Drevna Persija - uspon carstva od antike do njegovog procvata pod muslimanima

западни научници који и тако у правилу потиру везу данашњих иранских са древним народима, углавном негирају такве тврдње, при чему је примјетна тежња ниподасштавању и омаловажавању величине тих народа гдје се иде и у оспоравање постојања Међанског царства
Мислим да се ипак ради о ревизији устаљеног наратива за који једноставно нема довољно доказа, не бих рекао да је намјера малициозна или усмјерена против Курда.

И сам наводиш да су извори ограничени, а археолошка истраживања на локалитету Екбатане компликује чињеница да се на том простору налази Хамадан, град од преко пола милиона становника.

У сваком случају, није невјероватно да су Међани на неко вријеме постигли преимућство на Иранској висоравни, али нема много основа за „царство” између Кападокије и Бактрије.
 
Посредно везано за тему о Персији, канал The Historian's Craft је скоро избацио клип о Међанима и њиховом „царству” кога вјероватно није ни било:

Постоји огромни проблем овде што нисам сигуран уопште шта траже или желе да нађу.
Краљ Крез лидијски (Сардика) у свим изворима и Даријевој повељи засигурно Шардан или Сарддан Рамзеса 2 у најезди народа са мора.
Ради се о два изричито копнена народа. Дакле Херодот докле се ја сећам можда нисам све ухватио али мислим да јесам контекст.
Медијанцу ,Меди ,Међаани или Маги то је секундарни израз који увек користи уз Међане би били једно од персијских степских племена које је наметнуло власт осталим племенима.
Иако нека истраживања раније говоре да су од последњих индоевропских народа који су се населили. Ја не мислим да се ту ради уопште о некој цивилизацији већ о савезу племена.
Дакле он помиње Сукоб Креза и Међана који је митски трајао три ноћи и три дана и нико није однео победу. Посредовали су Вавилонци који су женидбама ово регулисали јер другачије није могло.
Сам назив Међана и њихова улога је била да су чували продор од иранских племена у Анадолију Хеладу отприлике ту блискоистону руту. Долази до преокрета за време Куруша остала племена зазумају власт.
Крез чак због женидба с Међанима у ствари због своје безбезбности улази у овај рат и губи од Куруша. Ово постоји у вавилонским хроникама о Курушу и његовом заузимања Сарда и то се тотално поклапа са Крезом.
Даље Међани или Маги су имали ведску религију Аурамазде Божанство доброте и стварања који је у сукобу са хаосом и мраком Мајнју (Ариман) и имена и концепт и апокалиптични смисао реклигије тотално ведски и везује се за Међане.
Међани су се стопили у Персијанце њихов језик је био у званичној употреби нека администрација и религија Аурамазда зостратизам постаје званична религија персијског царства. Маги остају главни свештеници и каста попут Левита и не би ме чудило да се устројство Јудеје на овај начин са Левитима устројило баш према узору на Персију.
После Дарја од монотеистичке религије полако се појављују Митра и нека друга обележја кланова.
Маги допиру и до Јеванђеља и првог века нове ере да не говоримо сад о римском митризму.
Дакле нисам уопште сигуран да знају шта траже где заправо персијска култура и обележја почињу од њих и званични језик и највероватније клин.
Ако су се стопили на начин како сам ја разумео дошло је до превласти у савезу племена врло сличних по обичајима и начину живота.
Да искарикирам скроз до превласти Рашке над Дукљом.
Треба мало сачекати и видети јер сад су мало модерни ти ставови и такви истраживачи "Није ништа како ви причате" А како је било?
Fierst of All I dont Know!!!
Немам ништа против да се деси тако нешто али би дошли до закључка да је Херодот затровао цело човечанство и Грке и Римљане и Јевреје и да су сви покрали своју античку историју копирајући његово измишљено дело.
Да археологија није у складу с изворима то видимо у средњем веку а не у 6. п.н е.
Јер да могу да одгонетну такве раздаљине тројански ратови , Хомер , најезда с мора не би и данас били непознаница.

