjek trebao počiniti da navede Boga punog ljubavi da ga muči u čitavu vječnost? (1. Ivanova 4:8). No ako Biblija ne uči da zli odlaze u pakao, uči li da dobri ljudi odlaze na nebo?
Usporedite sljedeće biblijske retke: Psalam 146:3, 4; Djela apostolska 2:25-27; Rimljanima 6:7, 23

ČINJENICA:
Bog ne kažnjava ljude u paklu
Izvini ti ne mozes da menjas Isusove reci ,On je to licno rekao,a ne ja ili Platon ili bilo koji drugi.

- - - - - - - - - -

Pravednici odlaze u vecno blazenstvo-RAJ ,a nepokajani gresnici iliti zli ljudi odlaze u vecno mucenje gde crv ne umire i oganj se ne gasi vecno i gde je skrgut i skripa zuba i plac .Pakao je stvarno stanje.

- - - - - - - - - -

I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sješće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskome: 1.Moj. 12, 3. Isa. 2, 2. Isa. 11, 10. Luka 13, 29. Dela. 10, 45. Dela. 11, 18. Dela. 14, 27. Rim. 15, 9. Ef. 3, 6. Otkr. 5, 9. Otkr. 7, 9. Otkr. 14, 6.
A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba. Mat. 13, 42. Mat. 21, 43. Mat. 22, 13. Mat. 24, 51. Mat. 25, 30. Luka 13, 28. 2.Pet. 2, 17.
 

Rocknrollsores

Poznat
Banovan
Poruka
9.402
Što kaže Biblija? “Živi znaju, da im treba umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa. (...) U Šeolu, kamo ideš, nema ni rada, ni uviđavnosti, ni znanja, ni mudrosti” (Propovjednik 9:5, 10, Grubišić).

To je metafora.Zivi su svesni i spremaju se za smrt telesnu i kakav ce odgovor dati Bogu..

A mrtvi ,ne mare za nista ,zive od danas do sutra,za njih ne postoji vaskrsenje i buduci zivot.

Duhovno su mrtvi ,i zato ne znaju nista ,e to ti je objasnjenje.
 

Zoran Jov

Veoma poznat
Poruka
14.991
To su sve gluposti. Duh je večan, kao što je sve večno. Nema ni početak ni kraj. Sve se vrti u krug. Nije starije ni kokoška ni jaje, jer sve postoji oduvek i postojaće zauvek. Nema ni početka ni kraja, pa ni tih mentalnih programa koje propagirate.
 

Rocknrollsores

Poznat
Banovan
Poruka
9.402
The Gehenna Valley was thus a place of burning sewage, burning flesh, and garbage. Maggots and worms crawled through the waste, and the smoke smelled strong and sickening (Isaiah 30:33). It was a place utterly filthy, disgusting and repulsive to the nose and eyes. Gehenna presented such a vivid image that Christ used it as a symbolic depiction of hell: a place of eternal torment and constant uncleanness, where the fires never ceased burning and the worms never stopped crawling (Matthew 10:28; Mark 9:47–48).

Because of Jesus’ symbolic use of Gehenna, the word gehenna is sometimes used as a synonym for hell. In fact, that’s how the Greek word is translated in Mark 9:47: “hell.” The occupants of the lake of fire/gehenna/hell are separated from God for all of eternity.
 

Zoran Jov

Veoma poznat
Poruka
14.991

Ako ne postoji reinkarnacija, onda u tom slučaju ne postoji ni mobilni telefon, ni kompjuter, ni sateliti. A kako sve nabrojano postoji, postoji i reinkarnacija, jer sve funkcioniše po istom principu i objašnjeno je u prvom zakonu fizike, koji kaže da su materija i energija neuništivi, samo menjaju oblik. Nečija neobrazovanost, neupućenost, tvrdoglavost ili nešto četvrto, ne sme da bude razlog za vređanje neistomišljenika. Namaste.
 

Arianna

Buduća legenda
Poruka
43.527
Izvini ti ne mozes da menjas Isusove reci ,On je to licno rekao,a ne ja ili Platon ili bilo koji drugi.

- - - - - - - - - -

Pravednici odlaze u vecno blazenstvo-RAJ ,a nepokajani gresnici iliti zli ljudi odlaze u vecno mucenje gde crv ne umire i oganj se ne gasi vecno i gde je skrgut i skripa zuba i plac .Pakao je stvarno stanje.

