neladm
Buduća legenda
- Poruka
- 28.526
ocaj ...i bespomocnost
Demencija
- Začetnik teme FLORENA
- Datum pokretanja
bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Ima neke logike, ali ne verujem da bi iz tog razloga krili, ako vec ne kriju mogucnost ispitivanja predispozicija za kancer i ostale bolesti, a od njih umiru i mnoooogo mladji i to u teskim mukama, kao sto si rekla, Beket. Da, za kancer se pojavljuju novi lekovi i produzava se prezivljavanje i kvalitet zivota. Nada uvek postoji i mislim da je to ono sto sto odrzava pacijenta u naporu da se bori. Demencija je jos uvek bolest starih i retko se pojavljuje kod mladje populacije. A posto je zivotni vek produzen i posto su sada informacije dostupnije... eto culo se i za demenciju. Ranije se krilo u porodici kada je u pitanju i mnogo laksa bolest, a pogotovo psihicki poremecaji. Otici kod psihijatra u malom mestu kod nas je ravno samoubistvu. Tu farmacija nema neku zaradu. Jednostavno se ne zna uzrok, a ni lek. Lekovi za demenciju su skupi, a lekovi za kancer su basnoslovno skupi. Demencija ne ubija brzo, uglavnom. Mozak je jos uvek nedovoljno ispitan. Gledala sam strane emisije na tu temu i mnooooogo je lutanja i nagadjanja. Meni je jedna doktorica rekla da je Alchajmer moguce dokazati samo autopsijom. Sve ono sto ukazuje na Alzhajmer su razne vrste demencija. A i kod utvrdjivanja vrste demencije niko nije 100 posto siguran. Ostaje nedoreceno.
LJILJA MMM
Zaslužan član
- Poruka
- 104.540
Ma i ne kažem da će da se samoubijaju dementni (oni i ne znaju šta je to), nego zdravi sa ponekim sličnim simptomom koji se svima javlja usled stresa, preopterećenja, nemaštine, briga itd.
Recimo, pročitaš o toku bolesti, svim mogućim problemima, ponašanjima, kako se vremenom gube funkcije dok mozak ne postane potpuno prazan, kako nemaš pojma gde si, ko si, kako bolest uništi porodicu itd..... i odeš na to rano otrkrivanje demencije, doktori vide nekakve promene na mozgu, ti ispričaš sve svoje simptome (koje inače ima svaka druga osoba) i oni kažu, znate, postoji mogućnost, ne mora da znači.......i šta onda? Sediš i čekaš, nastaviš da živiš normalno? Nema normalnog života posle ovakve informacije. Na svo opterećenje dodali su još jedno užasno i doživotno. Zagledaju sebe, druge, čitaju...život se vrti oko toga. Ljudi pucaju. Mislim da se na to misli kod te zabrane. I to jeste tako.
bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Razumem te, znam kako se osecas. Ta recenica -...neosetno me je uvukla u njenu igru - poznata mi je jako dobro. I moja mama je tako promucurna i zna da me vrti u krug dok se ne raspametim i onda jos zakljuci da sam sama kriva sto sam blesava i da nam cela rasprava nije ni trebala i da sam ja ranije bila drugacija...
U pocetku sam vristala, pa sam objasnjavala a onda vristala,pa sam joj povladjivala, pa sam plakala i cutala dok ona govori, pa sam se smejala, pa sam samo cutala, pa sam objasnjavala... nema pravog nacina. Zavisi od situacije. Uglavnom gledam da je ne razgoropadim jos vise. Ako se razbesni,potrebno je neko vreme da ona izbaci tu svoju agresiju i u tim momentima ne pomaze nikakva prica. Osnovno je da shvatis da ona ne treba vise da donosi sama odluke i da si ti ta koja odlucuje. Zasto joj uopste objasnjavas procedure oko operacije. Samo je plasis tako i dajes joj mogucnost da pokaze da vlada situacijom. Reci doktorima da ima psihicki problem, a njoj objasni da ima bezazlenu intervenciju vezanu za sta god. Recimo suvise tvrde nokte na stopalu. Nemoj to nazivati operacijom. Moras da se snalazis. tako ces sacuvati i nju i svoje zivce. Jer ti si njoj potrebna stabilna, a ona toga nije svesna.bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Da li ti pomazu tetke? Kako se ponasa tvoja mama prema njima?
