Demencija

Evo i prvih komplikacija kod nas. Juče smo ceo dan proveli u urgentnom centru. Obišli smo sve moguće ambulante - neurološku, neurohiruršku, ortopedsku, internističku. Analiza krvi i mokraće, rendgen glave, ruke, pa i pluća, opet CT glave, EKG. Nisu ustanovili zašto je pala i imala "epileptički šok". Kažu da je još rano da bi se na snimku mozga pokazalo ako je imala neki udar. Inače je bila manje-više svesna, samo je kukala kako je sve boli, jedva su je premeštali sa kolica na drugi ležaj. Nije ništa polomila, samo je rame bilo iščašeno, to su namestili. Ali sva je bila izubijana, jezik poplaveo (verovatno od sopstvenog ujedanja), a na vratu neki čudni podlivi simetrično s jedne i druge strane.

Taj pad s kreveta se desio pre doručka, ispred nosa negovateljice koja je pokušavala da je opere od nekontrolisanog uriniranja. Uz neki krik samo se strovalila... Domski lekar je odmah pozvao hitnu pomoć i obavestio me da su je odveli u urgentni. Zatekla sam je u hodniku ispred neurološke ambulante kako leži sva iskrivljena, samo što opet ne sklizne dole. Naravno, malo je potrajalo dok su je primili, a kako ja nisam mogla da znam šta se tačno desilo, morala sam da zovem dom da se lekari konsultuju preko telefona. Uzeli su joj krv i tek kad smo se vratili sa svih snimanja, ona je počela da povraća, pa sam zamolila da neko dođe da je pogleda i uveli su je u neku praznu ordinaciju pored, izmerili pritisak (nije bio povišen). Tek onda su mi rekli da čekamo laboratorijske nalaze, pa će je opet primiti. U međuvremenu sam dogovorila da dođe sanitet, jer sam mislila da smo završili, kad dolazi neki tehničar, kaže idemo opet na rendgen, sad pluća - zato što ima povišenu temperaturu. A dole su joj jedva podvukli ploču za snimanje, jer joj je onaj tip zategao zavoje oko onog iščašenog ramena. U suturenu već večernja gužva, ne mogu kolica ni da prođu, a kamoli da se parkiraju da nikom ne smeta. Haos. Srećom, stigao dečko iz saniteta, mogla sam da odem u ćošak da sednem.

Tek kad nas je primila internista dobila je lek protiv mučnine i ne znam šta još. Tu smo saznali da je EKG u redu, pritisak isto, samo je analiza krvi pokazala povišen šećer i leukocite, a temperatura 37.2 (prethodno je bila možda i veća). Odatle su nas uputili na infektivno, gde je ustanovljena urinarna infekcija, preporučeni antibiotici, puno tečnosti itd.

Priča zvuči poznato, zar ne?

Odvezli su je u dom tek kasno uveče. Jutros kažu da je stabilno, svesna je, obradovala se svima, samo joj se i dalje stalno spava.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

A još koliko preksinoć moja majka je pričala kako joj je "dečko otišao u vojsku"... Bila je opet mlada kao nekad.
 
Poslednja izmena:
Beket, vidim da cinis sve sto je potrebno. Sokirala sam se danas kada sam procitala. Bila sam na poslu... otplakala sam u toaletu. Celog dana mislim na tebe. Upucena si u celu situaciju. Znam da ces uciniti sve sto je neophodno. Drago mi je da se tvoja mama povratila. Javi se, cim budes u mogucnosti. Uz tebe sam
 
Draga Beket,tako mi je žao što se to desilo tvojoj mami.
Nadam se da je sad bolje i možda se stvarno radi o urinarnoj infekciji i antibiotici joj pomognu.Češće zovi i proveravaj stanje da bi mogla pravovremeno da reaguješ.
Ako mogu da pomognem,tu sam...
 
Ma dobro je sad, temperatura je spala, ne povraća, svesna je, danas su je već vodili na druženje (doduše u kolicima). I dalje tvrdi da je sve boli, pa domski lekar insistira da je ovih dana vode na kontrolu kod ortopeda, jer se plaši da će loše zarasti (ipak je bilo preloma), a da je i drugo rame povređeno (koje nisu snimali). Ja samo pamtim da je doktor sa infektivne preporučio mirovanje, a ovaj iz doma kaže da ne može tek tako infekcija da pređe na druge organe. Dobro, videćemo...

