Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

[Лекизан]

Dao sam primjer da to sa Srbima nema veze. Srbi su živjeli zatvoreno na svojim područjima, knjizevnost na narodnom nisu imali, a što su pisali je neki drugi jezik.

Како нема везе, исти језик као у Босни и Србији.

 

[Mej bregami]

Mlada žena...




E, ovo je upravo informacija dobijena preko potkast Velebita od kojeg si se "distancirao".

Ne postoji "štokavski" izvan srpskog jezika u kontekstu sa susednim čakavskim i kajkavskim.

Štokavski nije jezik koji ima zamenicu što (ruski čto) već jezik koji je definisan određenom gramatikom. Npr. ruski pošel isto je kao kajkavski, bugarski je pošal, dok je štokavski pošao.

Stvarno ne gledam takvo nešto, nedavno sam pogledao emisiju dvije na Tribaliji jer je ovdje na forumu bio link i samo mi potvrdilo zašto takvo nešto ne gledam. Debili dobili priliku da iznose svakakve gluposti i budalaštine.

Srpski i hrvatski nemaju istu gramatiku. Čitajući nekad neke članke na srpskim portalima si često mislim da sa takvom gramatikom na ispitu iz hrvatskog ne bi nikada dobili prolaznu ocjenu.

 

[Mej bregami]

Како нема везе, исти језик као у Босни и Србији.

Što prepisivanje hrvatskih rječnika uradi.

 

[Mej bregami]

Nego gdje je ta dubrovačka knjizevnost "bazirana na kosovskom zavetu"?

 

[Frontiersman]

Nisam do sada vidio, a nije bilo ni postavljano. Sve što sve može naći, danasnji Srbin ne razumije, zato svojata kod Hrvata jer tamo razumije i nekoliko stoljeća staro napisano.

Šta nisi vidio? Šta to Srbin ne razumije? Koji Srbin prisvaja?
Pričaš koještarije.

 

[Mej bregami]

Šta nisi vidio? Šta to Srbin ne razumije? Koji Srbin prisvaja?
Pričaš koještarije.

A dobro.....

 

[Urvan Hroboatos]

Pitanje je što je štokavica, možda samo neki dijekt Slavena kod Soluna gdje se posredstvom crkvenoslavenskog, iz njega izvedeno upitna riječ koja primila u nekim slavenskim književnostima. Rusi isto kažu što koji pišu na crkvenoslavenski način čto.
Većina slavenskih jezika kaže co, čo, slično kao ča u Hrvatskoj.

Krivo je uopće koristiti naziv štokavski jer nema veze sa opisom jezika na koji se odnosi u literaturi jer opet izbacuje ruski iz očitog razloga.
Današnji standardi su umjetne tvorevine, svaki govornik tkz. Štokavskog nakon rečenice dvije zna jel to njegov jezik ili nekog drugog naroda.
U hrvatskoj književnosti postoji glagoljaška književnost koja koristi dosta primjesa crkvenoslavenskog.
U crkvenoslavenskog se kaže što/čto, koje je takvo prešlo i u kasniju hrvatsku književnost.

Hrvatska narodna božićna pjesma iz Pariške pjesmarice iz oko 1380., dio Pariškog zbornika. Pisana je glagoljicom i porijeklom locirana na splitsko područje, točnije otoke jer se i danas tamo te pjesme prigodno pjevaju.
Jezik je hrvatski sa određenim utjecajem crkvenoslavenskog kako je to uobičajeno kod glagoljaša.

Proslavimo Otca Boga

Proslavimo Otca Boga
ki nam posla Sina svoga!

Svojim sinom nas poljubi
da nas grješnih ne pogubi

Ne more nam veće dati,
svega Sina nam poslati.

Zato, bratja, Bogu pojmo
i s veseljem pred njim stojmo!

Razumijmo dobro o sem,
Sin Otcu je takmen u vsem.

S Svetim Duhom Bog jedini,
ki vse more i vse čini.

Bog Otac, ki vse izvodi,
pres počela Sina rodi.

Zato bolje primi, brate,
uplti se sam Sin za to.

Sega već mi ne ostavi
ako želiš priti k slavi!

Bog jest Isus, človek pravi,
tu se rječju djaval davi.

Vemo da je Božić danas,
kada se Isus rodi za nas.

Marija ga rodi Djeva
da smo prosti Božja gnjeva.

Vsem nam bude vele drago
pride Isus naše blago.

I Mariji pojmo zato,
ka nam rodi rajsko zlato!

Ako praviš: "Na čto pride?",
da se spase, s nebes pride.

V Adame se vsi padosmo,
Isusom se podvigosmo.

Pogledajte prilog 1404954

 

[Лекизан]

Što prepisivanje hrvatskih rječnika uradi.

Каквих хрватских речника?

 

[Mej bregami]

Каквих хрватских речника?

Onih stoljećima starijih od ostalih tkz. štokavaca. Vuk je zapisao da je prepisao iz njih svoj Srpski rječnik.