- - - - - - - - - -
Pre bih rekla da doktori jos uvek ne mogu sa dovoljnim procentom sigurnosti da kazu da li ce neko oboleti, da bi ga uopste uznemiravali tom informacijom. Mislim da je mehanizam koji dovodi do samoubistva mnogo slozeniji.
neladm
Buduća legenda
- Poruka
- 28.526
Razumem te, znam kako se osecas. Ta recenica -...neosetno me je uvukla u njenu igru - poznata mi je jako dobro. I moja mama je tako promucurna i zna da me vrti u krug dok se ne raspametim i onda jos zakljuci da sam sama kriva sto sam blesava i da nam cela rasprava nije ni trebala i da sam ja ranije bila drugacija...
oh sta reci...sve ovo stoji i potpuno se slazem i znam da treba tako....ali imamo i mi svi nekih drugih problema...pa kad se to sve lepo upakuje u dve sekunde bude haos...nazad onda nema....treba da prodje vreme ...meni vise nego njoj da se smirim...ali ja zato brzo zaboravim u vezi cega je bila nesuglasica nakon par dana...a ona ce je pamtiti u svom fazonu dozivotno.
problem je samo u tome sto mi je okidac utanjio ...a trebace mi tog fitilja itekako u danima koji dolaze....napred,nazad,povuci potegni jeste tesko...borim se .samo sto imam nekad te zute minute kad moram negde da se izduvam i ja.
bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Ako procitas postove unazad, videces da smo svi bili nesnalazljivi u pocetku, ali i da se sada borimo i konsultujemo. Probaj da, pre nego sto odreagujes na neku besmislicu tvoje mame, zastanes i kazes *dobro, demencija napada*. Probaj da izbegavas teme koje vode prema sukobu. Znam, reci ces da vecina tema vodi u konflikt sa dementnim. Ali ogranici razgovor na trenutne okolnosti-sta si jela, sta cemo da spremimo, kakvo je vreme... pokusaj da radis sa njom neke stvari koje njoj prijaju i koje je u stanju da obavlja bez vecih problema. Da li je ona uopste u stanju da se bavi necim u toku dana? Da li je sama u stanu? Kreni od toga da je ona uplasena, da su dementni u nekim slucajevima donekla svesni da se gube i da ih to plasi i da su zato agresivni. Razumem da imas jos gomilu problema, kao i svi mi. Pomisli da ces imati manje problema ako zastanes i prilagodis se u razgovoru sa mamom. I moja je bila u stanju da cuti citav dan zato sto sam povisila ton. Trebalo mi je vreme da naucim da se kontrolisem. Podviknem i sada, ali mnoooogo redje nego ranije. Nisam bila mnogo bliska sa mamom, u smislu da me nije nikada grlila i ljubila. Otac mi je bio stog, pa se i ona plasila da me ne razmazi a on da je optuzi. Mozete misliti.
Moraju svi da shvate i da u nekom trenutku moramo jedni drugima oprostiti za neke greske nacinjene u neznanju ili zbog okolnosti. Pogotovo je to vazno kada imamo dementnog roditelja. Evo, Ljilja je primer nekoga ko ima veeeeeliko srce i koje posle svega prigrlio svoga bolesnog oca. Sada se mama i ja cmacemo za sve i svasta. I nisam se razmazila. 
