Драгољуб Дража Михаиловић

me_ztjcd8wgmv1.jpg
 
cemu ta poternica? nemci su ga ucenili u vreme kada su mislili da ce saveznici da se iskrcaju na balkan, preventive radi, i da daju podrsku nedicu kao svom coveku
nemacka vojno obavestajna sluzba je najnormalnije komunicirala sa mihailovicem, njegovi komandanti su potpisivali sporazume sa nemcima ( i slikali se). svi su znali gde je mihailovic..sta mislis da je nemcima bio problem da naprave desantnu operaciju , da je parazit nesto znacio?

kada kazem da si izmedju ostalog i drzak i bezobrazan mislim na ignorisanje argumenata koji su izneti od strane mene i Nenade....U Srbiji je od strane istoricara dokazano da su pisma Pavelicu i Stepincu FALSIFIKATI....a ti si na srpskom forumu pa se u skladu sa tim i ponasaj...kao sto ces postovati zakone ove drzave tako ces morati i zvanicnu istoriju, kada vec imas potrebu da ovde obitavas...
Kliknite za proširenje...

1.nisam video argumente nego cetnicki agitprop (leplenje postera i izbegavanje jasnog odgovora, sto upravo sada radis)
2.istoricari nisu nista dokazali ( specijalno ne cetnicki...)
3.ovo je internet, a ne srbija pod cetnickom diktaturom...zvanicna istorija srbije ? koja to istorija ? koste nikolica?
:))

O tome kako se danas u Srbiji gleda na antifašističke tekovine, govori više činjenica.
Prije par godina Zakonom su izjednačena prava partizana i četnika. Na zidu Vlade Srbije
neko je nakratko bio okačio i sliku Milana Nedića. Država Srbija nije prisustvovala
obilježavanju 60. godišnjice pobjede nad fašizmom u Moskvi 2005. godine, niti
prethodno iste godine na obilježavanju 60. godišnjice od oslobađana Aušvica. Ove je
godine propustila da u Pragu potpiše međunarodnu deklaraciji iz Terezina, kojom se 46
zemalja obavezalo da će nastaviti vraćanje oduzete imovine Jevrejima u II svjetskom
ratu. Ako se tome doda da je u ovom trenutku jedan od prioritetnih zadataka Vlade Srbije
potraga za grobom četničkog generala Draže Mihailovića, osuđenog za sardnju sa
okupatorom i strijeljanim prije 63 godine, slika je potpuna.
Da li je možda antifašizam ustuknuo pred agresivnijim nastupom onih koje povijest
smatra gubitnicima?
Deo javnosti nastupa sa tezom da je antifašizam kompromitiran zbog monopolizacije od
strane jedne ideologije, ali i pasivizacije samih nosioca te ideje. U situaciji intenzivnog
stvaranja javnog mnijenja i preispitivanja istorijske uloge njenih aktera, pokušava se
staviti jednakost.
Mladen Lazić, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, iščitava još jednu dimenziju ovakve
društvene slike u Srbiji:
"Sada, u odnosu te dve struje, antifašizma i fašizma, struja koja implicitno zastupa
stavove fašizma, time što rehabilituje njegove saradnike, je već je dosta godina u
ofanzivi, dok ova druga struja, za koju ne verujem da je manjinska, za koju verujem da je
čak i većinska, je u defanzivi i ne pokušava da dobije prostor u javnosti, ili pokušava
sasvim marginalno. Može se steći utisak kao da je rehabilitacija kolaboracije ono što je
trenutno prisutno u javnosti."
Zašto se neretko stiče utisak da se antifašizam u Srbiji prećutkuje?
Istoričarka Branka Prpa, direktorka Istorijskog arhiva Beograda, kaže da je to deo
političke arogancije, gde dominira mišljenje da sve počinje od trenutka kada određena
elita dođe na vlast:
"Moramo takođe da budemo suočeni sa određenom političkom ideologijom, koja je bila
ideologija rata, gde ste morali da suspendujete antifašističke tradicije da bi ste mogli
ubijati ljude samo zbog njihove vere ili nacije. Ako rehabilitujete antifašizam, onda
morate progovoriti o zločinima u prethodnom ratu. Morate da kažete koliko je ljudi i
zašto su ubijeni, samo zato što su pripadnici jedne nacije ili jedne vere. Te stvari moraju
da se kažu i ne mogu više da se graju pod tepih. Zbog toga je sve to u jednom
jedinstvenom korpusu ćutanja, u koje spada i antifašistička tradicija."
Kako je antifašizam deo istorije koja se ne može izbrisati, već samo različito objašnjavati,
tako su školski udžbenici postali zgodno mesto gde svako na svoj način tumači i iščitava
nedavnu prošlost. Političke elite vrlo često ističu antifašizam kao civilizacijsku tekovinu i
evropsku vrednost, ali ipak istoričarka Branka Prpa primećuje da upravo tihoj negaciji
antifašističkih vrednosti doprinosi i pasivan odnos vladajuće elite:
"Postoji i to kao problem, problem diskontinuiteta i ne shvatanja iz čega država vodi svoj
kontinuitet i svoje poreklo - a to su pre svega evropska tradicija i evropska civilizacija u
koje spada i antifašizam. Drugi problem jeste politička praksa, koja funkcioniše na način
- Dobro jutro čaršijo na sve četiri strane. Dakle, politički se bira opcija u kojoj treba da se
dopadneš svima. Političar mora da ima stav prema tako ozbiljnim pitanjima, kao što su u
evropskoj političkoj tradiciji pitanja antifašizma i fašizma."
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena od moderatora:
sabljar:
Mihailovic nije zavrsio nikakvu vojnu akademiju
imas li sta da dodas na to, ili ces opet lepiti postere?
Kliknite za proširenje...