Hvala vam na brizi. Ovo je bio priličan stres za mene. A znam da je tek početak...
 
Poslednja izmena:
Beket, drago mi je da je tvojoj mami bolje. Kada imas vremena, javi mi molim te o kojoj vrsti urinarne infekcije se radi. Citala sam o nekoj pneumonia bacterialis koja se javlja u urinu, a cesta je u uslovima bolnickog lecenja-starackim domovima...
Hajdi, nadam se da se polako vracas svakodnevnim obavezama. Znam da je tesko kada izgubis roditelja. Okreni se prijateljima, rodbini, poslu...
 
Ne znam da li postoji više vrsta urinarne infekcije, ali neeee, "pneumonia bacterialis" sigurno nije --- jer to znači zapaljenje pluća.
A evo i mene strefila neka groznica, imala sam 38.1 - (valjda nisam nešto zakačila tamo u urgentnom?) i eferalgan već deluje_ (biće da je od stresa, ili običan pad imuniteta, a nije ni čudo kad već dva meseca ne mogu da jedem ko čovek).

Infekcija bilo koje vrste može da se zaleči antibioticima, ali nisam sigurna šta je tu uzrok a šta posledica. Onaj gubitak svesti kod moje majke i dalje mi je enigma. Razgovarala sam opet danas o tome sa domskim lekarom (ovaj novi je veoma raspoložen za priču) i on mi ponavlja da je razloga moglo biti 1001, možda samo od temperature. Kaže da se na snimku mozga ne vide nikakva organska oštećenja, dakle nema tumor niti bilo šta slično. Ali ja sam sigurna da se desio neki kurcšlus u njenoj glavi: onog dana joj je vratna žila tako strašno pulsirala da sam mislila da će pući... (neurohirurg sa urgentnog je to samo ravnodušno prokomentarisao: "povećana aktivnost mozga"...)

Haydi, sve vreme sam imala u glavi tvoju priču, zato sam bila taj dan mirna, nisam očekivala ništa dobro, čak ni od medicinskog osoblja: ali iznenadilo me koliko su oni tamo konstantno ignorisali njenu osnovnu dijagnozu (ponekad sam ponavljala _ pa nemojte da vičete, nemojte da ponavljate istu stvar, kažite joj to drugačije - nije vredelo, hteli su da je obrade kako im savest nalaže i nisu se uopšte obazirali na mene - i uspeli su u svom poslu, jer moja majka uopšte nije delovala dementno, čak je i neurolog pitala zašto je ona dve godine u domu... valjda zato što je bila sva komirana od bolova i temperature?
 
Poslednja izmena:
Ovo sam nasla na netu: Klebsiella pneumoniae ss. pneumoniae ima najveći medicinski značaj od ostalih Klebsiella. Kod dece i odraslih iznad 50 godina starosti izaziva teške infekcije respiratornog sistema, kao što su: pneumonija (zapaljenje pluća), apsces pluća. Iz respiratornih puteva infekcija može da se proširi na sluzokožu paranazalnih sinusa, a sve češće se opisuju i slučajevi meningitisa i septikemije. Kod dece izaziva enteritise i enterokolitise koji po težini kliničke slike podsećaju na dizenteriju. Takođe, izaziva i urinarne infekcije koje se odlikuju teškim lečenjem i čestim recidivima.
Pacijenti se zale na peckanje, otezano mokrenje, temperaturu... S obzirom da povezuju sa boravkom u bolnici, gerontocentrima... pomislila sam da bi mozda trebalo povremeno raditi urino kulturu. Uvukao se u mene neki strah od kada sam ovo citala. Mozda sam hipohondricna... mozda nakon postova o naglom pogorsanju koje je uvek praceno urinarnom infekcijom i problemima sa plucima, temperaturom... ne znam sta da vam kazem, osim da cu razgovarati sa doktoricom moje mame na tu temu.
Beket, mislim da bi trebalo da insistiras na utvrdjivanju vrste infekcije i da pratis da li ce se ponavljati. Sta kaze neurolog u vezi sa terapijom koju tvoja mama sada uzima za demenciju? Da li su nesto menjali?
Mozda je samo jedan od virusa kojih sada ima svuda. Desava se svima nama da povremeno osecamo slabost, malaksalost... a s obzirom na njihov slab imunitet... I mladji dobiju odgovor otprilike, nisu vise ni lekari nacisto kada je virus a kada bakterija.
 
