Demencija

beket:
Ako je demencija dijagnostifikovana na osnovu snimka mozga (CT endokranijuma), onda se nažalost ne može očekivati da će u nekom trenutku biti znatno bolje. Ali poremećaj u ponašanju može da ima i druge uzroke...
Kliknite za proširenje...
Proteklih par meseci cula sam od par prijatelja i poznanika da su im roditelji pusteni iz bolnice kao pogubljeni i dezorjentisani...podseca na demenciju...nekima je kasnije dijagnostikovan Parkinson ili slog... mozda i ne bi primetili da nisu bili u bolnici. Ili su okolnosti u bolnici doveli do konfuzije...

seka59:
Želim da čujem vaša iskustva, da pokušam da shvatim šta da očekujem. Majka mi je imala dementre epizode, bilo je više momenata kada je skroz dobro orjentisana. Desilo se da je imala hitnu hiruršku intervenciju prije nedelju dana. Kako sad nema posjete dobijam od doktora informaciju da se hirurši dobro oporavlja ali da je dezorjentisana (pa moraju da je vežu sa krevet).
Danas sam se uspjela čuti sa njom, zahvaljujući dobrim ljudima kojih još uvijek ima. Nisam od nje uspjela dobiti suvislu informaciju. Kaže da još nije operisana, da je skuvala ručak...
Znate li ima li nade kad dođe kući da se to malo popravi, da se malo vrati?
Kliknite za proširenje...
Stari ljudi tesko podnesu anesteziju. Verujem da ce se stabilizovati. Mojoj prijateljici se otac star 80 godina prvo pogubio a onda povratio nakon operacije srcanog zalistka. Tu je bilo i destabilizacije ritma i pritiska...sto svakako utice na mentalno stanje. Svakako treba uraditi sken glave, kao sto kaze Beket, da biste bili sigurni sta je.
 

Mentalno zdravlje: Mozak radi dobro do 60. godine - studija​

  • Smita Mundasad

file picture of man smiling

Autor fotografije, Getty Images
Ljudski mozak ostaje bistar i u srednjim godinama, suprotno uvreženim i širokim pretpostavkama da mentalna brzina opada od naših 20-ih i 30-ih godina, pokazuju istraživanja.
Studija na 1,2 miliona ljudi, starosti od 10 do 80 godina, pokazala je da je mentalna brzina ostala relativno stabilna između 30 i 60 godina - ali đto su ljudi stariji tako raste i oprez prilikom donošenja odluka.
Istraživači sa Univerziteta Hajdelberg u Nemačkoj koristili su onlajn zadatak da procene koliko je vremena potrebno ljudima da donesu odluku.
Nalaze su objavili u Nejčr hjuman bihejvior.
Naučnici su pokazali učesnicima niz slika i zamolili ih da ih poređaju u dve kategorije - dobre ili loše - pritiskom na različitu dugmad.
Oni sugerišu da zadatak uključuje različite procese, kao što je mentalna brzina - grubo definisana kao brzina kojom obrađujemo informacije da bismo doneli odluku - oprez pri odlučivanju, koji posmatra vreme potrebno za razmatranje informacija pre nego što se odlučimo, a zatim i vreme za pritiskanje odgovarajućeg dugmeta.
Koristeći matematičke modele, istraživači su mogli da procene brzinu kojom su učesnici završili svaki deo procesa.
Otkrili su da, dok se prosečno vreme za završetak celokupnog zadatka pogoršalo posle 20. godine, mentalna brzina obrade informacija nije počela da usporava do 60. godine.
Studija je otkrila:
  • ljudi mlađi od 18 godina bili su najmanje oprezni i najspremniji da se odreknu preciznosti zarad brzine
  • oprez prilikom donošenja odluka porastao je među ispitanicima između 18. i 65. godine
  • što su stariji ispitanici, to im je trebalo duže vreme da pritisnu odgovarajuće dugme
Naučnici prihvataju da verovatno ima mnogo različitih procesa uključenih u donošenje odluka i kažu da je moguće da drugi faktori, kao što su prethodno formirana mišljenja, takođe utiču na brzinu donošenja odluka.
„Za velike delove ljudskog životnog veka i uobičajene radne karijere, naši rezultati osporavaju široko rasprostranjenu ideju o usporavanju mentalne brzine prilikom starenja".
Presentational grey line