Дакле волим да чујем то али волим да чујем и тумачење и историјску алтернативу.
Не као Барт Д Ерман ништа није било тако све је завера и све је исфалсификовано...све је лаж осим смрти Дино Мерлин и онда га питаш па добро како је било?
ЈА МИСЛИМ и онда тотално сирово мишљење просечног човека јер му уопште није акценат истраживања на томе како је било већ како није било! Како је било то га и не интересује тешко питање , мало пара , пуно истраживања мало популарности у медијима.
 
Poslednja izmena:
Данило 5:28: У чувеној сцени „рукописа на зиду“ током гозбе последњег вавилонског краља Валтасара, Данило тумачи натпис као „перес,“ што значи „подељено“ или „раздељено“ и наговештава да ће „твоје царство бити подељено и предато Медијцима и Персијанцима.“

Данило 6:8, 12, 15: У овим стиховима, појављује се медијски закон, који се спомиње као непроменљив (у фрази „по закону Медијцима и Персијанцима“). То је било у време када је Данило бачен у јаму са лавовима због закона који је наметнуо Дарије Медијац.

2. Књига о Јестири:

У време краља Ахашвероша (који се обично идентификује са Ксерксом I), Меди су заједно са Персијанцима били међу племићима и саветницима на краљевом двору. У Јестири 1:3, Меди и Персијанци се спомињу као део високог племства и војних команданата. Кроз ову књигу, они су често описани као део племства који доноси важне одлуке, што показује њихов висок положај у Персијском царству.

3. Књига пророка Исаије:

Исаија 13:17: У пророчанству против Вавилона, Исаија наводи да ће Бог „подићи Медијце против њих (Вавилона)“, најављујући пад Вавилона. Ово пророчанство указује на долазак Медијаца као освајача, што се касније обистинило савезом између Медијаца и Персијана под Киром Великим, који је освојио Вавилон.

Исаија 21:2: Исаија поново помиње Медијце као инструмент Божијег суда над Вавилоном: „Навали Елам, опколи га Медија.“

4. Књига пророка Јеремије:
Јеремија 51:11, 28: Пророк Јеремија предвиђа уништење Вавилона и спомиње Медијце као оне који ће заједно са Персијанцима напасти Вавилон и освојити га. Ово пророчанство се такође обистинило када су Медијци и Персијанци заједно освојили Вавилон под вођством Кира.
 
Ктесије из Книдоса, који је живео у 5. веку пре нове ере, оставио је значајан траг у историји због свог дела „Историја Персије“, које се фокусира на историју, географију и народе у области Персијског царства. У свом делу, Ктесије описује Медију као народ који насељава планинске области у данашњем западном Ирану. Ова територија је била позната по својим природним ресурсима, укључујући обилне шуме и минерале.
Према Ктесију, Меди су били познати по својој војној способностима, али и по својој култури. Он их описује као храбар и племенит народ, са сложеном друштвеном структуром. Меди су имали своје вођство и племенске организације, а њихова традиција је укључивала обичаје и ритуале који су их разликовали од других народа у региону.
У Ктесијевом делу, Меди су се често помињали у контексту своје борбе против Асирског царства и касније, током рата са Персијом. Он наводи да су Меди били важан фактор у успостављању Персијског царства и у паду Асирских држава.
Ктесије такође истиче односе Меда с другим народима, укључујући Вавилонце и Грке. У његовим записима, Меди су често описивани као стратеги и дипломате, способни да маневришу између различитих великих сила тог времена.
У једном делу, Ктесије наводи да су Меди били у савезу са Вавилонцима против Асирског царства, што је било кључно за пад Асирске империје.
Он описује Медије као племените ратнике који су имали своје редове у војсци и који су се истицали у борбама.

Као што рекох ако су ова двојица захебали читав свет и сви од њих преписивали.
 
Почетком IV вијека п.н.е. битисао је неки је.бивјетар имена Ксенофон. Бјеше једним од команданата хеленских најамника познатих под именом "десет хиљада" у служби перскијских владара. Но имао је дар за писање, хеленски Константин Михаиловић прије Константина Михаиловића.
Најпознатији урадак му је Киров животопис. Који јесте прије свега књижевно дјело. међутим у питању је изванредан историјски извор кроз који аутор описујући Киров живот износи многе вриједне информације, даје приказ Кирове личности, какве је имао свјетоназоре, морална схватања, даје приказ уређења царства, специфичности бројних нација и колективиотета, каква су била схватања, вјеровања, начин размишљања и још много тога.

