Demencija

[pahuljicagm]

E da, i celog zivota se deklarisala kao ateista,a sad svako malo se krsti i priziva Boga.

 

[beket]

E da, i celog zivota se deklarisala kao ateista,a sad svako malo se krsti i priziva Boga.

Ništa neobično. Naletećeš valjda na moj post gde opisujem scenu, pa pitam ovu moju "što se krstiš kad ne veruješ u boga", a ona me gleda bledo... I posle pričala normalno.
Neverovatno kako ih takve šokantne stvari vraćaju svesti. Ne znam, za ovo nemam potvrdu u literaturi, pričam samo iz ličnog iskustva. Ali svaki je slučaj za sebe.

 

[Uplašeni i zabrinuti]

Pozz za sve forumase na ovu -tesku temu.bio sam aktivan pa sam uspio pricitat sva vasa izlaganja od 1-241 str..hmm.bojim se da sam svagdje nasaslicnost sa svojom mamom

 

[pahuljicagm]

Uzgred, jos uvek zna da pise
Moja prijateljica joj je poslala neki pokloncic i poruku, a ona je na poledjini ispisala poruku, iskrivljen joj je rukopis, ali pise!!!
I opet je pitala za mamu, da li je mozda ljuta na nju.
REkla sam joj da je mama u guzvi i da nije ljuta, vec da ne stize od obaveza.
Na sva pitanja imam odgovore, osim kad spomene mamu, tu zabagujem potpuno
Sta ste vi vasima govorili?
Dajte neku ideju

 

[LJILJA MMM]

Pahuljice, odlično si odgovorila da je mama u gužvi. Ona ima tu fikciju za mamu i njen mozak stalno vrti jednu istu informaciju....kao pokvarena ploča kad zabaguje na jednom mestu. To će trajati dok i taj centar ne odumre. Nema efekta da se ubeđuješ sa njom. Samo nastavi da odgovaraš kao da je njeno pitanje potpuno normalno i kao da je mama živa. Znam da je jako teško igrati tu ludu igru. Oni koji žive sa obolelima u kući, zaista imaju, posle nekog vremena, osećaj da lude. Bukvalno postajete malo po malo nesposobni za normalan život i donošenje odluka van to ludog kruga, što od umorna. stresa, nespavanja, sebičnog maltretiranja od strane obolelog koji zna samo za JA i SAD, troškova, bespomoćnosti, odstranjujete ljude oko sebe, postoji samo oboleli ...stvarno ludilo koje traje 24 sata svih 12 meseci. Zato je ova tema na forumu Dom i porodica, a ne na Zdravlju. Strada cela porodica. Stoga, obolelog, kada dođe u fazu da je opasan po sebe i ostale treba smestiti u dom, ako je ikako moguće. Time štitite porodicu u najbukvalnijem fizičkom i mentalnom smislu, štitite sebe, jer vi morate raditi, podizati decu, brinuti o drugima, zarađivati i živeti koliko-toliko normalan život i brinuti o obolelom. Znači, oni koji su smestili obolele u dom, kada odu, treba da se ponašaju normalno u situaciji koju zateknu u momentu dolaska. Ako su tužni, nametnite im veselu temu, pričajte, probajte da ih uključite u razgovor ili se vi uključite u njihov ma koliko lud bio, jer oni jesu u tom svom ludilu. Za njih je to normalno stanje u koje vi treba da uđete i nakon posete izađete, izmoždeni, umorni, tužni, a opet nekako setno sretni jer ste na taj ludi, a tako normalan način, pomogli obolelom. I to cela istina o demenciji.

- - - - - - - - - -

Pozz za sve forumase na ovu -tesku temu.bio sam aktivan pa sam uspio pricitat sva vasa izlaganja od 1-241 str..hmm.bojim se da sam svagdje nasaslicnost sa svojom mamom

uuuuuf.....umesto "dobrodošao" reći ću piši jer ovde su ljudi koji pravilno razumeju šta pišeš i mogu ti možda olakšati.

 

[bezuslovna ljubav]

Citam sve postove, ali mi je promaklo da se i tebi zahvalim, na vremenu koji si odvojila da napises svoje iskustvo...
Sad je sve vec malo drugacije, u domu je medelju dana, novi lekovi, malo je mirnija, ne trazi stalno da ide kuci, a i nije vise besna i ljuta....

Svi smo prolazili kroz iste stvari...

