Demencija

[blaise]

Hm, tata pije tek prvu kutiju, a pre nego što je počeo morao je da vadi krv, da bi mogla da mu se kontroliše štitna žlezda. U principu, dr je to samo predložio, pa ja čekam da potroši sad ovo što pije da čujem šta će biti. Donecept pije ujutru, a uveče ima prepisan bromazepam. Jedino još što pije trenutno, to mu neće ostati za stalno su vitamini jer ih je imao ispod minimuma.
Danas sam bila u "Alchajmeru" i čim se tata vrati iz bolnice vodiću ga tamo. Prvo mu odrade psihološko testiranje, pa se onda ubacuje u grupu. Tamo može da boravi 4 sata dnevno, pa se sa njima radi. Videla sam da crtaju, verovatno pričaju sa njima i tako, ništa posebno za nas normalne, a njima je i to mnogo. Ta žena što drži udruženje mi je baš izašla u susret, meni je sad svaka pomoć i više nego dobrodošla, jer sam pogubljena u celoj priči. Hvala joj puno!
Sad mi preostaje da, čim dobijem lekarske izveštaje, podnesem zahtev za tuđu negu, pa da se izborim da to dobije. Nisam još stigla da pročitam postove, danas sam jurcala ceo dan, ali moram da se naoružam čime god stignem, a najviše strpljenjem da to izguram do kraja, koliko god trajalo!
Hvala još jednom svima na ovom forumu, saborcima, mnogo je lakše kada mogu nekoga da pitam za iskustvo i da računam na podršku

 

[bezuslovna ljubav]

Blaise, ne razumem sta znaci "doktor je to samo predlozio". Donecept mora da pije neko vreme da bi videli rezultate. Mozda je na to mislio. Moja mama je u pocetku pila vitamin E, a sada pije beviplex i aspirin. Koji stadijum boelsti je procenjen kod tvog tate i da li ste isli na magnetnu il CT? Da li donecept utice na stitnu zlezdu? Nisu mi nista spomenuli na tu temu, kada su prepisivali mami. Samo su upozorili na mogucu mucninu i bol u zelucu.

 

[blaise]

Evo, tatu su danas otpustili iz bolnice, samo što ću sutra dobiti otpusnu listu, jer su mu danas vadili krv zbog leukocita i sutra će biti rezultati, pa ću onda sve to zajedno da pokupim. Dr mi je rekao da će mu povećati dozu donecepta na 10 mg sad kad završi ovu kutiju, što je za koji dan, pa će onda ebixa verovatno sačekati još malo. Išao je na ct glave. Pre nego što je počeo da uzima donecept, rekli su mi da mora da vadi krv, da bi moglo da se kontroliše, jer može da utiče na štitnu žlezdu. Proveri to sa dr tvoje mame.
U ponedeljak idem u socijalno da predam papire za tuđu negu i u centar za socijalni rad da ga prijavim za dom, pa kad dođe na red... I vodim ga u Alchajmer, da se malo druži tamo

 

[kanarinka]

Evo, tatu su danas otpustili iz bolnice, samo što ću sutra dobiti otpusnu listu, jer su mu danas vadili krv zbog leukocita i sutra će biti rezultati, pa ću onda sve to zajedno da pokupim. Dr mi je rekao da će mu povećati dozu donecepta na 10 mg sad kad završi ovu kutiju, što je za koji dan, pa će onda ebixa verovatno sačekati još malo. Išao je na ct glave. Pre nego što je počeo da uzima donecept, rekli su mi da mora da vadi krv, da bi moglo da se kontroliše, jer može da utiče na štitnu žlezdu. Proveri to sa dr tvoje mame.
U ponedeljak idem u socijalno da predam papire za tuđu negu i u centar za socijalni rad da ga prijavim za dom, pa kad dođe na red... I vodim ga u Alchajmer, da se malo druži tamo

Sto se pomoci za tudju negu tice,ne ulazi mnogo nade.Mom ocu je sudski oduzeta poslovna sposobnost,brdo dokumentacije sam im donela,plus sto je slabo pokretan i odbili su!!!
Zena ciji je muz oboleo od Alchajmera,takodje mu oduzeta pos.sposobnost,a muz joj je u Domu gde je i moj otac,takodje je odbijena!
Daj boze da dobijes,samo bolje se ne nadaj unapred,vec ako dobijes da se prijatno iznenadis od nase drzave!

