Demencija

bezuslovna ljubav:
Organizuju neki Centri za socijalni rad, imaju obuke pre pocinjanja sa radom. Neki dobijaju donacije iz inostranstva pa je jeftinije. Ali sve je to na par sati. Uglavnom presvlacenje, hranjenje, obavljanje kupovine, kupanje... Moze i to da bude od koristi. Ali dementni tesko prihvataju jos jedno lice u stanu. Nema obuke za rad sa dementnima. Ne znam koliko se geronto domacice snalaze u takvoj situaciji, da recimo moze tvoj tata na 2-3 sata da odmori ili proseta...ali sve je to mala pomoc ukoliko je dementan teze pokretan ili je nemiran, jer dementni vremenom zahtevaju sve vecu paznju. To je nemoguce da podnese jedna osoba, pa i dve. Psihicki i fizicki je iscrpljujuce. Niko nije za Dom, dok ga muka ne natera.
Sto se tice najbolje doktorice, ne mozes da ocekujes cudo, jer za demenciju nema leka. Treba biti zahvalan da je bolest usporenog toka, da nema vecih naglih pogorsanja ili da se brzo umiruju, kao i da je doktor posvecen pacijentu. To znaci da kad god ima nekih promena, doktor reaguje sa promenom terapije ili savetima. Doktorica moje mame je najbolja doktorica, jer je mama zivela 11 godina nakon dijagnoze. Bilo je i teskih trenutaka, ali je najbolja doktorica uvek bila tu da leci i savetuje.
Kliknite za proširenje...
mene nervira taj epitet ‚‚najbolja‚‚ i to konstantno pominju uz njeno ime a ona je uspostavila dijagnozu i dala terapiju i čak nema ni kontrole sad kako je korona, nego smo morali privatno da je vodimo pa je samo pojačala Nemendin...naravno da ne očekujem čudo, jer leka nema, al onda nisi ‚‚najbolji‚‚
mama je za sad ok, moze sama u wc, oko kupanja, oblacenja i jela joj treba pomoc kao sa malim detetom
tako da razmisljam da li bi tati znacila ta mala pomoc da odmori bar na par sati jer ne stigne on svaki dan da je okupa, proseta...
 
Pozovi najpre telefonom centar za socijalni rad u opštini gde je majka prijavljena. Moguće da ne treba toliko papira kao što piše, a moguće i da nema raspoloživog kadra, zbog korone ili ko zna čega.
 
Rayela:
Slep ili gluv covek ili covek koji nema desnu ruku nije isto sto
i dementan covek koji vise ne zna nista, a usput moze da bude i agresivan, a u svakom je slucaju na neki nacin i nepredvidljiv
koji ne kaze sta zeli jer i sam to vse ne zna.
O nekim skakljivim stvarima tipa da ne moze sam u WC da ne kontrolise svoje fizioloske potrebe i da ne govorimo.
Kliknite za proširenje...
Nemoj da se predaješ i odustaješ. Tvrdim ti da ima žena koje to i tako rade. Mijenjaju se dvije žene, period zavisi koliko je teško izdržati. Inkontinencija se riješi pelenama.
 
Moje poznanice ćerka radi tako sa poznanicom se menja na 24h, i plata im je po 80.000,00 bila prošle godine. To je dvoje nepokretnih ljudi koje ona neguje, kuva, čisti, ide u nabavku. Nisu dementni.
 
Nadia 21:
mene nervira taj epitet ‚‚najbolja‚‚ i to konstantno pominju uz njeno ime a ona je uspostavila dijagnozu i dala terapiju i čak nema ni kontrole sad kako je korona, nego smo morali privatno da je vodimo pa je samo pojačala Nemendin...naravno da ne očekujem čudo, jer leka nema, al onda nisi ‚‚najbolji‚‚
mama je za sad ok, moze sama u wc, oko kupanja, oblacenja i jela joj treba pomoc kao sa malim detetom
tako da razmisljam da li bi tati znacila ta mala pomoc da odmori bar na par sati jer ne stigne on svaki dan da je okupa, proseta...
Kliknite za proširenje...
Vremenom kako bolest napreduje, cudo je kada su dementni mirni. I kada ne odbijaju da jedu. I ne odbijaju lekove. I lepo spavaju nocu. I mogu sami jos uvek u WC. Mene je radovalo i kada mama u pelenama kaze *Jooj, jooj , upiskicu se*. Znaci da nesto oseca fizioloski. I kada trese glavom i kaze *Uh, uh, sto me svrbi uvo*. I kada se raduje i pljesce rukama dok postavljam rucak. I kada je prestala da hoda, a prekrsti nogu preko noge. Da, bas kao sa malim detetom. I ne moze doktor i dementni da se prilagodjava nasim emocijama, a pogotovo strahovima. Dobro je da ste u mogucnosti da odvedete mamu privatno na pregled.
 
