Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
О Међанима или Медијцима сазнања су оскудна из разлога што нису оставили никаквих списа иза себе и ту се историографија на тај предахеменидски период ослања на списе из ахеменидског периопда, асирске списе те рукописе Херодота и Ктесија.
Археолошка истраживања су била углавном ограничена на локалитете око међанске пријестолнице Екбатана (данас Хамадан у сјеверозападном Ирану), дала су одређене резултате, но ту тек предстоји посао да се формира боља слика.
Асирски списи казују о походима у IX и VIII вијеку прије н.е. на мађански териториј који су углавном били ограничени на пљачку, а Међани у били расцјепкани на мноштво политипчких творевина без велликих урбаних центара. Тек за времена Тиглат-Пиласара III који је влвдао 744-727.године п-н-е. Асирци су покушали успоставити контролу над Медијом, у чему е Саргон II (владао 722-705.године прије н.е.) јеломично упио. Према Херодоту (овдје, поглавља 96-103) међанска племена је ујединио и успоставио државу краљ Дејок у првој половини VII вијека прије н.е.
Касније ће његов унук Кијаксар у садејству са Вавилонцима уништити Новоасирско царство 605.године прије н.е.
Међани постају доминантном силом на иранској висоравни, да би Кир подигаи побуну против међанског краља Астијага, што је довело до урушавања Међанског царства око 550.године п.н.е.
Курдски и неки руски научници износе тврдње да су Међани преци данашњих Курда, западни научници који и тако у правилу потиру везу данашњих иранских са древним народима, углавном негирају такве тврдње, при чему је примјетна тежња ниподасштавању и омаловажавању величине тих народа гдје се иде и у оспоравање постојања Међанског царства
О Међанима или Медијцима сазнања су оскудна из разлога што нису оставили никаквих списа иза себе и ту се историографија на тај предахеменидски период ослања на списе из ахеменидског периопда, асирске списе те рукописе Херодота и Ктесија.
Археолошка истраживања су била углавном ограничена на локалитете око међанске пријестолнице Екбатана (данас Хамадан у сјеверозападном Ирану), дала су одређене резултате, но ту тек предстоји посао да се формира боља слика.
Асирски списи казују о походима у IX и VIII вијеку прије н.е. на мађански териториј који су углавном били ограничени на пљачку, а Међани у били расцјепкани на мноштво политипчких творевина без велликих урбаних центара. Тек за времена Тиглат-Пиласара III који је влвдао 744-727.године п-н-е. Асирци су покушали успоставити контролу над Медијом, у чему е Саргон II (владао 722-705.године прије н.е.) јеломично упио. Према Херодоту (овдје, поглавља 96-103) међанска племена је ујединио и успоставио државу краљ Дејок у првој половини VII вијека прије н.е.
Касније ће његов унук Кијаксар у садејству са Вавилонцима уништити Новоасирско царство 605.године прије н.е.
Међани постају доминантном силом на иранској висоравни, да би Кир подигаи побуну против међанског краља Астијага, што је довело до урушавања Међанског царства око 550.године п.н.е.
Курдски и неки руски научници износе тврдње да су Међани преци данашњих Курда, западни научници који и тако у правилу потиру везу данашњих иранских са древним народима, углавном негирају такве тврдње, при чему је примјетна тежња ниподасштавању и омаловажавању величине тих народа гдје се иде и у оспоравање постојања Међанског царства