Споменик великом жупану Стефану Немањи смета аутошовинистичкој дружини. Ако вам је водиља наћи мане и замјерке, увијек ћете наћи, ем непотребне димензије, ем идејно рјешење, ем локација, ем заклања поглед на жељезничку станицу (то сви постадоше сликари пејзажа, па сад им заклања поглед), ем цијена, ова "тумачица" историје ће завапити како је
скарадан и скандалозан (чуј, скарадан и скандалозан), но права је истина да тој дружини смета Стефан Немања, смета било шта што ће подсјећати на српску историју, смета било шта што би и у најави могло бити афирмативно за Србе. И то је истина, баш као што је та иста дружина крајем прошле године за дешавања у Црној Гори (
овдје) након изгласавања закона о отимачини имовине СПЦ брже боље оптужила те силе мрака у Србији како раде на дестабилизацији Црне Горе, тако ће било чему што би могло бити афирмтивно или позитивно за Србију наћи бројне мане, аномалије, "скададности" и "скандалозности", и све то ће фино на тенане објаснити у аутошовинистичким трактатима које ће објавити по антисрпским порталима Danas, Pešćanik и иним.
У сваком интервују, посебно ако је намијељено јавности у ефбиху или Хрватској, ће селективно детектовати негативне по њој примјере понашања, појава, како она ето брани историју од тих злоћи, у причу ће ничим изазвана утрпати Радивоја Радића (који је ипак историчар за разлику од разних Дубравки, Бешлина и иних "тумача" историје) уз једно обавезно патетично моралисање које ће бити добро примљено код циљне групе умова заробљених у србомржњи.