Doživljaji mačka Toše ili šta sve može da te strefi na sastanku...

[gost 16798]

...nije, kad neko krene rukom prema meni ujedam

 

[kojote]

Probudili su me Saškini šamari. "Odvratan si!", vikala je. Kada sam je upitao zbog čega, odbila je da mi kaže i besna otišla u drugu sobu. Začulo se kucanje na vratima. Prišao sam i otvorio ih. Na vrhu stepenica stajala je mršava mlada žena sa debelim naočarima. bilo je nečeg germanskog, nečeg iz osamdesetih godina na njoj - kao da je bila neki periferni član Bader-Majnhof grupe. "Zdravo", rekla je. "Ja sam Mirjana." U momentu sam počeo da je obožavam i setio se. Celu prošlu zimu iz snova (tj. prethodnu noć) proveli smo strasno kujući planove da nekako namamimo Gorana Petrovića za njen sto. Iskreno rečeno, više se sećam strasti nego planova.
"Oprosti što ti smetam. Danas sam se sa Milenom preselila u stan : D. I osećam veliku potrebu da pričam sa nekim o Goranovim mislima." "U redu", rekao sam, osećajući da je upravo to ono što i ja želim.
"Milena pita hoćeš li možda da svratiš na ručak?"
"Oh, dobar predlog", progutao sam pljuvačku.
"Na kraju krajeva, možemo nakon toga svi zajedno da imamo seks."
"Doći su", odgovorio sam bez razmišljanja!

Prepodne sam proveo pokušavajući da nagovorim Sašku da izađe napolje. Ali, ni katalog koji je reklamirao vrlo povoljnu kupovinu jedne poznate maskare ili najlonskih čarapa sa 80% likre nije mogao da je natera na to. Bila je sve mrzovoljnija a njene oči sve tamnije. Osećao sam se kao da posmatram kako se sprema strašno nevreme. Ništa nisam mogao da učinim da ga sprečim. Sve što sam mogao je da gledam, pitam se i čekam, i onda, kada nastupi provala oblaka, budem mokar do gole kože. Možda ću još čuti i: "Sanjao si drugu devojku koju više voliš od mene!"
Odnekud je iskrsla njena torba od crnog telećeg boxa. Bacio sam pogled na nju i šokiran ugledao Sašku sa šeširom iz 'dvadesetih na glavi.
"Volela sam te kao nikoga do sada", rekla je. "Ali više to ne mogu da podnesem."
Pokupila je torbu, otvorila vrata i izjurila napolje poput oluje. Tako strasno saopštenje od strane one koja je bila originalna devojka mojih snova doprinelo je da se osetim kao pravi rogonja. Kako god bilo osečao sam se i oslobođen, iz jednostavnog razloga što je - ako je želela da zaista odigra svoju ulogu do kraja - trebalo da pre nego što ode pobaca sve moje stvari kroz prozor.

U istom trenutku se začulo i dugo kucanje na vratima. Nadajući se da je to Saška koja se već pokajala, ili Mirjana koja bi želela da dođem ranije, otvorio sam i ugledao policajca koji je držao u rukama slomljenu varijantu moje omiljene ugaone lampe!
"Da niste malo cugnuli?", upitao je. "Na vašem mestu bih sišao dole i pokupio ostatak pre nego što to učini neko drugi. Mada, koliko sam video, nema ničeg toliko vrednog što bi se moglo ukrasti."
Krenuo sam stepenicama za njim i zatekao - kao što mi je i rekao - svaku stvar koja mi je pripadala kako leži na pločniku pod prozorom moje spavaće sobe, ulubljena, zgužvana ili polomljena. Sa ove distance skoro da sam mogao da zamislim to Saškino povlačenje - dok se teturala na svojim kožnim štiklama i vukla torbu od telećeg boxa.... Sledećih sat-dva vremena proveo sam noseći uz stepenice sve svoje ruinirane stvari, bez obzira na žalosno stanje u kome su se nalazile.
Završio sam u petnaest do jedan, a onda se na brzinu istuširao spremajući se za odlazak kod Milene i Mirjane.
Teško je to i zamisliti, ali popodne je nadoknadilo jutro.