 

[Mrkalj]

Onih stoljećima starijih od ostalih tkz. štokavaca. Vuk je zapisao da je prepisao iz njih svoj Srpski rječnik.

Onaj najstariji, iz 15. veka upravo je imenovan "srpski":

https://forum.krstarica.com/threads/stvari-propustene-u-udzbenicima-srpski-recnik-iz-15-veka.859679/

A ovi svi ostali, od Vrančića do Stulića su srpski rečnici, imenom "ilirski", napravljeni za misionarenje po štokavskim srpskim zemljama.

 

[Пилипенда]

Onaj najstariji, iz 15. veka upravo je imenovan "srpski":

https://forum.krstarica.com/threads/stvari-propustene-u-udzbenicima-srpski-recnik-iz-15-veka.859679/

A ovi svi ostali, od Vrančića do Stulića su srpski rečnici, imenom "ilirski", napravljeni za misionarenje po štokavskim srpskim zemljama.

Ово потврђује и чувени великосрпски Катичић:

„Došli smo do jako komplicirane teme koja je preduvjet da se uopće razumije što je hrvatski jezik. Dogma je da je hrvatski književni jezik izgrađen na dijalektu. Hrvatski književni jezik izgrađen je na pisanju knjiga pri čemu se imitira model određenog dijalekta koji pomaže, olakšava, da književni jezik bude blizak onima kojima se obraća, da im bude razumljiv.”

 

[Лекизан]

Onih stoljećima starijih od ostalih tkz. štokavaca. Vuk je zapisao da je prepisao iz njih svoj Srpski rječnik.

Где је то Вук записао?
И што би из њих Вук преписивао речи које је сам говорио?

 

[Пилипенда]

Где је то Вук записао?
И што би из њих Вук преписивао речи које је сам говорио?

Ништа необично, и данас се при састављању нових рјечника користе претходни јер олакшавају посао. Крајње логично.

 

[Frontiersman]

Где је то Вук записао?
И што би из њих Вук преписивао речи које је сам говорио?

Koristio je neke hrvatske rječnike da bi sebi olakšao posao oko prijevoda nekih riječi sa srpskog na njemački i latinski, što je bila uobičajena praksa. Takođe je koristio i neke srpske rječnike (Avramovićev iz 18. stoljeća).

Onaj najstariji, iz 15. veka upravo je imenovan "srpski":

https://forum.krstarica.com/threads/stvari-propustene-u-udzbenicima-srpski-recnik-iz-15-veka.859679/

A ovi svi ostali, od Vrančića do Stulića su srpski rečnici, imenom "ilirski", napravljeni za misionarenje po štokavskim srpskim zemljama.

Imaš još njih iz 15. stoljeća.
Primjer toga je manji rječnik sa srpskog na latinski Dimitra Kratovskog.

 

[Perperius]

Ako je od dubrovačkih Srba katolika onda je srpsko, ostalo nema veze sa Srbima.

 

[Perperius]

Zašto se te "bitke" vode samo sa Hrvatima a ne i drugim narodima, pogotovo gde je situacija čista. Nikad nisam video da iko spominje kompozitora Jovana Ivanovića koga su Rumuni u potpunosti prisvojili:

 

[Лекизан]

Koristio je neke hrvatske rječnike da bi sebi olakšao posao oko prijevoda nekih riječi sa srpskog na njemački i latinski, što je bila uobičajena praksa. Takođe je koristio i neke srpske rječnike (Avramovićev iz 18. stoljeć

Који су то хрватски речници, и зашто нема чакавских речи у његовом речнику?
Тај његов српски речник садржи око 18 000 речи, није то неко монументално дело, а највећи број речи је записао јер их је чуо у српском народу.

 

[Frontiersman]

Који су то хрватски речници, и зашто нема чакавских речи у његовом речнику?
Тај његов српски речник садржи око 18 000 речи, није то неко монументално дело, а највећи број речи је записао јер их је чуо у српском народу.

Zašto bi bilo čakavskih riječi? Njega je zanimala leksika koja je zajednička za srpski i hrvatski i koja bi se nalazila u takvim rječnicima. Rekao je da je koristio, među ostalim, rječnike Belostenca, Jambrešića, Stulića i Voltića.

 

[Карлос Шакал]

Управо тако. Разликовали си дуго у - "оу" и кратко у - "у". ОУ се чита као дуго у.

Нпр.

... буде у роукоу...

У старој ћирилици се глас У писао по грчком образцу, као диграф омикрона и ипсилона, односно она и ижице, како се ова слова називају у ћирилици.

Дакле ОУ, оу. Постојала је и лигатура :

ОУ се најчешће писало на почетку речи а лигатура унутар речи, мада никаква чврста правила нису постојала у средњевековним српским текстовима.

За време патријарха московског Никона (1652–1658) спроведена је реформа црквених књига и од тада се ОУ пише само на почетку речи а лигатура унутар и на крају речи.

Не дај да те незналице хватају на смицалице (ето риме ни од куда).

