Drevna Persija - uspon carstva od antike do njegovog procvata pod muslimanima

Khal Drogo:
Судбину и пропаст Ахеменидског царства је одредила па и одлучила битка код Гаугамеле (овдје) која се одиграла 1.октобра 331.године п.н.е.

Овој бици претходила је још један важан окршај између персијске и македонске војске, битка код Иса (овдје) у Малој Азтији која се одиграла 5.новембра 333,године п. н. е., и у којој је хеленски савез након што је претходно покорио сатрапе Мале Азије нанио тежак пораз персијској војсци, да буде грђе по Персијанце током битке је заробљена жена Дарија III Статеира и кћерке Статеира II и Дрипетида.
Kliknite za proširenje...
 
Khal Drogo:
Селеукиди су задржали персијско административно уређење засновано на сатрапијама, но изгледа да се сатрап Партије Андрагор око 247.године п.н.е. побунио и остварио неки вид пуне или дјеломничне самосталности, истовремена је могуће владаром племена Парни (огранак конфедерације Дахаи које Херодот сврстава такође у персијска племена но овдје ваља бити баш опрезан код сагледавања тврдњи) постао Арсак, први свог имена, који ће оволадати Партијом око 238.године п.н.е коју је вјероватно правилније узимати за почетак Арсакидског или Партског царства

Наредне вијекове на простору Иранске висоравни и шире обиљежиле су сталне борбе за територијем између Селеукидског и Арсакидског царства, да би крајем II и почетком I вијкека п.н.е Партско царство опвладало читавим тим простором и постаје уз Рим најјачом свјетском силом и опасан ривал Риму.
Наредне вијекове ће обиљежити стални спорови и татови Римског и Партског царста, уз промјењиву ратну срећу, граница би углавном била на Езуфрату а почетком трећег вијека Псартско царство исцрпљено сталним ратовима са Римом раздиру све више унутрашњи сукоби.
Kliknite za proširenje...
 
Персијско царство је заиста врло интересантно, а улога старих грка у стварању раздора између Персије и античке Македоније је била огромна.

Александар Македонски није грк, а грчки градови су навијали да Персија сломи Александра у његовом походу јер је тадашња античка Македонија под његовим вођством тј. под вођством династије чији је он врхунац имала поглед на свет који нипошто није ишао на руку старим грцима односно прецизније - грчким полисима. Стари грци никад нису могли да замисле пространо царство и више народа у истом, то је за њих била непојмљива категорија владавине. Они су све народе делили на јелине и варваре, градови су им били све и свја, а робовласништво и морска трговина главни извор прихода. Све је то било уздрмано политиком македонске династије која им није ишла на руку. Касније су присвојили за себе целу ту причу и то им је и прошло јер ми немамо данас књигу написану на тадашњем македонском писму, а сами грци су тврдили да их је била пуна Александрија и крзо дела грчких античких писаца се јасно види да је постојало негрчко "варварско" писмо те династије и књеиге на истом.

Иначе, Персијско царство је неки каснији микс производ ткзв првог аријевског похода који је кренуо са простора данашњег Балкана око 2000 године п.н.е. а тај исти поход, његову путању и циљ је касније реконструисао и Александар. Само име цара Дарија упућује на владарску династију чији корени нису азијски. Такође и Кир велики нема типично азијско име - он се назива Курош. То је једна велика прича која се промаља кроз облаке али ће проћи генерације док се људи не одрекну погрешних, а устаљених историјских догми и приступе старој историји изван окова истих. Историја коју данас учимо је мешавина латинске и грчке пристрасности и чињеница уз јаку средњевековну цензуру дела античких писаца.
 
Већ сам се осврнуо на Партско или Арсакидско царство које ће потрајати од око 238. (или 247.) године п.н.е до 224. године н.е. Које је замијенило владавину Селеукида и које ће свргнути Сасанидско варство.
Khal Drogo:
Селеукиди су задржали персијско административно уређење засновано на сатрапијама, но изгледа да се сатрап Партије Андрагор око 247.године п.н.е. побунио и остварио неки вид пуне или дјеломничне самосталности, истовремена је могуће владаром племена Парни (огранак конфедерације Дахаи које Херодот сврстава такође у персијска племена но овдје ваља бити баш опрезан код сагледавања тврдњи) постао Арсак, први свог имена, који ће оволадати Партијом око 238.године п.н.е коју је вјероватно правилније узимати за почетак Арсакидског или Партског царства

Наредне вијекове на простору Иранске висоравни и шире обиљежиле су сталне борбе за територијем између Селеукидског и Арсакидског царства, да би крајем II и почетком I вијкека п.н.е Партско царство опвладало читавим тим простором и постаје уз Рим најјачом свјетском силом и опасан ривал Риму.
Наредне вијекове ће обиљежити стални спорови и татови Римског и Партског царста, уз промјењиву ратну срећу, граница би углавном била на Езуфрату а почетком трећег вијека Псартско царство исцрпљено сталним ратовима са Римом раздиру све више унутрашњи сукоби.