Dobro je da postoji ovakvo mesto.

- - - - - - - - - -




Ma jasno je meni da je njena zelja za odlaskom odande velika, ali mi je takodje jasno da, kad bih je odvela njenoj kuci, tu ne bi bio kraj.. Jer, ko zna sta oan smatra svojom kucom... NE samo ona, svi poput nje.
Ni ne razmatram vracanje.
Kad je ona dobro, tacnije kad nije ljuta i ne rtrazi da ide kuci, i ja sam dobro, ne preispitujem sebe, znam da sam donela ispravnu odluku.
Ko zna sta nas jos ceka....

Razumem da imas potrebu da ti tetka potvrdjuje dobrim raspolozenjem da si donela dobru odluku. To je mene opsedalo prve godine i duze, a ponekada i sada. Trudila sam se da je zovem deset puta dnevno da bih osluskivala njeno stanje i da bih pokusala da je odobrovoljim. Naravno da si donela dobru odluku. Svaka druga varijanta nosila bi mnoge rizike i tebe bi unistila i psihcki i fizicki. Kada me raspamete zaposleni u domu neprofesionalnoscu i nehumanoscu, onda pomislim i sada da bih joj ja pruzila mnogo vise i bolje sto se tice tehnickih uslova. To bi znacilo da napustim posao i muza i da se vratim sa mamom u stan, Pomisao da ne uskoro ne bi smo imale sta da jedemo, a da ne pricam o ceni lekova, pelena... vraca me u realnost. Ovako je mama na sigurnom, a ja mogu da zaradim i da kontrolisem situaciju koliko-toliko. Pricala sam vise puta o odvodjenju mame u stan na nekoliko dana i koliko je to bilo traumaticno. Ona je mirnija u domu, nego u svom stanu. Za dom misli da je bolnica u kojoj se leci ili da je stan koji smo nedavno kupili. A svoj stan nikako nije mogla da prihvati. Govorila je da je u gostima kod mene, a mene je smatrala svojom sestrom.

- - - - - - - - - -

E da, upravo tako, pokusavam da sa dozom humora pricam o dogodovstinama,naravno, samo onima za koje znam da ce pravilno shvatiti.
Evo sad idem iz doma... Sobna je po mojoj proceni oko 70 god ili vise ,a tetka prica kako je baka masina za mlevenje hrane,pojede sve sto jo dopadne saka i kaze meni - eto,ona je tvojih godina,a vidis kako jede ... Auh, sta li tetka misli koLiko ja imam godina,a koliko ona?

Moja mama ponekad misli da sam ja njena majka. A ko god je pita koliko ima godina, kaze da ima 42. I tako odgovara vec godinama. Ne pokusavam da je razuverim. Cak se po potrebi ponasam kao da sam stvarno starija i kazem da sam bas ostarila. Onda me ona ili tesi ili kaze da sam stvarno omatorila.

 

[pahuljicagm]

Razumem da imas potrebu da ti tetka potvrdjuje dobrim raspolozenjem da si donela dobru odluku. To je mene opsedalo prve godine i duze, a ponekada i sada. Trudila sam se da je zovem deset puta dnevno da bih osluskivala njeno stanje i da bih pokusala da je odobrovoljim. Naravno da si donela dobru odluku. Svaka druga varijanta nosila bi mnoge rizike i tebe bi unistila i psihcki i fizicki. Kada me raspamete zaposleni u domu neprofesionalnoscu i nehumanoscu, onda pomislim i sada da bih joj ja pruzila mnogo vise i bolje sto se tice tehnickih uslova. To bi znacilo da napustim posao i muza i da se vratim sa mamom u stan, Pomisao da ne uskoro ne bi smo imale sta da jedemo, a da ne pricam o ceni lekova, pelena... vraca me u realnost. Ovako je mama na sigurnom, a ja mogu da zaradim i da kontrolisem situaciju koliko-toliko. Pricala sam vise puta o odvodjenju mame u stan na nekoliko dana i koliko je to bilo traumaticno. Ona je mirnija u domu, nego u svom stanu. Za dom misli da je bolnica u kojoj se leci ili da je stan koji smo nedavno kupili. A svoj stan nikako nije mogla da prihvati. Govorila je da je u gostima kod mene, a mene je smatrala svojom sestrom.