 

[Mrkalj]

Koristio je neke hrvatske rječnike da bi sebi olakšao posao oko prijevoda nekih riječi sa srpskog na njemački i latinski, što je bila uobičajena praksa. Takođe je koristio i neke srpske rječnike (Avramovićev iz 18. stoljeća).


Imaš još njih iz 15. stoljeća.
Primjer toga je manji rječnik sa srpskog na latinski Dimitra Kratovskog.

Možda se Belostenčev Gazofilacijum ne bi mogao mirna srca nazvati srpskim rečnikom jer ima i kajkavski, ali niti jedan od tih rečnika, kako kažeš, ne može se zvati "hrvatskim", ako želimo da budemo naučno korektni.

To kako si ih nazvao, velika je greška. Da smo u školi, bio bi to kec.

 

[Mrkalj]

У старој ћирилици се глас У писао по грчком образцу, као диграф омикрона и ипсилона, односно она и ижице, како се ова слова називају у ћирилици.

Дакле ОУ, оу. Постојала је и лигатура :

ОУ се најчешће писало на почетку речи а лигатура унутар речи, мада никаква чврста правила нису постојала у средњевековним српским текстовима.

За време патријарха московског Никона (1652–1658) спроведена је реформа црквених књига и од тада се ОУ пише само на почетку речи а лигатура унутар и на крају речи.

Не дај да те незналице хватају на смицалице (ето риме ни од куда).

Hvala. Mislim da u razmatranoj povelji pisanje dugog u sa ОУ, a kratkog kao ligature. Obrati pažnju, postoji ta pravilnost.

 

[Mrkalj]

Ako je od dubrovačkih Srba katolika onda je srpsko, ostalo nema veze sa Srbima.

E, sad mi je lakše.

Zašto se te "bitke" vode samo sa Hrvatima a ne i drugim narodima, pogotovo gde je situacija čista. Nikad nisam video da iko spominje kompozitora Jovana Ivanovića koga su Rumuni u potpunosti prisvojili:

https://forum.krstarica.com/threads/ipak-srbi.548767/post-21447007
https://forum.krstarica.com/threads/serbski-vremeplov.432630/post-19892912
https://forum.krstarica.com/threads/dva-strausa-becki-johan-i-banatski-jovan.769353/
https://forum.krstarica.com/threads/tango-vs-valcer.668672/post-27375334

 

[Лекизан]

Zašto bi bilo čakavskih riječi? Njega je zanimala leksika koja je zajednička za srpski i hrvatski i koja bi se nalazila u takvim rječnicima. Rekao je da je koristio, među ostalim, rječnike Belostenca, Jambrešića, Stulića i Voltića.

Па рече да је користио хрватске речнике, ваљда је чакавица тамо заступљена!
Вук чакавицу не сматра српским језиком.

 

[Mrkalj]

Nego gdje je ta dubrovačka knjizevnost "bazirana na kosovskom zavetu"?

Lepo je što pratiš temu.

Osim Kosovskog zaveta, dubrovačka književnost renesanse i baroka preokupirana je:

1. Srpskom Trojom,
2. Srpskom Makedonijom i Aleksandrom Velikim - Srbinom:

Istina o Aleksandru Velikom, poreklom od srpskog roda, sačuvala se kroz vekove i milenijume i došla je i do velikog srpskog pesnika Ivana Gundulića.​

U svom čuvenom delu “Osman”, Gundulić veli:​

“Od Lesandra Srbljanina,​

od svih cara, cara slavna,​

Aleksandro to svidoči,​

kralj veliki svega svita”.​

A hrvatski pesnik Dinko Zlatarić u delu “Elektra”, odnosno u posveti​

knezu Zrinskom, ispisuje i ovu rečenicu:​

“O Velikom Aleksandru kralju srpskom”.​

Osman, 7. pevanje:

Pri moru uprav srpskih strana, u pržinah pusta žala leži Troja ukopana, od grčkoga ognja pala;. slavna Troja, ka je svime njegda Istokom gospodila,

 

[Neno]

Hrvati njihova "tisućljetnja istiorija"..
-gdje su sahranjeni hrvatski velikani, knjaževi i župani? Gdje su grobovi i mauzoleji hrvatskih "kraljeva"?
-gdje su njihove povelje, kovani novac, pečati? (pečati, koje inače imaju svi susjedni narodi.)
-gdje su rudnici tih hrvatskih kraljeva, diplomatsska pisma, dvorci..?
Gdje su njihove zadužbine (crkve, manastriri)? Ima li igdje neke narodne epike o nekim hrvatskim kraljevima u hrvatskom narodu?
Gdje su bilo kakvi pisani dokazi i pomeni u Rimu ili Carigradu o krunisanju hr kraljeva?(inače postoje za sve vladare njima susjednih naroda.)

U Dubrovniku, Splitu, Zadru i >Zagrebu imaju dokumenta stranih srednjovjekovnih vladara (Mlečana, Srba, Nijemaca,Grka, Madjara, Bugara, Turaka..i dr)
samo apsolutno nigdje nema hrvatskih velikana knjaževa,župana, kraljeva..??