- - - - - - - - - -

I to vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sješće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskome: 1.Moj. 12, 3. Isa. 2, 2. Isa. 11, 10. Luka 13, 29. Dela. 10, 45. Dela. 11, 18. Dela. 14, 27. Rim. 15, 9. Ef. 3, 6. Otkr. 5, 9. Otkr. 7, 9. Otkr. 14, 6.
A sinovi carstva izgnaće se u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba. Mat. 13, 42. Mat. 21, 43. Mat. 22, 13. Mat. 24, 51. Mat. 25, 30. Luka 13, 28. 2.Pet. 2, 17.
Nisam ja menjala Isusove reci nego Isus nije nikada spomenuo pakao.

Oni sto su pogresno preveli grese

Izvorna rec za pakao je sheol ili hades
i znaci grob
Pakao je paganska dogma - laz.
 

Zoran Jov

Veoma poznat
Poruka
14.991
Prorok Muhamed je u Kuranu rekao da su crvi u telu mrtvog kao igle u telu živog. Naravno, aludirao je na pakao.

Ali budući da pakao ne postoji, nema potrebe da se plašite. Oslobodite se svih strahova. Sve je večno i sve se vrti u krug.
 

Arianna

Buduća legenda
Poruka
43.527
DUŠA ,DUH…. Sta BIBLIJA kaze…

O DUSHI


Biblija ovako kaze… :
Postanje ili 1. Mojsijeva 2:7 Jehova Bog, stvori coveka od praha zemaljskoga i udahnu mu u nos dah zivota;

i covek posta dusa ziva . "


Znaci pise da je covek POSTAO DUSA…. A ne da ima dusu kao neki zasebni deo … kao sto neki veruju…

CEO COVEK je DUSA ….

A postoji i DUH, to je zivotna snaga …

Tako da bi se moglo reci da je COVEK = DUSA + DUH



i Rec dusa u Bibliji ukazuje na ljude, zivotinje ili zivot...

I kad covek umre, onda dusa umire takodje... Jezekilj 18:4 "dusa koja zgresi, ona ce umreti..."

isto vazi i za zivotinje... sa razlikom sto su zivotnije i stvorene da budu smrtne...

A DUH se vraca Bogu kao sto kaze stih:

Propovednik 12:9 prije nego što se prah vrati u zemlju, što je i prije bio; i duh se
vrati Bogu, koji ga je dao.

Znaci Bogu se vraca samo DUH, tj zivotna snaga a ne dusa kako mnogi veruju…



A DUH je zivotna snaga ,je ono sto se vraca Bogu, u simbolicnom smislu, tako da se moze reci da buduci zivot coveka zavisi od Boga, tj da je covek koji umre u memoriji Boga, njegov dnk...;
dal ce ga se setiti i vaskrsnuti ga kada bude vreme vaskrsavanja na zemlji...

Znaci da kad covek umre nema nicega, kao sto i kaze Propovednik (Solomon) u knjizi Propovednika ( gde govori o stanju mrtvih)

Propovednik 3:20 Sve na jedno mjesto ide. Sve je od praha stvoreno, i sve se u prah vraća.


Propovednik 9:5 Jer živi znaju da će umrijeti, ali mrtvi ništa ne znaju; njima nema više ni plaće, jer se na uspomenu njihovu zaboravlja.

Prop 9:6 I ljubav njihova, i mržnja njihova, i zavist njihova već su propale; oni neće više imati nikakva udjela ni u čemu što pod suncem biva.

Prop 9:10 Sve što tvoja ruka svojom snagom može učiniti, učini; jer nema ni djela, ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predjelu smrti u koji ideš.


ovi stihovi govore o stanju mrtvih, znaci kad covek umre nema nicega, jer on kao dusa umire...

Jedina nada za umrle je vakrsenje ljudi na zemlji , a to ce Bog uraditi u buducnosti...

A to je pokazao da je moguce kad je Isus u 1 veku vaskrsavao mrve na zemlji... kao i njegovi ucenici ...

Time je Bog pokazao sta da je sposoban to uraditi i da to zeli uraditi..

Znaci prema Bibliskom ucenju dusa tj covek je je smrtan/na i samo Bog moze ponovo vaskrsenjem vratiti u zivot coveka.. ..

Jer ako je dusa besmrtna onda ne bi bilo potrebno vaskrsenje tj vracanje u zivot … a vaskrsenje je temeljna Biblijska nauka…

S tim sto postoje dve vrste vaskrsenja prema Bibliji

Prvo vaskrsenje je vaskrsenje na nebu .. I to je samo za odredjen broj ljudi njih 144 000, koji vaskrsavaju na nebo, dobijaju duhovna tela i besmrtnost…
Njih Bog bira direktno….

A ostale ljude ceka uskrsenje na zemlji… Jovan 5 :28,29
I taj broj je neogranicen…
Otkrivenje 7 :9-14 opisuje to veliko mnostvo ljudi koje prezivljava veliku nevolju iI dobija vecni zivot na zemlji….