- - - - - - - - - -



Moja mama ponekad misli da sam ja njena majka. A ko god je pita koliko ima godina, kaze da ima 42. I tako odgovara vec godinama. Ne pokusavam da je razuverim. Cak se po potrebi ponasam kao da sam stvarno starija i kazem da sam bas ostarila. Onda me ona ili tesi ili kaze da sam stvarno omatorila.

Grozna, grozna bolest...

 

[Uplašeni i zabrinuti]

Grozna, grozna bolest...

Kakva su vasa iskustav sa memantinom,prazinama,citramom,haldol,clorpromazin.cini mi se da se to sve olako prepisuje i da fajde neke nema

 

[beket]

Lekovi služe samo da ublaže simptome i uspore bolest. Nažalost, tu mnogi neuropsihijatri nisu vični da potrefe terapiju, jer ne uzimaju u obzir druge hronične bolesti. Jednostavno su zadovoljni ako je pacijent stabilno. Bar neko vreme. Ali demencija se ne može zaustaviti.

 

[Uplašeni i zabrinuti]

Lekovi služe samo da ublaže simptome i uspore bolest. Nažalost, tu mnogi neuropsihijatri nisu vični da potrefe terapiju, jer ne uzimaju u obzir druge hronične bolesti. Jednostavno su zadovoljni ako je pacijent stabilno. Bar neko vreme. Ali demencija se ne može zaustaviti.

svega sam toga i vise nego svjestan nego su propisivali svako malo druge i druge za kratak period izbacu jedne ubace druge.ma stanje sve gore i gore..

 

[pahuljicagm]

Evo, citam forum iz 2014 god, naidjoh na post gde prof.Pavlovic kaze da nije dobro dementnog ni prerano zbrinuti u ustanovu, tj.dom.
I odmah pocinjem sebe da preispitujem.
I toliko mi je vec muka od tog ispitivanja sebe same, od corsokaka u kome sam se nasla, da mi dodje da odem u jednom pravcu, ma gde to bilo...
Ne pomaze sto mi apsolutno niko, bas niko iz bliskog okruzenja nije rekao da sam pogresila sto sam je smestila u dom. Ne, pa ne moze to da udje u ovu glavu kad je spopadnu lutke.
Dovoljno je da ovako nesto procitam i da se svo samopouzdanje koje sam stekla u poslednjih nekoliko dana rasprsi kao mehur od sapunice...

 

[LJILJA MMM]

Naravno da nije dobro prerano. Kad je vreme? Vreme je kada bolesnik postane opasan po sebe i okolinu. Kako znate kada je to? Kada porodica više ne može da se brine o njemu a da i dalje bude funkcionalna i bezbedna u psihičkom i fizičkom smislu.

 

[beket]

Treba i ranije, tad se lakše prilagođavaju. Zavisi od mogućnosti. Nije svejedno ni kako je dom organizovan. Pavlović je pisao, tj. pričao uopšteno. Dementne osobe treba uključiti u rad, treba ih forsirati donekle, da rade ono što još mogu... I to je deo terapije.

 

[pahuljicagm]

Treba i ranije, tad se lakše prilagođavaju. Zavisi od mogućnosti. Nije svejedno ni kako je dom organizovan. Pavlović je pisao, tj. pričao uopšteno. Dementne osobe treba uključiti u rad, treba ih forsirati donekle, da rade ono što još mogu... I to je deo terapije.

E, i to je jedna od stvari koja me onespokojava... Nemam utisak da u domu ima nekih radnih terapija, bez obzira sto im je soc.radnik prisutan 4 dana u nedelji, po 4 sata.
Mislim, od tetke nisam nikada dobila informaciju da se necim bavila, mada, kaze uvek kad razgovara sa soc.radnicom, veoma joj se dopala. Kaze da je jedina normalna, fina kulturna gospodja

Ali to moram malo bolje da sagledam i raspitam se.
Nosila sam joj ukrstenice,ponela je i neku knjigu kratkih prica, kaze da cita.
Sinoc je utripovala da ce da joj uzmu penziju, jer joj je jedna od med.sestara rekla da ce je usvojiti
Kad je usvoji, sve njeno ce pripasti toj sestri, i sta ce ona mucena tada.
Jedva sam je smirila. Rekla sam da joj ja placam racune od penzije i da ne brine nista.
I opet pitanje kako da se cuje sa mamom!?
Cak je i mog brata zvala da mu trazi mamin telefon.
Do kad ce da veruje da je mama u guzvi i da joj je pokvaren mob, nemam pojma...
Samo mi fali da vidi reklamu na tv da imaju telefoni za 1 dinar

 

[bezuslovna ljubav]

svega sam toga i vise nego svjestan nego su propisivali svako malo druge i druge za kratak period izbacu jedne ubace druge.ma stanje sve gore i gore..