Poslednja izmena:
LJILJA MMM
Zaslužan član
- Poruka
- 104.540
Samo se cmačite 
Evo i ja vas sve ljubnem, jednom, onako zbirno...kao rekapitulacija
Evo i ja vas sve ljubnem, jednom, onako zbirno...kao rekapitulacija
neladm
Buduća legenda
- Poruka
- 28.526
Ako procitas postove unazad, videces da smo svi bili nesnalazljivi u pocetku, ali i da se sada borimo i konsultujemo. Probaj da, pre nego sto odreagujes na neku besmislicu tvoje mame, zastanes i kazes *dobro, demencija napada*. Probaj da izbegavas teme koje vode prema sukobu. Znam, reci ces da vecina tema vodi u konflikt sa dementnim. Ali ogranici razgovor na trenutne okolnosti-sta si jela, sta cemo da spremimo, kakvo je vreme... pokusaj da radis sa njom neke stvari koje njoj prijaju i koje je u stanju da obavlja bez vecih problema. Da li je ona uopste u stanju da se bavi necim u toku dana? Da li je sama u stanu? Kreni od toga da je ona uplasena, da su dementni u nekim slucajevima donekla svesni da se gube i da ih to plasi i da su zato agresivni. Razumem da imas jos gomilu problema, kao i svi mi. Pomisli da ces imati manje problema ako zastanes i prilagodis se u razgovoru sa mamom. I moja je bila u stanju da cuti citav dan zato sto sam povisila ton. Trebalo mi je vreme da naucim da se kontrolisem. Podviknem i sada, ali mnoooogo redje nego ranije. Nisam bila mnogo bliska sa mamom, u smislu da me nije nikada grlila i ljubila. Otac mi je bio stog, pa se i ona plasila da me ne razmazi a on da je optuzi. Mozete misliti.
ko da gledam sebe ...samo se mi ne cmacemo
LJILJA MMM
Zaslužan član
- Poruka
- 104.540
ama žene......ni ja nisam bila bliska s tatka (nije čovek imao kad ) ama me izljubio u tom periodu više nego za cel moj vek
zato se cmačite......možda to baš bude lekovito....vama će svakako biti
) ama me izljubio u tom periodu više nego za cel moj vek zato se cmačite......možda to baš bude lekovito....vama će svakako biti
bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Strepim sta ce reci doktori i sociolozi danas, jer je moja mama nocas silazila niz stepenice, pa je izlazila na terasu i dozivala me. Bolnicari su morali da vezu vrata od terase zicom i stavili su televizor na vrata od terase, da bi je sprecili da izlazi. Jutros ona raspolozena, nema pojma sta se desavalo.Oprezno je pitam o tome,a ona kaze da joj samo izmisljamo i tovarimo neke gluposti. Uh, opet je doslo do pomaka. Fiksirala se da sam ja dete i da skitam po ulicama. S vremena na vreme se to ponavlja uvece i nocu. Pre dva dana sam kontaktirala neuropsihijatra i ona mi kaze da je to uobicajeno za dementne i da sacekamo da li ce da se ponavlja. Ne zeli odmah da menja terapiju. A lekari opste prakse i sociolog samo cekaju momenat da je prebace na odeljenje gde su najtezi slucajevi. Ne bi to bio problem da je ona totalno pogubljena. A u tom domu nemaju kategorizaciju koja bi pokrivala takvo stanje. ne znam da li postoje neki lekovi koje bi smela da pije uvece pred spavanje. Za sada pije samo pola bromazepama. Doktorica cak i to izbegava da joj daje. Ne znam zasto.
- - - - - - - - - -
Nesto moras promeniti, pa cemo videti
- - - - - - - - - -
ko da gledam sebe ...samo se mi ne cmacemo
Nesto moras promeniti, pa cemo videti
Zadovoljna domacica
Buduća legenda
- Poruka
- 25.748
Povremeno sam čitala ovu temu, vaša iskustva sa demencijom, pa se osećem slobodnom da iznesem svoje nedoumice.
Radi se o mom ocu. Ima 76 godina, penzioner je, živi na selu. Od pre otprilike mesec dana sam je primetio da se sa njim nešto čudno dešava. Recimo, ide uveče u dvorište da obiđe stoku, i gde god prođe upali svetlo, koje ne ugasi u povratku. Uđe u kuću, i u svakoj prostoriji u koju uđe upali svetlo, ostavi upaljeno i legne da spava. Redovno je išao u penzionerski klub i igrao šah. Uvek je bio dobar šahista, međutim, pobeđuju ga daleko slabiji protivnici, tako da su ga i sami ti njegovi prijatelji pitali šta se sa njim dešava. Mama mi se žali da ne ume da zakopča dugmad na košulji, da ne ume da obuje čarape, da stavi obe noge u jednu nogavicu pantalona.