Psalam 37:11 krotki ce naslediti zemlju i uzivace u izoblju mira…”
Psalam 37 :29 “Pravednici ce posedovati zemlju I zauvek ce na njoj ziveti “.


- - - - - - - - - -

i malo opsirnije objasnjenje
BIBLIJSKA ISTINA

”Duša“ i ”duh“

Mnogi vjeruju da se te reci odnose na nešto nevidljivo i besmrtno što postoji u nama. Oni misle da prilikom smrti taj nevidljivi deo coveka napušta telo i nastavlja živeti. Buduci da je to vjerovanje toliko rašireno, mnogi se iznenade kad saznaju da Biblija takvo nesto uopste ne uci. Sta su onda prema Božjoj Reci duša i duh?

KAKO SE U BIBLIJI KORISTI IZRAZ ”DUŠA“

Najpre razmotrimo izraz ”duša“.Biblija jeizvorno napisana uglavnom na hebrejskom i grckom. Kad su pisali o duši, biblijski pisci koristili su hebrejsku rec nefeš ili grcku rec psykhé. Te se reci u Bibliji pojavljuju više od 800 puta, a u osnovi se odnose na: (1) ljude, (2) životinje ili (3) život covjeka ili životinje. Osvrnimo se na neke biblijske stihove sa ta tri razlicita znacenja.

Ljudi.
1. Mojsijeva 2:7 “Jehova Bog je stvorio coveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah zivota i covek je postao ziva dusa.”

Znaci da je covek postao DUSHA, COVEK je DUSHA .

A duh ili dah … kasnije se objasnjva sta su…

’U danima Nojinim svega se nekoliko ljudi, to jest osam duša, spasilo prošavši kroz vodu‘ (1. Petrova 3:20). U ovom stihu rec ’duše‘ ocito se odnosi na ljude — Nou, njegovu ženu, njegova tri sina i njihove žene. U 2. Mojsijevoj 16:16 navedena su uputstva koje su Izraelci dobili u vezi sa sakupljanjem mane. Receno im je: ”Nakupite toga (...) svaki prema broju duša koje su mu u šatoru!“ Dakle, kolicina mane koju su trebali sakupiti zavisila je o broju clanova porodice. Još neke biblijske primjere koji potvrdjuju da se rec ”duša“ odnosi na osobu nalazimo u 1. Mojsijevoj 46:18, Isusu Navinu 11:11, Delima apostolskim 27:37 i Rimljanima 13:1.

Životinje. U biblijskom izvještaju o stvaranju citamo: ’Bog je rekao: ”Neka vodama provrvi mnoštvo živih duša i neka leteca stvorenja lete nad zemljom, svodom nebeskim!“ Bog je takodje rekao: ”Neka zemlja pusti iz sebe žive duše po vrstama njihovim, stoku, druge životinje što se micu i divlje životinje zemaljske po vrstama njihovim!“ I bilo je tako‘ (1. Mojsijeva 1:20, 24). U ovim se recima za ribe, stoku i divlje životinje koristi ista rec— ”duše“. Ptice i druge životinje naziva se dušama u 1. Mojsijevoj 9:10, 3. Mojsijevoj 11:46 i 4. Mojsijevoj 31:28.

Život osobe. Ponekad se rec ”duša“ odnosi na ljudski život. Jehova je rekao Mojsiju: ’Pomrli su svi koji su progonili dušu tvoju!‘ (2. Mojsijeva 4:19). Šta su progonili Mojsijevi neprijatelji? Htjeli su mu oduzeti život. Pre toga, Rahela je radjala svog sina Benjamina ”dok je duša njezina izlazila jer je umirala“ (1. Mojsijeva 35:16-19; vidi 18. stih). Rahela je tada izgubila život. Zapazi takodje što je Jovan rekao o Isusu: ”Po ovom smo upoznali ljubav: po tome što je on dušu svoju položio za nas“ (1. Jovanova 3:16). Isus je dao svoju dušu, odnosno život, za ljude. Ocito je da se u ovim biblijskim stihovima rec “duša“ odnosi na život osobe. Još neke primere o tome naci cemo u Mateju 10:39, Jovanu 15:13 i Delima apostolskim 20:10.

U citavoj Bibliji izrazi ”besmrtan“ ili ”vecan“ nigde ne koriste u povezanosti s rrecju ”duša“. Umesto toga, Biblija kaže da je duša smrtna, što znaci da umire (Jezekilj 18:4, 20) Jezekilj 18:4 “…Dusa koja zgresi, ona ce UMRETI “.
Zato Biblija za onoga ko je umro jednostavno kaže da je ’mrtva duša‘ (3. Mojsijeva 21:11).