A da promenis doktora? Moras da pratis I da sugerises doktoru kada se koji simptomi javljaju. Lutali smo I mi, a I sada se prilagodjava terapija. Kada sam obisla mamu prosli put, zatekla sam je pospanu I nemocnu. Sugerisala sam doktorici I doktorica je predlozila laboratorijsko ispitivanje I smanjenje rispolepta I u uvodjenje sermiona. Sada je mama budnija, ne spava preko dana, ali je problem uvece da se smesti u krevet I ujutru se rano budi I rasturi posteljinu. Doktorica razmislja da joj da rispolept uvece pre vecere, da bi je smirio za spavanje I da bi je drzao ujutru dok ne primi ostalu terapiju. Tako smo svih ovih godina pratili I korigovali. Moja mama je leti stabilnija, a cim dodje jesen I Zima krecu veci problem. Ne moze se izleciti, ali se moze, kao sto rece Beket, ublaziti konfuzija. Sta znaci za kratak period menjaju terapiju? Koliko je to kratko? Kako se snalazite u ophodjenju sa mamom? Da li je vise osoba ukljuceno u negu? U kojem delu dana je najveci problem? Koliko dugo vec boluje, koji stadijum su oznacili na nalazu? Da li ima dodatne zdravstvene probleme, kao sto su pritisak secer, srcani ritam... to doprinosi komplikacijama. Da li ste skoro radili analizu urina? Jer urinarne infekcije mogu da dovedu do pogorsanja. Da li ima u toku dana ustaljen redosled aktivnosti, koliko je god moguce da se to odredi?

 

[bezuslovna ljubav]

E, i to je jedna od stvari koja me onespokojava... Nemam utisak da u domu ima nekih radnih terapija, bez obzira sto im je soc.radnik prisutan 4 dana u nedelji, po 4 sata.
Mislim, od tetke nisam nikada dobila informaciju da se necim bavila, mada, kaze uvek kad razgovara sa soc.radnicom, veoma joj se dopala. Kaze da je jedina normalna, fina kulturna gospodja

Ali to moram malo bolje da sagledam i raspitam se.
Nosila sam joj ukrstenice,ponela je i neku knjigu kratkih prica, kaze da cita.
Sinoc je utripovala da ce da joj uzmu penziju, jer joj je jedna od med.sestara rekla da ce je usvojiti
Kad je usvoji, sve njeno ce pripasti toj sestri, i sta ce ona mucena tada.
Jedva sam je smirila. Rekla sam da joj ja placam racune od penzije i da ne brine nista.
I opet pitanje kako da se cuje sa mamom!?
Cak je i mog brata zvala da mu trazi mamin telefon.
Do kad ce da veruje da je mama u guzvi i da joj je pokvaren mob, nemam pojma...
Samo mi fali da vidi reklamu na tv da imaju telefoni za 1 dinar

Ne vredi da cekas da se u domu organizuju, jer mnoge sluzbe otaljavaju svoj posao. Moras aktivno da se bavis motivisanjem I organizovanjem dodatnih aktivnosti. Postavi pitanje sociologu ili random terapeutu da li imaju I sta organizovano, pa probaj da ukljucis tetku, ali uz nadzor kako se to odvija I da li bas to njoj odgovara. Ili joj organizuj u sobi da radi nesto, pa da je neko povremeno obidje I pohvali. Nemoj ocekivati da ce se problem potpuno resiti. U mojim postovima mozes videti koliko sam se ja borila I sada se borim sa sluzbama u domu. Stlno ce biti problema, manje vise. Pokazi zaposlenima u domu da imas svoje zahteve I ocekivanja, da razumes njihovo opterecenje I tezak posao... Naglasavaj da ti brines o svemu I da drzis sve pod kontrolom. Reci da je kaznjena sestra koja je rekla da ce je usvojiti. Ucini sve da oseti da nije ugrozena. I opet ce ona nesto smisliti da se zali I strahuje. To je jednostavno tako u demenciji. Smisli neku osobu koja je bila za tetku autoritet I reci joj da ta osoba kontrolise rad doma. Cim se pozali na nesto I nekoga, kazi da je taj ili ta vec odreagovala. Pominjanje mame moras da prihvatis kao deo njene bolesti I tako da se ponasas. U jednom trenutku ce prestati da trazi tvoju mamu, a fokusirace se na nesto drugo. Do kada ce to trajati ne moze niko da predvidi I tu ne mozes nista. Mirnim tonom uz osmeh ponavljaj istu pricu dok god treba I mora. a onda prelazis sa osmehom na drugu temu.