 

[kojote]

Kako je odmicao dan, stvari su se odvijale sve bolje i bolje. Kada sam se odljuljao natrag u svoj stan D i razoružao obe, što erotski (Milenu) što književno-kritično (Mirjanu), primetio sam da se Saška vratila - i još gore, da je naumila da zakrpi, popravi ili zameni sve što je prethodno uništila. "Čak i moja ugaona lampa", rekao sam zureći začuđeno u savršenu kopiju koju je kupila. "Našla sam je u jednoj od radnji u Krsti. Kad sam je ugledala, pomislila sam na tebe, stala tamo i počela da plačem. Kako sam ikada mogla da pomislim da te napustim? Ti si ljubav mog života! Uzećeš me natrag, hoćeš li? Nije bilo tako strašno, je li?"
"Uh", promrljao sam. "Grozno!"
Saška je obećala da će ispraviti svoju grešku i obavila prilično dobar posao. Nikada nisam bio iscrpljeniji nego kada sam se srušio natrag, u svoj perjani jastuk te noći, koji može objasniti i zašto sam sanjao zastrašujuće jasan san: bio sam u bolnici, gde me je privukla lepa medicinska sestra. Njena uniforma je bila čista kao i njeni vokali, njene velike cipele nežne kao i njeni maniri, njena plava punđa čvrsta kao njena guza, njeno moćno poprsje neodoljivo. Njena ramena govorila su o klistirima i ostalim zastrašujućim vađenjima iznutrice. Svima je bila poznata kao sestra Smoki - i iako sam razmišljao u snu, nikada nisam čuo kako se zove.

Zaljubili smo se jedno u drugo dok mi je davala moj prvi obrok barijuma. Bila je to strast koju se sestra Smoki strasno borila da prevaziđe. Ali, na kraju je ipak morala da poklekne... Odsanjao sam celu našu avanturu. Bilo je to u ponoć, u praznoj bolničkoj sobi. Sestra Smoki je tiho ušla. Zavese su bile navučene. Punđa raspletena. Uniforma izgužvana. Čaršav podignut...
Sledećeg jutra probudilo me je Saškino tiho jecanje na krevetu. "To mi je", rekla je, tutnuvši mi u ruke smeđu kovertu. Kada sam je otvorio ugledao sam nekoliko poklona: od Mirjane, primerak Goranove Sitničarnice kod srećne ruke i malu keramičku figuricu slona od Milene. "Nemoj misliti da ne znam šta to znači!", i dalje je jecala Saška, "jer dobro znam". Nisam mogao da je podnesem takvu. i meni je pukao film. "Nešto se dešava", rekao sam. "Ti si devojka mojih snova. Želim da budem samo s tobom. Ali sada, kada si ušla u moj život, kao da je nastala neka barijera. Ne mogu da se izborim sa tim; sanjam druge snove, u njima su druge žene, i pošto si ti ta koja je srušila barijeru, one uplivavaju u moj život."

"Onda ih moramo izbeći", rekla je Saška razočarano. "Pobeći ćemo."
"Sa tobom", rekao sam, "mogao bih da bežim od svega. Ali ne mogu pobeći od sopstvenih snova." Iznenada, kao da je neko počeo da tandrče po pijaninu u mojoj spavaćoj sobi - i shvatio sam, u poslednjem trenutku da niko ne pokušava da zagluši moje reči, već da ih izgvaram u potpunj tišini.
Kada je Saška odgovorila i potom se prolomili novi akordi, shvatio sam šta se dešava: pred njenim licem pojavila se crna tabla na kojoj su bile belim slovima odštampane reči: "Tvoji snovi pretvaraju se u tvoju noćnu moru! Mora da postoji neki način da ih izbegnemo i da budemo zajedno!"
Ponovo smo bili u eri tišine, odakle je Saška skočila na prvo mesto. Jedva uspevajući da je pratim, mogao sam da čujem zujanje projektora i pucketanje stare celuloidne trake. Osvrćući se oko sebe ugledao sam sobu koja se pretvorila u izgrebano-nervozni crno-beli odštampani primerak stvarnosti koja nikada nije postojala. Progovorio sam sasvim tiho: "Ali noćna mora je tek počela! Prošle noći sanjao sam da smo u bolnici! Ne usuđujem se da napustim stan jer ću možda biti ranjen!" I koji trenutak kasnije, Sašku je prekrio mrak table.