https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-60452896
 
Najveci problem je sto mi nemamo nijednu stacionarnu ustanovu koja se isključivo brine o dementnim pacijentima. Smestimo ih u staračke domove, ali samo u one gde postoji odeljenje za demenciju. Onda nam, kada prigovorimo da su dementni zanemareni na takvim odeljenjima, kazu da je to socijalna ustanova i da kao takva nema obavezu niti uslova da se bavi dementnima. A strucna lica poput sociologa i psihologa zaposlenih u domu kazu da ne mogu da ih uznemiravaju i teraju na nesto sto dementan odbija... izbegavajuci potreban trud i strucnost da se motivise i da se pristupi svakom pojedinacno a opet da se udruzuju oni sa slicnim interesovanjima i mogucnostima... I onda se sve svodi na clanove porodice koji se trude da osmisle boravak i komunikaciju i da se sve vreme bore za sve ostalo sto je potrebno dementnom. A sve da ne bi dremali negde u cosku gde im se niko ne obraca osim kada treba da jedu i da se presvuku. U pauzama negovatelji sede u zatvorenom prostoru ili su u parku popodne kada nema sefova. Zaticala sam mnogo puta situaciju gde negovatelj pita dementnog da li hoce da jede ili da se presvuce i kada ovaj odbije mrzovoljno, negovatelj se okrene i ode. Necu da gresim dusu, jer ima i onih koji su bili posveceni i strpljivi pa se potrude da oraspoloze dementnog i da se nasale s njim i da mu ljudski pridju da bi obavili sve sto treba. I koliko puta sam ponovila u Domu da je lakse i negovatelju i dementnom, ako se negovatelj posveti i na pravi nacin pridje. Ne kazem da je uvek moguce, ali moze se vratiti posle 5 minuta i dementan ce se ponasati drugacije. U Centru za poremećaje pamćenja i demenciju pri Kliničkom centru Srbije samo se ustanovi bolest - dijagnostikuje i predlaže dalja terapija. Ne znam kako funkcionisu privatni domovi, ali koliko pratim ovu temu jos nisam procitala da se neko pohvalio da se vodi posebna briga o motivaciji dementnih za radnu terapiju ili razgovor. Cim je pocela korona moju mamu su strpali u krevet, zabranjen je bio pristup ostalim korisnicima a samim tim i bakama koje su dolazile da se druze sa njom, meni je onemogucen kontakt telefonom... brzo se povukla i prestala da komunicira. Ne, ne zameram jer je tako moralo da bude u uslovima pandemije. Ali hocu da kazem koliko brzo takav nacin dovodi do propadanja i ono malo sposobnosti. Citam kako su u Nemackoj da bi sprecili dementne da insistiraju na izlasku iz doma i lutaju, osmislili autobusko stajaliste na kojem korisnik u svom lutanju po hodnicima (koji po pravilu idu u krug na odeljenju) dodje do stajalista i sedne i ceka. Zvuci zalosno, ali ako je to nacin da se smiri onda je dobro resenje. Bolje nego lupanje na zatvorenim vratima i dozivanje. Dajte dementnom parce papira ili tkanine razlicitih struktura... i motivisite ga da savija i cepa i redja, iznestie domine ili sah pa redjajte figura kako bilo i cestitajte na dobrim potezima i pobedi, klupko vunice moze biti dobra zabava za baku ... pricajte mu povezujuci njegovo zanimanje i trenutnu radnju ... posvetite mu se dok je to moguce. Rad prstima povoljno utice na nervne zavrsetke i vezu sa mozgom, a prisutan je i osecaj da se nesto svrsishodno desava u cemu aktivno ucestvuje... caki listanje casopisa i ogovaranje likova na stranicama a sve sa odobravanjem za misljenje kako god nakaradno bilo... Makar jednom nedeljno za svakog dementnog radna terapija, pa uz osmeh i par recenica pri hranjenju i oblacenju, pohvallite ga i ohrabrite... Samo da ne zacutimo svi.
 
