Dubravka Stojanović. Fenomen.

Slaven777:
To su sve druge stvari, u odnosu na ovo o čemu sam ja pričao.

Evo šta piše iz njenog udžbenika o Mau.

Pogledajte prilog 750862

Sasvim je jedna stvar ako se o Dubravki Stojanović govori kao o jugofilki i jugonostalgičarki...što je notorna činjenica...a druga ako joj se podmeće da je simpatizer komunizma, te da na zid kabineta nužno kači svoje idole (sic! šta bi tek rekli za profesora koji je stručnjak za Drugi svetski rat i ima okačen Hitlerov plakat, pitam se).
Kliknite za proširenje...
Симптоматично је код југофила да им југофилство не иде испот '45-е.
А дотични професор је антисемита.
 
Commie:
Pa uspeh nije zagarantovan ... tome nas uci i istorija zar ne.
Kliknite za proširenje...
Како кога, неки Срби никакве поуке нису извукли из чињенице да
не треба сећи грану на којој седиш и чупати сопствене корене да
би на њихово место посадио туђе.
Partizani.png
 
psmaniac:
Како кога, неки Срби никакве поуке нису извукли из чињенице да
не треба сећи грану на којој седиш и чупати сопствене корене да
би на њихово место посадио туђе.
Pogledajte prilog 750863
Kliknite za proširenje...
U jugi su barem trazili resenje ... znaci nisu bili staticni ... nisu nasli i ona je pukla.

Sta se danas desava a nema ratova ... opet neke zavere.

Zar je tesko reci da nismo sposobni ni ovu krnju Srbiju da vodimo ... a da to bi te dovelo do zakljucka da neko misli da si izdajnik.

Mnogo mitova je ovde ... lepo kaze Dubravka.
 
Slaven777:
Jugofil=doživljava Makedonce i Slovence jednako kao svoj narod. Ti si, verujem, nešto drugačije protumačio.
Kliknite za proširenje...
Мој коментар се односио на чињеницу да је Југославија настала
1918-е године и да југоносталгичари ту чињеницу често запостављају.
Они су уствари титосталгичари.
 
psmaniac:
Да, али су ретки они који разбијају највећи мит о доласку
слободе 1944-е. А Дубравка управо тај мит храни и негује.
Kliknite za proširenje...
Pa svakako je došlo do promena i progresa posle svih tih dešavanja.
Vi desničari ne možete da se pomirite da je u tom trenutku pala kraljevina i da su komunisti preuzeli, smena sistema.
Nije bilo bajno u kraljevini pa da se zali za nečim...
Kao što danas opravdano ili ne mnogi tvrde da nije bilo bajno u SFRJ pa da se zali sa nečim jel...
 
То што је неко југоносталгичар и што није преболио Југу нити је мана нити значи да су то лоши Срби или Српкиње, напротив, а и у овом нашем одрамбено-отаџбинском рату многи од тих неизљечивих заљубљеника у ту Југу су се показали боље од неких грлатих галамџија "добрих домаћина", међутим ово што међу Србљем протурају за југоносталгију и југофилство није ништа друго до друго име за аутошовинизам.
Ако си југоносталгичар, не мораш сваки "зицер" користити како би лајао и режао по Србији и Србима, под плаштом преданог борца против тог мрског режима (јес' борба против режима ал у ку*цу) сваку прилику користити како би детектовао неке "гријехе" или рђаве појаве везане за српски род, а не ријетко су то неке акције у виду петиција када имамо манипулације или измишљене поводе.
Као када је крајем прошле године одабрана дружина српских аушовиниста и провјерених србомрзитеља, Дубравка, Кандићева, Бисерко и још 85 грла (овдје) брже боље за дешавања у Црној Гори оптужила Србију и те мрачне силе у Београду.
Уопште већ дуже времена Дубравка некако успијева да за све ружне догађаје, за бурне 1990е, кривца нађе и кривицу свали на Србе, некако му Београд дође дежурни кривац по Дубравки и тој одабраној дружини наравно, па је своје озлоглашено мјесто добила (овдје) и "Књига о Милутину".