Saškina tabla pojavila se koji minut nakon što sam pokušavao da sa njenih usana pročitam reči: "Zaštitiću te od svih opasnosti, jedina moja ljubavi!"
Bacila se na mene raširivši ruke, i ja sam udario glavom o zid tako jako da sam na trenutak izgubio svest.

 

[DeeLite]

kako te ne mrzi jeote...

 

[Џорџи]

...ma nisam flertovala, kad mi je prvi put prisao nisam htela ni da pricam sa njim pa se sprijateljio sa mojom nanom

Pa toe fora kad ne moz tebe smota onda nani se dodvori da te ona zbari kao fin mladic

 

[kojote]

kako te ne mrzi jeote...

Niko ne zna da ti tako dobro ****** kao Japanke. Sećaš se da sam već
pisao o tome, dole na LjiSu? Šta, ni to nisi pročitao? Pisao sam kako one
čine divne stvari tim svojim dalekoistočnim jezicima i nepcima!
Ako nisi pročitao tada, čitaj sad - uživaćeš.

 

[honey colored eyes]

u jeee, je li moguce da su "sastanci" izasli iz mode?
kapiram da toga nema danas, svakako ne u mojoj generaciji..
u stvari, ima, sigurna sam da ima
ali ja nisam upoznata sa tim pojmom..
obe moje veze su pocele nekako na prepad

 

[Dijenek]

u jeee, je li moguce da su "sastanci" izasli iz mode?
kapiram da toga nema danas, svakako ne u mojoj generaciji..
u stvari, ima, sigurna sam da ima
ali ja nisam upoznata sa tim pojmom..
obe moje veze su pocele nekako na prepad

Шта је коришћено?
Хладно или ватрено оружје?

 

[jelen.co]

Dakle...vi...on (ona)...i šta je krenulo po zlu?

Moj sastanak sa Sheron Stone pre petnestak godina je polovično uspeo-ja sam došao, ona nije.

 

[crveni oblak]

Obrni okreni, kad god se potegne priča o muško-žeMskim odnosima i "dejtovanju" (što kaže omladina), ja se istrčim sa po nekim mračnim primerom iz svoje ili tuđe biografije. Pa što da budem najgora u razredu, m?

Zato, otvaram svečanu temu o najgorim sastancima u istoriji sastančenja sa muškarcima/ženama.

Dakle...vi...on (ona)...i šta je krenulo po zlu?

Najgori sastanak koji mi je napravio najbesmisleniju vezu u zivotu: komsinica, ja i jos nekoliko devojcica, dok smo bile u osnovnoj, skontale da je sin dishe iz gimnazije dobar dasa (uvek je parkirao auto pored ograde od skolskog dvorista), ali smo mislile da se nikad se ne bi muvao sa nekom od nas jer smo klinke (bio je na faksu tada) i posle dve godine kada me je neocekivano startovao, ja sva hepi (uglavnom iz sujete) pristanem na setnju do Dunava i smorim se posle desetak koraka koliko je bio glup i dosadan i celo vece sam se borila sa sobom da li da prevlada njegov izgled ili njegova glupost i ebiga, prevladao izgled, smuvali se i usledilo dva dana muchenja i smaranja, onda je otishao u Bg na ispitni rok i bilo mi je glupo da raskinem preko telefona pa mu se nisam javljala kad zove i kad se vratio, tako da smo se na kraju slucajno sreli i raskinula sam pre nego sto je uspeo da izgovori vise od dve recenice.