Вриједност јесте између осталог јер кроз рукопис Kсенофон приказује војне и политичке методе које је Kир Велики користио за освајање Нововавилонског царства 539. године прије нове ере.

По мени посебно је значајна осма књига која је трактат о владању кроз коју Ксенофон даје осврт на Кирову заоставштину. Управо та осма књига даје одличан увид у схватања, уређење и карактер Персијског царства. Ксенофон је у писању тендемнциозан, наклоњен Киру, истиче његове бројне врлине, разборитост, робовање моралним скрупулама, мудрост, наравно како су након његовог упокојења ствари пошле по злу, настао је раздор, свађе, нација је одбацила све оно ваљано што је Кир заговарао, моралне врлине, лијепо понашање, и како је све отишло дођавола.

У шестом поглављу осме књиге (овдје стр. 270-275) Ксенофон даје приказ како је Кир уредио своју државу.
cyropaedia 270-3.jpg

Када је још једном био у Вавилону, помислио је да би било добро да именује сатрапе и постави их над покореним народима. Ипак, није желео да команданти у цитаделама и капетани задужени за гарнизоне широм земље буду под било којом влашћу осим његовом. Овдје је показао своју далековидност, схватајући да ће, ако неки сатрап постане дрзак и бунтован, ослањајући се на сопствено богатство и војну силу оо себе, одмах наћи моћ да му се супротстави у оквиру свог округа.

Да би извршио овај план, Кир је одлучио да сазове вијеће водећих људи и објасни услове под којима ће сатрапи који су отишли. На овај начин, мислио је, они се неће осјећати увређеним, док би, ако би се човјек нашао да је постављен, а затим први пут сазнао за ограничења, могао би се увриједити сматрајући то знаком личног неповјерења.

Тако је Кир сазвао савјет и рекао овако: "Господо и пријатељи, знате да у градовима које смо освојили имамо гарнизоне и команданте, који су тада били стационирани тамо. Оставио сам им наређење само да чувају утврђења и да се не мијешају ни у шта друго. Сада не желим да их уклони са њихових команди, јер су своју дужност извршили племенито, али предлажем да се пошаљу други, сатрапи, који ће управљати становницима, примати данак, дати гарнизонима њихову плату и извршавати све потребне обавезе. Даље Мислим да је у реду да неки од вас који овде живите, а на које могу да положим задатак да управљају овим народима у моје име, поседују тамо куће и имања, где им се може доносити данак и гдје они могу наћи своје мјесто гдје ће преноћити."

Овим ријечима је додијелио куће и области многим својим пријатељима међу земљама које је покорио: и до данас њихови потомци поседују имања, иако сами живе на двору.
"Сада“, додао је он, "морамо да изаберемо сатрапе који иду у иностранство особе које неће заборавити да нам пошаљу ништа вриједно из своје области, како бисмо ми који смо код куће могли имати користи од свог богатства јер ако дође до било какве опасности, ми смо ти који је морамо одбранити.
Тиме је завршио за неко вријеме, али је касније, када је сазнао који су његови пријатељи спремни и вољни да иду под прописане услове, одабрао је оне за које је сматрао да су најбоље квалификовани за тај задатак и послао Магабаза у Арабију, Артабата у Кападокију, Артакама у Велику Фригију, Хрисанта у Лидију и Сузију, Адусије, кога су Каријанци тражили за себе, у Карију, и Фарнух у Еолију и Фригију код Хелеспонта.