Дубравка је (очекивано, не пропушта "зицер") исказала противљење именовању улице по Благоју Јововићу, у интервјуу за антисрпски портал Данас (овдје), навела је више разлога, "непоузданост навода", "принципејлни разлози" и "сумњива биографија", о томе сам писао на другој теми (овдје)
Око именовања улице по Благоју Јововићу, подоста бјеше текстова по медијима и подоста негодовања од углавном знане дружине. Наравно да је прије именовања улице то подобро преиспитано, превладали су разлози за и улица је именована. Сад што о томе није вођена јавна раправа од минимум неколико година или спроведен референдум (па није у питању доношење новог устава него именовање улице побогу), шта да се ради.
Противљење су (очекивано) изразили знани ликови и ликуше, једна "доказана" дружина која детектује све рђаво или измишљено у земљи Србији, међу којима и Дубравка Стојановић, по занимању "тумачица" историје, и интервјуу за антисрпски портал Данас (овдје).
Ту опет код противљења имамо више наведених разлога, "непоузданост навода" , "принципејлни разлози" и "сумњива биографија".
Када кажем принципијелни, ту се Дубравка као "морална особа"
Ovde je pitanje da li glavni grad jedne države, a samim tim i sama država vrednosno staju iza jedne ovakve biografije slobodnog revolveraša, što kaže Svetislav Basara. Time država zvanično staje iza ideje da gomile ili pojedinci imaju pravo da uzimaju pravdu u svoje ruke. Goran Vesić je rekao da je to „ljudska pravda“, dakle ona koja je postojala pre pisanih zakona, prvobitna zajednica. Pobogu, pa još je Eshil pretvorio Erinije u Eumenide, boginje osvete u boginje pravde! Jer tu se postavlja pitanje ko je taj koji će odrediti granice te „ljudske pravde“, koja će to „komisija“ propisati koga je u redu ubiti a koga ne? Nije da takvih „komisija“ nije bilo, ali znamo kakvi su režimi koji tako odlučuju o životu i smrti. To je kao princip opasno za svako društvo, a posebno za naše u kome se suviše puta u prošlosti političkim nasiljem rešavali problemi.
Kliknite za proširenje...
успротивила да улица добије име по слободном револверашу који је себи дао за право да узме правду у своје руке јербо је то задатак само судова.
Фино срочено, надасве морално, међутим у неким не тако давним временима држава је вриједносно стала иза слободних револвераша, извјесног Алије Алијагића, атентатора на министра Драшковића 1921.године и Спасоја Стејића, атентатора на краља исте године. Ова двојица, сад ајд ти знај бораца за слободу или слободних револвераша, имали су "своју улицу" у Београду до 2005.године, никад нисмо чули од Дубравке и те екипе чувара једне наопаке интерпретације историје, да није у реду да су улице именоване по слободним револверашима.
Што ће рећи да Дубравка селективно бира примјере када ће моралисати и да је њено моралисање "по потреби".

