- Poruka
- 40.796
Ђорђе Милошевић |
субота, 25. децембар 2021. |
Те речи изговорио је 25 децембра 1991 године тадашњи председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов. Биле су то његове последње речи у својству председника совјетске државе. Историјски тренутак забележиле су телевизијске камере. Истога дана Горбачов је потписао декрет ,,О предаји пуномоћја врховног команданта оружаних снага Совјетског Савеза и Савета одбране при председнику државе’’. Током вечери, Горбачов је на државној телевизији изјавио да оставку даје из принципијелних разлога. ,,Ја сам се одлучно залагао за самосталност, независност народа, за суверенитет република. Али истовремено сам се залагао и за очување савезне државе, целовитост земље. Догађаји су ишли другим правцем. Превагнула је линија ка разбијању државе и њеном разједињавању, са чим се не могу сагласити’’- рекао је Горбачов. После говора на телевизији, Горбачов се вратио се у свој кабинет у Кремљу и предао ,,Нуклеарни коферчић'' двојици пуковника из пратње министра одбране Шапошњикова јер је Јељцин одбио да се сусретне са њим. Политичко супарништво прерасло је у личну нетрпељивост па и непријатељство двојице политичара. У 19,30 часова са јарбола на здању Кремља скинута је застава Совјетског Савеза и постављена застава Руске Федерације. Житељи ,,савеза неразрушивог, република слободних’’, како је гласио први стих совјетске химне, заспали су у једној а пробудили се у некаквој другој држави. Милиони људи остали су без домовине а да тог горког чина нису ни били свесни. Преко ноћи нашли су се у туђој земљи за коју ће убрзо сазнати да им је више маћеха него мајка. Сазнаће да су деценијама живели у заблуди, у ,,заједници равноправних народа’’ чије су темеље изнутра подривали разни национализми, антагонизми и похлепа за влашћу. Многи ће убрзо паковати кофере или главом без обира бежати, тражити ново уточисте и нову домовину. Не само за избеглице, него и за десетине милиона других грађана бившег Совјетског Савеза, настаће прави пакао. Као што је стварање совјетске државе и успостављање совјетске власти текло уз огромне патње и небројене жртве, тако су сада распад те државе пратили велики ломови, људске драме и масовне несреће. Све што је стврано и повезивано седам деценија у привреди, инфраструктури, политици, дипломатији, здравству, школству, војној и другим областима, раздвајано је и кидано без милости, напречац. Није председник Русије Владимир Путин много година касније без разлога рекао да је распад Совјетког Савеза био највећа геополитичка трагедија двадесетог века. Тако је изгледало финале распада највеће дрзаве света. А сам процес почео је годину дана раније отцепљењем балтичких република да би, Совјетски Савез као држава, фактички престао да постоји већ почетком децембра 1991. године. Наиме, осмог децембра те године, лидери Русије, Белорусије и Украјине- Борис Јељцин, Станислав Шушкевич и Леонид Кравчук потписали су договор који је означавао да ,,СССР као геополитичка реалност више не постоји’’. Договор је потписан у месташцу Вискули, на подручју Бјеловешке пушче (шуме, честара) у западној Белорусији, тик уз границу са Пољском, у резиденцији бившег совјетског лидера Никите Хрушчова. Ова резиденција је изабрана као место сурета јер је располгала савременим средствима везе а у близини се налазио војни аеродром. По једним оценама, била је то неминовност, једини реалан и исправан излаз из ситуације у којој се нашла бивша држава. По другима, то је био чин велеиздаје државних и националних интереса који ће у историји бити забележен најцрњим словима. Било је то, како су оценили поједини коментатори, ,,черечење огромне земље без наркозе’’. А та огромна земља била је територијално далеко највећа држава света са преко 22,4 милиона двадратних километара и више од 200 милиона житеља. Простирала се на два континента и обухватала је 11 часовних зона- од Балтичког и Црног мора до Тихог океана и од Северног леденог океана до Каспијског језера и држава Јужне Азије. У њој је живело 190 различитих народа и народности који су говорили на више од 100 језика и дијалеката. Таква шароликост народа, језика, култура и религија није постојла ни у једној другој земљи света. Према подацима објављеним крајем 2021 године, идентична шароликост остала је и у постсовјетској Русији. Половином деведесетих година имао сам у Минску интервју са председником Белорусије Александром Лукашенком уочи посете тадашњег председника СР Југославије Зорана Лилића тој земљи. Рекао ми је да би у Вискулију, на месту где је потписан Бјеловешки договор, требало забости глогов колац, а не поставити некакво обележје. Онакав колац каквим се честити људи бране од вампира и друге нечисте силе. Такво мишљење имали су и неки други политичари осталих република. Нисмо се плашили да ће Горбачов предузети некакав напад да би нас похапсио, каже лидер Белорусије Шушкевич. Неки људи су тврдили да смо седели на коферима пуним злата и долара и били спремни да побегнемо сваког часа у Пољску ако Горбачов пошаље војску. То је апсолутна лаж, то су приче за малу децу. Када смо завршили цео посао и потписали докуменат, настало је олакшање. И тада смо се окупили утроје, у апартманима Јељцина. Борис Николајевич је рекао: ,,Тако, сада треба обавестити Михаила Сергејевича (Горбачова). Логичније од свега било је да то учиним ја као ,,домаћин’’ скупа, каже Шушкевич. Требало је обвестити и међународну јавност. Сматрали смо да би најлогичније било да телефоном позовемо америчког председника Буша. С њим ће телефоном разговарати- ко други, него Борис Николајевич пошто су они ..најбољи пријатељи’’ Шушкевич у својим сећањима каже да је покушао да телефонира Горбачову али да је успостављање везе дуго трајало. А Борис Николајевич по својој специјалној вези- хоп, и успоставио је везу са Бушом пре него ја са Горбачовом’’. |