Што ће искористити Ардашир, први свог имена, потомак Сасана и далеки наводни потомак Дарија III, иако се овдје наравно извјештаји о поријеклу не слажу, који ће повести побуну, те 224.године п.н.е. ће у бици код Хормозгана поразити посљедњег партског шаханшаха, Артабана IV и успоставити Сасанидско или Новоперсијско царство.
Kliknite za proširenje...
Иако се о Партском или Арсакидском царству мање зна, сачувано је доста мање извора, рукописа у поређењу са Ахеменидским царством које је претходило и Сасанидским царством које ће касније доћи, то су у правилу списи клоје су оаставили други народи, по мени у питању је једнако фасцинантно царство као два поменута, царство које је било равноправан ривал највећој сили тог времена, Риму, па није лоше да се напише још која.

Партско или Арсакидско царство је успостављено сплетом за њих повољних околности које су се поклопиле и готово "ни из чега", једно номадско племе из степске прикаспијске недођије успоставило је једну од најмоћнијих држава античког свијета. Освајањем извјесног Александра, македонског и хеленског хегемона, урушено је Ахеменедиско царство, но та политичка творевина која је успостављена на рушевини Ахеменедиског царства није била јединствена политичка цјелина већ је наставила путешествије кроз више политичких творевина. Које су биле у честим политичким сукобима и трвењима, а на највећем дијелу и простору Иранске висоравни Селеук I Никатор, је успоставио хеленистичка Селеукидско царство. Селеукиди су задржали персијско административно уређење засновано на сатрапијама,

У времену од 311.године п. н. е. Партијом, омањим подручјем југоисточно од Каспијског језера, су управљали различити сатрапи, туђинци лојални селеукидском краљу.
Све док није извјесни Андрагор, селеукидски сатрап Партије, под владарима Антиохом I Сотером и Антиохом II Теосом. покушао да се избори за независност у вријеме када је Селеукидско царство било заузето ратом са Птолемејским Египтом.

Ову смутњу и метеж искористило је племе Парни, једно од племена конфедерације степских иранских народа Дахаји, под лидером Арсаком, око 238.године п.н.е. збацили су туђинску власт и сатрапа Андрагора, те поставили темељ своје новоуспостављене државе,

Од самог успостављања независне политичке творевине, ступили су у константна непријатељства са Селеукидима на западу и Скитима на сјеверу. Испочетка Партска држава није имала значајна проширења, углавном је била ограничена на простор на којем је успостављена, но у другој половини другог вијека прије нове ере, нагло јачају, постају респектабилном силом и врше проширење на југ и запад.
Parthian_Empire.gif
Како се Партско царство ширило према западу, дошли су у сукоб са Kраљевином Јерменијом а касније и Римском републиком. Крознаредна тро вијека Римско и Партско царство које је по ширењу на Месопотамију успоставило нову пријестолницу Ктесифон, су се међусобно борили ко ће успоставити контролу над краљевством Јермненијом као својом клијент државом, те граничним подручјима на простору Леванта са промјењивом срећом и успјехом.
У бици код Kаре 53. године прије нове ере, Парти су нанијели катастрофалан и понижавајући пораз римским легијама Марка Лицинија Kраса а 39. године прије нове ере, Партско царство је освојило читав Левант осим Тира, постали су тада равноправан ривал Римљанима и једно од двије велике силе античког свијета. Тај ривалитет ће потрајати све до краха Партског царства када ће Ардашир, локални владар Истахра у провинцији Фарс повести побуну и у одлучујућућој бици 224.године побјеђује посљедњег владара Арсакида Артабана IV којег убија у тој бици.

Околности које су помогле успостављању Партског царства, допринијеле су ропцу и краху. Династички сукоби, политичке интриге, унутрашња трвења слабила су царство што ће искористити Сасаниди успостављајући на том простору још моћније царство које ће доминирати наредних вијекова.