Други разлог је по Дубравки непоузданост његовог свједочења;
Ništa pouzdano ne znamo o ubici Ante Pavelića koji je u protekli četvrtak dobio ulicu u Beogradu.
Imamo knjigu „Dva metka za Pavelića“, koja je zapis Jovovićevog kazivanja sumnjive autentičnosti. Na prvoj godini istorije učimo da su memoari najnepouzdaniji izvor, da svaki podatak treba uporediti s još nekoliko izvora i dokazati šta je tu tačno a šta ne. To ovde nije urađeno. U toj knjizi se kaže da je sam Blagoje Jovović 1998. godine rekao mitropolitu Amfilohiju da je pucao na Pavelića (koji je umro dve godine kasnije), znači da ni o tome nema nikakvih drugih dokaza, nego prihvatamo to što se on sam navodno pohvalio.
Kliknite za proširenje...
Тачно је да су мемоари најнепоузданији извор, и то није спорно. Али како смо формирали слику о времену из којег је подоста улица у Београду именовано? Поред сачуваних докумената, управо из мемоара "другова" који су претекли. И то нису мемоари команданата и ратника, јер су команданти и ратници изгинули у том времену, већ мемоари разних комесарчица који су се скривали у позадини борбе, мишјој рупи, и мемоари који су препуни лагарија.
Дубравка примјећује да о Јововићу мало знамо
Ako to prihvatamo, onda treba da prihvatimo i druge podatke koji se nalaze u toj zabelešci. Na primer da je Jovović prvo bio skojevac, pa partizan, pa na kraju četnik. Kaže da je bio u četničkim jedinicama Baja Stanišića i da se s njim borio na Neretvi i Sutjesci, dakle na strani Nemaca i Italijana. Pričao je i da su im u teškim trenucima izolovanosti iz Srbije pomagali ljotićevci i nedićevci. Sve to piše u toj ispovesti, kaže u razgovoru za Danas istoričarka Dubravka Stojanović, koja se, uoči promene pomenute ulice, zbog protivljenja takvoj odluci aktuelnih gradskih vlasti, našla na udaru prorežimskih tabloida i medija.
Ako su već poverovali jednom podatku iz zapisa, dodaje naša sagovornica, zašto su odbornici SPS u gradskoj skupštini, koji se sad predstavljaju kao naslednici partizana, glasali za čoveka koji se u tim epskim bitkama borio protiv njih, na strani okupatora?
Kliknite za proširenje...
а ту провлачи и Јововићеву "сумњиву прошлост".
Истина, о Јововићу знамо понешто (српска википедија овдје), али шта уопште знамо о Влајку Ђурановићу, Душану Мађарчићу, Илији Рогулићу, Јози Шћурли, Кости Драгичевићу, Момчилу Радивојевићу, Павлу Зарићу, Петру Јововићу, Сави Михићу, Бранку Плећашу (ове сам погледао, има их још подоста по којима су именоване улице)? Осим да су били актвисти НОП-а и да су погинули дал у борби или у неком од логора ништа. И не оспоравам да су, можда не сви али неки свакако, заслужили да добију "своју улицу" у Београду, свакако више од разних комесара који су претекли рат и касније деценијама уживали привилегије доказујући се у улизивању "вољеном вођи", али ако ћемо "детаљно скенирати" Благоја, гдје је све био и на којој страни ратовао, колико његово свједочење открива и неке лоше моралне особине, дај да претресемо и те "другове", њихове моралне особине, чиме су се то они доказивали, и шта су уопште учинили да се по њима назову улице, а има их доста. Не мора бити Благоје најгори од све дјеце да се једини "провјерава" у пету децималу.
И ту Дубравка једноставно речено манипулише читавом том причом.

Ја не знам да ли Дубравка вјерује у све то што прича или је то наручено мишљење и само користи прилику да добије медијску пажњу, а може бити капне и која парица, не могу знати који су све мотиви, али знам код сваке нове петиције гдје ће се Срби оптужити или оклеветати за ко зна какве и измишљене "гријехе", поред доказаних србомрзитеља из комшилука биће ту ће бити и Дубравкино име.
 
Ja u suštni ne vidim neku krupnu razliku između jugoslavista i npr. velikosrpskih nacionalista. Dve velike ideje, koje su naizgled u koliziji jer se suprotstavljaju jedna drugoj, onako staljinovsko-hitlerovski, sadrže razlike u poedinim nijansama (npr. nečije srce seže do Triglava, a nekog drugog samo do Ogulina. Neko bi rekao isto...drugo pakovanje. Razlika je što je jedno od ta dva viđenja ne samo šovinističko, već i autošovinističko, jerbo kroz taj nadnacionalni krov vrši se i poricanje sopstvenog nacionalnog identiteta, a ne samo tuđeg (što je svojstveno onima drugog polariteta, koji veliki deo etničkog prostora vide kao teritorije na kojima su lažne nacije, ili ljudi sa veštačkim, iskonstruisanim identitetom, živeći na geoprostoru koji je navodno otrgnut od matice). A obe ideje u svojoj srži imaju suštinu forme romantičarskog sanjarenja o nerealnom svetu, odnosno o prošlim vremenima kakva odavno više ne postoje, ili možda čak, nikada uopšte nisu ni postojala...tako da je to sve svojevrsna forma (društvenog, u neku ruku i etnopsihološkog) autizma.
 