Али у Киликију, Кипар и Пафлагонију Кир није послао сатрапе, јер су они показали спремност да крену на Вавилон; данак им је, међутим, наметнут као и осталима.
У складу са правилима која је тада поставио Кир, гарнизоне цитадела и капетане страже до данас поставља директно краљ, а њихова имена се налазе на краљевској листи.
Свим сатрапима које је Кипар послао било је наређено да ураде оно што су видели да чини: сваки је требало да подигне корпус коњице и бојевих кола од Персијанаца и савезника који су изашли са њим; а сви који су добили земљиште и званичне резиденције требало је да се појаве на вратима палате, да проучавају умјереност и самоконтролу и да се држе у приправности за службу свог сатрапа. Њихови синови требали су да се образују по школама, као код Кира, а сатрап је требало да води своје племиће у лов и да обучава своје следбенике вјештини ратовања.
"Ко од вас“, додао је Кир, "може показати највећи број бојевих кола сразмјерно својој моћи, и највећу и најбољу коњицу, ја ћу га почастити као свог најбољег савезника и највернијег саборца чувара Персијско царство Нека најбољи људи увијек имају предност на вашим дворовима као и на мојим, дајте им почасна мјеста као и ја, и нека се ваша трпеза простире као моја. је, не само за ваше домаћинство, већ и за ваше пријатеље, и за част онога ко може да постигне било које племенито дело.
Морате да постављате паркове и узгајате дивљач, и никада не дирајте храну док се не потрудите да је зарадите. "нити давати вашим коњима храну док не буду увјежбани. Ја сам само један човек, ограничен људском снагом и људским врлинама и не бих могао сам да сачувам све добро што је ваше: морам имати добре. другове да ми помогну у доброти, и само тако ја могу бити ваш бранилац, а ви исто тако, ако желите да ми помогнете, морате сами да будете добри и да имате добре људе уз себе
Запамтите да вам нисам говорио као за робове: оно што ја кажем да треба да урадите, трудим се да урадим сам. И као што ја заповједам да ме слиједите, тако бих желео да научите оне који су под вама на власти да вас слиједе."

Таква су била начела која је тада поставио Кир, и до данас су сви краљевски гарнизони постављени на исти начин, капије свих гувернера су на исти начин препуне, куће, велике и мале, управљају се истим начином, свуда се најугледнијим гостима дају почасна мјеста, свака провинција се посећује по истом систему, и свуда се конци безбројних послова скупљају у руке неколицине претпостављених.
Пошто је дао ова упутства, Кир је сваком од својих сатрапа додијелио трупе и послао их у њихове провинције, поручивши им да буду спремни за поход у новој години и да прегледају своје војнике, њихово оружје. коњицу и њихова бојна кола.
И овдје могу примијетити још један обичај, који је такође увео Кир, а који је и данас на снази: Сваке године врши инспекцију официр на челу војске, како би помогао сваком сатрапу. коме може бити потребна помоћ, или који ће дрске привести памети. И ако је било немара у давању харача, или заштите становника, или обрађивању земље, или било каквом пропусту дужности, службеник је ту да исправи ствар, или ако не може да уради па сам, да то пријави краљу, који одлучује шта да се ради са преступником. Саопштења која се тако често постављају, као што су "силази краљев син“, или "краљев брат“, или "краљево око“, односе се на ове инспекторе, али се понекад нико не појави, јер у сваком тренутку официр може бити подвргнут краљевој заповјести.
 
Poslednja izmena:
Ксенофон (око 430–354. п.н.е.) је био древногрчки историчар, филозоф и војсковођа, који је остао упамћен по својим историјским делима, нарочито по догађајима које је лично преживео и описао. Био је ученик Сократа, али се касније прославио као вођа и писац
1. Анабасис (Анабаза) – Ово је вероватно најпознатије Ксенофоново дело. "Анабасис" описује чувени марш десет хиљада грчких плаћеника који су служили персијском принцу Кирy Млађем у његовој побуни против брата Артаксеркса II. Након што је Кир поражен и убијен, грчка војска се нашла у непријатељској територији, а Ксенофон је предводио повлачење назад у Грчку. Његов приказ марширања, изазова и борби пружа драгоцене увиде у античко ратовање и географију.
2. Хеленска историја (Хеленика) – Ово дело наставља тамо где је Херодотова "Историја" стала, покривајући период Пелопонеског рата и дешавања у Грчкој до 362. године п.н.е. "Хеленика" је значајна јер представља један од најдетаљнијих извора о овом важном периоду грчке историје.
3. Киропедија (Васпитање Кира) – Ксенофон овде описује живот и владавину Кира Великог, оснивача Ахеменидске Персије, али у форми полумитске и идеализоване биографије. Ово дело је истовремено и филозофски трактат о идеалном владару и објашњава како праведна власт може успоставити моћну и стабилну државу.
4. Апологија – Ово је Ксенофонов приказ суђења Сократу, мада није толико познат као Платонова верзија. У овом делу, Ксенофон брани свог учитеља од оптужби, пружајући увиде у живот и ставове Сократа.
5. Сократова дела (Меморанда) – У овом делу Ксенофон бележи учења и разговоре свог учитеља Сократа. "Меморанда" или "Успомене на Сократа" пружају поглед на Сократову филозофију и етичке ставове, са нагласком на морал и врлину.
6. О економији (О економији) – Ово је расправа у облику дијалога о управљању домаћинством и економији, што је било важно питање у античкој Грчкој. Текст пружа увид у тадашње друштвене вредности, брачне односе и улоге у породици.