Iako u zakonu pise da takvi bolesnici imaju prava na novcanu pomoc,kao i oni oboleli od Daunovog sindroma je retko dobiju,sem ako nisu prikovani za krevet.

 

[blaise]

To sam shvatila do sada ali videćemo. Ulagaću žalbe, ići do kraja, neko će morati da popusti na posletku, ja ili oni...

 

[kanarinka]

To sam shvatila do sada ali videćemo. Ulagaću žalbe, ići do kraja, neko će morati da popusti na posletku, ja ili oni...

Zalila sam se i ja,ali ta zalba ti je po principu-Kadija te tuzi,Kadija ti sudi,tako da je i to odbijeno.Al ajde,mozda se nesto "promenilo"dolaskom nove vlasti,sobzirom da sam ja sve to radila u predhodnoj vladi.Nema tu kod njih trte mrte,dobro te izmaltretiraju nizasta,da ti vise ne pada ni u snu na pamet da od drzave ista trazis!Barem sam ja odustala od te nemoguce misije,mada tek onda kada sam kako ti kazes stigla do kraja mogucnosti da ostvarim zakonsko pravo od drzave koja je taj zakon i donela!Verovatno papir trpi sve,pa i zakone koji se NE primenjuju!

 

[bezuslovna ljubav]

Blaise, da li si razgovarala sa sociolozima o mogucnosti dobijanja jednokratne pomoci? Ili nesto slicno? Znam da ima u Domovima i osoba koje nemaju penziju koja pokriva troskove smestaja, a ipak su ostvarili pravo. Posto ti ne radis, a tvoji roditelji imaju male penzije... probaj na taj nacin da ostvaris pravo na pomoc. Za tudju negu je procedura duga i uglavnom je ishod negativan. Zato se raspitaj i za ostale mogucnosti.

 

[blaise]

Drugari, da li neko ima informacije ili iskustva sa privatnim domom u Knjaževcu?

 

[birdie]

Evo da se i ja malo javim. Dugo me nije bilo
Kod nas je sve po starom. Tata je stabilan, kad kažem stabilan mislim na to da nema nekih većih ispada. Ove promjene vremena tu i tamo znaju učiniti da se osjeća lošije. Nekad ne prepoznaje mamu koja je stalno s njim ali zna da je to neko ko mu je jako blizak i vjeruje joj. Priča mi da mu noću (pred zoru) "dolaze neki ljudi koji mu govore šta da radi", ustvari opisuje svoje halucinacije koje su s vremena na vrijeme prisutne.U kupatilu priča sa svojim odrazom u ogledalu i to je po njegovoj priči njegov poznanik. Često se dogodi da ga čujem kako se smije tamo i kad izađe i dalje ima osmijeh na licu. Nama je žao da mu bilo šta govorimo, nekad ga pitamo šta je bilo a on kaže da mu je nešto ispričao "onaj čovjek" pa se nasmije. Ne diramo ga, ne pokušavamo ubijedit da je to halucinacija i da gleda svoj odraz u ogledalu, jer šta bi postigli time osim što bi ga samo zbunili još više? Dosta je miran, kažem tu i tamo dese se te faze kada ne prepozna mamu, kada je uznemiren i traži da ide kući, ali mama je primijetila da je to kada mu se nagomila tečnosti u organizmu i onda mu da lijek za izmokravanje, pa se on nakon toga malo smiri. Inače, bili su par dana u vikendici i kaže da mu je bilo baš lijepo. Odmah do vikendice živi i njegov najstariji brat i tata mi je sav oduševljen pričao kako ga je tata ispratio kad su pošli kući. Jednostavno sada ima fikciju da je njegov brat ustvari njegov otac. Razgovarala sam sa njegovim porodičnim ljekarem o tome što sve više zaboravlja riječi i ljekar mi je rekao da treba da forsiramo da što više priča da što više komunicira sa ljudima, a on to izbjegava jer je jako svjestan toga da mu nedostaje riječi, da nešto nije uredu s njim i onda je to jedno vrzino kolo iz kog je teško izaći. Zato se trudimo bar mi koje nas ne može izbjeći i da hoće da što više pričamo s njim. Inače našla sam negdje na netu da je sok o repe jako dobar za dotok krvi u mozak, međutim ne opisuje se tačno o kojoj repi je riječ. Molila bi ako iko išta zna o tome više da napiše.
Sve vas ljubim i veliki pozdrav za sve