Commie:
Mislio je na veliku Srbiju ali izgleda ste odustali od ideje vi prvoSrbijanci ... haha
Kliknite za proširenje...

Na Mrkalj ti je ona klasična (potpuno stereotipna, neoriginalna) OVK-ovska priča. On kopira albanske ekstremiste, u suštini, te primenjuje njihovu ideologiju i koncept na Srpstvu. «Ne postoji Velika Albanija, već samo tzv. Etnička Albanija, prirodna. Ne postoje velikoalbanski nacionalisti». :mrgreen: Sam to zapravo jeste, pa se osetio lično prozvan (i zato mora da reaguje).
 
Poslednja izmena:
psmaniac:
Мој коментар се односио на чињеницу да је Југославија настала
1918-е године и да југоносталгичари ту чињеницу често запостављају.
Они су уствари титосталгичари.
Kliknite za proširenje...

Nostalgija može postojati za nekim skorijim vremenom. Potpuno je razumljivo da će se jugonostalgičari sećati SFRJ, zato što je ona stvar doskorašnje prošlosti.

A druga stvar, Ja bih tu citirao Mila Lompara, koji je to sve, definitivno, najbolje izanalizirao. Da bi neko bio jugonostalgičar, potrebno je u prvom redu da se u toj državi rodi, da se odraste, sazre, prođe kroz vaspitno-obrazovne elemente i da se identitetski izgradi. To znači, u prvom redu, da je društvena sadašnjost proizvod nekih prošlih generacija. Odnosno, kako Lompar voli da potencira, da se društvo 1918-1941; društvo kraljevinskog perioda, ne može nazvati jugoslovenskim, jer je ono nastalo na temeljama generacija koje su odrasle i identitski bile formirane u vreme Kraljevine Srbije. A što je, naravno, u neku ruku uticalo i na mentalitet tadašnje elite i naroda.

S druge strane, da opet parafraziram Lompara, ne samo da jugoslovensko društvo kao socijalni fenomen zaista postoji tek od 1945. godine (hajde da modifikujem to ida kažemo da su elementarni uslovi počeli da nastaju pri kraju vlade Milana Stojadinovića), nego iako i danas više te države nema, a od 2003. godine više ni u imenu jednog delića, mi i danas, u 2020. godini, živimo u jugoslovenskom razdoblju. Naše intelektualne i političke elite proizvod su establišmenta, ideologema Jugoslavije i njenih struktura, a čak iako vidimo različite pomake, u neku ruku neki su bili izvršeni posle Miloševićevog dolaska na vlast (politički), neki posle 5. oktobra 2000. godine (kulturološki; mislim na prosvetu i udžbenike iz istorije), a neki i danas pod Vučićem, suština jugoslovenskog nasleđa i dalje izbije kroz sve pore toliko da je očigledno.

Tako da, sasvim je razumljivo zbog čega se jugonostalgičari primarno vežu za drugu, republikansku Jugu, dok je za prvu to slučaj samo za pojedine izolovane izuzetke (tipa onog Hrvata što juri džinove...zaboravih mu ime, neki Domagoj).
 
