Eto, to se završilo, vidiš da nije strašno. Nema tu izgovora, dementan ili ne, svako treba da živi negde gde je bezbedan. To što neko može sam je lepo, ali niko nije rođen da živi sam. Čak i u zajednici, gde ima mnogo generacija, su stari izopšteni jer nemaju zajedničke teme sa ukućanima. Dobro je kad oba supružnika žive dugo, ili, ako se to ne desi, da imaš nekog baš bliskog a slobodnog, moja baba je živela sa sestrom kad su obe ostale udovice, jedna rođaka mi živi vrata do vrata sa najboljom drugaricom već 80 i kusur godina pa su po ceo dan zajedno jer su obe ostale same. Ta baka je spretna i okretna, razumna kao mlada žena i ubija se od dosade sa ukućanima, sin i snaja po ceo dan rade, a kaže, sednem sa unukama, dobre su, zovu me da dođem kod njih, a onda kuckaju telefone i ništa ne pričaju, uopšte nemaju život
Svakom je najbolje kad je u svom društvu, budi srećna što nije dementna, pa će moći da uživa u svim prednostima doma, još malo pa će da slave Osmi mart, pa Uskrs, pa Prvi maj, u državnim domovima se stalno nešto dešava, dolaze deca iz škola, aktivi žena... Preporodiće se mama, videćeš, trčkaće ta po parku sa drugaricama čim ozeleni, njenim tempom, svi su takvi, pa se hrabre međusobno
Evo mene interesuje koliko je do kraja izašao dom?
Afro, prebrinula si veliku brigu. Šta ima veze na kojoj je adresi, važno je da je ona zabrinuta, da ne misliš, eto, ja mislim sada možda je moja mama pala negde po kući ne može da ustane, ne može vatru da lozi a snebivam se, necu da je zovem u ovo doba već čekam jutro da pitam sta radi
Pa kad zaboravu lekove da pije i bude joj mnogo loše.... Onda sam čas kod nje čas kid kuće, ne znam ni ja koju ću noć gde da prespavam. A tek stvari sto vučem, to su torbe tamo, torbe ovamo... Nekad ne znam gde mi je sta, nekad izgubim nesto sto mi hitno treba... Kad bi mogla sve duplo da imam pa da se ne nerviram, ali nemoguće je.
Nisam upućena u tvoju bolest, ali po vašoj prepiski vidim da je ozbiljno. Neka je mama, biće njoj bolje u domu nego da je sama, bez tvoje pomoci u toj kući tamo. Biće I njoj lakše kad se malo odmori i kad razmisli da je tebe oslobodila pa da možeš skroz da se posvetis sebi I svom zdravlju.
naravno da cu se boriti i truditi da budem najbolje moguce, a kako cu biti videcemo. Nekako se trudim da mislim
Samo ti njoj hvali doktore i sestre kako brinu za nju, kako joj je doktor preporučio lek koji i on pije, ovo-ono... pa šta ako ih zeza, oni su prošli trening za to, ne nerviraju se i ne sekiraju oko toga. Takođe, već za par dana će oni da je poznaju bolje nego ti, moraš da napraviš distancu, mi pričamo ovde o našim mamama, to što mi znamo o njima je nešto skroz nerealno, mišljenje smo formirale kao deca kad su one bile sveznajuće i moćne. Lek je nolpaza, i ok je, moji svekar i mama ga piju.
- - - - - - - - - -
Afro, ti sad ne brigaj, nego misli na sebe, nemoj da te ganjam po forumu
Da se čuvaš i odmoriš, nakupiš energiju i kreneš u pobedu!
dobro je da je dobar, da joj pomogne, ubi je ta kiselina.
cuvacu se, u sredu pocinjem, a kako cu biti cuce se, kukacu ja vec kad pocnu da me bockaju moram pobediti, sta cu drugoNe sekiraj se uopšte, biće toga još a i to je deo zabave u starosti, svi ćemo takvi da budemo
A mislim i dalje da nema baš nekog razloga za brigu oko demencije, nije tvoja mama loše, meni čak ni to što ne zna gde je kad se probudi u nepoznatoj sobi posle sto godina života u njenoj kući nije neobično, za par dana će sve da joj bude jasno i obično.
Šta kaže za klopu, da li je zadovoljna, je li išla u trpezariju ili jede u sobi?
...evo mene u sledecem nastavku...
...jutros prvo zvoni telefom vidim mama zove, ajde okrenem, kad sledi pitanje gde su njena dokumenta, juce je pitala 2x za to...opet objasnim i razmisljam mozda je
samo pospana, mozda je ipak doktorka koja je pregledala (psihijatar) bila u pravu da je ona ok.....eee ali....
...zove ponovo, kaze da sam znala da je ovako nikad ne bi pristala, ne daju mi da idem u wc necu da me niko pere...kazem pa dobro mozes li ti da stignes do wc-a
svaki put, a ne mogu, pa sto se bunis onda, pa sramota me je....cujem lepo sestru gde govori, nemojte da je sikirate, sto to radite niste vi ni prvi ni zadnji samo se
opustite i uzivajte tu, pustite cerku da se malo rastereti....adje dobro prodje i to....
....malopre zovem, jer je dozvoljeno da se zove do 17h, posle ih ipak i presvlace i ide vecera, da ne zovem tad kad je guzva, kad ona besna, sve su joj pokupili njene
lekove i ona sad neam para da kupi sebi lek a boli je zeldac i treba joj Lemuval ( to je lek koji je koristial pre sto godina ne secam se ni za sta), misli na Loperamid...dobro ajde rekoh sta si rucala, nece da kaze, pa jedva izvukoh iz nje sta je jela....vidim besna je...
...okrenem sestru popricam sa njom, ona zena kaze nema ona dijareju ni z asta joj ne treba Loperamid, a to sto ima kiselinu evo vidite sa doktorom...prebaci me
na drugi lokal, javi se doktor, objasnim ko sam i sto zovem...on kostatuje sto i ja da se ona ipak gubi, da kad se probudi ne zna gde je i da joj se kao stalno spava...kaze pitao sam je jel inace u zivotu puno spavala kaze rekla je ne, nego mi sad tako doslo zadnje vreme, po 3-4 dana samo mi se spava pa mi posle bude bolje..
...rekao mi je da ocekujem da ce se to njeno gubljenje sve cesce desavati, ali da je to normalno u tim godinama, to je staracka demencija i tu nemam narocitog leka
da ne ocekujem nikakvo cudo i ako bi joj psihijatar dao neku terapiju....prepisace joj lek za regulisanje zeludacne kiseline, rece nije ni ranisan ni ranitidin, nesto na N...nisam dobro cula, kaze to je oko 300 dinara mesecno, jer ne idu ti lekovi na recept...kao da mi je to nesto novo....vazno je da on tvrdi da je lek bolji da ga je i sam
koristio....
....eto igranka se izgleda tek zahuktava,ali neke druge vrste...
...jutros kad sam videla da pada sneg, posle dosta godina sam prvu put pomislila padaj, bas me briga ne moram da mislim o tome ko e joj doneti ogrev i hoce li imati
dovoljno...i tako dalje....
....uhh...i sestra i doktor su rekli da je ovo sve normalno da je tek dosla i da ce joj trebati vremena da se navikne i prihvati bez obzira sto je svojom voljom pristala
da dodje u dom...ajd idemo dalje...