Ineče je bio vrlo teške naravi, prgav i agresivan, a sada je potpuno flegmatičan. Uopšte ne povisuje ton, ni ne sporečka se sa mamom tamo gde bi nekada galamio da bi se daleko čulo.
Mama je uplašena, ne može da ga prepozna. Ja ne živim sa njima, viđamo se jednom, dvaput nedeljno, a čujemo svakodnevno telefonom, tako da ja nemam baš potpun uvid u situaciju. Jer kada pričamo telefonom, i recimo sinoć sam celo veče provela kod njih, on se ponaša najnormalnije.
Šta vaša iskustva kažu? On 5. oktobra ima zakazano kod neuropsihijatra, jer se svojoj dr požalio da se sa njim nešto dešava, i ona ga uputila kod specijaliste. Ali me do tada zanima šta vi, koji imate iskustva sa dementnim osobama, mislite o ovome. Hvala.
Radi se o mom ocu. Ima 76 godina, penzioner je, živi na selu. Od pre otprilike mesec dana sam je primetio da se sa njim nešto čudno dešava. Recimo, ide uveče u dvorište da obiđe stoku, i gde god prođe upali svetlo, koje ne ugasi u povratku. Uđe u kuću, i u svakoj prostoriji u koju uđe upali svetlo, ostavi upaljeno i legne da spava. Redovno je išao u penzionerski klub i igrao šah. Uvek je bio dobar šahista, međutim, pobeđuju ga daleko slabiji protivnici, tako da su ga i sami ti njegovi prijatelji pitali šta se sa njim dešava. Mama mi se žali da ne ume da zakopča dugmad na košulji, da ne ume da obuje čarape, da stavi obe noge u jednu nogavicu pantalona.
Ineče je bio vrlo teške naravi, prgav i agresivan, a sada je potpuno flegmatičan. Uopšte ne povisuje ton, ni ne sporečka se sa mamom tamo gde bi nekada galamio da bi se daleko čulo.
Mama je uplašena, ne može da ga prepozna. Ja ne živim sa njima, viđamo se jednom, dvaput nedeljno, a čujemo svakodnevno telefonom, tako da ja nemam baš potpun uvid u situaciju. Jer kada pričamo telefonom, i recimo sinoć sam celo veče provela kod njih, on se ponaša najnormalnije.
Šta vaša iskustva kažu? On 5. oktobra ima zakazano kod neuropsihijatra, jer se svojoj dr požalio da se sa njim nešto dešava, i ona ga uputila kod specijaliste. Ali me do tada zanima šta vi, koji imate iskustva sa dementnim osobama, mislite o ovome. Hvala.
mali roker
Buduća legenda
- Poruka
- 34.197
Moguce da su ovo poceci demencije i da je odlicno sto je to tvoj otac sam pokrenuo i primetio i sto zeli da ide kod lekara.
To je samo veliki plus, a za majku neka pokusa da se smiri i ostane koliko god moze stalozena i ti pokusaj da joj objasnis da sve sto otac radi ne radi on vec bolest.
To je samo veliki plus, a za majku neka pokusa da se smiri i ostane koliko god moze stalozena i ti pokusaj da joj objasnis da sve sto otac radi ne radi on vec bolest.
neladm
Buduća legenda
- Poruka
- 28.526
Povremeno sam čitala ovu temu, vaša iskustva sa demencijom, pa se osećem slobodnom da iznesem svoje nedoumice.
Radi se o mom ocu. Ima 76 godina, penzioner je, živi na selu. Od pre otprilike mesec dana sam je primetio da se sa njim nešto čudno dešava. Recimo, ide uveče u dvorište da obiđe stoku, i gde god prođe upali svetlo, koje ne ugasi u povratku. Uđe u kuću, i u svakoj prostoriji u koju uđe upali svetlo, ostavi upaljeno i legne da spava. Redovno je išao u penzionerski klub i igrao šah. Uvek je bio dobar šahista, međutim, pobeđuju ga daleko slabiji protivnici, tako da su ga i sami ti njegovi prijatelji pitali šta se sa njim dešava. Mama mi se žali da ne ume da zakopča dugmad na košulji, da ne ume da obuje čarape, da stavi obe noge u jednu nogavicu pantalona.
