Када је још једном био у Вавилону, помислио је да би било добро да именује сатрапе и постави их над покореним народима. Ипак, није желео да команданти у цитаделама и капетани задужени за гарнизоне широм земље буду под било којом влашћу осим његовом. Овдје је показао своју далековидност, схватајући да ће, ако неки сатрап постане дрзак и бунтован, ослањајући се на сопствено богатство и војну силу оо себе, одмах наћи моћ да му се супротстави у оквиру свог округа.
Да би извршио овај план, Кир је одлучио да сазове вијеће водећих људи и објасни услове под којима ће сатрапи који су отишли. На овај начин, мислио је, они се неће осјећати увређеним, док би, ако би се човјек нашао да је постављен, а затим први пут сазнао за ограничења, могао би се увриједити сматрајући то знаком личног неповјерења.
Тако је Кир сазвао савјет и рекао овако: "Господо и пријатељи, знате да у градовима које смо освојили имамо гарнизоне и команданте, који су тада били стационирани тамо. Оставио сам им наређење само да чувају утврђења и да се не мијешају ни у шта друго. Сада не желим да их уклони са њихових команди, јер су своју дужност извршили племенито, али предлажем да се пошаљу други, сатрапи, који ће управљати становницима, примати данак, дати гарнизонима њихову плату и извршавати све потребне обавезе. Даље Мислим да је у реду да неки од вас који овде живите, а на које могу да положим задатак да управљају овим народима у моје име, поседују тамо куће и имања, где им се може доносити данак и гдје они могу наћи своје мјесто гдје ће преноћити."
Овим ријечима је додијелио куће и области многим својим пријатељима међу земљама које је покорио: и до данас њихови потомци поседују имања, иако сами живе на двору.
"Сада“, додао је он, "морамо да изаберемо сатрапе који иду у иностранство особе које неће заборавити да нам пошаљу ништа вриједно из своје области, како бисмо ми који смо код куће могли имати користи од свог богатства јер ако дође до било какве опасности, ми смо ти који је морамо одбранити.
Тиме је завршио за неко вријеме, али је касније, када је сазнао који су његови пријатељи спремни и вољни да иду под прописане услове, одабрао је оне за које је сматрао да су најбоље квалификовани за тај задатак и послао Магабаза у Арабију, Артабата у Кападокију, Артакама у Велику Фригију, Хрисанта у Лидију и Сузију, Адусије, кога су Каријанци тражили за себе, у Карију, и Фарнух у Еолију и Фригију код Хелеспонта.
Али у Киликију, Кипар и Пафлагонију Кир није послао сатрапе, јер су они показали спремност да крену на Вавилон; данак им је, међутим, наметнут као и осталима.
У складу са правилима која је тада поставио Кир, гарнизоне цитадела и капетане страже до данас поставља директно краљ, а њихова имена се налазе на краљевској листи.
Свим сатрапима које је Кипар послао било је наређено да ураде оно што су видели да чини: сваки је требало да подигне корпус коњице и бојевих кола од Персијанаца и савезника који су изашли са њим; а сви који су добили земљиште и званичне резиденције требало је да се појаве на вратима палате, да проучавају умјереност и самоконтролу и да се држе у приправности за службу свог сатрапа. Њихови синови требали су да се образују по школама, као код Кира, а сатрап је требало да води своје племиће у лов и да обучава своје следбенике вјештини ратовања.
"Ко од вас“, додао је Кир, "може показати највећи број бојевих кола сразмјерно својој моћи, и највећу и најбољу коњицу, ја ћу га почастити као свог најбољег савезника и највернијег саборца чувара Персијско царство Нека најбољи људи увијек имају предност на вашим дворовима као и на мојим, дајте им почасна мјеста као и ја, и нека се ваша трпеза простире као моја. је, не само за ваше домаћинство, већ и за ваше пријатеље, и за част онога ко може да постигне било које племенито дело.
Морате да постављате паркове и узгајате дивљач, и никада не дирајте храну док се не потрудите да је зарадите. "нити давати вашим коњима храну док не буду увјежбани. Ја сам само један човек, ограничен људском снагом и људским врлинама и не бих могао сам да сачувам све добро што је ваше: морам имати добре. другове да ми помогну у доброти, и само тако ја могу бити ваш бранилац, а ви исто тако, ако желите да ми помогнете, морате сами да будете добри и да имате добре људе уз себе
Запамтите да вам нисам говорио као за робове: оно што ја кажем да треба да урадите, трудим се да урадим сам. И као што ја заповједам да ме слиједите, тако бих желео да научите оне који су под вама на власти да вас слиједе."
Таква су била начела која је тада поставио Кир, и до данас су сви краљевски гарнизони постављени на исти начин, капије свих гувернера су на исти начин препуне, куће, велике и мале, управљају се истим начином, свуда се најугледнијим гостима дају почасна мјеста, свака провинција се посећује по истом систему, и свуда се конци безбројних послова скупљају у руке неколицине претпостављених.
Пошто је дао ова упутства, Кир је сваком од својих сатрапа додијелио трупе и послао их у њихове провинције, поручивши им да буду спремни за поход у новој години и да прегледају своје војнике, њихово оружје. коњицу и њихова бојна кола.
И овдје могу примијетити још један обичај, који је такође увео Кир, а који је и данас на снази: Сваке године врши инспекцију официр на челу војске, како би помогао сваком сатрапу. коме може бити потребна помоћ, или који ће дрске привести памети. И ако је било немара у давању харача, или заштите становника, или обрађивању земље, или било каквом пропусту дужности, службеник је ту да исправи ствар, или ако не може да уради па сам, да то пријави краљу, који одлучује шта да се ради са преступником. Саопштења која се тако често постављају, као што су "силази краљев син“, или "краљев брат“, или "краљево око“, односе се на ове инспекторе, али се понекад нико не појави, јер у сваком тренутку официр може бити подвргнут краљевој заповјести.
