To se zove brendiranje zločina i to nema veze sa brojem žrtava već sa talentom za brendiranje i interesom nekih krugova. Neki zločini su marketinški vrlo dobro promovisani i brendirani, dok se drugi pominju vrlo retko.
Primera radi, koliko ljudi zna da je u Cazinskoj krajini, jednom regionu zapadne Bosne (Cazin, Velika Kladuša), u seriji masovnih ustaških pokolja istrebljeno skoro celokupno srpsko stanovništvo od nekoliko hiljada ljudi. Samo u toj regiji pobijeno je više Srba nego što su Nemci pobili Jevreja u logoru Staro Sajmište. I Srbi Cazinske Krajine su baš i Jevreji u Srbiji skoro istrebljeni od fašističkih zlikovaca, ali njihova stradanja skoro niko ne pominje. S druge strane, stradanje Jevreja u logoru Staro Sajmište pomenuti krug auto-šovinista iskorišćava u vrlo nečasne svrhe, iskrivljavajući činjenice o odgovornosti nemačkog okupatora za njihovo stradanje na šta je upozoreno i od strane pripadnika jevrejske zajednice:
Istina o uništenju srpskih Jevreja i njeno falsifikovanje
Za ovakvo izvrtanje činjenica o holokaustu protiv tih likova bi u nekoj normalnijoj zemlji bila podignuta krivična prijava, no oni nastavljaju dalje i sada donose deklaraciju o revizionizmu i odbrani istorije iako bi istorijsku nauku i istinu zapravo trebalo braniti baš od njih.
Izgleda da je cilj srpskog kruga auto-šovinista koje sada predvodi Dubravka Stojanović da promoviše kao srpski pandam Jasenovcu nemački logor Staro Sajmište gde su stražari, egzekutori i zapovednici logora bili Nemci i koji je maja 1944 predat ustašama. Istovremeno sa tim sugeriše se katkad suptilno, a katkad i dosta otvorenije da je ustaški genocid srpska propaganda i mit. Odličan tekst Slobodana Antonića koji je dosta pisao o toj bestidnoj bagri:
Istorijski revizionizam Druge Srbije
Motivacija te sektaški umrežene družine jeste prvenstveno finansijska i karijeristička, zajedničko mi je što nemaju ni zrnce ljudskog i intelektualnog poštenja, ali ne treba zaboraviti ni druge motive.
Dubravka Stojanović je paradigma tipičnog srpskog auto-šoviniste, mada ima i neke svoje specifične psihološke karakteristike i obsesije. Ona se duboko gadi srpskog porekla, najradije bi to bacila kao stare cipele... Vezuje se za tog dedu Slovenca kojeg verovatno smatra prefinjenim gospodinom za razliku od porodice njenog oca koje smatra seljačinama i četnicima. U detinjstvu i mladosti je žarko želela da bude uzorni Titov pionirčić i omladinac, ali je to četničko poreklo jako smetalo i bolelo. Zato je sad pod stare dane vatrena levičarka i ima slike Če Gevare i Mao Ce Tunga u kancelariji. Jako je opterećena time šta piše u udžbenicima istorije i najradije bi izbacila svaki pomen ustaškog genocida. Mrzi kad Srbi pominju svoje žrtve i to je posebno nervira. Mrzi kad se simpatizeri četnika odriču zločinaca iz četničkog pokreta jer psihološka rana zbog učešća njenih rođaka u četničkom zločinu u Vraniću još više boli. Ona misli da će teatrealnim brbljanjem o tom pokolju u Vraniću sakriti te svoje psihološke rane i promovisati sebe u nekog ko je iskren u svemu, ali nije svesna da se time samo psihički razotkriva.
. U svakom slučaju hvala na informacijama
. Ako kazes npr. da su kolaboracionisti kljucni zbog brzog Jugendfrei-a u Srbiji, red je dokaze taj mehanizam za koji tvrdis da postoji, za rec ne mozemo da je drzimo svakako. Da li je to sto su dobili podatke o Jevrijama od Nedecevih dovoljan razlog za ultra brzo unistenje Jevreja il mozda postoje jos neke mogucnosti? Mozda je pre razulogu tome sto je Verhmat poceo ne cekajuci Berlin sa genocidom? Svakako Dubravku naucni aspekti ove problematike ne zanimaju. Na kraju je fascinantno da neko neke liberalne orijentacije sklize u apologetiku Ustasa i NDH, kao da jedan ekstrem uvek nuzne odvede u ekstrem na suprotnoj strani spektra.
и одлична запажања.