Juče sam napisala poduži post šta smo prolazili sa hospitalizacijama posljednjih mjesec dana, nezaliječenim urinarnim infekcijama, zatajenjem bubrega, propadanjem fizičkog stanja, pogoršanja demencije, upalom pluća. Ali sam obrisala, bilo je previše toga...
Moj otac je rano jutros preminuo. Umro je u bolnici, na poluintenzivnoj njezi, sa sepsom. Na kraju je bio nepokretan, nekomunikativan, uglavnom u komi, hranili su ga na sondu.
Hvala vam svima na podršci ovih par godina, posebno posljednjih 3 mjeseca, ovdje sam pronalazila utjehu za sve što smo prolazili.
 
zarathess:
Juče sam napisala poduži post šta smo prolazili sa hospitalizacijama posljednjih mjesec dana, nezaliječenim urinarnim infekcijama, zatajenjem bubrega, propadanjem fizičkog stanja, pogoršanja demencije, upalom pluća. Ali sam obrisala, bilo je previše toga...
Moj otac je rano jutros preminuo. Umro je u bolnici, na poluintenzivnoj njezi, sa sepsom. Na kraju je bio nepokretan, nekomunikativan, uglavnom u komi, hranili su ga na sondu.
Hvala vam svima na podršci ovih par godina, posebno posljednjih 3 mjeseca, ovdje sam pronalazila utjehu za sve što smo prolazili.
Kliknite za proširenje...
Moje saucesce, draga.
 
Otišla je i moja majka..Šest meseci je bila u domu.Nikad se nije privikla na dom i lagano se gasila ovih šest meseci.Jedina uteha mi je da se nije dugo mučila.Nije hodala zadnjih 15 dana.Nadala sam se da će duže poživeti ali ona se predala i otišla na neko lepše mesto.Teško mi je što nisam mogla često da je posećujem jer se posete zakazuju.Negde mislim da su joj i lekari ubrzali kraj jer je neuropsihijatar počeo da eksperimentiše sa terapijom iako je odvedena sa dobrom terapijom sa kojom je funkcionisala.Ja sam pokušala da utičem na to ali na žalost oni im tamo mogu davati šta god hoće vi nemate pravo da se mešate u posao lekara.Ja sam čak započela proceduru premeštaja ali je moja majka odlučila da ne muči više ni sebe ni mene.Jedino na kraju da kažem čuvajte svoje što duže kod kuće,ja sam nju čuvala dve i po godine i u martu je smestila, eto koliko je poživela.
 
Beli ljiljan:
Otišla je i moja majka..Šest meseci je bila u domu.Nikad se nije privikla na dom i lagano se gasila ovih šest meseci.Jedina uteha mi je da se nije dugo mučila.Nije hodala zadnjih 15 dana.Nadala sam se da će duže poživeti ali ona se predala i otišla na neko lepše mesto.Teško mi je što nisam mogla često da je posećujem jer se posete zakazuju.Negde mislim da su joj i lekari ubrzali kraj jer je neuropsihijatar počeo da eksperimentiše sa terapijom iako je odvedena sa dobrom terapijom sa kojom je funkcionisala.Ja sam pokušala da utičem na to ali na žalost oni im tamo mogu davati šta god hoće vi nemate pravo da se mešate u posao lekara.Ja sam čak započela proceduru premeštaja ali je moja majka odlučila da ne muči više ni sebe ni mene.Jedino na kraju da kažem čuvajte svoje što duže kod kuće,ja sam nju čuvala dve i po godine i u martu je smestila, eto koliko je poživela.
Kliknite za proširenje...

Moje iskreno saučešće, jako mi je žao...
 
Beli ljiljan:
Otišla je i moja majka..Šest meseci je bila u domu.Nikad se nije privikla na dom i lagano se gasila ovih šest meseci.Jedina uteha mi je da se nije dugo mučila.Nije hodala zadnjih 15 dana.Nadala sam se da će duže poživeti ali ona se predala i otišla na neko lepše mesto.Teško mi je što nisam mogla često da je posećujem jer se posete zakazuju.Negde mislim da su joj i lekari ubrzali kraj jer je neuropsihijatar počeo da eksperimentiše sa terapijom iako je odvedena sa dobrom terapijom sa kojom je funkcionisala.Ja sam pokušala da utičem na to ali na žalost oni im tamo mogu davati šta god hoće vi nemate pravo da se mešate u posao lekara.Ja sam čak započela proceduru premeštaja ali je moja majka odlučila da ne muči više ni sebe ni mene.Jedino na kraju da kažem čuvajte svoje što duže kod kuće,ja sam nju čuvala dve i po godine i u martu je smestila, eto koliko je poživela.
Kliknite za proširenje...
Moje saucesce.:heart: Nemoj prebacivati sebi sto si mamu odvela u dom. Znam da je u ovim okolnostima epidemije jako tesko pratiti situaciju smestenih u domu. Na to sam pomislila cim je pocela zabrana poseta. Ipak, razmisljala sam da bi i odvodjenje kuci bilo veliki rizik.Ni ja koja mora da ode do prodavnice ili apoteke... niti oni koji bi nam dolazili... ne bismo mogli stalno da se testiramo. A tesko da bismo obezbedili bilo kakvu medicinsku pomoc u kuci. Ne bih mogla sama da brinem o nepokretnoj mami... I meni se cinilo poslednja 3-4 meseca da je moja mama sedirana kada je vidim preko vibera, smetalo mi je sto je 24h u krevetu a pre toga je sedela u stolici (sa obrazlozenjem da je rizicno da padne dok traje pandemija, sto sam morala da razumem i prihvatim), ali opet i mama stari i bolest napreduje... Ucinila si sve sto si mogla. Na zalost svi smo pogodjeni pnademijom na ovaj ili onaj nacin. A demencija je nepredvidiva. To je skup sindroma, tu su jos i pridruzene bolesti i starost...
 