 

[Egreta27]

Jedan od sastancica... eve istorijat...bicu kratka...
Svidjao mi se tip koga sam stalno sretala u krugu faxa i studentskog kluba u koji smo tada izlazili utorkom i cetvrtkom...A nisam imala pojma ko je...
Te uskoro saznam, ime, i br. tel. Ispostavi se da je rodjak koleginice iz drugog grada, a studiramo u istom gradu. Medjutim, zauzet...Odustanem.
No, ubrzo bi slobodan kao pticica...pricekam neko vrijeme, pa posaljem SMS...i tako...
I sve neka pricica, a nikako da padne "zakazano vidjanje"...a meni strpljenje nije jaca strana.
Jedan dan, on pred studentskim, copor drugova s njim, ja sa predavanja, pridjem (kao grom iz vedra neba odlucim, kao opustena varijanta ), proguram se do njega, pruzim ruku, ta i ta, i kazem-hajmo... (ah, mladost-ludost, sta mi bi... )
Krene on, cutke, idemo ka obliznjem setalistu uz rijeku, prvi put mu cujem glas i ne svidja mi se "boja", akcenat, ni rjecnik, ni cigara u ustima, ma paf koje razocarenje (kre, kre...)...ali on sladaaak, visok zabac, ovaj kosarkas...
Idemo, predvece je, on predlaze da sjednemo u kafic , meni u glavi neki film kako cu prosuti pice, slomiti pepeljaru, case, flase dok budem mlatila rukama i pricala k`o navijena, odlazem sjedanje i predlazem da jos malo prosetamo...i shalim se da ga odmah vodim u mrak, na klupe...a on k`o prutic...mislim, drma i mene trema, ali drzim gard...
...uglavnom...verbalno sam ga posteno isprepadala (to sam naknadno saznala ), i brzo smo se pozdravili, jer je razgovor bio mucenje...ne bi vise direktnih, dogovorenih susreta... mada se on okolokole nesto raspitivao, sa pristojne distance, svakako...
...On se ubrzo smuvao sa mojom suptilnom "drugaricom"...koja mu je na kraju dosla glave, sva tako tiha i umiljata... A ja nakon nekog vremena sprijateljila sa njegovom bivsom...koja se ispostavi bas, bas fina, dobra.
...a stvarno je ovako vizuelno bio pojava, frajer... steta...

 

[honey colored eyes]

Шта је коришћено?
Хладно или ватрено оружје?

paaaa, uglavnom alkohol i vuja... pa se sutradan pitam skk?! i onda krene sve kako treba
ta prva veza je trajala godinu ipo dana, ova druga trajeeeeeeeee...evo ima dinu dana i jace, mnogo jace
a malcice mi zao sto nije bilo tih forica, sastanaka, to mi je skrooooz sweet... ali jjbg

 

[Butterfly effect]

istinita pre par dana Izadje moja drugarica sa nekim likom na kafu pre par dana, sastanak tj . Ova izgleda ko avion i tata joj je pun kesha radi razvoja situacije da bude jasno, ali nije snob no je neopterecena. Dodje konobar i ovaj se ne hvata za novcanik, ona plati normalno bez ikakve reakcije. Kad su izasli iz kafica ovaj joj doslovce rekao: E samo da znas ja racune ribama nikad ne placam, pogotovo onima koji imaju. Placam samo dobrim ribama kojima mora da se plati. Mislim kazem ti to da ne ispadne problem kasnije u vezi ako do toga dodjemo .
Ona mu rekla ma nema problema, okrenula se na drugu str i otisla

da se ne ponavljavam kucajuci isto

 

[Marjan!]

Ja 22 ona 19... sedimo na pice i krecemo sa nekom temom skroz ok,znaci sve normalno i odjednom devojka krece da place

Ja - sta bilo , jel sve u redu... jel si dobro?
(pride pun kafic centar grada,znaci da prodje neko ima da me isprzi od zajebancije ako me vide sa ovom psihoticnom)

Ona - Ne nisam , danas mi je uginuo hrcak koga sam mnogo volela...
Ja slusam, ne verujem sta mi prica,pomislim jako neka sentimentalna osoba sta ja znam koj djavo, ... al ipak mi neprijatno pa pokusavam da smirim malo situaciju

Ja - Pa daj, pa nemoj tako... jao nemoj evo sad kao i mene bedaris i te fore....kupices novog,jao ti si jako osetljiva,svidja mi se to..bla bla
Ona ljutito odgovara - jel ti to mene zezas!? a , na sta ti to lici
Brate ja ne veeeeeruujeem sta mi se desava i krecem da placem od smeha,gotovo trans

Ona ustaje i odlazi ...e sad dal sto sam uvredio nesto pacova,bog da mu dusu prosti...al nista loshe nisam uradio, na kraju rekoh...ebes budalu