Руси ако заврше рат како су наумили, тек онда се више ништа неће вратити на предратно стање.
То враћање неће занимати ни једне, ни друге. Руси иду на Исток, а Европа ће се још више везати за Американце.
Гвоздена завеса.
А за Србију је јасно са које ће стране гвоздене завесе остати.
Да ствари неће бити више исте, то је сасвим јасно. Међутим, када је лова у питању ту обичне, па и гвоздене границе престају да постоје.
За руски пласман нафте и гаса у Европу, намећу се као кључне државе Украјина, Словачка и Мађарска.
Украјину деру и тешко да ће ту преживети држава која се неће налазити у руској интересној сфери, без обзира какве границе се на крају повуку.
Мађарска и Словачка, уопште се не стиде у исказивању својих проруских симпатија, мада то заправо и нису симпатије, колико голи интерес, где себе виде као врло важно чвориште за дистрибуцију руске нафте и гаса.
Наш шатро балансеро нигде није приспео, сем што се везује за Мађаре и одржава са њима присне односе, па ваљда рачуна да ћемо преко Мађара у некој перспективи и ми бити важан регионалан играч за дистрибуцију нафте и гаса.
Тако да је све ово гола политика, која као и увек проистиче из економских интереса.
Амери покушавају почупати све руске кочиће на правцу којим ће неминовно наставити испоруке гаса и нафте Европи, пре него ли се сукоб у Украјини заврши, док то још увек могу под изговором санкција Русији.
Зато ЈАНАФ и цвили и хоће да купи акције НИС-а, покушавајући да задржи зависност Србије од транзита нафте преко њихових логистичких и транспортних капацитета.
Зато се Бугари управо самоубијају, а могли су бити озбиљан играч у свим овим играма.
Све зависи и даље када ће се и како завршити сукоб у Украјини. Ко жив ко мртав, до тада. Третираће се као колатерална штета.