Poslednja izmena:
Ma da, te infekcije mogu da budu opasne, ali u ovom slučaju to je samo nuspojava. Definitivno, nešto se desilo u njenom mozgu, ali niko ne može da ustanovi šta, kako i zašto. Vodili su je danas na kontrolu (ovog puta u privatnu kliniku) kod ortopeda i neurologa. Ovaj poslednji nije ništa pametno rekao (samo preporučio druge specijaliste kao što je kardiolog), a na ortopediji su preko novog snimka konstatovali da joj je i druga ruka povređena, pa se preporučuje hospitalizacija i intervencija pod totalnom anestezijom. Napričala sam se danas o svemu tome sa domskim lekarom, a ovako sva kijavičava i pod temperaturom nisam sigurna da li pravilno rasuđujem. Bila je priča da je odmah danas vode u dežurnu bolnicu, ja kažem - ako nije hitno, nek je vode sutra... posle se mislim ma kakva bre bolnica, koliko će tamo da je drže - pa sam zvala opet dom i odložila makar do ponedeljka, dok ne prezdravim. Ništa mi nije jasno: ovaj iz doma se toliko brine za njene ruke, a ovamo mi sam priča kako ne može da stane na noge (!) - jer je to sigurno posledica nekog moždanog udara (tako nekako... ne: rekao je da jedan deo njenog mozga više nije u funkciji)! Ma bre, čak i da nema tih problema: ej! poslati tek tako dementnu staru ženu u bolnicu, u okolnostima kad joj od toga život nije ugrožen - ma stvarno...!

Ne znam šta da radim. Videću posle.
 
Poslednja izmena:
Beket, da li je tvojoj mami radjeno skoro snimanje Magnetnom rezonancom? To je mnogo preciznija metoda, koliko vidim na internetu-poredjenje snimanja CT i Magnetna. A znam i iz iskustva sa mojom svekrvom. Dok nisu uradili Magnetnu, lutali su u dijagnozi. Da li je imala problem sa kariotidama na vratu, posto kazes da ima podlive na vratu?
Isla sam kod mog doktora, jer sam ovih dana osecala strasnu slabost, bolove u misicima i kostima, skoro sam se onesvestila... doktor kaze da se i osoblje i pacijenti ovih dana zale, da su jako losi atmosferski parametri...
Razumem da ti se mnogo toga desilo odjednom i da se pored svega i ti ne osecas dobro. Ali, razumem i doktora, koji zeli da ucini sve sto je potrebno i to mu je duznost,. Pre svega to je privatna ustanova i svakako da moraju da ucine sve. A i da nije privatna... Ako je ruka povredjena, naravno da je treba leciti. Koliko je neophodno tvoje prisustvo, dok se to sve odvija? Mislim da dovoljno brinu iz ustanove u kojoj je smestena tvoja mama. Ukoliko imas virus, nije bas uputno da si stalno prisutna pored mame, ako nije nuzno.
 
