Drevna Persija - uspon carstva od antike do njegovog procvata pod muslimanima

Koji uspon Persije pod Islamom i Arapima pa oni su izgubili pod njima svoju posebnu kulturu..svoju religiju..svoje pismo sada pishu varijantom arapskog pisma..malo prilagodjenog sadasnjem Persijskom jeziku mnogi Iranski jezici su u tom procesu i izumrli ili se pretvorili u zalosne ostatke na dijalekatskom nivou..sam danasnji Persijski jezik je pun Arabizama i Arapskih reci..takodje su i duboko semitizovani kao nacija zbog vishe od hiljadugodishnjeg mesanja sa Arapima a i Persijom i okolnim krajevima od propasti Sasanidske Persije nisu nikad pa ni do danas vladali Persijanci nego Vladari Arapskog Turkijskog i dr porekla..nebih voleo da i nas nekim cudom istorije zahvati takav tzv..procvat..
 
О Међанима или Медијцима сазнања су оскудна из разлога што нису оставили никаквих списа иза себе и ту се историографија на тај предахеменидски период ослања на списе из ахеменидског периопда, асирске списе те рукописе Херодота и Ктесија.

Археолошка истраживања су била углавном ограничена на локалитете око међанске пријестолнице Екбатана (данас Хамадан у сјеверозападном Ирану), дала су одређене резултате, но ту тек предстоји посао да се формира боља слика.

Асирски списи казују о походима у IX и VIII вијеку прије н.е. на мађански териториј који су углавном били ограничени на пљачку, а Међани у били расцјепкани на мноштво политипчких творевина без велликих урбаних центара. Тек за времена Тиглат-Пиласара III који је влвдао 744-727.године п-н-е. Асирци су покушали успоставити контролу над Медијом, у чему е Саргон II (владао 722-705.године прије н.е.) јеломично упио. Према Херодоту (овдје, поглавља 96-103) међанска племена је ујединио и успоставио државу краљ Дејок у првој половини VII вијека прије н.е.
Касније ће његов унук Кијаксар у садејству са Вавилонцима уништити Новоасирско царство 605.године прије н.е.
Међани постају доминантном силом на иранској висоравни, да би Кир подигаи побуну против међанског краља Астијага, што је довело до урушавања Међанског царства око 550.године п.н.е.

Курдски и неки руски научници износе тврдње да су Међани преци данашњих Курда, западни научници који и тако у правилу потиру везу данашњих иранских са древним народима, углавном негирају такве тврдње, при чему је примјетна тежња ниподасштавању и омаловажавању величине тих народа гдје се иде и у оспоравање постојања Међанског царства
 
О Међанима или Медијцима сазнања су оскудна из разлога што нису оставили никаквих списа иза себе и ту се историографија на тај предахеменидски период ослања на списе из ахеменидског периопда, асирске списе те рукописе Херодота и Ктесија.

Археолошка истраживања су била углавном ограничена на локалитете око међанске пријестолнице Екбатана (данас Хамадан у сјеверозападном Ирану), дала су одређене резултате, но ту тек предстоји посао да се формира боља слика.

Асирски списи казују о походима у IX и VIII вијеку прије н.е. на мађански териториј који су углавном били ограничени на пљачку, а Међани у били расцјепкани на мноштво политипчких творевина без велликих урбаних центара. Тек за времена Тиглат-Пиласара III који је влвдао 744-727.године п-н-е. Асирци су покушали успоставити контролу над Медијом, у чему е Саргон II (владао 722-705.године прије н.е.) јеломично упио. Према Херодоту (овдје, поглавља 96-103) међанска племена је ујединио и успоставио државу краљ Дејок у првој половини VII вијека прије н.е.
Касније ће његов унук Кијаксар у садејству са Вавилонцима уништити Новоасирско царство 605.године прије н.е.
Међани постају доминантном силом на иранској висоравни, да би Кир подигаи побуну против међанског краља Астијага, што је довело до урушавања Међанског царства око 550.године п.н.е.

Курдски и неки руски научници износе тврдње да су Међани преци данашњих Курда, западни научници који и тако у правилу потиру везу данашњих иранских са древним народима, углавном негирају такве тврдње, при чему је примјетна тежња ниподасштавању и омаловажавању величине тих народа гдје се иде и у оспоравање постојања Међанског царства
 

Back
Top