Odmah na početku da napomenem da će ovaj moj post da bude malo poduži i zamolim sve one koji učestvuju u ovoj temi da imaju strpljenja da ga, zbog njegoive važnosti za ovu temu dokazivanja Boga, pročitaju sa razumevanjem do kraja.
U vezi Snoudove primedbe da san rekao "da je svet nastao iz ništa!, a to je najvažnije razumeti da bi se shvatilio da Bog postoji, sada ću to da objasnim opširnije.
Nisam mnogo pogrešio kada sam to rekao. Zato što se svet sastoji istovremeno iz dva dela - iz Uzroka i Posledice. Najteže je razumeti da to dvoje, iako su različiti, ipak su jedno i isto, jer su nedeljivi jedno od drugog. A različiti su po tome što Uzrok ima značenje postojanja, a Posledica, nema, i ona je ta koju možemo da označimop pojmom "ništa". To dvoje, Uzrok i Posledica su nešto kao čovek i njegova senka na zidu, koju možemo da opazimo, pa smo ubeđeni da ona postoji. A zapravo me postoji, jer nje bez čoveka ne može da bude.
Isto tako se odnose jedno prema drugom i Svest, odnosno, Bog koji iimaju značenje postojanja, prema svim fizičkim i psihičkim rasnjama od kojih se Univerzum i život sastoje, koji nemaju značenje postojanja. Koji su isto što i senka na zidu koju čovek baca, koja nema značenje poszojanja u odnosu na čoveka koji ima značenje postojanja.
Da bi se ovo na pravi način razumelo najviše zbunjuje to što mi Univerzum i život možemo i da opazimo i dodirnemo, zbog čega smo ubeđeni da oni postoje, a njihovog uzroka Svest ili Boga ne možemo i to je razlog što o njima još uvek ništa ne znamo. Kako to može da se reši?
Jednostavno! Treba samo razumeti da mi kada opažamo fizičke i psihičke radnje od kojih se Univerzum i život sastoje, da mi nikada i ne opažamo nikakve ni fizičkkke, ni psihičke radnje, već uvek opažamo Svest ili Booga kao VRŠIOCA tih radnji, koji se ne može odvojiti od svojih radnji koje vrši. Te njegove fizičke i psihičke radnje su samo njegove fizičke i psihičke manifestacije, koje mu služe upravo zato da pomoću njih može da se materijalizuje, da bi postao samome sebi opažljiv i spoznatljiv- iz razloga da boi tako mogao da stekne ideju, tj. znanke ili informaciju o svom postojanju. Da bi, zatim, pomoću te informacije mogao da dovede sebe u stanje svesnosti i tako uzrokuje sebe kao Boga, odnosno, kao Svest.
I treba da zapamtimo, kada god opažaamo materiju, Univerzum i život, ma u kojem obliku, mi uvek opažamo samu Svest, tj. samoga Boga.
I to je pravo značenje verske dogme koja kaže da je Boh svugde i na svakom mestu i u svemu. Pa čak i u nama samima. I zato u verskim učenjima i stoji da Boga možemo spoznati samo u sebi. Jer Svest ili Bog u nama, to je ono koje sebe u nama zove immenom "JA". Zato vernici za Boga često kažu da on sebe zove imenom "Ja koji jesam".
Nna kraju možemo da se upitamo, odakle vernici sve ovo znaju, ali ne umeju ništa da objasne, već samo veruju?
Vernici su sva svoja verovanja o Bogu preuzela iz spisa starih nestalih civilizacija, koje su razumele i znale o čemu govore. Dok ovi naši današnji sveštenici i vernici to sve ne razumeju, već samo veruju. Veruju tražeći Boga negde, ko zna gde, daleko, na Nebui. Ne znajići da je Bog ili Svest sve štoi postoji, što može da se vvidi ili dodirne, podrazumevajući i nas same. Jer i mi ljudi smo Svest ili Bog. Doduše, malo neuk Bog, ali na kraju sve će da dođe na svoje mesto.
Sve ovo što sam napred napisao je u skladu sa temom koju sam postavio "DOKAZ DA BOG POSTOJI" i ovo moje objašnjenje može se smatrati ponovnim otkrivanjem istine o postojanju sveukupne stvarnosti, koju su nekada ljudi koji su živeli u dalekoj prošlosti, znali.
Praktičan značaj ovog otkrića je u tome što sada u Boga više ne moramo da verujemo, već sve možemo da proverimo, razumemo i znamo. Sada sve svetske religije mogu da usklade svojja verovanja sa ovim otkričem i tako po svojim učenjima o Bogu postanu sve iste. A zatim se, naravno, sve ujedine u jednu svetzsku religiju. Koja više ne bi ni bila religijska institucija, več naučno obrazovna, Koja bi se starala o obrazovanju svih ljudi u skladu sa jedinstvenim svetskim moralom. Posledica toga bi bilo opšte jedinstvo celog sveta i trajni svetski mir.
Mi molramo da shvatimo da su sve dosadašnje svetske podele i suprotnosti uzrokovane najviše upravo verskim podelama i suprotnostima. Koje su najizraženije između pravoslavlja i katoličanstva. Obe ove religije imaju Bibliju u svom temelju, a ipak najveće suprotnosti i mržnje u svetu su između pripadnika ove dve religije. Koje su podelile svet na dva vojna bloka - istočni i zapadni - koja se sada naoružavaju i pripremaju za Treći svetski rat sa pretnjom da ceo svet unište. Da se ovo ne bi desilo, jedino rešenje je da ove dve posvađane religije postanu jedna religija, kao što i jesu, a zatim da im se pridre i druge religije. Posle čega bi se politička podela sveta i političke institucije ugasile, kao nepotrebne, same po sebi.