- - - - - - - - - -

Moj otac ima dijagnozu vaskularne demencije koja je uzrokovana mikroinfarktima krvnih sudova mozga.

 

[beket]

Ne diramo ga, ne pokušavamo ubijedit da je to halucinacija i da gleda svoj odraz u ogledalu, jer šta bi postigli time osim što bi ga samo zbunili još više? ...

to je dobro razmišljanje!
njegova "stvarnost" mora postati i vaša -

 

[birdie]

to je dobro razmišljanje!
njegova "stvarnost" mora postati i vaša -

Primijetili smo da svaki put kada ga pokušamo ubijediti da je to halucinacija on odreaguje tako što ili se jako iznervira jer smatra da "ga pravimo ludim" ili bude jako tužan (činjenica je da on to u svojoj glavi vidi tako i čuje a mi mu tvrdimo suprotno - onda shvata da nešto nije uredu s njim i prosto se povlači, ćuti, nerado priča, odbija da jede...jednostavno je tužan). Što se tiče tih halucinacija pred zoru za to se trudimo da mu stalno ponavljamo da se ne brine, da smo mi uz njega, da je mama stalno tu i da nikada niko od nas ne bi dozvolio da mu se nešto loše dogodi. Onda on kaže:"Ali šta da radim kad mi govore?" Mi mu kažemo da se jednostavno okrene na drugu stranu i ućuti i pokuša da zaspi, ne smiju ga dirati i kad vide da on ne reaguje da će otići sami. Nekad pokušamo i sa pričom da je ružno sanjao i da se ne brine. Kao sa djetetom.Nema drugog načina. Nekih dva sata prije spavanja ima običaj da se sprema za krevet i onda se stalno presvlači. Prosto se ponaša kao hirovito dijete. U početku mama je vodila s njim raspravu i borbu šta da obuče, šta mu je najudobnije. Sada je jednostavno našla taktiku: prije nego što dođe to vrijeme "presvlačenja" ona na vidno mjesto i na dohvat ruke izvadi samo onu odjeću koju bi eventualno trebao obući i uopšte mu se ne obraća. On to onda sam pretura, oblači, svlači uz stalno negodovanje, ali na kraju odabere nešto od ponuđenog i svi smo zadovoljni. Opet sve kao sa djetetom. Jednosatno je to jedini način da bi svi skupa mogli izdržati.

 

[beket]

našla sam negdje na netu da je sok o repe jako dobar za dotok krvi u mozak, međutim ne opisuje se tačno o kojoj repi je riječ.

ne znam gde si to videla, ja sam svojevremeno čitala da je dobar sok od cvekle (cikle), ali bojim se da je za naše to već kasno, da je to neka kao preventiva za demenciju ili tako nešto...