А ти то знаш поуздано јел ? Човек је био и у Француској на додатном школовању. Што се распиташ на В.А. да ли је завршио ? Или погледаш нешто, распиташ се, истражиш ? Него само лупеташ без покрића. Био је пуковник у војсци краљевине ? А како може бити официр ако није завршио академију ? Да познајеш мало војску знао би, али ето, много је таквих као што си ти, незналица и глупих комуниста !

Једно питање ? Шта си ти по струци, само ме занима и да ли се бавиш историјом ?
 
Poslednja izmena od moderatora:
Пошто је завршио четири разреда основне школе, Михаиловић је у јесен 1904. године уписан у први разред Треће мушке гимназије. У овој гимназији завршио је прва три разреда, а следећа три у Другој београдској гимназији. Првог септембра 1910. године Дража је ступио у 43. класу Ниже школе Војне академије у Београду.[5] После шест месеци, 1. марта 1911. године био је унапређен у чин питомца-каплара, а после две године, 1. септембра 1912, у чин питомца-поднаредника.

(Бојан Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, ALX, Београд, 1996.)

Као најбољег официра у пуку, командант га је предложио за прелазак у краљеву гарду у Београд. У јесен 1919. године поручник Михаиловић је постао водник 3. чете 1. батаљона пешадијског пука краљеве гарде

У СРБИЈИ НЕ МОЖЕШ БИТИ ОФИЦИР АКО НЕМАШ ВОЈНУ ШКОЛУ СА ФАКУЛТЕТОМ ИЛИ ВОЈНУ АКАДЕМИЈУ. КАДЕТИ КАДА ЗАВРШЕ АКАДЕМИЈУ ДОБИЈАЈУ ЧИН ПОПТПОРУЧНИКА ! А ДА БИ СТИГЛИ ДО ПУКОВНИКА МОРАЛИ СУ ДА МАГИСТРИРАЈУ, А ДА БИ ЧАК ДО ГЕНЕРАЛСКОГ ЧИНА СТИГЛИ МОРАЛИ БИ ДА ДОКТОРИРАЈУ.

У генералштабну струку је преведен 24. фебруара 1926, која се може поредити са данашњом титулом доктора војних наука. У то доба Краљевина Југославије је своје најбоље официре слала у Француску на специјализацију, па се и Михаиловић обрео у Паризу 1930. године.
 