 

[bezuslovna ljubav]

Evo, citam forum iz 2014 god, naidjoh na post gde prof.Pavlovic kaze da nije dobro dementnog ni prerano zbrinuti u ustanovu, tj.dom.
I odmah pocinjem sebe da preispitujem.
I toliko mi je vec muka od tog ispitivanja sebe same, od corsokaka u kome sam se nasla, da mi dodje da odem u jednom pravcu, ma gde to bilo...
Ne pomaze sto mi apsolutno niko, bas niko iz bliskog okruzenja nije rekao da sam pogresila sto sam je smestila u dom. Ne, pa ne moze to da udje u ovu glavu kad je spopadnu lutke.
Dovoljno je da ovako nesto procitam i da se svo samopouzdanje koje sam stekla u poslednjih nekoliko dana rasprsi kao mehur od sapunice...

Vec se gubila na ulici. Mislis da bi to prestalo? Sta da nije naisao komsija da je vrati kuci? Koliko ima u novinama potraga za nestalim starim osobama? Meni je to bila poslednja kap u casi, kada sam cvrsto odlucila o smestanju u dom. Jesam se dvoumila I to je bila strasna odluka I sada me povremeno muci... veruj da ne bi islo na bolje u njenom stanu I u njenom stanju. Mozda bi se neko vreme pritajilo, a onda opet rizik da napravi nesto sebi ili oko sebe. A kako bi ti sve to kontrolisala? Kako bi se osecala da joj se nesto desilo? Kako bi nastavila da radis I zivis ?

 

[pahuljicagm]

Vec se gubila na ulici. Mislis da bi to prestalo? Sta da nije naisao komsija da je vrati kuci? Koliko ima u novinama potraga za nestalim starim osobama? Meni je to bila poslednja kap u casi, kada sam cvrsto odlucila o smestanju u dom. Jesam se dvoumila I to je bila strasna odluka I sada me povremeno muci... veruj da ne bi islo na bolje u njenom stanu I u njenom stanju. Mozda bi se neko vreme pritajilo, a onda opet rizik da napravi nesto sebi ili oko sebe. A kako bi ti sve to kontrolisala? Kako bi se osecala da joj se nesto desilo? Kako bi nastavila da radis I zivis ?

Ma znam i ja sve ovo sto ti kazes, ali valjda se svi stalno preispitujemo... Narocito kad pocne da zapomaze da hoce kuci - ma gde to bilo !!!
Stalno razmisljam sta bih, recimo , radila kad bih je odvela njenoj kuci, a ona i tada trazi da ide "kuci"!?
Jasno mi je da mora ostati tamo gde jeste... Ali tesko se borim sa svojim dilemama.

 

[pahuljicagm]

Ne vredi da cekas da se u domu organizuju, jer mnoge sluzbe otaljavaju svoj posao. Moras aktivno da se bavis motivisanjem I organizovanjem dodatnih aktivnosti. Postavi pitanje sociologu ili random terapeutu da li imaju I sta organizovano, pa probaj da ukljucis tetku, ali uz nadzor kako se to odvija I da li bas to njoj odgovara. Ili joj organizuj u sobi da radi nesto, pa da je neko povremeno obidje I pohvali. Nemoj ocekivati da ce se problem potpuno resiti. U mojim postovima mozes videti koliko sam se ja borila I sada se borim sa sluzbama u domu. Stlno ce biti problema, manje vise. Pokazi zaposlenima u domu da imas svoje zahteve I ocekivanja, da razumes njihovo opterecenje I tezak posao... Naglasavaj da ti brines o svemu I da drzis sve pod kontrolom. Reci da je kaznjena sestra koja je rekla da ce je usvojiti. Ucini sve da oseti da nije ugrozena. I opet ce ona nesto smisliti da se zali I strahuje. To je jednostavno tako u demenciji. Smisli neku osobu koja je bila za tetku autoritet I reci joj da ta osoba kontrolise rad doma. Cim se pozali na nesto I nekoga, kazi da je taj ili ta vec odreagovala. Pominjanje mame moras da prihvatis kao deo njene bolesti I tako da se ponasas. U jednom trenutku ce prestati da trazi tvoju mamu, a fokusirace se na nesto drugo. Do kada ce to trajati ne moze niko da predvidi I tu ne mozes nista. Mirnim tonom uz osmeh ponavljaj istu pricu dok god treba I mora. a onda prelazis sa osmehom na drugu temu.