Ineče je bio vrlo teške naravi, prgav i agresivan, a sada je potpuno flegmatičan. Uopšte ne povisuje ton, ni ne sporečka se sa mamom tamo gde bi nekada galamio da bi se daleko čulo.
Mama je uplašena, ne može da ga prepozna. Ja ne živim sa njima, viđamo se jednom, dvaput nedeljno, a čujemo svakodnevno telefonom, tako da ja nemam baš potpun uvid u situaciju. Jer kada pričamo telefonom, i recimo sinoć sam celo veče provela kod njih, on se ponaša najnormalnije.
Šta vaša iskustva kažu? On 5. oktobra ima zakazano kod neuropsihijatra, jer se svojoj dr požalio da se sa njim nešto dešava, i ona ga uputila kod specijaliste. Ali me do tada zanima šta vi, koji imate iskustva sa dementnim osobama, mislite o ovome. Hvala.
nisam doktor ali po ovome moze da je pocetak demencije
blizance
Ističe se
- Poruka
- 2.391
Pola Bromazepama!!??Od koliko miligrama?To je malo,moras insistirati da joj povecaju dozu bar uvece da lepo spava.Kako podnosi lekove za smirenje,ujutru je ok ili je jos zbunjenija?Moja mama pije redovno 2,5 mg Lorazepama uvece,ponekad joj dodam jos pola a nekad na njeno insistiranje i jos cetvrtinu kad oseti da je mnogo uznemirena.Dakle,nekad i skoro 5mg.Od prosle godine hoce da pije lekove za smirenje jer je iako veca kolicina uvece ujutru malo pospana i odspava do 9 ili 9 i 30 i onda je uglavnom dobro raspolozena i smirena.Lepo jede i solidno funkcionise u toku dana.Dokazana je i moze s njom razgovarati.Naravno,jos je tu i Leponex i Citalex.Konsultovala sam psihijatra oko Lorazepama i odmah mi je rekao da joj slobodno povecam dozu ako primetim da treba.Sta cu...znam da ce se vremenom navuci na te lekove ali za sada je korist u prvom planu.
blizance
Ističe se
- Poruka
- 2.391
Povremeno sam čitala ovu temu, vaša iskustva sa demencijom, pa se osećem slobodnom da iznesem svoje nedoumice.
Radi se o mom ocu. Ima 76 godina, penzioner je, živi na selu. Od pre otprilike mesec dana sam je primetio da se sa njim nešto čudno dešava. Recimo, ide uveče u dvorište da obiđe stoku, i gde god prođe upali svetlo, koje ne ugasi u povratku. Uđe u kuću, i u svakoj prostoriji u koju uđe upali svetlo, ostavi upaljeno i legne da spava. Redovno je išao u penzionerski klub i igrao šah. Uvek je bio dobar šahista, međutim, pobeđuju ga daleko slabiji protivnici, tako da su ga i sami ti njegovi prijatelji pitali šta se sa njim dešava. Mama mi se žali da ne ume da zakopča dugmad na košulji, da ne ume da obuje čarape, da stavi obe noge u jednu nogavicu pantalona.
Ineče je bio vrlo teške naravi, prgav i agresivan, a sada je potpuno flegmatičan. Uopšte ne povisuje ton, ni ne sporečka se sa mamom tamo gde bi nekada galamio da bi se daleko čulo.
Mama je uplašena, ne može da ga prepozna. Ja ne živim sa njima, viđamo se jednom, dvaput nedeljno, a čujemo svakodnevno telefonom, tako da ja nemam baš potpun uvid u situaciju. Jer kada pričamo telefonom, i recimo sinoć sam celo veče provela kod njih, on se ponaša najnormalnije.