Pa ne znam to uvodjenje u totalnu anesteziju koliko sam ja cuo mislim da moze biti opasno kod dementnih, posavetuj se sa nekoliko neurologa pa vidi .Pozdrav
beket:
Ma da, te infekcije mogu da budu opasne, ali u ovom slučaju to je samo nuspojava. Definitivno, nešto se desilo u njenom mozgu, ali niko ne može da ustanovi šta, kako i zašto. Vodili su je danas na kontrolu (ovog puta u privatnu kliniku) kod ortopeda i neurologa. Ovaj poslednji nije ništa pametno rekao (samo preporučio druge specijaliste kao što je kardiolog), a na ortopediji su preko novog snimka konstatovali da joj je i druga ruka povređena, pa se preporučuje hospitalizacija i intervencija pod totalnom anestezijom. Napričala sam se danas o svemu tome sa domskim lekarom, a ovako sva kijavičava i pod temperaturom nisam sigurna da li pravilno rasuđujem. Bila je priča da je odmah danas vode u dežurnu bolnicu, ja kažem - ako nije hitno, nek je vode sutra... posle se mislim ma kakva bre bolnica, koliko će tamo da je drže - pa sam zvala opet dom i odložila makar do ponedeljka, dok ne prezdravim. Ništa mi nije jasno: ovaj iz doma se toliko brine za njene ruke, a ovamo mi sam priča kako ne može da stane na noge (!) - jer je to sigurno posledica nekog moždanog udara (tako nekako... ne: rekao je da jedan deo njenog mozga više nije u funkciji)! Ma bre, čak i da nema tih problema: ej! poslati tek tako dementnu staru ženu u bolnicu, u okolnostima kad joj od toga život nije ugrožen - ma stvarno...!

Ne znam šta da radim. Videću posle.
Kliknite za proširenje...
 
Da, u pravu ste. Treba prvo tražiti nov snimak mozga. A na magnetnu rezonancu nikad nije ni išla.
Kad dobijem nove rezultate odneću onom Pavloviću ili nekom drugom neurologu, ko već bude hteo da me primi.
Za sada ne idem nigde, noćas sam imala 38.8, jutros 35.2 -
 
Meni je malo bolje, a i moja majka se sasvim lepo provodi bez mene. Pišem ovo malo ironično, jer su je danas opet provozali. Ovi iz doma su bili uporni da izvrše naloge i preporuke ortopeda, pa su za jutros dogovorili sanitet, a mene samo obavestili. Dobro, mislim se, valjda znaju šta rade, a i ovi po bolnicama baš ne kukaju za novim problemima, nisu valjda blesavi da je prime da leži tamo danima. Na urgentnom nisu hteli ni da je pogledaju, nego ih poslali u dežurnu bolnicu. I tamo sve završili ambulantno i pod lokalnom anestezijom. Kao nema veze, alchajmer trpi i totalnu, ali zbog srca bolje ne rizikovati...
I spakovali je u gips, oba ramena. Momak iz saniteta me sve vreme obaveštavao. Pitam na kraju kako je ona to sve podnela, ma kaže još je i dobro raspoložena!

Do sad su je sigurno već u domu i nahranili.
A dementnima prija sva ta pažnja i strka oko njih...
 
Poslednja izmena:
Kad ja kazem psihologu u Domu da sitne paznje prijaju starim i dementnim licima, dobijem odgovor da moraju da vode racuna da ne narusavaju njihov izbor zatvaranja u sobe:confused: Vazno da se uredno vodi statistika i papirologija;)
Beket, sjajno se ophodi bolnicko osoblje prema tvojoj mami. Znam da brines i da bi volela da si na licu mesta. Znam da si iscrpljena od temperature, ali mislim da je sa tvojom mamom najgore proslo i da sad sledi proces oporavka. Zao mi je sto je morala kroz sve to da prodje.
 
Ma dobro je sad. Ako ne bude novih komplikacija, za ove u domu nega moje majke je sad čista rutina. Za taj deo se najmanje brinem, jer oni tamo drže više nepokretnih i tako polupokretnih nego pokretnih dementnih. (Psihologa još nisu angažovali!) U gipsu su joj obe ruke, kontrola je zakazana tek za deset dana, ne znam da li će joj i onda skinuti gips. Sad je ne samo hrane i oblače, nego joj i okreću listove novina, tek da ne izgubi naviku. U kolicima je izvode u dvorište i na druženja. Danas sam je i čula na kratko, prineli joj slušalicu, zvučala je sasvim normalno... valjda neće da priča gluposti pred drugima? A čujem da ni jednog trenutka nije izgubila apetit.
 