Kako ovo sve zvuci jednostavno kad neko drugi pise, a koliko je komplikovano sve to drzati pod kontrolom znamo sami mi koji to pokusavaamo to i da uardimo
Cula sam se nekoliko puta za soc radnicom, i rekla joj da je ukljucuje u sve za sta proceni da bi se Tetki dopalo, neka je pita, uostalom. Ali, i kada je pozovem telefonom ni ne stignem da je pitam sta je radila danas i cime se bavila, odmah udari u kuknjavu hocu kuci ili pita za mamu. I meni se slosi u sekundi
Jutros sam zvala i rekla im da je bila malo uznemirena i da joj soc.radnica posveti vreme danas, ako je ikako moguce
Pa recimo, da sam joj ja osoba od poverenja, do sada uspevam da je smirim kad god ima neki problem u domu, kolaci, prozori, zavese i sl... I svaki put kad odem, odusevi je sto znam kako se ko zove, gde je dnevni boravak i gde je njena soba. Ovo su vestine kojima nikako da ovlada u domu.

 

[Mirjanami]

Pahuljicamg, obrati paznju na medicinsku sestru i "usvajanje" koliko god ti se to cinilo kao lupetanje. Jedno od pitanja pri prijemu moje majke u dom je bilo da li ima neku imovinu. To mi se nije dopalo, jer mislim da nije bilo na mestu da to pitaju, pa sam rekla da nema, sto je bilo tacno, ali i da je imala rekla bih isto. Opreza nikad dosta, cini mi se da su dementni koji nisu jos sasvim izgubljeni najpodlozniji manipulaciji. Tako da ako si vec rekla nesto u vezi imovine, pazi, ili smisli nesto da poveruju da vise nema nista. Da neko ne dobije neku ideju. Pozdrav!

 

[pahuljicagm]

Pahuljicamg, obrati paznju na medicinsku sestru i "usvajanje" koliko god ti se to cinilo kao lupetanje. Jedno od pitanja pri prijemu moje majke u dom je bilo da li ima neku imovinu. To mi se nije dopalo, jer mislim da nije bilo na mestu da to pitaju, pa sam rekla da nema, sto je bilo tacno, ali i da je imala rekla bih isto. Opreza nikad dosta, cini mi se da su dementni koji nisu jos sasvim izgubljeni najpodlozniji manipulaciji. Tako da ako si vec rekla nesto u vezi imovine, pazi, ili smisli nesto da poveruju da vise nema nista. Da neko ne dobije neku ideju. Pozdrav!

Iskreno, niko me nista nije pitao, ni za moju imovinu (a ja sam potpisnik Ugovora sa Domom, i u obavezi sam ja da placam), a ni za njenu. Cak me nisu pitali ni da li ima neku penziju.
Ali, naravno, opreza nikad dosta.
Pokusacu da propratim sta se desava i kako razgovaraju sa njom, tacnije na sta se ona zali. Ali, takodje, je poznato da su dementni po malo i paranoicni. Treba biti veoma pazljiv i odmeren, svakako.
POzdrav i tebi

 

[pahuljicagm]

Opet drama, hoce kuci, neko joj je rekao (a da li je ili se ipak setila) da smo tetka i ja nju doveli u dom, da joj oduzimamo poslovnu sposobnost.... ma svasta nesto je napricala, i zahteva da je izvedem jer ona ne treba da bude sa bolesnima, jer je zdrava, i moze sama... niti uspevam da je prekinem, niti me cuje, sta god da joj govorim...
I ne vredi sto joj kazem da ce ici kuci kad se oporavi,i da joj ne zelim nikakvo zlo i da je sve za njeno dobro, ne vredi, ma nista....

Da li ste svi imali ovakve ili slicne probleme?