Šta vaša iskustva kažu? On 5. oktobra ima zakazano kod neuropsihijatra, jer se svojoj dr požalio da se sa njim nešto dešava, i ona ga uputila kod specijaliste. Ali me do tada zanima šta vi, koji imate iskustva sa dementnim osobama, mislite o ovome. Hvala.
Ovo sto opisujes nije nista tako strasno,niti alarmantno.Zvuci kao obicna staracka demencija(koju imaju manje vise svi stari ljudi).Ima on lepe godine.To sto pali svetlo,ignorisi.Mozda misli da je tako sve bezbednije pored svega sto se desava a verovatno jos cita novine i prati vesti.To sa sahom je po meni sasvim ok...mora jednom da ga popusti koncentracija a to je sada.Nista strasno.Jedino to sa nogavicama i dugmadima a i to moze imati veze sa centrom za ravnotezu i preciznost.Ako uglavnom funkcionise normalno i svestan je nekih promena koje mu se desavaju a pritom dobrovoljno hoce kod psihijatra,nemoj da brines.Jedino obrati paznju da ima kvalitetnog psihijatra i da redovno odlazi na kontrole.Tako ce i u slucaju da se nesto pogorsa biti pod okom lekara i uvedjenja moguce terapije.
neladm
Buduća legenda
- Poruka
- 28.526
moja pije isto lorazepam od 1mg samo uvece...ali i ovi za parkinsa deluju uspavljujuce tako da joj bas i ne treba jaca doza...(njoj)
pije isto leponex ali i mirapeksin i madopar.
interesuje me za sta se daje taj citalex?
ali ovaj miropeksin je kolko dobar tolko i los...kao i svi lekovi uostalom
LJILJA MMM
Zaslužan član
- Poruka
- 104.540
Povremeno sam čitala ovu temu, vaša iskustva sa demencijom, pa se osećem slobodnom da iznesem svoje nedoumice.
Radi se o mom ocu. Ima 76 godina, penzioner je, živi na selu. Od pre otprilike mesec dana sam je primetio da se sa njim nešto čudno dešava. Recimo, ide uveče u dvorište da obiđe stoku, i gde god prođe upali svetlo, koje ne ugasi u povratku. Uđe u kuću, i u svakoj prostoriji u koju uđe upali svetlo, ostavi upaljeno i legne da spava. Redovno je išao u penzionerski klub i igrao šah. Uvek je bio dobar šahista, međutim, pobeđuju ga daleko slabiji protivnici, tako da su ga i sami ti njegovi prijatelji pitali šta se sa njim dešava. Mama mi se žali da ne ume da zakopča dugmad na košulji, da ne ume da obuje čarape, da stavi obe noge u jednu nogavicu pantalona.
Ineče je bio vrlo teške naravi, prgav i agresivan, a sada je potpuno flegmatičan. Uopšte ne povisuje ton, ni ne sporečka se sa mamom tamo gde bi nekada galamio da bi se daleko čulo.
Mama je uplašena, ne može da ga prepozna. Ja ne živim sa njima, viđamo se jednom, dvaput nedeljno, a čujemo svakodnevno telefonom, tako da ja nemam baš potpun uvid u situaciju. Jer kada pričamo telefonom, i recimo sinoć sam celo veče provela kod njih, on se ponaša najnormalnije.
Šta vaša iskustva kažu? On 5. oktobra ima zakazano kod neuropsihijatra, jer se svojoj dr požalio da se sa njim nešto dešava, i ona ga uputila kod specijaliste. Ali me do tada zanima šta vi, koji imate iskustva sa dementnim osobama, mislite o ovome. Hvala.
Početak demencije. Odlično što ide kod neuropsihijatra.