“DUH”

Sta Biblija kaze o duhu…
. Neki ljudi misle da je ”duh“ samo druga rec za ”dušu“. Medjutim, to nije tacno. Biblija jasno pokazuje da ”duh“ i ”duša“ nisu isto. Po cemu se oni medjusobno razlikuju?

Biblijski pisci koristili su hebrejsku rec ruah ili grcku rec pneúma kad su pisali o ”duhu“. Sama Biblija otkriva znacenje tih reci.
Na primer, u Psalmu 104:29 piše: ’Uzmeš li, Jehova, duh [ruah] njihov, umiru i u prah se svoj vracaju.‘
A u Jakovu 2:26 stoji da je ”telo bez duha [pneúma] mrtvo“.
Dakle, u ovim recima ”duh“ oznacava ono što telu daje život. Telo bez duha je mrtvo. Stoga u Bibliji rec ruah nije prevedena samo s ”duh“ nego i s ”dah“, odnosno životna sila. Na primer, u vezi s potopom Nojevih dana Bog je rekao: ’Ja cu pustiti vode potopa na zemlju da unište svako stvorenje pod nebom u kojem je dah [ruah] života‘ (1. Mojsijeva 6:17; vidi i 1. Mojsijevu 7:15, 22). Prema tome, ”duh“ se odnosi na životni dah, nevidljivu silu, koja sva živa bica održava na životu.

Znaci DUH ( kao iI dah ) je zivotna snaga.

Duša i duh nisu isto. Telo treba duh iz istog razloga iz kojeg radio treba struju — da bi funkcionisalo. Kad u radio staviš baterije i ukljuciš ga, struja pohranjena u baterijama ga, takoreci, oživi. Ali bez baterija radio je ”mrtav“. Isto se dogadja i kad se radio koji je prikljucen na struju iskopca iz uticnice. Slicno tome, duh je sila koja našem tijelu omogucava da živi. Osim toga, duh, poput struje, nema osecanja i ne može razmišljati. To je neosobna sila. No bez tog duha, odnosno životne sile, naša bi tela ’umrla i vratila se u svoj prah‘, kao što je rekao psalmista.

Govoreci o smrti coveka, Propovjednik 12:7 kaže: ”Tada se prah [koji ostane od njegovog tijela] vrati u zemlju, gdje je i bio, a duh se vrati pravome Bogu, koji ga je dao.“ Kad duh, odnosno životna sila, napusti telo, telo umire i vraca se tamo odakle je došlo — u zemlju. Tako se i životna sila vraca tamo odakle je došla — Bogu (Job 34:14, 15; Psalam 36:9). To ne znaci da ona doslovno putuje na nebo. Umjesto toga, to znaci da za umrlu osobu svaka nada u buduci život zavisi od Jehove Boga. Moglo bi se reci da je njen život u Božjim rukama. Samo joj Bog može ponovno dati duh, odnosno životnu silu, i tako je vratiti u život.
Bog ce to uciniti za sve one koji su umrli! (Jovan 5:28, 29). Kad bude uskrsenje, Jehova ce umrloj osobi naciniti novo telo i vratiti je u život tako što ce u njega udahnuti duh, odnosno životnu silu.
 

Yoga Boom

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
300
O duši ne bismo mogli ništa da znamo da nije saznanja o fotonima. FOTONI, međutim, nisu duša. Oni ČINE NJEN ORGANIZAM i njegov su nerazdvojni deo. Reč je o astralnom, nematerijalnom telu sa svim funkcijama, odlikama i osobenostima jednog organizma. Naravno, ne telesnog.

Foton je elementarna količina ili kvant elektromagnetskog zračenja.

Hipotezu o fotonu uveo je 1905. Albert Ajnštajn da bi dokazao i objasnio fotoelektrični efekat. Postojanje fotona (a time i diskontinualne strukture zračenja uopšte) dokazano je kasnije nizom eksperimenata. Prema kvantnoj mehanici, energija fotona je ravna proizvodu hhn, gde je h Plankova konstanta, čija je vrednost 6,62h10-27 erg/s, a n učestanost elektromagnetskog zračenja. Najveću energiju imaju fotoni gama-zračenja koji se javljaju kao komponenta kosmičkih zraka, a najmanju fotoni elektromagnetskog zračenja u oblasti radio-talasa.