„Киропедија“ (Васпитање Кира) говори о Медијанима и њиховој улози у историји Персије. У овом делу, које је написано као полумитска биографија, Ксенофон описује како је Кир Велики успоставио Ахеменидску империју и односе са Медијанима. Овде Ксенофон даје детаље о њиховој култури, обичајима и војној снази.

Медијани су у „Киропедији“ приказани као народ са којим су Персијанци имали снажне односе, посебно кроз породичне везе. Киров деда по мајци, краљ Астијаг, био је медијански владар, што је одиграло значајну улогу у Кировом животу и политичким амбицијама. Медијани су били важни савезници Персијанаца, а њихова војска и ратне вештине допринеле су Кировом успеху у уједињењу и ширењу империје.

Поред „Киропедије“, Ксенофон их помиње и у другим делима, као што су „Анабасис“ и „Хеленика“, али углавном у контексту догађаја који су се одигравали у Персијском царству или као део персијских савезничких снага. У овим делима они су представљени као утицајан и ратнички народ, али са све мањим значајем у периоду након успона Ахеменидске династије.

Дакле, Ксенофон даје драгоцене информације о Медијанима, али углавном кроз призму њихових односа са Персијанцима и улоге у Кировом успону.
 
Постоји огромни проблем овде што нисам сигуран уопште шта траже или желе да нађу.
Краљ Крез лидијски (Сардика) у свим изворима и Даријевој повељи засигурно Шардан или Сарддан Рамзеса 2 у најезди народа са мора.
Ради се о два изричито копнена народа. Дакле Херодот докле се ја сећам можда нисам све ухватио али мислим да јесам контекст.
Медијанцу ,Меди ,Међаани или Маги то је секундарни израз који увек користи уз Међане би били једно од персијских степских племена које је наметнуло власт осталим племенима.
Иако нека истраживања раније говоре да су од последњих индоевропских народа који су се населили. Ја не мислим да се ту ради уопште о некој цивилизацији већ о савезу племена.
Дакле он помиње Сукоб Креза и Међана који је митски трајао три ноћи и три дана и нико није однео победу. Посредовали су Вавилонци који су женидбама ово регулисали јер другачије није могло.
Сам назив Међана и њихова улога је била да су чували продор од иранских племена у Анадолију Хеладу отприлике ту блискоистону руту. Долази до преокрета за време Куруша остала племена зазумају власт.
Крез чак због женидба с Међанима у ствари због своје безбезбности улази у овај рат и губи од Куруша. Ово постоји у вавилонским хроникама о Курушу и његовом заузимања Сарда и то се тотално поклапа са Крезом.
Даље Међани или Маги су имали ведску религију Аурамазде Божанство доброте и стварања који је у сукобу са хаосом и мраком Мајнју (Ариман) и имена и концепт и апокалиптични смисао реклигије тотално ведски и везује се за Међане.
Међани су се стопили у Персијанце њихов језик је био у званичној употреби нека администрација и религија Аурамазда зостратизам постаје званична религија персијског царства. Маги остају главни свештеници и каста попут Левита и не би ме чудило да се устројство Јудеје на овај начин са Левитима устројило баш према узору на Персију.
После Дарја од монотеистичке религије полако се појављују Митра и нека друга обележја кланова.
Маги допиру и до Јеванђеља и првог века нове ере да не говоримо сад о римском митризму.
Дакле нисам уопште сигуран да знају шта траже где заправо персијска култура и обележја почињу од њих и званични језик и највероватније клин.
Ако су се стопили на начин како сам ја разумео дошло је до превласти у савезу племена врло сличних по обичајима и начину живота.
Да искарикирам скроз до превласти Рашке над Дукљом.
Треба мало сачекати и видети јер сад су мало модерни ти ставови и такви истраживачи "Није ништа како ви причате" А како је било?
Fierst of All I dont Know!!!
Немам ништа против да се деси тако нешто али би дошли до закључка да је Херодот затровао цело човечанство и Грке и Римљане и Јевреје и да су сви покрали своју античку историју копирајући његово измишљено дело.
Да археологија није у складу с изворима то видимо у средњем веку а не у 6. п.н е.
Јер да могу да одгонетну такве раздаљине тројански ратови , Хомер , најезда с мора не би и данас били непознаница.