У СРБИЈИ НЕ МОЖЕШ БИТИ ОФИЦИР АКО НЕМАШ ВОЈНУ ШКОЛУ СА ФАКУЛТЕТОМ ИЛИ ВОЈНУ АКАДЕМИЈУ. КАДЕТИ КАДА ЗАВРШЕ АКАДЕМИЈУ ДОБИЈАЈУ ЧИН ПОПТПОРУЧНИКА ! А ДА БИ СТИГЛИ ДО ПУКОВНИКА МОРАЛИ СУ ДА МАГИСТРИРАЈУ, А ДА БИ ЧАК ДО ГЕНЕРАЛСКОГ ЧИНА СТИГЛИ МОРАЛИ БИ ДА ДОКТОРИРАЈУ.
Kliknite za proširenje...

nemoj mi pisati sermone i ne deri se....kada je mihailovic zavrsio akademiju? pitanje je vrlo jednostavno?
srbijanski oficiri su pokazali svoje akademije od 1915 godine pa na ovamo, kada je srbija okupirana , i nastavili sa pokazivanjem 1941, i 1991.....
mihailovic je bio u parizu na kursu francuskog jezika , u trajanju od 6 meseci

ako je suditi po tvojim datumima, on je upisao nizu akademiju 1910 godine, a postao potporucnik 1919 godine...sta je 9 godina studirao akademiju?...i opet nisi rekao da ju je zavrsio (kao sto i niko drugi to nije rekao)
 
Poslednja izmena:
pa da smirimo strasti :D

kao sto rekoh, Drazina biografija nalazi se na prvoj stranici teme, tako da nema potrebe za forsiranjem diskusije koja nema nikakvog smisla, tj. teme o kojoj je vec sve receno...

Posle završenih šest razreda gimnazije, Draža je 1. septembra 1910. godine stupio u 43. klasu Niže škole Vojne akademije.

Januara 1914. godine 43. klasa je pozvana na dopunski kurs Niže škole Vojne akademije, radi okončanja nastave po skraćenom planu i programu. Po završetku kursa, klasi je priznato da je završila vojnu akademiju, a potporučnici su vraćeni na dužnosti vodnika pešadijskih četa. Draža je trebalo da pređe u artiljeriju, ali se od tog rasporeda odustalo zbog napada Austrougarske na Srbiju.
Kliknite za proširenje...

prema B. Dimitrijevic, Djeneral Mihailovic, kao i I. Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima
 
Poslednja izmena:
Evo i konkretniji odgovor iz Drazinog dosijea, sto se tice skolovanja

- Нижу школу Војне академије похађао од 1. септ. 1910. до 17. септ. 1912, када школовање прекида због учешћа у рату. За пропуштено градиво организује се курс Ниже школе Војне академије од 31. дец. 1913. до 14. јула 1914, када се поново прекида због одласка класе у рат. Целој класи после рата признаје се указом министра војске да је завршила академију.
- Вишу школу Војне академије похађао и завршио 1921-1923.
- Ђенералштабну припрему похађао и завршио од 1. нов. 1923. до 24. фебруара 1926.
Kliknite za proširenje...

dakle pokrenuta je krajnje besmislena diskusija iz ko zna kojih razloga, ali i krajnje komicna s obzirom na Drazin cin, kao sto je to objasnio i milos888...
 
Poslednja izmena:
A zasto ne bi opsirnije, ako kolega nema vremena da cita na prvoj strani...

1. septembra 1910. godine stupio u 43. klasu Niže škole Vojne akademije.7 Bio je odličan student: diplomirao je kao četvrti u klasi.

Ali, pre nego što je dobio diplomu, Draža je kao pitomac dospeo na bojno polje. U Prvom balkanskom ratu, 1912. godine, njegova klasa je raspoređena na položaje bataljonskih ađutanata.

Najpouzdanije verzije o Dražinom učešću u Prvom balkanskom ratu oslanjaju se na sećanje njegovog prijatelja, pukovnika Đorđa Dunjića, objavljeno 1975. godine. Prema Dunjiću, Draža se nalazio u IV prekobrojnom pešadijskom puku prvog poziva. Ova jedinica je bila u sastavu Drinske divizije, ali je na početku rata prebačena u Dunavsku diviziju drugog poziva, tako da se Draža borio na makedonskom frontu. U Kumanovskoj bici Draža je dospeo sred najžešćih okršaja, kod Nagoričana i reke Pčinje. Dobro se pokazao, pa je pored Srebrne medalje za hrabrost dobio i čin narednika. Posle ovoga, Dražina divizija je u sastavu Druge armije generala Stepe Stepanovića učestvovala u opsadi Jedrena.8