Fotoni i međuzvezdani letovi

Fotoelektricitet je vrsta elektriciteta koja nastaje usled međusobnog dejstva svetlosne energije i materije. Pošto se to dejstvo uvek manifestuje pretvaranjem svetlosne energije u električnu energiju, ova pojava je nazvana foto-efektom. Kao posledica foto-efekta može nastupiti emisija elektrona iz materije. U tom slučaju pojava se naziva fotoemisioni efekat ili spoljni foto-efekat. Dejstvo energije zračenja ne mora izazvati emisiju elektrona, već samo povećanje broja nosilaca elektriciteta (elektrona ili jona) unutar materije. Ovo povećanje izaziva promenu električne provodljivosti ozračenog materijala, te nastaje provodni ili unutrašnji foto-efekat.
Prva saznanja iz ove oblasti stečena su 1839. god. kada je A. Bekerel otkrio fotonaponski efekat, a Albert Ajnštajn 1905. god. uspeva u potpunosti da objasni mehanizam ove pojave (i otkrića koja su potom usledila) svojom čuvenom jednačninom E = ms2, gde je E energija, m masa a s brzina svetlosti. Posle 1920. god. intenzivan rad na proučavanju poluprovodnika dovodi do novih otkrića na polju unutrašnjeg foto-efekta. Na bazi svih otkrića u ovoj oblasti, konstruisan je čitav niz fotoelektričnih elemenata kao npr. foto-ćelije, televizijske cevi za snimanje, pretvarači i pojačivači slike, foto-tranzistori, foto-provodnici, fotonaponski elementi…
Iz ovoga se izrodila ideja i o fotonskom pogonu, vrsti elektromagnetnog raketnog pogona, za sada još hipotetičnog, koji se zasniva na potisku dobijenom usmerenim tokom (mlazom) kvanata elektromagnetske (obično svetlosne) energije – fotona.
Let u druge zvezdane sisteme, zbog velike udaljenosti (najmanje četiri i po svetlosne godine ili 4,36 h 1013 km), nije moguć ni jednim do sada rešenim sredstvom pogona koji se upotrebljava ili predviđa u kosmonautici. Da bi se takav let ostvario, vasionskoj letilici je potrebno obezbediti brzinu približnu brzini svetlosti.
Fotonski raketni motor je uređaj u kojem se gorivo pretvara u mlaz fotona, čijim se usmeravanjem postiže potisak u suprotnom pravcu. Kako je (za sada) najveća moguća brzina ravna brzini svetlosti (3h108 m/sek) to raketa (letilica) koja izlučuje fotone umesto materijalnih čestica, predstavlja savršeno tehničko rešenje raketnog pogonskog sistema. Princip fotonskog raketnog motora sastoji se u tome što se gorivo pretvara u snop fotona koji se usmerava na parabolično ogledalo, odakle se odbija kao kod reflektora za osvetljavanje.
Za putovanje na zvezdu najbližu Sunčevom planetarnom sistemu, Proksimu (Kentaura), vasionskom letilicom na fotonski pogon, prema jednom proračunu sovjetskih naučnika, bilo bi potrebno 13 godina i 165 dana. Prva faza tog putovanja trajala bi godinu i 165 dana, a sastojala bi se od ubrzanog leta do za sada još hipotetički krajnje praktične brzine od 0,9 c (c = brzina svetlosti) ili 270.000 km/sec. Tada bi se prešlo u let konstantnom brzinom koju fotonski motor može da obezbedi i koji bi trajao oko tri godine i 122 dana, a zatim usporavajući (kočenje) u toku od jedne godine i 165 dana. Posle boravka od jedne godine u polju Proksime, za povratak na Zemlju proces bi bio isti (K. P. Stanjukovič, V. A. Bronšten, Međuzvezdani letovi, Moskva, 1963).
Uzgred, trenutno najveći problem u realizovanju rakete na fotonski pogon predstavlja pretvaranje ukupne mase radnog tela u energiju, odnosno sintetičko stvaranje antimaterije i njeno skladištenje. (Vojna enciklopedija, Beograd, 1972.)