eh, koliko tužnih situacija ima. kod nas su se stvari promenile. deda više ne pravi probleme kao ranije, u smislu da vozi auto, ide u drugi grad ili se svađa. sad je gore. sad se rasplače kako čuje nešto iole emotivnije. prošle godine mu je jedno oko pobeglo u stranu. pretpostavljam da je imao neki mini šlog. i posle nekog vremena se vratilo na mesto. on i dalje odbija da ide kod lekara i da pije lekove, zato ja i pretpostavljam šta se dešava. pre neki dan je pao na ulici dok se vraćao iz prodavnice. komšija ga je nekako dovukao kući. iako živi ispod nas, prođe i po nedelju dana da nam se ne javi i da ne otvori vrata kad ga tražimo. o javljanju na telefon i da ne pričam. skoro smo imali akciju čišćenja njegovog stana. ja sam bila zgrožena šta sam naišla, gore nego na onim glupavim emisijama o kompulzivnim sakupljačima. a on pa sa druge strane se često isključi, pa imam utisak kao da pričam zidu. inače je strahovito usporen. jako teško se kreće i pokreti su mu veoma usporeni.
u svemu ovome ima jedno dobro - rekao je da hoće u dom. zbog toga mi trebaju vaša iskustva. svaki savet je dobrodošao.
 
ako deda pristaje na dom i ako ima dovoljno prihoda - lako ćete ga smestiti u neki privatni dom... (za ove državne u beogradskom okrugu čeka se godinama na mesto)
možda on konkretno i nije klasična demencija, ali bez prave dijagnoze ne možete ga nigde smestiti kako treba -
 
Poslednja izmena:
dijagnoza je demencija uzrokovana zloupotrebom etila, ili kako je doktor rekao "alkohol mu je spržio mozak". mi smo već sa njim obilazili domove, privatne, pre dve godine kada je bio razumniji, svesniji i na žalost agresivniji. sad je sve manje sposoban da funkcioniše, a sa druge strane ne dozvoljava da mu mi pomažemo. iako je pre dve godine odbijao svaki predlog, sad je sam pomenuo dom.
znam da se u državnim domovima formiraju preduge liste čekanja. ne znam da li je tako u svim ili samo u beogradskim. sigurna sam i da mora malo da se podmaže ulazak u državni dom, jer smo mi inače užasno korumpirano društvo. svejedno ću pokušati, pošto ne znam koliko privatnih domova uopšte prima dementna stara lica.
 
Frenchie:
ne znam koliko privatnih domova uopšte prima dementna stara lica.
Kliknite za proširenje...

koliko ja znam, primaju svi, samo nisam sigurna da se i dobro snalaze... videla sam na nekim stranim portalima te liste domova i većina ne prima dementne. ali ovi naši kao da nisu svesni rizika...
ja sam moju majku smestila u jedan takav, ima već dve godine -
 
Frenchie:
dijagnoza je demencija uzrokovana zloupotrebom etila, ili kako je doktor rekao "alkohol mu je spržio mozak". mi smo već sa njim obilazili domove, privatne, pre dve godine kada je bio razumniji, svesniji i na žalost agresivniji. sad je sve manje sposoban da funkcioniše, a sa druge strane ne dozvoljava da mu mi pomažemo. iako je pre dve godine odbijao svaki predlog, sad je sam pomenuo dom.
znam da se u državnim domovima formiraju preduge liste čekanja. ne znam da li je tako u svim ili samo u beogradskim. sigurna sam i da mora malo da se podmaže ulazak u državni dom, jer smo mi inače užasno korumpirano društvo. svejedno ću pokušati, pošto ne znam koliko privatnih domova uopšte prima dementna stara lica.
Kliknite za proširenje...

Moj otac je u Nacionalnom Domu u Vladimirovcu,privatan dom,nije daleko od Bg,od Panceva prema Vrscu oko 20km.Prezadovoljna sam,osoblje je divno ali i odgovorno.Zaista imam dobro iskustvo sa njima,sobzirom da je moj otac bio i u drzavnom i u privatnom domu Senior plus u Bgu,pa mogu da uporedim.U ovaj Senior ne dajte roditelje ni za zivu glavu,uzas od osoblja a jos veci od vlasnika.Nasmejani i fini,a kad potpises ugovor iako kazes da zelis probno da vidis hoce li se prilagoditi oni ti poture da potpises na godinu,a kad pitas zasto-ma cista formalnost.E,mene je ta formalnost kostala i zivaca i novaca!
Obidjite taj dom u Vladimirovcu,glavna sestra ce vam dati sve info,zna zena svoj posao i o svakom korisniku je obavestena!
 