U Drugom balkanskom ratu Dražin IV prekobrojni pešadijski puk najpre se borio na pravcu od Stracina do Krive Palanke. Potom je iz Dunavske divizije drugog poziva prebačen u Moravsku diviziju drugog poziva. Na dužnosti vodnika jedne pešadijske čete, Draža je učestvovao u borbama na Zletovskoj reci i dalje prema Kočanima. Tu je srećno preboleo svoje prve rane. Zajedno sa svojom klasom, 18. jula 1913. godine proizveden je u čin potporučnika.9

Posle Drugog balkanskog rata usledila je prekomanda na dužnost vodnika u IV pešadijskom puku prvog poziva "Stefan Nemanja", mobilisanom u Valjevu. Puk je krenuo prema Kosovu i Metohiji, radi ugušenja arnautske pobune. Draža ostaje na Kosovu do kraja 1913, kao vodnik 2. čete 1. bataljona IV pešadijskog puka prvog poziva.10

Januara 1914. godine 43. klasa je pozvana na dopunski kurs Niže škole Vojne akademije, radi okončanja nastave po skraćenom planu i programu. Po završetku kursa, klasi je priznato da je završila vojnu akademiju, a potporučnici su vraćeni na dužnosti vodnika pešadijskih četa.

Draža je trebalo da pređe u artiljeriju, ali se od tog rasporeda odustalo zbog napada Austrougarske na Srbiju.

Tokom mobilizacije postavljen je za vodnika 3. čete 1. bataljona III prekobrojnog pešadijskog puka prvog poziva Drinske divizije, u sastavu Treće armije.

Potom Cer, pa Kolubara... pa...

Једно од главних жаришта битке на Колубари је било Враче брдо које се налази надомак Лазаревца, а које је било по петнаест пута у току дана час у рукама једних, час у рукама других. На овом брду је изгинуло око 20.000 српских и 30.000 аустроугарских војника. Сви су они заједно похрањени у спомен костурници цркве Св. Великомученика Димитрија у Лазаревцу, по чему је наш српски народ јединствeн у свету. Наиме, удостојили смо своје непријатеље, који су нам нанели толико зла, палили земљу, вешали жене, децу и остало цивилно становништво, тога да буду сахрањени у крипти једне од најлепших наших цркава и тиме их по достојанству изједначили са својим краљевима које смо на исти начин похранили у крипти цркве Св. Вел. Георгија на Опленцу.

... i nikada ne treba zaboraviti da je na Vrace brdu proliveno mnogo juznoslovenske krvi i u uniformama austrougarske vojske.

I eto, to je jedan od razloga, zasto cela 43. klasa nije mogla u normalnom roku da zavrsi Vojnu akademiju.
 
ljuba miljkovic:
A zasto ne bi opsirnije, ako kolega nema vremena da cita na prvoj strani...

1. septembra 1910. godine stupio u 43. klasu Niže škole Vojne akademije.7 Bio je odličan student: diplomirao je kao četvrti u klasi.

Ali, pre nego što je dobio diplomu, Draža je kao pitomac dospeo na bojno polje. U Prvom balkanskom ratu, 1912. godine, njegova klasa je raspoređena na položaje bataljonskih ađutanata.

Najpouzdanije verzije o Dražinom učešću u Prvom balkanskom ratu oslanjaju se na sećanje njegovog prijatelja, pukovnika Đorđa Dunjića, objavljeno 1975. godine. Prema Dunjiću, Draža se nalazio u IV prekobrojnom pešadijskom puku prvog poziva. Ova jedinica je bila u sastavu Drinske divizije, ali je na početku rata prebačena u Dunavsku diviziju drugog poziva, tako da se Draža borio na makedonskom frontu. U Kumanovskoj bici Draža je dospeo sred najžešćih okršaja, kod Nagoričana i reke Pčinje. Dobro se pokazao, pa je pored Srebrne medalje za hrabrost dobio i čin narednika. Posle ovoga, Dražina divizija je u sastavu Druge armije generala Stepe Stepanovića učestvovala u opsadi Jedrena.8

U Drugom balkanskom ratu Dražin IV prekobrojni pešadijski puk najpre se borio na pravcu od Stracina do Krive Palanke. Potom je iz Dunavske divizije drugog poziva prebačen u Moravsku diviziju drugog poziva. Na dužnosti vodnika jedne pešadijske čete, Draža je učestvovao u borbama na Zletovskoj reci i dalje prema Kočanima. Tu je srećno preboleo svoje prve rane. Zajedno sa svojom klasom, 18. jula 1913. godine proizveden je u čin potporučnika.9