Национализму можемо дати етнички префикс, слиједећи размишљања Џорџа Орвела можемо дати префикс по идеји, покрету, вјерској заједници, префикс у виду кованице великосрпски (и која му је сад пак разлика између обичног српског национализма и великосрпског?) је ем гротестан, ем будаласт, ем бесмислен, ако је неко српски националиста (друга је ствар како ће свој нацонализам испољавати и да ли ће то отићи у искварени облик), онда је то, префикс великосрпски која јесте и бесмислен и идиотски, користе у комшилуку мрзитељи Срба како би "болдовали" србофобију у свом националном корпусу.
Раније су више користили приликом индоктринације малоумних грла у ефбиху и лијепој њиховој, задњих година скарадна формулација "великосрпски национализам" постала је обавезна приликом оглашавања режимских монтенегринских пајаца.
 
Poslednja izmena:
Khal Drogo:
Национализму можемо дати етнички префикс, слиједећи размишљања Џорџа Орвела можемо дати префикс по идеји, покрету, вјерској заједници, префикс у виду кованице великосрпски (и која му је сад пак разлика између обичног српског национализма и великосрпског?) је ем гротестан, ем будаласт, ем бесмислен, ако је неко српски националиста (друга је ствар како ће свој нацонализам испољавати и да ли ће то отићи у искварени облик), онда је то, префикс великосрпски која јесте и бесмислен и идиотски, користе у комшилуку мрзитељи Срба како би "болдовали" србофобију у свом националном корпусу.
Раније су више користели приликом индоктринације малоумних грла у ефбиху и лијепој њиховој, задњих година скарадна формулација "великосрпски национализам" постала је обавезна приликом оглашавања режимских монтенегринских пајаца.
Kliknite za proširenje...

Pojam se koristio, kako u domaćoj, tako i stranoj sredini. Hteli ili ne, to je pojam koji je istoriografski prihvaćen, a zahvaljujući personama kao što su Čedomir Popov, Dragoljub Živojinović i Radoš Ljušić (dakle nisam nigde spomenuo Latinku Perović, Dubravku Stojanović ili Milivoja Bešlina, mada ih naravno ne možemo ignorisati) i u srpskoj naučnoj literaturi. A i fenomenološki, nemoguće je to pripisati izričitio strancima ili čak dukljanomontenegrinima, čak i ukoliko ne govorimo o istorijskoj literaturi, dakle i u kolokvijalu, iz proste činjenice što imamo strukture kao što je Srpska radikalna stranka. Neko će reći, naravno, da je Šešelj izdajnik ili krenuti u tom smeru...njegovo ponašanje u najnovijem periodu svedočilo bi neke stvari u korist takve slike, ali ona je za našu diskusiju krajnje nebitna, jer i da izađe dokaz da je Voja Šešelj radio (ili i dalje radi) za neke strane strukture tj. obaveštajne službe, to ne može uticati da promeni istoriju dešavanja sa SRS i srodnim političkim strukturama od 1991. godine do danas, a koje su velikosrpstvo oberučki prihvatale i tim imenom se dičile (što je jedna krupna razlika u odnosu na Albance, recimo, kod kojih gotovo da ni ne postoji deklarativnog velikoalbanstva, već se svi diče isključivo tom Etničkom Albanijom na koju je Mrkalj i ciljao, tj. govoreći u kontekstu Srbije).

A koja je razlika između običnog naconalizma i velikosrpskog? Pa, kao prvo, ne postoji obični. To je, u prvom redu, krovni pojam. A kao drugo, mislim da je potpuno očigledno da je ideja Velike Srbije, i tu ne mislim na ideju ujedinjenja svih Srba u jednu državu, već stvaranje velike države koja obuhvata značajni etnički prostor i drugih susednih naroda, prirodno uključujući i negiranje njihove nacionalne posebnosti (parcijalno ili u nekim slučajevima i u celini). Arkan, ako me dobro sećanje služi, iz novije istorije, trebalo bi da predstavlja primer najmanjih razlika između jednog ekstremiste takve sorte, i jugoslovenista.
 