Načelo neodređenosti

Ajnštajn našeg vremena, Stiven Hoking, u svojoj knjizi “Kratka povest vremena” (1988.) običnom čitaocu mnogo plastičnije kazuje o čemu je ovde reč:
Nemački naučnik Maks Plank je 1900. godine objasnio da se svetlost, rendgenski zraci i ostali talasi emituju u određenim paketima koje je nazvao – kvantima. Pored toga, svaki kvant ima određenu količinu energije koja je tim veća što je veća učestalost talasa, tako da bi na dovoljno visokoj učestalosti emitovanje samo jednog kvanta zahtevalo više energije nego što je uopšte raspoloživo. Prema tome, zračenje na visokim učestalostima bilo bi smanjeno, a i stopa kojom telo gubi energiju bila bi konačna.
Kvantna hipoteza je sasvim dobro objasnila izmerenu količinu emitovanog zračenja toplih tela, ali njen uticaj na determinističku doktrinu bio je shvaćen tek 1926, kada je jedan drugi nemački naučnik, Verner Hajzenberg, formulisao svoje znamenito načelo neodređenosti. Da bi se predvideli budući položaj i brzina neke čestice, potrebno je tačno izmeriti njen sadašnji položaj i brzinu. Očigledan način da se to učini jeste osvetliti česticu. čestica će razbiti jedan deo talasa svetlosti, što će ukazati na njen položaj. No, položaj čestice neće se moći tačnije odrediti nego što iznosi razmak između dva brega svetlosnog talasa, tako da je potrebno koristiti svetlost kratkih talasnih dužina da bi se precizno odredio položaj čestice. Prema Plankovoj kvantnoj hipotezi, međutim, ne može se upotrebiti proizvoljno mala količina svetlosti; valja uzeti bar jedan kvant. Ovaj kvant će poremetiti česticu i promeniti njenu brzinu na način koji ne možemo predvideti. štaviše, što tačnije merimo položaj, to treba koristiti kraće talasne dužine svetlosti, pa je tako veća i energija jednog kvanta. A time će i brzina čestice biti u većoj meri poremećena. Drugim rečima, što tačnije pokušavate da izmerite položaj čestice, to manje precizno možete izmeriti njenu brzinu i obrnuto. Hajzenberg je pokazao da proizvod neodređenosti položaja čestice, neodređenosti brzine čestice i mase čestice, ne može biti manji od određene veličine koja je poznata kao Plankova konstanta. Hajzenbergovo načelo neodređenosti predstavlja temeljno, neumitno svojstvo sveta.
Načelo neodređenosti izvršilo je veoma važan uticaj na naš način viđenja sveta. čak ni sada, posle više od pedeset godina, mnogi filozofi još nisu postali svesni ovog uticaja, tako da je on i dalje predmet ozbiljnih kontroverzi. Načelo neodređenosti označilo je kraj Laplasovog sna o jednoj teoriji nauke, o jednom modelu Vasione koji bi bio potpuno deterministički: sasvim je izvesno da se ne mogu tačno predviđati budući događaji, ako se ne može precizno izmeriti čak ni trenutno stanje Vasione!

Kvantna mehanika

Ovakav pristup omogućio je Hajzenbergu, Ervinu Šredingeru i Polu Diraku da tokom dvadesetih godina prošlog veka preformulišu mehaniku u jednu novu teoriju koja je dobila naziv kvantna mehanika i koja se temelji na načelu neodređenosti. U ovoj teoriji, čestice više nemaju zasebne i sasvim određene položaje i brzine koji se ne mogu posmatrati. Umesto toga, one imaju kvantno stanje koje predstavlja kombinaciju položaja i brzine.

Uopšteno govoreći, kvantna mehanika ne predviđa jedinstven i određen ishod nekog posmatranja. Naprotiv, ona predviđa veći broj različitih mogućih ishoda i govori nam o tome kakvi su izgledi svakog od njih. Drugim rečima, ukoliko se preduzme isto merenje na velikom broju sličnih sistema, koji su svi započeli na isti način, ustanoviće se da će ishod merenja biti A u izvesnom broju slučajeva, B u nekom drugom broju i tako dalje. Moguće je predvideti približan broj puta kada će ishod biti A ili B, ali se ne može predvideti poseban rezultat nekog pojedinačnog merenja. Kvantna mehanika, dakle, uvodi neizbežan elemenat nepredvidljivosti ili nasumičnosti u nauku. Iako je dobio Nobelovu nagradu za doprinos postavljanju kvantne teorije, Albert Ajnštajn nikada nije prihvatio ideju da Vasionom vlada slučaj; njegovo gledanje na ovu stvar sažeto je iskazano u poznatoj rečenici: “Bog se ne igra kockicama”! Većina drugih naučnika, međutim, bila je spremna da prihvati kvantnu mehaniku zato što se ona savršeno slagala sa nalazima eksperimenata.
 