Posle Drugog balkanskog rata usledila je prekomanda na dužnost vodnika u IV pešadijskom puku prvog poziva "Stefan Nemanja", mobilisanom u Valjevu. Puk je krenuo prema Kosovu i Metohiji, radi ugušenja arnautske pobune. Draža ostaje na Kosovu do kraja 1913, kao vodnik 2. čete 1. bataljona IV pešadijskog puka prvog poziva.10

Januara 1914. godine 43. klasa je pozvana na dopunski kurs Niže škole Vojne akademije, radi okončanja nastave po skraćenom planu i programu. Po završetku kursa, klasi je priznato da je završila vojnu akademiju, a potporučnici su vraćeni na dužnosti vodnika pešadijskih četa.

Draža je trebalo da pređe u artiljeriju, ali se od tog rasporeda odustalo zbog napada Austrougarske na Srbiju.

Tokom mobilizacije postavljen je za vodnika 3. čete 1. bataljona III prekobrojnog pešadijskog puka prvog poziva Drinske divizije, u sastavu Treće armije.

Potom Cer, pa Kolubara... pa...

Једно од главних жаришта битке на Колубари је било Враче брдо које се налази надомак Лазаревца, а које је било по петнаест пута у току дана час у рукама једних, час у рукама других. На овом брду је изгинуло око 20.000 српских и 30.000 аустроугарских војника. Сви су они заједно похрањени у спомен костурници цркве Св. Великомученика Димитрија у Лазаревцу, по чему је наш српски народ јединствeн у свету. Наиме, удостојили смо своје непријатеље, који су нам нанели толико зла, палили земљу, вешали жене, децу и остало цивилно становништво, тога да буду сахрањени у крипти једне од најлепших наших цркава и тиме их по достојанству изједначили са својим краљевима које смо на исти начин похранили у крипти цркве Св. Вел. Георгија на Опленцу.

... i nikada ne treba zaboraviti da je na Vrace brdu proliveno mnogo juznoslovenske krvi i u uniformama austrougarske vojske.

I eto, to je jedan od razloga, zasto cela 43. klasa nije mogla u normalnom roku da zavrsi Vojnu akademiju.
Kliknite za proširenje...

postavio sam i iz Drazinog dosijea na prethodnoj strani...

naravno, sto se tice boldovanog, lepo napisano....nisam hteo da odgovaram na provokacije sabljara, krajnje neumesne ali i nepromisljene...dovoljno je i reci da je Draza ucestvovao u svim ratovima za oslobodjenje i ujedinjenje od 1912. do 1918. (u kojima je bio ranjen i odlikovan visokim srpskim odlicjima)...
 
Poslednja izmena:
Skydancer:
Nisi cuo za Sen Sir u Francuskoj? :dontunderstand:
Kliknite za proširenje...

Према Самарџићу Дража није похађао Сен Сир, него неку другу обавештајну школу.
Такође, мало је вероватно да је познавао Де Гола, јер је Дража био млађи и вероватно на другом месту.
За брата Кочу: мање користи Димитријевића. Он је написао да Дража није учествовао у Другом Балканском рату, јер је пратио његову јединицу из Првог, а није приметио да је Дража прекомандован у другу јединицу.
 
vi ljotani ste totalno pogubljeni, vise ne znate ni sta pisete, niti zbog cega....bitno je samo udariti na Samardzica (kao i komunisti)...tako je jedan od vas skoro i ne ciitajuci sta pise u tekstu, uradio isto sto i ti, a ni manje ni vise nego na temi o komunistickim zlocinima...:dash:

Ako si primetio kiseli se iz petnih zila trudio da dokaze da De Gol i Draza nisu zajedno studirali, nisu se poznavali itd. kako su kruzile neke price...i to jeste istina...meni je i drago da nisu jer kiseli i njemu slicni bi u tom slucaju objasnjavali odlikovanje Draze od strane De Gola njihovim ranijim poznanstvom (samo on to jos ne zna)...:mrgreen:...a ovako, pohvalna naredba je vrlo jasna :)
 