Zadovoljna domacica
Buduća legenda
- Poruka
- 25.748
Pa uglavnom funkcioniše noalno, ali promene u ponašanju postoje. Dao mi je punomoć na svoje tekuće račune, kao, nek mi se nađu. Još uvek ima važeću vozačku dozvolu, i to je jedna od stvari koja me najviše plaši. Išli smo autom da završimo to za punomoć, i on je vozio. Negirao je moja upozorenja da isuviše vozi levo i čepa belu liniju. U povratku sam vozila ja, nije se bunio kada sam tražila ključeve. Ne vredi da ga ubeđujem da ne treba da vozi, jer smatra da može da vozi. Mada je već nekoliko puta čuknuo auto. Možda bi se malo primirio kada bi mu dr rekao da ne vozi, ali to mu neće reći posle prvog pregleda sigurno. Ne znam kako to sa vožnjom da izvedem da shvati da je opasan po druge učesnike u saobraćaju.
LJILJA MMM
Zaslužan član
- Poruka
- 104.540
Reći će mu doktor ako ti budeš išla sa njim na taj pregled. Pokušaj čim uđete da ti prva tiho progovoriš sa doktorom i da mu sve ovo kažeš uz molbu da mu saopšti da ne bi trebao da vozi.
Zadovoljna domacica
Buduća legenda
- Poruka
- 25.748
Nisam sigurna da će pristati da iko ide sa njim.
Ne znam koliko je ok da ja odem kod dr dan, dva pre pregleda, pa da objasnim moje viđenje situacije? Postoji li to u praksi, takav način komunikacije sa lekarima?
Ne znam koliko je ok da ja odem kod dr dan, dva pre pregleda, pa da objasnim moje viđenje situacije? Postoji li to u praksi, takav način komunikacije sa lekarima?
blizance
Ističe se
- Poruka
- 2.391
Citalex je antidepresiv i dr ga je dao mami kada je bila u najlosijem stanju.Odlicno je odradio svoju namenu i mama ga dobro podnosi.Obzirom da i on ima blago umirujce dejstvo kao i Leponex mojoj mami je bila i pored njih potrebna veca doza leka za smirenje.Tako da ja korigujem izmedju ostalih i Lorazepam.Inace,mene su lekari stavili pred svrsen cin sa 13 lekova i rekli da korigujem sama.
bila sam uzasnuta kad su mi rekli ali evo kako vreme prolazi ja cu jos malo diplomirati na mojoj mami kojoj je hvala Bogu stabilno stanje.
blizance
Ističe se
- Poruka
- 2.391
Nisam sigurna da će pristati da iko ide sa njim.
Ne znam koliko je ok da ja odem kod dr dan, dva pre pregleda, pa da objasnim moje viđenje situacije? Postoji li to u praksi, takav način komunikacije sa lekarima?
Obavezno idi sama pre nego sto tata ode kod psihijatra ali mislim da ce ti onda trebati uput na tvoje ime.Uzmi ga i slobodno spricaj doktoru sve sto je problem sa tatom.Ja sam tako radila kad je moja mama posle mnogo ubedjivanja pristala da ide kod psihijatra.Kad te doktor vidi sa tatom makar i u cekaonici znace i setice se vase price a tati nista nece biti sumljivo.Obavezno,predoci lekaru to o vozackoj dozvoli.Nije mi jasno kako ovi iz Mup-a uopste izdaju dozvole u tim godinama cak iako vozaci odrade one obnovljene testove dobro.
- - - - - - - - - -
Ovo je tesko izvodljivo kad je covek u ocuvanom psihickom stanju.Nece imati toliko vremena a tata ce odmah primetiti da se nesto neobicno cavrlja i ljutice se.
Povremeno sam čitala ovu temu, vaša iskustva sa demencijom, pa se osećem slobodnom da iznesem svoje nedoumice.
Radi se o mom ocu. Ima 76 godina, penzioner je, živi na selu. Od pre otprilike mesec dana sam je primetio da se sa njim nešto čudno dešava. Recimo, ide uveče u dvorište da obiđe stoku, i gde god prođe upali svetlo, koje ne ugasi u povratku. Uđe u kuću, i u svakoj prostoriji u koju uđe upali svetlo, ostavi upaljeno i legne da spava. Redovno je išao u penzionerski klub i igrao šah. Uvek je bio dobar šahista, međutim, pobeđuju ga daleko slabiji protivnici, tako da su ga i sami ti njegovi prijatelji pitali šta se sa njim dešava. Mama mi se žali da ne ume da zakopča dugmad na košulji, da ne ume da obuje čarape, da stavi obe noge u jednu nogavicu pantalona.