Khal Drogo:
Национализму можемо дати етнички префикс, слиједећи размишљања Џорџа Орвела можемо дати префикс по идеји, покрету, вјерској заједници, префикс у виду кованице великосрпски (и која му је сад пак разлика између обичног српског национализма и великосрпског?) је ем гротестан, ем будаласт, ем бесмислен, ако је неко српски националиста (друга је ствар како ће свој нацонализам испољавати и да ли ће то отићи у искварени облик), онда је то, префикс великосрпски која јесте и бесмислен и идиотски, користе у комшилуку мрзитељи Срба како би "болдовали" србофобију у свом националном корпусу.
Раније су више користили приликом индоктринације малоумних грла у ефбиху и лијепој њиховој, задњих година скарадна формулација "великосрпски национализам" постала је обавезна приликом оглашавања режимских монтенегринских пајаца.
Kliknite za proširenje...
Olično uočeno. Meni je bilo promaklo. Već sam utrnuo... ;)
 
Slaven777:
Ja u suštni ne vidim neku krupnu razliku između jugoslavista i npr. velikosrpskih nacionalista. Dve velike ideje, koje su naizgled u koliziji jer se suprotstavljaju jedna drugoj, onako staljinovsko-hitlerovski, sadrže razlike u poedinim nijansama
Kliknite za proširenje...
Uf
kad vidim ovu lakrdiju od sintagme znam da iza ne stoji ni Srbin , ni neutralan posmatrac, vec mahom neki "Jugoslaven", "Bosnjak", Hrvat, Albanac ili pristrasni stranac koji ima interes da prica takve gluposti.

Ozbiljni neprijstrasni ljudi ne koriste takve nazive.

Srpski nacionalizam nije nista razlicit od drugih nacionalizama i njega nazivaju "velikim" samo oni koji imaju svoje teritorije na kojima zive Srbi a koji su sticajem okolnosti nicim izazvani "dobili " te teritirije da ih zovu svojim drzavama.


Razlika izmeju "jugoslovena" i "Srba" je da su "jugosloveni" postojali manje od 100 godina kao imaginarna kategorija.
Srbi, ipak, kao narod realno postoje u prostoru i vremenu bar 1000 godina.

Ovaj tvoj post je vredjanje zdravog razuma.
 
nonaligned:
Uf
kad vidim ovu lakrdiju od sintagme znam da iza ne stoji ni Srbin , ni neutralan posmatrac, vec mahom neki "Jugoslaven", "Bosnjak", Hrvat, Albanac ili pristrasni stranac koji ima interes da prica takve gluposti.

Ozbiljni neprijstrasni ljudi ne koriste takve nazive.

Srpski nacionalizam nije nista razlicit od drugih nacionalizama i njega nazivaju "velikim" samo oni koji imaju svoje teritorije na kojima zive Srbi a koji su sticajem okolnosti nicim izazvani "dobili " te teritirije da ih zovu svojim drzavama.


Razlika izmeju "jugoslovena" i "Srba" je da su "jugosloveni" postojali manje od 100 godina kao imaginarna kategorija.
Srbi, ipak, kao narod realno postoje u prostoru i vremenu bar 1000 godina.

Ovaj tvoj post je vredjanje zdravog razuma.
Kliknite za proširenje...

Tu je jedini problem što, izgleda, ti poistovećuješ velikosrpstvo sa srpskim nacionalizmom, iz nejasnih razloga, pa dodaješ nekakva čudna pojašnenja, tipa srpski nacionalizam nije različit od drugih, što je nonsens jer niko o tome nije ni pričao. Hoće li neko poistovetiti sve ideje, npr. Velike Bugarske, sa bugarskim nacionalizmom? Ti ne možeš biti bugarski nacionalista ukoliko ne tvrdiš da su Srbi nastali od Bugara?

Ako je tvoja poruka bila da Velika Srbija uopšte ne postoji; da je niko nikada ne pominje, ne mašta o njoj i ništa drugo, već da je, kako da se izrazim, sve to nekakva podvala stranaca, onda bojim se da i ti uzimaš nekakve albanske društvene transplante i prebacuješ ih na Srbe...
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top