Moj otac je umro prije 7 dana. Još uvijek zvuči mi čudno... Mogu slobodno reći da je umro kao kolateralna šteta pandemije i zdravstvenog sistema koji je postao preopterećen kovid pacijentima. A opet znam da ni kod kuće mu ne bismo mogli pružiti njegu koja mu je bila potrebna. Uz sve njegove bolesti i demenciju, samo smo odgađali neizbježno. No, ne boli ništa manje, to svi jednako osjećamo.
 
Drage moje hvala vam na rečima utehe.Ono što boli posle njenog odlaska je činjenica da joj je doktor propisao terapiju i otišao na godišnji odmor.Prilikom posete sam primetila da ona više nije ista , zvala ih ,slala mail ali ništa nisu preduzeli.Viber pozive nisu imali samo telefon.Bilo je situacija kad nije mogla da priča koliko su je sedirali.Od bolesti ona je imala reumatoidni artritis i čak u poslednjoj poseti mi je doktorka tvrdila kako je ona organski dobro,krvna slika odlična eto ima samo urinarnu infekciju koju oni leče po antibiogramu.Čak je bila iznenađena ovakvim ishodom ništa nije ukazivalo na to.Tako da i dalje mislim da su joj ubrzali odlazak .Ona je preminula u 74.-oj godini tako da to i nisu neke velike godine.Svemu ovome prethodio je pad gde je ona slomila dva rebra i onda su je kljukali sedatovima i ko zna čime da bi ležala u krevetu.Možda i vezivali ko to zna,jer zadnji put kad sam je videla govorila je nepovezano i stalno gledala na vrata i govorila mi:"Idi , idi kući i tebe će zarobiti"😭Naravno oni uvek kažu progresija bolesti.Ne krivim sebe što sam je smestila jer sam to uradila kad je bilo nemoguće da je ostavljam samu ,kada su halucinacije postale svakodnevne ,pa sam mislila da joj treba stručnija pomoć od moje.Na žalost kolektiv mora da funkcioniše po pravilima, a moja majka je umrla od tuge i preterane sedacije.Srce nije izdrzalo.
 
zarathess:
Moj otac je umro prije 7 dana. Još uvijek zvuči mi čudno... Mogu slobodno reći da je umro kao kolateralna šteta pandemije i zdravstvenog sistema koji je postao preopterećen kovid pacijentima. A opet znam da ni kod kuće mu ne bismo mogli pružiti njegu koja mu je bila potrebna. Uz sve njegove bolesti i demenciju, samo smo odgađali neizbježno. No, ne boli ništa manje, to svi jednako osjećamo.
Kliknite za proširenje...
Žao mi je zbog tvog oca,moja majka se nije mučila umrla je kod njih u domu ,samo je zaspala .
 
Pricam sa jednom doktoricom ovih dana i kazem da mi je zao sto sam pokusavala u prvoj godini da podsecam mamu i preslisavam i cak sam joj zadavala u svesci zadatke sabiranja da vezba ...i da spremamo zajedno rucak... i da se podsecamo dogadjaja i ljudi... Sad mi se cini da sam je opterecivala. A doktorica kaze da se to preporucuje u pocetku koliko je moguce. Secam se da je mama prvih meseci prvo prihvatila zadatke sabiranja i oduzimanja kao izazov i radovala se sto dokazuje da je *odlicna matematicarka*, ali da je vremenom nerviralo. Geronto domacica je gresila zadavanjem vecih brojeva i to bi mamu cinilo nesigurnom i ljutom. Treba imati meru i prepoznati trenutak kada je raspolozena i koliko moze. I obavezno pohvaliti, makar i da ima gresaka. Isto moze i sa Ne ljuti se covece illi nekim rucnim radom... Bolje preskociti neko polje i izgubiti igru, dati veliku peticu sa srcem pored napola resenih zadataka, staviti u orman lose spakovan ves... jer je neprocenjiv osecaj srece na licu dementnog kao pobednika.
 
Nadia 21:
Da li neko ima iskustva sa dobijanjem privremenog starateljstva u Beogradu?
konkretno za gasenje racuna u banci i telefona dementnih osoba
Kliknite za proširenje...
A ako ti je potrebno samo za to zasto ne uzmes punomoc, ta osoba ti samo potpise
i sa tim ovlascenjem ides u banku mada mislim da i " osoba" mora da bude s tobom u banci
jer ona tebi daje punomoc, a za Telekom dovoljno je da samo ona potpise pismo kojim raskidas ugovor.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top