Poslednja izmena:
I koliko puta je kod moje mame razlog pogorsanja mentalnog stanja bio potaknut usled urinarne infekcije ili bolova u ledjima ili problemima sa nazuljanim desnima ili upalom cmara, padom pritiska ili secera... a onda pregledom i davanjem terapije se stabilizuje. Ali...ALI... negovatelj ne prijavi pogorsanje, medicinski tehnicari spomenu u predaji smene ili u toku rada, ovlas se pogleda .... onda zovem drugu doktoricu koja je pravi profesionalac ili dodjem i angazujem privatno ili zahtevam u okviru doma anallize... nekad je tako malo potrebno... a najbitniji je neuropsihijatar koji ce pratiti i prilagodjavati terapiju.
 
beket:
Kliknite za proširenje...
Sva muka i tuga... Baka jos i saradjuje. U mom slucaju je bilo i jogunastih i agresivnih situacija... recenica Nemoj da me pravis ludom...zasto bih crtala...pa sam se dovijala za neke druge aktivnosti koje su mojoj mami zanimljive makar i gresila u obavljanju, a potrebno je pokazati odusevljenje... I koliko patnje i iscrpljenosti kod cerke. Kako je tesko suprugu koji gleda i suprugu kako se muci, ali i cerku koja je na mukama, a ne moze da pomogne... I zasto takva tema na televiziji koja nije prisutna na celoj teritoriji Srbije? I to u INSAJDERU!?!?!? Mozda nisam pominjala da je humor opustao situaciju, ali opet u odredjenim momentima i dozirano, onako kako mojoj mami odgovara, vise okrenuto prema meni i drugima, retko nanjen racun...
 
Kada sam napisala velikim slovima Insajder, mislila sam na zatecenost da o tome treba novinari da istrazuju jer nije poznato siroj javnosti. Pobogu?! Da li je moguce da se o tome malo zna? Mi smo stara nacija i sve je cesci problem demencije. Ili nije zanimljivo ostalim novinarima i institucijama?! Mnogi misle da se to desava tamo nekome i da je to samo malo pogubljeni zbog godina starosti... Ili se prikriva da nema sredstava da se pomogne... Nisam pametna... Znam samo da ne smemo cutati. Narocito mi koji smo prosli i oni koji sada dozivljavaju tu strasnu muku.
 
Zadovoljna domacica:
Kako ste posumnjali na demenciju kod svojih roditelja? Šta je to što vam je ukazalo na problem? I koje korake nakon toga ste preduzeli?
Kliknite za proširenje...
Jedan od bitnih testova koje možeš i sama odraditi je da toj osobi daš prazan papir, nacrta krug i tražiš da na "satu" nacrta kazaljke kako stoje kada je deset do dva.
Iz nekog razloga to ni jedan dementan pacijent ne ume da uradi pravilno.
A kad shvatiš... Teško je pomiriti se sa tim, još teže boriti se.
Neurolog je prva stepenica.
 
Ona Marge:
Jedan od bitnih testova koje možeš i sama odraditi je da toj osobi daš prazan papir, nacrta krug i tražiš da na "satu" nacrta kazaljke kako stoje kada je deset do dva.
Iz nekog razloga to ni jedan dementan pacijent ne ume da uradi pravilno.
A kad shvatiš... Teško je pomiriti se sa tim, još teže boriti se.
Neurolog je prva stepenica.
Kliknite za proširenje...
Sta si primetila pre nego sto si pomislila da treba da odvedes roditelja kod lekara?
 
