To za drzavne domove nekako opet mislim da je sve kako je ko imao iskustvo pa da tako ljudi pricaju. Neko dobro neko lose. A trazicu uput za neurologa I pre nego sto prodje taj mesec dana(kako je neurolog rekao da treba da bude u kucnoj atmosferi ). Bolje da ne odugovlacim.
Sa ludilom koje je usledilo posle ogromne i nekontrolisane vode koja se skupila na plucima i oko srca zbog neadekvatnosti lekara i terapije moja mama i ja imamo debelo iskustvo.Psihijatri su joj odredili dijagnozu kao demenciju ali sa primesama i predpostavkama jos nekoliko dijagnoza od kojih je i depresija.Depresivan covek nije po pravilu uvek onaj koji sedi u cosku,povucen u sebe i gleda u prazno.Ona se moze ogledati i u negativnom stavu prema zivotu i ljudima(sto je moja mama imala godinama).Zatim u omalovazavanju tudjih napredaka i teznje za uspehom u zivotu,dakle pesimizam.Zatim,nevoljnost da se u svom zivotu nesto promeni na bolje.Stalna kuknjava nad svojom tuznom sudbinom i svojim zdravljem i dramatizovanje ne tako strasnih pomenutih segmenata u zivotu i td.Ako tako pogledam,moja majka je bila depresivna poslednjih 40 godina i bez adekvatnog lecenja.Sa 6o god je imala katastrofalno stanje pritiska,srca i vode na plucima koje su izmedju ostalog posledica i pesimistickog pogleda na zivot,izazvanog dugotrajnom i zapustenom depresijom.Nije htela da posecuje psihijatre a ako i jeste terapija se zavrsavala na povremenom Bromazepamu zbog lakseg spavanja.
Inace,lekari u DZ godinama i nisu bili nesto zainteresovani da je bas mnogo lece i ispituju a ona po prirodi negativac to je tako i prihvatala.
U momentu kada joj se zdravlje zestoko pogorsalo a da nismo znali kako ima vodu na plucima i srcu,istovremno su se javili i neki prihicki problemi koji su veoma licili na demenciju.Dakle,nemogucnost racionalnog razmisljanja i donosenja zivotnih odluka,agresivnost,zapostavljanje licne higijene,dezorjentisanost u postoru(mada ne i u vremenu)i ono sto me je najvise zaprepastilo potreba da skida odecu sa sebe i tako se javno krece(npr dok je bila u bolnici)
E,sad...lekari su dali dobre lekove u pravom momentu i nisu mnogo lutali,ona ih je relativno dobro prihvatila u pocetku.Kako je vreme prolazilo potpuno ih je prihvatila.Pristala je na lecenje kod psihijatra i svih ostalih lekara.Uvidela je da joj smrt dise za vratom i kao na tocku se okrenula hvatanju slamke spasa.
Vazan segment je i to da smo uradili magnetnu mozda i svih ostalih delova glave na kojima se jasno vide puno manjih slogova sto je olaksalo psihijatrima.Sada pod lekovima,se skro vratila u normalu,mada je bilo i fizickih izmena na licu u vidu obesenje donje usne i blago retard-izgleda lica.U ovom momentu je mnogo,mnogo bolje ali odmah se treba reagovati i ozbilnjo shvatiti sve sto je vezano za promene koje navodis kod svoje mame.Njen primer je dosta slican primeru moje mame.