 

[Uplašeni i zabrinuti]

Budem sam elaborirao sve od samog pocetka ..but ce stuva za cutanje.naime moja mama je nakon akutnog pankreatitisa u 5/2013 za vrijeme hospitalizacije imala psihickih nemira i halucinacija.njezina doktorica interne medicine je rekla da je to simptom te upale gusterace,po izlasku iz bolnice uz to sto ie bila vidno iscrpljena nakon 10 dana infuzije i jakih bolova pokazivala znake koje sad tek mogu strpat pod dementno ponasanje.prepricavala mi je kako su je tukle cimerice sto je naravmo haluciniralami nakon mozda deset dana svese smirilo .nastavila normalno gdje je stala.ja sam tada jos i radio kao racunovodja i provodio sam na poslu po 10 h dnevno nekad.medjutim u 1/2014 po dolasku sa pposla nalazim je na podu u nekom cudnom stanju nit besvjesnom nit svjesnom u lokvi urina.i normalno.poslije cim sam je spremio vozim.na hitnu i opet hosputlizacija na neurologiji gdje joj je dg Tia ..-kao da je mozak.ostao bez zraka .tada joj urade sve pretrage od punkcije stitnjace,eeg mozga ,krvotoka vratnij zila i jos tih stvari.tada se ponovno javljaju nesrrtni simptomi halucinacija,dezorijenitranosti psihomotorne agitacijr.poziva se konzilijatno i psihijatar i postavlja dg psyhoorganicum.prepisuje lijek risset i lexilium te prazinr 25 mg.po izlasku kuci dolazi 'na svojim nogama' medjutim dali je uslijed infekcije moo.kanala i uz taj riiset zena se komirala..ponovmo drugi dan na infektivmo jos tjedan dana.e onda je krenulo sve naopako nesuvisle price,agresivmost zaboravljivost svega i svcrga.prolazili dani u tom jadu i ponovno se polako vracala k sebi da bi u 5/ 2016 ponovno zaradila upalu zuci i ponovno bolnica .tada smo odlucili u dogovoru sa kirurgom da laserski odrade uklanjanje zucne kese.super sve prodje .nakon izpaska iz bolnicr posloje op zuci njezini provblemi sa demencijom skroz nestaju poal godine.kada se dogadja se mic pommic tipa ajmo kuci do neke nesuvisle recenice tvrnje ..brkanja i sl.da napomenem ja sam od 3/2014 morao istavit posao i bit danonocno kuci u nadzoru i svemu.primjetio sam da dok god je prisutna neka fizicka bol ..da se i sa demencojom.pogorsa.dakle do 12 mj prosle godine mmkad sam jr odveo neuropsihijattici na prefled tek tada je ukljucen memantin do 7 mj.ove godinemkada je iunimno bila lose ppgubljena totales po nalogu neuropsihi.pravi se pauza mematina.isput budi receno ja biljezim simptome i udarna desavanj i to joj prenosim po tome ubaciva iizbaciva terapiji.uz sve to mama mi je tlakas vec dobrih 30 god.odnedavno i dijabrticar.sa ocnim ttlakom,nateknutim nogama..jos brka clanove obitelhi,nepovezano prica ali be goni nas ajmo kuci ko sto je to bio tanije slucaj.nikakvih aktivmosti nema .sjedi najvise ,proseta uz pratnju i to je ukratko prica moje teske sudbine

 

[Uplašeni i zabrinuti]

Uskratio sam odgovor na par putanja bezuslovnoj..nacin kako prolazim dana ..mteskeo i pretesko silna terapija.higijena kuca,kuhanje dvoriste...poshete treba to sveizgurat .mal ise se dan po dan.na nalazu je pisalo uznapredovali stadij demencije ..a sto se tice lab.nalaza radjeni su prije dva tjedan i obicno se rade svaka dva mjeseca.jer jos umijeje rec ako je nesto boli ili ako sam to ukljuvim

 

[beket]

na nalazu je pisalo uznapredovali stadij demencije ..a sto se tice lab.nalaza radjeni su prije dva tjedan i obicno se rade svaka dva mjeseca.jer jos umijeje rec ako je nesto boli ili ako sam to ukljuvim

Koliko ima godina?
To sigurno jeste neka srednja faza demencije, ali bilo je tu izgleda mnogo drugih zdravstvenih problema, tako da je to samo posledica.
Nije ni čudo što su lekari često menjali terapiju, jer to nije klasičan slučaj. A znaju valjda da svakom leku treba vremena dok ne počne da deluje.