Дакле волим да чујем то али волим да чујем и тумачење и историјску алтернативу.
Не као Барт Д Ерман ништа није било тако све је завера и све је исфалсификовано...све је лаж осим смрти Дино Мерлин и онда га питаш па добро како је било?
ЈА МИСЛИМ и онда тотално сирово мишљење просечног човека јер му уопште није акценат истраживања на томе како је било већ како није било! Како је било то га и не интересује тешко питање , мало пара , пуно истраживања мало популарности у медијима.

Ja nisam još skroz celi klip pogledao, pogledaću kasnije, ali to se kaže zbog toga što ne postoje nikakve potvrde, nikakvog vida, tradicije koju donose ti kasniji autori. Štaviše, neki izvori koje imamo su u koliziji sa njima. Primera radi, u srp. izdanju Starog istoka Ameli Kurt kaže na 678. stranici u poglavlju posvećenom ranim Persijancima i Međanima sledeće:

Medjani1.jpg


Imamo raznih pomena Međana u asirskim izvorima, ali ništa ne ukazuje da je postojala nekakva međanska država u VII st. pre naše ere, ili ranije.

Dalje, ista i sl. str:

Kurt2.jpg

Kurt3.jpg


Danas istoričari sve češće to nazivaju samo običnom Herodotovom kasnije zapisanom tradicijom, bez potvrde u stvarnosti. Pričom koju su konstruisali njegovi izvori i možda i on malčice obogatio svojom maštom.

Kurtova ne vidi uopšte za potrebnim da ozbiljnije zađe u raspravu hronologije o carstvu Međana i kaže da ne postoje nikakvi dokazi o tvrdnjama Herodota i Ktesije da je Persija bila vazalna država Medije.
 
Poslednja izmena:
Ja nisam još skroz celi klip pogledao, pogledaću kasnije, ali to se kaže zbog toga što ne postoje nikakve potvrde, nikakvog vida, tradicije koju donose ti kasniji autori. Štaviše, neki izvori koje imamo su u koliziji sa njima. Primera radi, u srp. izdanju Starog istoka Ameli Kurt kaže na 678. stranici u poglavlju posvećenom ranim Persijancima i Međanima sledeće:

Pogledajte prilog 1640464

Imamo raznih pomena Međana u asirskim izvorima, ali ništa ne ukazuje da je postojala nekakva međanska država u VII st. pre naše ere, ili ranije.

Dalje, ista i sl. str:

Pogledajte prilog 1640467
Pogledajte prilog 1640468

Danas istoričari sve češće to nazivaju samo običnom Herodotovom kasnije zapisanom tradicijom, bez potvrde u stvarnosti. Pričom koju su konstruisali njegovi izvori i možda i on malčice obogatio svojom maštom.
Ја сад не могу прецизно да кажем јер имам Херодота у аудио издању моје сећање на Међане од њега је као племе које је завладало Пеесијанцима које се узграничило са Лидијом где помиње да је Крез с њима ратовао 3 дана и 3 ноћи парафеазирам и нико не надвлада и склопе примирје женидбама којем посредују Вавилонци.
Када је Кир срушио Међане и завладао Крез корумпира Делфе златом само да му кажу да ће победити и сам креће на Кира због Међана.Наравно да не политички може да се види да му Међани чивају леђа из Азије и да је та граница срушена.
Ја се не сећам али пустићу ноћас то је на почетку не сећам се тог описа неке империје иако ме не би чудило од Херодота да преувеличава. Међутим да би владао свим Персијанцима морао би бити моћан савез.
 
Danas istoričari sve češće to nazivaju samo običnom Herodotovom kasnije zapisanom tradicijom, bez potvrde u stvarnosti. Pričom koju su konstruisali njegovi izvori i možda i on malčice obogatio svojom maštom.