Poslednja izmena:
Koča:
vi ljotani ste totalno pogubljeni, vise ne znate ni sta pisete, niti zbog cega....bitno je samo udariti na Samardzica (kao i komunisti)...tako je jedan od vas skoro i ne ciitajuci sta pise u tekstu, uradio isto sto i ti, a ni manje ni vise nego na temi o komunistickim zlocinima...:dash:
Kliknite za proširenje...

treba udariti na laž,na onoga ko širi razdor među Srbima.
Taj čovek širi razdor i među četnicima...sve do par godina pisao je hvalospeve Đurišiću,onda je od jednom on ljotićevac :mrgreen:

A nemoj nas da stavljaš u isti koš sa komunistima,to je vaš koš,sa njima se ližete od 1941i zajedno sa njima ste bacili u nesreću ovaj narod,to su vaši saveznici.
 
nisam video da ste konkretno dokazali neku navodnu laz, vec se uglavnom kliberite, kao ti u prethodnom postu...

drinjaca je vas, ako se ne varam....evo covek ''udario na laz''

http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=15153236#post15153236

Ako mene pitas vi ste ti koji sirite razdor medju Srbima i to je ocigledno i na ovom forumu...medju prvima u tome izdvojio bih forumasa SlovesniFilozof

literatura kojom se vi sluzite je obicna propaganda i to nisu nikakvi naucni radovi...ono sto je uradio Samardzic predstavlja najobimniju i najdokumentovaniju istoriju Drugog svetskog rata kod nas, i to su cinjenice....druga je stvar sto vama smeta sto o Ljoticevcima pise onako kako jeste bilo, a sto je naravno u suprotnosti sa vasim filozofiranjem i prodajom magle...
 
Poslednja izmena:
Koča:
nisam video da ste konkretno dokazali neku navodnu laz, vec se uglavnom kliberite, kao ti u prethodnom postu...

drinjaca je vas, ako se ne varam....evo covek ''udario na laz''

http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=15153236#post15153236

Ako mene pitas vi ste ti koji sirite razdor medju Srbima i to je ocigledno i na ovom forumu...medju prvima u tome naveo bih forumasa SlovesniFilozof

literatura kojom se vi sluzite je obicna propaganda i to nisu nikakvi naucni radovi...ono sto je uradio Samardzic predstavlja najobimniju i najdokumentovaniju istoriju Drugog svetskog rata kod nas, i to su cinjenice....druga je stvar sto vama smeta sto o Ljoticevcima pise onako kako jeste bilo, sto je naravno u suprotnosti sa vasim filozofiranjem i prodajom magle...
Kliknite za proširenje...

ne odgovaram za pisanje Drinjače i Slovesnog ali takođe ne vidim ništa loše.Ako je nešto crveno,to je tako...
Dobrovoljci su uvek bili za slogu,Ravnogorci retko kad....bliži su im bili komunisti,zar ne?
Danas,neki se otrežnjuju,pomenuću Stevu Kotaraša....
Literatura kojom se mi služimo nikako nije propaganda,već na nju Vi i vaš Milojica odgovora nemate,vaši odgovori su linkovi sa Pogleda.Dokumenti koje Samardzić navodi su izrazito selektivni i ekstrenmno jednostrani....

Taj čovek ide toliko daleko da tvrdi da je Draža pobedio Romela!
Šta dalje da govorimo...a kako piše tako i prolazi.
 
Samardzica istim zarom napadate i vi i komunisti...za mene je to dovoljno...

Da su cetnici doprineli pobedi u Africi, to kazu sami saveznici, a sam Hitler da je do poraza u Africi doslo zbog loseg snabdevanja...Samardzic dokumentovano pise o sabotazama i diverzijama cetnika u tom periodu...ti recimo, kao i svaki dobri Hrvat komunista, i pored toliko dokaza sporis da su upravo Srbi doprineli toj saveznickoj pobedi...

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=436

Dakle imamo dokaze o akcijama cetnika na prugama, imamo saveznicka priznanja iz tog perioda, neki od njih jasno kazu: ''Mihailovic je spasio Kairo'', imamo Hitlera koji kao glavni razlog poraza u Africi navodi sabotaze i paralisanja od strane cetnika, i imamo tebe Srbina koji sve to osporava, iz ko zna kojih razloga...dakle, jasno mi je zasto to radi kiseli i njemu slicni ali vas ne kapiram...

Dakle sam Samardzic nista ne tvrdi tek tako, vec navodi debele dokaze o cetnickom doprinosu pobedi u Africi...
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top