Yoga Boom

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
300
Iako se svetlost sastoji od talasa, Plankova kvantna hipoteza govori nam o tome da se ona u izvesnim pogledima ponaša kao da je sazdana od čestica: svetlost, naime, može biti emitovana ili apsorbovana samo u paketima, ili kvantima. Isto tako, iz Hajzenbergovog načela neodređenosti proishodi da se čestice u izvesnom pogledu ponašaju kao talasi: one nemaju određen položaj, već bivaju “razmazane” uz izvesnu verovatnoću razmeštaja. Teorija kvantne mehanike zasnovana je na jednom potpuno novom tipu matematike koji više ne objašnjava stvarni svet iz perspektive čestica i talasa; iz ovog ugla mogu biti opisana samo posmatranja sveta. Postoji, stoga, dvojstvo između talasa i čestica u kvantnoj mehanici: za neke svrhe od koristi je o česticama razmišljati kao o talasima, dok je, pak, za druge od koristi talase smatrati za čestice. Jedna važna posledica ove okolnosti jeste da se može posmatrati ono što je dobilo naziv interferencija između dva skupa talasa i čestica (interferencija – uzajamno pojačavanje ili oslabljivanje talasa, zvučnih, svetlosnih, električnih, prilikom njihovog sudaranja; interferencija svetlosti dokazuje njenu talasnost). Drugim rečima, bregovi jednog skupa talasa mogu da se poklapaju sa udolinama drugog skupa. Dva skupa talasa mogu da se tako međusobno potru, umesto da udruženi daju snažniji talas, kao što bi se očekivalo.
Svojevremeno se smatralo da se jezgro atoma sastoji od elektrona i različitog broja pozitivno naelektrisanih čestica nazvanih protoni, od grčke reči koja znači “prvi”, budući da se verovalo da su to temeljne jedinice iz kojih je sazdana svekolika materija. Godine 1932, međutim, jedan Raderfordov kolega sa Kembridža, Džejms Čedvik, otkrio je da se u jezgru nalazi još jedna čestica, nazvana neutron, koja ima gotovo istu masu kao i proton, ali ne i električni naboj. Čedvik je dobio Nobelovu nagradu za ovo otkriće, kao i zvanje upravnika koledža Gonvil i Kiz u Kembridžu, istog onog na kome danas predaje Stiven Hoking!

Gde su “cigle”

Do pre skoro trideset godina, smatralo se da su protoni i neutroni “elementarne” čestice, ali onda su ogledi u kojima su se protoni sudarali sa drugim protonima ili elektronima pri velikim brzinama pokazali da se oni, u stvari, sastoje od još manjih čestica. Fizičar sa Kalteha Marej Gel-Man nazvao je ove čestice kvarkovi, a 1969. dobio je Nobelovu nagradu za svoj rad na njima. Naziv “kvarkovi” uzet je iz jedne zagonetne rečenice Džemsa Džojsa: “Three quarks for Mister Mark!” Reč quark trebalo bi da se izgovara kao (kvort), s tim što je na kraju “k” a ne “t”, ali se obično izgovara tako da se rimuje sa (lark).
Postoji više različitih varijeteta kvarkova: smatra se da ima najmanje šest “ukusa” koje nazivamo “gore”, “dole”, “čudno”, “šarmantno”, “dno” i “vrh”. Svaki ukus javlja se u tri “boje” – crvenoj, zelenoj i plavoj. (Treba naglasiti da su ovi termini samo puke oznake: kvarkovi su znatno manji od talasne dužine vidljive svetlosti, te tako ne mogu imati nikakvu boju u uobičajenom smislu te reči.) Na primer, jedan proton ili neutron sastoje se od tri kvarka različite boje. Proton sadrži dva kvarka gore i jedan kvark dole, dok neutron sadrži dva dole i jedan gore.
Danas znamo da ni atomi, a ni protoni i neutroni u njima, nisu nedeljivi. Pitanje stoga glasi: “šta su onda stvarne elementarne čestice, osnovne gradivne cigle iz kojih je sve sazdano?” Budući da je talasna dužina svetlosti znatno veća od razmera atoma, nema nikakve nade da ćemo na uobičajen način “osmotriti” delove atoma. Ovde je potrebno koristiti nešto sa znatno manjom talasnom dužinom. Kao što smo već videli, kvantna mehanika govori nam da su sve čestice, zapravo, talasi, kao i da što je veća energija čestica, to je manja dužina odgovarajućih talasa. Prema tome, najbolji odgovor koji možemo dati na naše pitanje zavisi od toga koliko visoku energiju čestice imamo na raspolaganju, zato što ovaj činilac određuje koliko ćemo male razmere moći da vidimo. I… na ovom mestu ćemo se “rastati” od po svemu neobičnog Stivena Hokinga koji, uprkos ogromnom doprinosu savremenoj nauci, nije dobitnik Nobelove nagrade budući da se ona retko dodeljuje za rad iz astronomije ili kosmologije koji izlazi iz okvira čiste fizike a, s druge strane, s obzirom na to da je Alfred Nobel bio veoma praktičan (obogatio se od patenata na eksploziv TNT) insistirao je na tome da teorijska otkrića moraju biti potvrđena eksperimentom da bi mogla da se kvalifikuju. Za ono što radi, eksperimentalna potvrda Hokingovih otkrića možda nikada neće biti moguća ili će za nju, u najboljem slučaju, biti potrebne decenije.