Kurtova ne vidi uopšte za potrebnim da ozbiljnije zađe u raspravu hronologije o carstvu Međana i kaže da ne postoje nikakvi dokazi o tvrdnjama Herodota i Ktesije da je Persija bila vazalna država Medije.

U suštini, možemo da pričamo o plemenskoj konfederaciji, koja je na određene momente mogla da ima pojedinog jakog vrhovnog poglavara koji bi izvršio pohare i upade i bio u stanju dosta impozantnu vojsku u nekom momentu da prizove od svojih saveznika koji mu po plemenskom savezu duguju odanost. Međutim, to je sve o čemi možemo da govorimo....
Potpuno je nemoguće da se govori o veličanstvenom carstvu od Avgansitana do domalo Grčke, koje nije iza sebe ostavilo gotovo ni traga ikakvog arheološkog ostatka. I hajde to, nego nema niti jednog jedinog natpisa, nigde.
Постоји једна грешка коју чине историци код реконструкције историје када напишу или кажу "та држава (или народ) се први пута појављује...".
Исправно је обавезно додати "у сачуваним списима", јер ако немамо потврде у спису о постојању неког народа или политичке творевине, не значи да није постојао/ла него да древни аутори нису имали сазнања о том народу или политичкој творевини, односно да немамо сачуваних списа, а сачувано је свакако мање од 2% древних списа, о постојању народа или државе.

Друга ствар је са археолошким открићима, гдје имамо тврдње "ахеолошка открића нису доказала, или тек дјелимично су показала....", овдје се обавезно мора нагласити "до сада". Свако археолошко истраживање прате бројни проблеми, од обезбјеђења финансијске подршке, подршке државе, дозволе вршења ископавања до бројних проблема током самог рада на терену. Уз то да би се све то спровело, та истраживања су често у служби политичких процеса, некад наручена да би дала или потирала потврду неких сазнања.
У некој будућности технолошким развојем, напретком геофизичких испитивања, гдје ће се сондирањем терена добити смјернице гдје вршити ископавања, створиће се предуслови бољим археолошким истраживањима, но увијек ће зависити од политичке воље како ће и у ком смјеру ићи та истраживања.

Када је у питању предахеменидски период, археолошка истраживања су била углавном ограничена на локалитете око међанске пријестолнице Екбатана (данас Хамадан у сјеверозападном Ирану), дала су одређене резултате, но ту тек предстоји посао да се формира боља слика.

Счиједећа ствар која је важна јесте, колико год је погрешно сачуване списе гледати као "свето писмо", неку "коначну истину", једнако је погрешно занемарити их, потискивати, колико год били тенденциозни, обиловали сумњивим тврдњама или у супротности један са другим, самим тим и непоузданим.

А о Међанима је остало ипак подоста свједочења. И из Херодотовог и из Ктесијевог и понајвише из Ксенофоновог списа, а и других, извјесно је да је у питању била у једном времено значајна војна сила на ширем простору, а и за времена Ахеменидског царства Међани су уз Персијанце и Хирканце чинили респектабилну војну снагу Ахеменифског царства. Уз то према Ксенофону, Персијанци су од њих преузели и одјећу и још што шта, итекако су имали снажан утицај (као што је то уосталом случај са било којим царством или цивилизацијом, на сваки су снажан утицај оставили они који су успоставиоли неку политичку твиревину прије њих, довољно је сагледати историју Рима) у обликовањуз Ахеменидског царства, царства какво никад у историји прије није постојало.

Слажем се да је потребан опрез код тврдњи о постојању Медије као моћног царства, но сасвим извјесно смо имали постојање, да ли као неког царства или као конфедерације племена, политичке творевине која бјеше и респектабилном војнном силом и која је имала снажног утицаја на историјске процесе у тим временима.
 
Постоји једна грешка коју чине историци код реконструкције историје када напишу или кажу "та држава (или народ) се први пута појављује...".
Исправно је обавезно додати "у сачуваним списима", јер ако немамо потврде у спису о постојању неког народа или политичке творевине, не значи да није постојао/ла него да древни аутори нису имали сазнања о том народу или политичкој творевини, односно да немамо сачуваних списа, а сачувано је свакако мање од 2% древних списа, о постојању народа или државе.