Ineče je bio vrlo teške naravi, prgav i agresivan, a sada je potpuno flegmatičan. Uopšte ne povisuje ton, ni ne sporečka se sa mamom tamo gde bi nekada galamio da bi se daleko čulo.
Mama je uplašena, ne može da ga prepozna. Ja ne živim sa njima, viđamo se jednom, dvaput nedeljno, a čujemo svakodnevno telefonom, tako da ja nemam baš potpun uvid u situaciju. Jer kada pričamo telefonom, i recimo sinoć sam celo veče provela kod njih, on se ponaša najnormalnije.
Šta vaša iskustva kažu? On 5. oktobra ima zakazano kod neuropsihijatra, jer se svojoj dr požalio da se sa njim nešto dešava, i ona ga uputila kod specijaliste. Ali me do tada zanima šta vi, koji imate iskustva sa dementnim osobama, mislite o ovome. Hvala.
Opet zanimljiv slučaj. Ovo je tvoj prvi post na ovoj temi, ali komentarisaću i na osnovu sledećih.
Tu je pre svega depresija i dekoncentracija, a da li je i demencija - to će lekarski nalazi pokazati. Sreća u nesreći je baš to što je čovek - kako tvrdiš - uvek bio jogunast, a sad postao tako miran i tih. Mislim da s njim možete bez straha i polako, ali sugestivno. Kao što ti je dao ključeve od kola, tako će valjda lako pristati i na pratnju kod lekara. Najbolje da idete svi troje, i tvoj otac, i tvoja uplašena mama, i ti (pod bilo kojim izgovorom ako se slučajno protivi, nešto kao mami isto nije dobro, ali nije dobila uput, pa da iskoristimo priliku). Neuropsihijatar će verovatno tražiti istorijat bolesti, ne samo njegove, nego i porodične, pripremi te podatke. Ko je od čega bolovao, šta se dešavalo traumatično, kad su umrli njegovi roditelji, tj. koliko su živeli i od čega su bolovali. To je sve jako bitno kako bi se uspostavila dobra dijagnoza. Ako ne dobijete uput za snimanje mozga, na tome treba insistirati.
Poslednja izmena:
Zadovoljna domacica
Buduća legenda
- Poruka
- 25.748
On misli da je posledica svega toga događaj od jula meseca koji im se dogodio na putu za banju. Pokvario im se auto, pa su se neplanirano dugo zadržali kod majstora, tako da su putovanje nastavili tek u podne. A u to vreme je trebalo da su već u banji, jer su krenuli rano da bi izbegli one nesnosne vrućine. Mama loše podnosi vrućinu, on ne. Njemu ne smeta, i zbog toga nije ni razmišljao o mogučnosti da sačekaju da zahladi, pa da nastave put. U Merošini se ona požalila da joj nije dobro, on stao na prvi parking, i ona kako je izlazila iz auta, tako se onesvestila. Prišao im neki mladić, rekao da je dom zdravlja preko puta, tata pozvao dr, i preneli je u ambulantu. Tu su joj dali infuziju, jer je kolabirala. Pritisak joj se skoro sastavio. I dr im nije dala da nastave put, nego je ona sanitetom prevezena u KC u Niš, gde su je pregledali kardiolog i neurolog, i rekli da mogu da nastave put. On se uplašio da će ona umreti, iako nikada nisu imali razumevanja jedno za drugo, niti su imali naročito skladan brak. Ali, valjda, kada mu se učinilo da je kraj, i da će ostati sam, javio se strah.
Njegov otac je poginuo u II svetskom ratu, moj otac ga ne pamti. Majka mu je živela 90 godina, do poslednjeg trenutka svesna, bila je vrlo vitalna do poslednjeg momenta. Naravno, to ne mora ništa da znači, možda bi mu otac bio dementan da nije poginuo kada je imao 30 - ak godina. A možda i nije genetski, nego prosto, tako mu se desilo.