Ево и мене поново, домогао сам се Драже 15 малог и ево и како су комунисти испали фалсификаторски имбецили по питању наводног Дражиног писма Степинцу.
1. На Дражино питање да ли су да ли су нађена у његовој, Павелићевој или Степинчевој, или било којој другој архиви Минић је одговорио одречно.
2. Дража је рекао да потпис може да буде његов, а његов адвокат Ђоновић је показао документ на којем је потпис сличан али не исти. Према томе и потпис је фалсификат.
3. И тужилац и суд су признали да је потпис фалсификован како би наводно избегли анализу других, или елиминисали вредност свих бланко потписа. Била је пракса да Дража шаље бланко потписе у великом броју, нарочито удаљеним јединицама за потребе унапређивања, давања овлашћења, унапређења итд.
4. Сад долази моје омиљено. У стенографским белешкама факсимил је на једној а у Зборнику докумената на две странице. У другој верзији разликују се места адресе и датума, као и последњега пасуса који је прешао на другу страну и натписа Врховна команда.


То доказује да суу исто писмо написали два пута и да су заборавили да униште једено, а потом и да су објавили ово друго.


Ниједно од њих(као ни наводно овлашћење адвокату Брашићу за преговоре са Павелићем) нема карактеристичан меморандум Врховне команде, печат, ни број под којим су заведена.
5. У свим писмима Дража је потписан као генерал а он се потписивао као Ђенерал.
6. Фалсификатор је био Хрват, јер је остало неколико кроатизама: комунистички вал, хрваткога простора, задатцима, а напосе хрватскога народа...
7. Има доста неписмених реченица попут: Са своје стране ја изражам своју наду или у писму Брашићу срдачно вас поздравља Ваш генерал(па име и презиме), а у пиму испод Ваш се не потписује титучла већ само име. У Дражиним оригиналним писмима таквих грешака нема.
О чему се заправо радило?
У питању је у ствари Дражино тражење везе са Мачеком, ради формирања сеоских стража и стављања истих под Дражину команду. У ту сврху Дража је за преговоре са Мачеком одредио 2 делегата: генерала Ранка Брашића и Владимира Предавеца(касније је послао и генерала Ђукића који је имао задатак како он сам пише да ухвати везу са Савезниицма и да испита могућност придобијања Павелићеве војске, што је једно са другим контрадикторно. Ако је Дража заиста рекоа Ђукићчу да му је задатак да обезбеди прелазак кроз НДХ, онда је то скривање праве намере и заваравање трага, јер Дража није ни мислио да иде из земље, већ да настави борбу.). Иста делегација је потом ухапшена и спроведена до Павелића. Павелић у својим мемоарима тврди да је генерал Ђукић од њега тражио наводно слободан пут за четнике до Италије. Међутим,. чињеница је да Дража уопште није хтео да иде из земље, већ да настави борбу, тако да је ово или лаж или је(што је далеко вероватније.) Павелић помешао Дражине и Ђуришићеве људе. Такође, када су наводно Павелић и Предавец разговарали у 4 ока, Предавец је наводно рекао да је Светосавски конгрес одржан пре неколико месеци, а не јануара 1944., да је председавао Дража, а не Топаловић, да му је Дража пренео утиске, а учествовао је на Конгресу(Предавец), и на крају да је одлучено формирање Краљевине Србије, а не Југославије са Великом Србијом унутар ње. Све ово показује да је Павелић лажов.
Љотићевски историчар Боривоје Карапанџић у својој књизи Грађански рат у Србији(у којој између остало тврди и да је Калабић командовао Бранденбуршким пуком

), прихвата Павелићев запис и Ђукићеве мемоаре(избацујући кључне речи). Први доказ да Карапанић лаже је што не зна име генерала Ђукића(Светислав, а не Светомир. Иначе у њега Дража и четници нису имали поверења јер је био на гласу као лопов), друго Карапанџић прескаче део када се генерал Ђукић изненадио када је видео Брашића код Павелића, што је уочио адвокат Радоје Вукчевић и написао у својој књизи На страшном суду, јер да су заједно послати не би се изненадили један од другог.
Према томе, најреалнија верзија је она из Предавчевог писма Топаловићу: да је мисија тражила Мачека, а да су је усташе ухватиле и спровеле до Павелића.
Према, Вукчевићу, Брашић се представио као преговарач да би извео живу главу и домогао се Италије(што се може узети као тачно).
Клисолдова верзија да је Дража тражио сарадњу са Павелићем, али да је Павелић дозволио само пролазак кроз НДХ, а не и сарадњу нема документовано ,покриће, као ни тврдња да су у Загреб путовали Рачић и Недић, ради преговора са генерал пуковником Лером.