Политичка моћ царства била је утемељена на добро организованој и ефикасној армији. Иако нису осим личне владареве гарде имали сталну војску, начин и тешки услови живота степских номада био је одличном базом за новачење по потреби ратника. Који су били вјешти коњаници, изврсни стријелци са особином да се окрену у седлу и засипају стријелама непријатеље што је изазивало ужас код противника.
Ипак, основна ударна снага партске војске били су катафракти, тешки оклопљени коњаници, новитет тада у ратовању (који ће могуће у развијеном средњем вијеку послужити као модел за европску тешку коњицу) који би вршили снажне ударе на одабране контигенте (или претодно расцјепкане) противничке војске. Претходно би лаки коњаници који су користили композитне лукове сталним мамеврима, бјежанијама и изненадним контраударима, који су трајали сатима, некад и данима касапили непријатеља. Стрела није понестајало јер би користећи камиле обезбијдили огромне количине. Овом начину ратовања ни увјежбане римске легије ни било ко други у том времену није имао добар одговор. Касније ће такав начин борбе користити Хуни ми Монголи.

Као и претходно Ахемениди, и у Партском царству заступљена бјеше културолошка, језичка и вјерска толеранција. Службени језик бјеше ггрчки, арамејски је имао статус лингва франка у царству, у широкој употреби су били партски, средњоперсијски и акадски .
Исто важи и за религију, поједини краљеви краљева су фаворизовали зороастризам, заступљене су биле вавилонска религија и будизам у источним дијеловима, као и грчки и ирански култови.
 
Poslednja izmena:
Персијско царство није преживело Александра Великог и његову војску. Од тог момента никакав континуитет више не постоји, разбијено је у парампарчад, пре свега идеолошки и никад се није опоравило. То је био крај историје за то царство, а све после тога су само лажне конструкције у којима су многи покушали лажно да се прозову наследницима тог царства како би добили оправдање за ратне походе и освајања тако да причати о Персијском царству након Александра Великог је смешно.

Све време Александровог похода грци су навијали за персијанце јер снага и богатство грчких градова су били уско везани за идеологију Персијског царства док је идеологија Александра Великог била у супротности са њиховим интересима и само комплетни неначитани идиот (или злонамерни скот) може Александра да назива грком, а Персијско царство живим.
 
Poslednja izmena:
О Међанима или Медијцима сазнања су оскудна из разлога што нису оставили никаквих списа иза себе и ту се историографија на тај предахеменидски период ослања на списе из ахеменидског периопда, асирске списе те рукописе Херодота и Ктесија.

Археолошка истраживања су била углавном ограничена на локалитете око међанске пријестолнице Екбатана (данас Хамадан у сјеверозападном Ирану), дала су одређене резултате, но ту тек предстоји посао да се формира боља слика.

Асирски списи казују о походима у IX и VIII вијеку прије н.е. на мађански териториј који су углавном били ограничени на пљачку, а Међани у били расцјепкани на мноштво политипчких творевина без велликих урбаних центара. Тек за времена Тиглат-Пиласара III који је влвдао 744-727.године п-н-е. Асирци су покушали успоставити контролу над Медијом, у чему е Саргон II (владао 722-705.године прије н.е.) јеломично упио. Према Херодоту (овдје, поглавља 96-103) међанска племена је ујединио и успоставио државу краљ Дејок у првој половини VII вијека прије н.е.
Касније ће његов унук Кијаксар у садејству са Вавилонцима уништити Новоасирско царство 605.године прије н.е.
Међани постају доминантном силом на иранској висоравни, да би Кир подигаи побуну против међанског краља Астијага, што је довело до урушавања Међанског царства око 550.године п.н.е.
Pre-Achaemenid_Era.gif

Курдски и неки руски научници износе тврдње да су Међани преци данашњих Курда, западни научници који и тако у правилу потиру везу данашњих иранских са древним народима, углавном негирају такве тврдње, при чему је примјетна тежња ниподасштавању и омаловажавању величине тих народа гдје се иде и у оспоравање постојања Међанског царства
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Srbi su Hitleru uskratili najbolje dane njegovog života
2
Odgovora
30
Pregleda
475
Casual Observer
Casual Observer
Q. in perpetuum hibernum
Milan Budimir (1891-1971), oživljavanje antike i poreklo Srba. Istine, zablude i prevara jednog čoveka.
Odgovora
0
Pregleda
126
Q. in perpetuum hibernum
Q. in perpetuum hibernum
Nina
Arheolozi potvrdili da su drevnim Peruom vladale žene
Odgovora
2
Pregleda
98
ЦрниГавран
ЦрниГавран

Back
Top