Зна се и да је ђенерал Михаиловић два пута био у прилици да ликвидира Јосипа Броза (приликом њихових сусрета, Тито је њему долазио "на ноге") али је на инсистирање својих сарадника да се то уради одговорио да тако нешто не долази у обзир јер он мора да одржи своју официрску реч...наравно, тако нешто није постојало код комунистичких терориста, што је такође један од разлога зашто су на крају изашли као победници...
А то какав је "велики војсковођа" био Јосип Броз можда најбоље описују његови сарадници, при првом сусрету са Дражом...о Дражином образовању и ратовању мислим да не треба трошити речи...човек је најодликованији српски официр у историји, али јасно је да су друговима дражи фелдвебели
J.B. Tito je imao cin kaplara, iz Prvog svetskog rata, tako da je u pravoj vojsci mogao biti komandir jednoj desetini. U stvari i ovaj cin je pod sumnjom, jer on 1941. godine nije znao da cita vojnu kartu, sto je nezamislivo za podoficira. Jedan od Titovih najblizih saradnika, Sreten Zujovic Crni, ostavio je ovakvo svedocenje o boravku komunisticke delegacije na Ravnoj Gori:
Dok smo razgovarali o saradnji, Draza je na sto stavio, ako se ne varam, kartu Zapadne Srbije i rukom skolovanog obavestajnog oficira spretno vukao olovku po karti, pokazujuci Titu, valjda, neke nemacke polozaje, garnizone, sta li, uz komentar koji ide. Tito je - djavo ga odneo, ne zelim da ga ogovaram - slabo citao karte, sto je Draza obracajuci mu se, kod nekog njemu vaznog detalja, primetio i sklopio kartu.
Према:
P. Milicevic, Secanja, 50.
па даље...
Kod Tita, medjutim, nije po sredi bila samo nestrucnost, vec i kukavicluk i uopste jedan niz negativnih osobina. Zena Sretena Zujovica, Lepa, koja je rat provela pored muza, uz Vrhovni stab, doguravsi do partizanskog kapetana prve klase, svedocila je:
Kad se kod Uzica vrhovni komandant izgubio i onoliko ljudi poslao na Kadinjacu da izgine, ti (Sreten, njen muz - prim.aut) si rekao: ''Ovoga treba smeniti''. I mnogi su ocekivali tvoju akciju. Ti je odlazes - velis nije vreme, skodice pokretu. Cuo on to, pa je lukavo nudio ostavku na mesto vrhovnog, ali da zadrzi mesto generalnog sekretara. Gle, majku mu...pa ce posle sa tog mesta opet komandovati. To je samo tvoja greska. Hiljade ljudi propalo je na Sutjesci, Neretvi, Zelengori, Drvaru, zbog njegovog kukavicluka i nesposobnosti. Rusi i gradi mostove da ''zavara Nemce''! Pa to niko pametan ne bi uradio! Tu bruku, sramotu, ponajvise zlocin - njegovi poltroni opisase kao genijalnu operaciju velikog stratega i nenadmasnog vojskovodje. Kakav Napoleon, Suvorov, Kutuzov, Misic, i ne znam ko sve, nisu mu ni do kolena...Citave divizije drzao je oko sebe da mu cuvaju straznjicu i Zdencicu (ljubavnicu - prim.aut), bas ga briga za tudje sinove i kceri sto nepotrebno ginu...
P. Milicevic, Secanja, 55-56.
У присуству мужа, Лепа Жујовић је изјавила:
Врховни се ‘‘укакио'‘, тресе се од страха, опустио руке и буљи у ку... (нећу да је вређам, мртва је, и она је његова жртва), она вришти, хистерише, а он чека Немце да им се преда. Уча (Кардељ - прим. аут) чучи у ћошку, не ‘‘теорише'‘. Овом (Жујовићу - прим. аут) је требало пола минута да ‘‘очисти'‘ пећину. Пукоше шамари, престаде вриска, њу за тур па кроз рупу, шепави Уча више не чека, али ‘‘херој'‘ неће из пећине, не иде му се на брисани простор. Овај (Жујовић - прим. аут) га је потерао, цев на њега прислонио: ‘‘Немцима те живог не остављам!'‘ - гурнуо кроз рупу и узгред ногом у ‘‘грешно место'
92 П. Милићевић, Сећања, 56