Beket, mi kad smo tražili pre dve godine neki domovi (privatni) su nas odbijali zbog dijagnoze. otud mi i informacija da ne primaju svi.
Kanarinka, puno hvala na informaciji. potražiću kontakt na netu pa ću ih prvo pozvati.
mnogo mi znače vaša iskustva. neizmerno vam hvala što ste voljni da pomognete! :hvala:
 
Slazem se sa Beket da svi primaju dementne korisnike. U Domu u kojem je moja mama, strucni tim odredjuje na kojem ce odeljenju biti (oni koji su sposobni da sami vode racuna o sebi, polupokretni i nepokretni, posebno odeljenje za potpuno izgubljene...). A na svakom od tih odeljenja opet ima onih koji su vise sposobni i manje sposobni i kombijuju ih u sobama. To je drzavna ustanova i imaju sve sluzbe i svu opremu i puno mladih ljudi medju osobljem-bolnicarima i medicinskim sestrama, koji su uglavnom ljubazni kada su tu nadredjeni i nekolicinu starijih medju kojima ima okorelih profesionalaca sa ponekad netakticnim postupcima, kako bi oni rekli "konzervativnim pristupom"-vicu na korisnike, tenzija u glasu. ... samo nemaju specijalni tim koji ce se brinuti o onima koji su dementni a jos uvek mogu da vode racuna o sebi. Nikakve aktivnosti koje bi uticale na njihovo ocuvanje funkcija i osecaj sigurnosti u zajednistvu. Sami se snalaze, uz pomoc cimera, "komsija" i nas koji budno pratimo sta se desava pojedinacno. Doktori su uvek spremni za saradnju, ali opterceni velikim brojem korisnika. Ostale sluzbe, kako sami stalno ponavljaju: "muku muce sa papirologijom". Tako da, Beket, nemoj mnogo zaliti za psihologom i sl. Hoce da popricaju, ali nemaju vremena... Ili hoce da se angazuju, ali pustimo da se to mozda resi samo od sebe... Da, uvek smo tu, ali sada moramo na sastanka... i opet sastanak... i opet putovanje i druzenje sa kolegama... Ili komenter: U redu, svadjaju se, a da li je doslo do fizickog kontakta?:eek: Ma, svuda ima manje-vise profesionalaca. Tu niko ne moze biti pametan. A s obzirom da dementni uspeju da prevare i izlude i najrodjenije... ne mozemo im zameriti uvek.
Frenchie, vodi racuna o uslovima postavljenim u ugovoru. Medjutim, sta god i gde god da potpises (privatno, drzavno), pomiri se s tim da ces morati da proveravas situaciju. Tvoj tata ce se brzo prilagoditi, veruj mi. Moja mama se nikako nije pomirila sa cinjenicom da je u Domu, ali se prilagodila jako brzo. A zasto ne bi onda i tvoj tata, kada je vec resen da ide u Dom?
 
bezuslovna ljubav, ja bih volela da mogu da kažem da je on rešen da ide, ali nije tako. ovo je samo epizoda koju moramo da iskoristimo i da ga smestimo pod nadzor pre nego što napravi neki veći problem. on je i dok je bio zdrav bio sklon laganju, i ne bi me čudilo da je rekao da hoće da ide u dom samo zato što ga je bilo sramota svinjca koji smo zatekli u njegovom stanju, pa je pokušao da se nekako izvuče i opravda.
uzgred, on mi je svekar, nije mi otac. a sva briga o njemu je pala na mog dragog. mama njegova neće ni da čuje za njega, razvela se i završila priču, a brat se daaavno posvađao s njim i prekinuo svaki kontakt. tako da je moj dragi, uz moju podršku jedini koji se brine o njemu onoliko koliko deda dozvoli.
strašno je, ni naš pas koji vidi dedu na 100m i trči da mu se mazi, sad neće da mu priđe. ja se trudim da budem podrška, maksimalno, ali je jako nezgodno.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top