Друга ствар је са археолошким открићима, гдје имамо тврдње "ахеолошка открића нису доказала, или тек дјелимично су показала....", овдје се обавезно мора нагласити "до сада". Свако археолошко истраживање прате бројни проблеми, од обезбјеђења финансијске подршке, подршке државе, дозволе вршења ископавања до бројних проблема током самог рада на терену. Уз то да би се све то спровело, та истраживања су често у служби политичких процеса, некад наручена да би дала или потирала потврду неких сазнања.
У некој будућности технолошким развојем, напретком геофизичких испитивања, гдје ће се сондирањем терена добити смјернице гдје вршити ископавања, створиће се предуслови бољим археолошким истраживањима, но увијек ће зависити од политичке воље како ће и у ком смјеру ићи та истраживања.

Када је у питању предахеменидски период, археолошка истраживања су била углавном ограничена на локалитете око међанске пријестолнице Екбатана (данас Хамадан у сјеверозападном Ирану), дала су одређене резултате, но ту тек предстоји посао да се формира боља слика.

Счиједећа ствар која је важна јесте, колико год је погрешно сачуване списе гледати као "свето писмо", неку "коначну истину", једнако је погрешно занемарити их, потискивати, колико год били тенденциозни, обиловали сумњивим тврдњама или у супротности један са другим, самим тим и непоузданим.

А о Међанима је остало ипак подоста свједочења. И из Херодотовог и из Ктесијевог и понајвише из Ксенофоновог списа, а и других, извјесно је да је у питању била у једном времено значајна војна сила на ширем простору, а и за времена Ахеменидског царства Међани су уз Персијанце и Хирканце чинили респектабилну војну снагу Ахеменифског царства. Уз то према Ксенофону, Персијанци су од њих преузели и одјећу и још што шта, итекако су имали снажан утицај (као што је то уосталом случај са било којим царством или цивилизацијом, на сваки су снажан утицај оставили они који су успоставиоли неку политичку твиревину прије њих, довољно је сагледати историју Рима) у обликовањуз Ахеменидског царства, царства какво никад у историји прије није постојало.

Слажем се да је потребан опрез код тврдњи о постојању Медије као моћног царства, но сасвим извјесно смо имали постојање, да ли као неког царства или као конфедерације племена, политичке творевине која бјеше и респектабилном војнном силом и која је имала снажног утицаја на историјске процесе у тим временима.

Gde si našao to za preuzimanje odeće?
 
Gde si našao to za preuzimanje odeće?
Књига осма, поглавље три (овдје стр 249-251)
cyropaedia 249-51.jpg

Сада ћу описати први јавни напредак који је Кир учинио. Јер сама свечаност церемоније била је једна од вјештина којима је стекао поштовање према својој влади. Дан прије тога сазвао је државне службенике, Перзијанце и остале, и дао им све сјајну медијску одјећу. Ово је био први пут да су Персијанци носили медијску одјећу, а када су обукли одјећу, рекао је да се жели да одвести у својим колима до светих предјела да принесе жртву с њима. "Будите присутни дакле, на вратима" додао је, "прије него што сунце изађе, обучени у ову одјећу, и заузет ћете своја мјеста гдје вам Персијанац Фераулас понуди у моје име. Чим ја поведем колону слиједит ћете у складу са редослиједом. И ако неко од вас смисли неку промјену да појача љепоту и достојанство наше поворке, упознаћете ме с њом, молим вас, на нашој. вратите се, на нама је да видимо да јсве урадимо на начин како би се осећаки најљепше и најбоље."
Тиме је Kир дао најсјајнију одјећу својим главним угледницима, а затим је извео друге, јер је имао залихе медијске одјеће, љубичасте и гримизне, гримизне и блиставо црвене, и дао је дио сваком од својих војсковођа и рече им: "Украсите своје пријатеље, као што сам ја вас украсио." Тада га један од њих упита: "А ти, Kире, када ћеш се украсити?" Али он је одговорио: "Зар није довољан украс од мене што сам те окитио? Ако могу само да учиним добро својим пријатељима, изгледаћу довољно славно, без обзира на одору да носим."
Тако су се његови племићи опростили и послали по своје пријатеље и обукли их у сјајну ођећу.
 

Back
Top