Zadovoljna domacica:
Kako ste posumnjali na demenciju kod svojih roditelja? Šta je to što vam je ukazalo na problem? I koje korake nakon toga ste preduzeli?
Kliknite za proširenje...
Vise godina unazad moja mama je stalno gubila kljuceve ili zaturala novcanik...ali ne tako da se ne seti gde je stavila pre par sati, vec pre 5 minuta. Mislila sam da je opterecenje ili stres,..zurba da sve uradi i na poslu i kod kuce...nalazila sam opravdanja cak i kad sam primetila da ne prati koncentrisano neku moju pricu ili da me dva tri puta pita jedno isto...cesto se ljutila i onda bi se izolovala u drugu sobu gde sam je zaticala kako zabrinuto gleda ispred sebe... opet sam pripisivala njenoj tvrdoglavosti i osetljivosti... Sve dok me komsinica nije pozvala i rekla da se mama cudno ponasa, da je pomesala nju i njenu pokojnu svekrvu, a za njeno dete je pitala da li joj je to unuce. A to dete zna jos od rodjenja, Mnogo puta ga je pricuvala.... U roku od dva dana sam zakazala kod lekara opste prakse, uzela uput i isto popodne kod neuropsihijatra. Obavljen je test. Postavljena dijagnoza. Dobila je Cavinton i Tokopherol za pocetak. Kasnije je kod neuropsihologa radila test sa crtanjem sata. A tek posle 3 godine je uradjen skener glave po uputu doktorice koja je tada pocela da je leci i lecila je do kraja. Divna Doktorica koja je izuzetno posvecena pacijentima i kojoj sam neizmerno zahvalna za sve.
 
Zadovoljna domacica:
Hvala svima na odgovorima.
Moja svekrva se ponekad čudno ponaša, pa ja sumnjam na početak demencije.
Kliknite za proširenje...
Zadovoljna domacica:
Hvala svima na odgovorima.
Moja svekrva se ponekad čudno ponaša, pa ja sumnjam na početak demencije.
Kliknite za proširenje...
U kom smislu se ponasa cudno? Ne treba paniciti, ali nije lose uraditi specijalisticki pregled i analize. Znam da je problem odvesti ih kod neurologa a pogotovo neuropsihijatra. U prvoj fazi su u stanju da maskiraju stanje. Ali i da budu agresivni na svako pominjanje pregleda.
 
ne moze dementna osoba da maskira jer on i ne zna da zaboravlja..to samo ljudi oko njega primjecuju, pogotovo oni najblizi koji su svaki dan sa takvom osobom..takodje dementnim osobam ne treba nabijati na nos "pa kako se ne sjecas, pa reko si ovo, reko si ono, ostavio si ovdje ostavio tamo"...takve stvari ih nerviraju i mogu da se ponasaju agresivno jer smatraju da ih neko pravi budalom...
 
bezuslovna ljubav:
U kom smislu se ponasa cudno? Ne treba paniciti, ali nije lose uraditi specijalisticki pregled i analize. Znam da je problem odvesti ih kod neurologa a pogotovo neuropsihijatra. U prvoj fazi su u stanju da maskiraju stanje. Ali i da budu agresivni na svako pominjanje pregleda.
Kliknite za proširenje...
Ima zakazano krajem maja kod neuropsihijatra, pa ćemo čuti šta će joj reći.
Ponaša se čudno u smislu da izmišlja i laže. Da joj propadne dan ako se ne posvađa sa nekim. Da je stalno u strahu da će neko da nas pokrade, i to da će da nam ukrade neke bezvezne stvari, tipa lanac za vezivanje psa, a inače psa ni nemamo.
Ne mogu trenutno da se setim svega, ali ima dosta promena.
 