Talas spremnosti

Američki matematičar Norbert Viner je “otac” kibernetike, nauke koja razlaže kompleksne snopove informacija dok ne stigne do poslenje nedeljive jedinice informacije – bita. Svaki “misaoni proces” jednog kompjutera, svaki mišićni refleks jednog živog bića, ali i svaka misaona munja jednog inteligentnog mozga, može se raščlaniti na takve male elemente informacije, na bit.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, engleski neurolog dr Grej Volter je konstruisao machina speculatrix, robota koji vreba, to jesto pokazuje umno ponašanje reagujući na svetlost. No, to nije sve. Dr Grej je postavio jednog ispitanika (oglednu osobu) pred ekran adekvatno adaptiranog televizora i dao mu u ruku prekidač kojim se aparat mogao uključiti i isključiti. Zatim mu je rekao da će se, ako uključi televizor, na ekranu pojaviti izuzetno interesantna slika. Preko elektroda su, inače, snimane krivulje moždane struje ispitanika i beležene na EEG aparatu. Konstatovano je da svaki put neposredno pre nego što ispitanik pritisne prekidač, nastaje strujni udar u njegovom mozgu. Dr Grej Volter je ovaj strujni udar nazvao talasom spremnosti zato što je signalizirao odluku da se pritisne prekidač.
Potom je dr Grej Volter sa televizorom spojio elektrode priključene za mozak i podesnim električnim međuspojem pojačao talas spremnosti. Prvobitno slab impuls mozga, na taj način je postao strujni udar dovoljno jak da samostalno uključi televizor. Ispitanik više nije imao potrebe da pritiska prekidač u ruci, bilo je dovoljno da zaželi da ga pritisne i smesta bi se pojavila slika na monitoru. Uskoro su ispitanici dr Greja Voltera otkrili da bi ekran već neposredno pre pritiska na prekidač zasvetleo, uvek kada bi odlučili da pritisnu dugme.

Biofidbek

Kao i neurolog Grej Volter, i njegov kolega Vilijam Jong van Amsink, pokazao je naučno interesovanje u sferi kibernetike. Kad je započelo uvođenje fidbeka (feed-back, engl., u kibernetici: povratna kontrola, skup povratnih, retroaktivnih informacija i ponašanja) u medicinu, profesor Van Amsink je među prvima isprobao ovu novu metodu kao pomoć bolesnicima od hipertonije.
Svojevremeno je vladalo mišljenje da je nervni sistem podeljen na dve sfere sa strogo podvojenim funkcijama i sposobnostima. Prva sfera je obuhvatala voljni ili somatski nerevni sistem, kojim čovek može da upravlja svojom voljom. Za drugu sferu je smatran nevoljni ili autonomni sistem koji funkcioniše sam od sebe. Na primer, mozak nam može “narediti” da ispružimo ruku, krenemo korak napred ili da zagrizemo jabuku, i svaku od ovih naredbi možemo poslušati bez teškoća dajući uputstva svojim nervima da pokrenu nadležne mišiće. Ali, mozak nam ne može reći kako da pokrenemo najvažniji mišić našeg tela, naše srce! Isto tako ne možemo uticati ni na vlastiti krvotok, puls, sistem za varenje, reakciju zenica… Ipak, ima i onih koji to mogu – indijski fakiri i jogiji! Tehnikom fidbeka to je omogućeno i “smrtnicima” budući da podrazumeva učenje pomoću mašina i dostizanje sposobnosti dobrog jogija u najkraćem roku. Profesoru Van Amsinku i njegovim pacijentima je, nakon upornog rada, i to pošlo za rukom odnosno – voljom. Naravno, smisao takvog vežbanja ne iscrpljuje se u uspešnom savladavanju majstorije dostojne prikazivanja u varijeteu. Koreni mnogih oboljenja leže upravo u manjkavom radu nevoljnog nervnog sistema i cilj je bio da ovaj sistem postane podložan uticaju volje što bi bilo ravno otkrivanju medikamenta koji napada bolest na samo u simptomima već u samom korenu.
Biofidbek kao medicinska terapija se danas koristi u lečenju nesanice, za ublažavanje napada migrene, lečenje nervoznih tikova, opuštanje mišićnih grčerva, suzbijanje bolesti srca i za snižavanje bolesno visokog pritiska, hipertonije.
U najsenzacionalnija otkrića biofidbeka spada, bez sumnje, činjenica da je čovek u situaciji da utiče na frekvenciju vlastitih moždanih talasa! Ova frekvencija nije uvek ista a njeni različiti tipovi obeležavaju se grčkim slovima alfa, beta, delta i teta.
 
Top