Zadovoljna domacica:
Ima zakazano krajem maja kod neuropsihijatra, pa ćemo čuti šta će joj reći.
Ponaša se čudno u smislu da izmišlja i laže. Da joj propadne dan ako se ne posvađa sa nekim. Da je stalno u strahu da će neko da nas pokrade, i to da će da nam ukrade neke bezvezne stvari, tipa lanac za vezivanje psa, a inače psa ni nemamo.
Ne mogu trenutno da se setim svega, ali ima dosta promena.
Kliknite za proširenje...
pa to je već odmaklo
 
spavach:
ne moze dementna osoba da maskira jer on i ne zna da zaboravlja..to samo ljudi oko njega primjecuju, pogotovo oni najblizi koji su svaki dan sa takvom osobom..takodje dementnim osobam ne treba nabijati na nos "pa kako se ne sjecas, pa reko si ovo, reko si ono, ostavio si ovdje ostavio tamo"...takve stvari ih nerviraju i mogu da se ponasaju agresivno jer smatraju da ih neko pravi budalom...
Kliknite za proširenje...
Pricamo o prvim pocetnim znacima. Tada su jos svesni i sami da se desava da zaborave, a ima i onih koji se sami obrate lekaru. Koliko put se moja mama lupila po celu i rekla da je opet zaboravila. Bilo je izgovora tipa *eee kad dodjes ti u moje godine videces, ti pricas nerazumljivo i brzo i mumlas i ko bi te razumeo sta si rekla, ja sam u penziji sto bih morala da znam datum, pravim pletenice kao kada sam bila devojcica da mi se ne mrsi kosa... Na zalost, porodica najcesce obrazlaze zaboravnost staroscu ili stresom... Kasnije, kao sto kazes, nisu svesni i ljute se ako ih ispravljamo. Mada je moja mama i nakon nekoliko godina od dijagnoze rekla par puta *sa mnom se nesto cudno desava*. A tada sam je hrabrila da je sve pod kontrolom... mada je vec bolest odmicala.

1208Letoo:
Moj tata je bolovao od Alcahajmera i Parkinsona.Primetila sam da zagleda stvai koje poznaje.Zaboravlja da je jeo.Imao je cudno ponasanje.Da je moja mama bila malo normalnija,mozda bi sve bilo drugacije
Kliknite za proširenje...
Mislis da je tvoja mama prihvatala tatinu bolest, bilo bi drugacije?
 
Ljudi sa teme- da li može da mi neko u provatnoj poruci preporuči neuropsihijatra koji bi možda došao kod nas kući da pregleda mamu ? Ona se slogirala pre dve godine , i oporavila se dosta ali ipak se ne kreće baš najbolje i rekli su mi da ima šanse da dobije dodatak za tuđu negu i pomoć ako podnesemo zahtev , ali ne znam kako da nađem provatnog lekara da dođe kući da je pregleda , jer je meni zaista problem da je izvodim iz zgrade - nemamo izlaz za invalide i 5 stepenica između lifta i ulaznih vrata su mi ogroman problem. Radi se na izlazu za invalide , tada bih mogla da je preguram na kolicima ... ali ko zna kada će se ostvartiti taj izlaz ... mama nije dementna -ok malo je zaboravna ali mislim da nije dementna ...
 
bezuslovna ljubav:
Pricamo o prvim pocetnim znacima. Tada su jos svesni i sami da se desava da zaborave, a ima i onih koji se sami obrate lekaru. Koliko put se moja mama lupila po celu i rekla da je opet zaboravila. Bilo je izgovora tipa *eee kad dodjes ti u moje godine videces, ti pricas nerazumljivo i brzo i mumlas i ko bi te razumeo sta si rekla, ja sam u penziji sto bih morala da znam datum, pravim pletenice kao kada sam bila devojcica da mi se ne mrsi kosa... Na zalost, porodica najcesce obrazlaze zaboravnost staroscu ili stresom... Kasnije, kao sto kazes, nisu svesni i ljute se ako ih ispravljamo. Mada je moja mama i nakon nekoliko godina od dijagnoze rekla par puta *sa mnom se nesto cudno desava*. A tada sam je hrabrila da je sve pod kontrolom... mada je vec bolest odmicala.


Mislis da je tvoja mama prihvatala tatinu bolest, bilo bi drugacije?
Kliknite za proširenje...
Da nije shvatalo ozbiljno i nije htela da pokusamo nista od saveta drugih.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top