 

[bezuslovna ljubav]

Moja mama pije dve vrste antipsihotika, jedan u podne i jedan uvece. Bila sam uzasnuta kada mi je u apoteci receno na moje pitanje kakav je to lek (bila je nestasica pa sam se snalazila) da to piju osobe sa psihozama, pa i shizofreni. Prethodni lekar je smatrao da samo treba uzimati lek koji poboljsava cirkulaciju u mozgu. Sada vidim da ti antipsihotici mnogo cine. Ne sprecavaju potpuno, tu i tamo lupi nesto sto nema veze sa mozgom... ali je stabilnije nego ranije. Oprecni su stavovi lekara po pitanju lecenja demencije, zato pokusajte detaljnim opisom stanja da potencirate uvodjenje jos nekih lekova. Ili mozda konsultovanjem sa drugim doktorom.
Dom u Knjazevcu je katastrofalan. Tamo se dogodio onaj slucaj sa teskim povredjivanjem korisnice. Jos nisu utvrdjene okolnosti. Sociolozi su mi rekli, u poverenju, da je lose organizovano i da se zapravo ne zna ko je povredio baku koja je ostala bez ociju, a zatim i umrla.

 

[beket]

Dom u Knjazevcu je katastrofalan. Tamo se dogodio onaj slucaj sa teskim povredjivanjem korisnice.

to se desilo u državnom domu, a blaise je pitala za privatni -

 

[beket]

A moja majka je kao bolje, barem fizički: sad hoda, koristi ruke, zbog toga je bolje raspoložena. Ali demencija je uznapredovala, ne može bez pelena, dezorijentisana je, ne zanima je šta ima na televiziji, itd. Zato su odlučili da je ostave u višekrevetnoj sobi (kaže mi ona zadovoljno: "sad imam veliko društvo" ) i ja sam se složila sa glavnom sestrom oko toga da dementne ne treba premeštati (ako se ne mora)...

pozdravila me na kraju razgovora sa "ljubi te majka"

 

[bezuslovna ljubav]

Ups, moja greska. Previdela sam da je Blaise napisala privatni dom u Knjazevcu. Gledala sam njihov sajt i nisam bas sigurna. Na pocetnoj strani je de lux apartman, a posle se vide male slike soba. Ne kazem ja da je moja mama u visokoj kategoriji u domu i ne ocekujem za taj novac da bude de lux, ali mi se ne svidja takva reklama i prezentacija za Geronto centar. Na sajtu ima u opisu toliko pravopisnih gresaka... mozda ce neko reci da sitnicarim... ipak, hm...
Beket, dobro je sto se tvoja mama brzo prilagodila u vecem drustvu. Kakvi su uslovi u visekrevetnim sobama u tom Domu? Da li ih vise nadgledaju? U kakvom su stanju ostali korisnici u sobi?

 

[beket]

Na sajtu ima u opisu toliko pravopisnih gresaka...

ma znam, takve stvari i meni smetaju, pravopis mi je čak struka, ali još više mi smeta loš grafički dizajn, jer to onda znači da nemaju para i da štede na reklami... a opet, znamo svi da to uopšte ne mora da bude loš dom, stvar je organizacije, a dobrim stvarima i ne treba reklama... kako god, ja na ono pitanje nisam odgovorila zato što stvarno ništa nisam čula o tom domu, ali naravno, našla sam ga i ja na netu i samo sam konstatovala da je njihova maksimalna cena duplo manja od ove koju ja plaćam za privatni dom na periferiji glavnog grada! (lokacija isto utiče na cenu, ne samo kvalitet)

Kakvi su uslovi u visekrevetnim sobama u tom Domu? Da li ih vise nadgledaju? U kakvom su stanju ostali korisnici u sobi?

nisam još videla konkretnu sobu i njene cimerke, ali znam od ranije da je na tom spratu smeštena mini apoteka i tamo su stalno prisutni doktori i dežurne sestre (mada negovateljice paze na sve, bez obzira na deo): po tim sobama su uglavnom nepokretni - fini, strpljivi i pomalo tužni ljudi zdravog uma, sa kojima se moja majka i inače radije družila nego sa sebi sličnima... (volela je da im "pomaže", ne znam koliko je sad u stanju da stvarno to radi, ali očigledno joj prija novo društvo, a tamo je - hm! - skoro dva meseca)

 

[blaise]

Pitala sam zato što razmišljam da tatu stavim u privatni dom, dok ne bude primljen u Futog ili Mol. Za sada imam opcije u Subotici i Knjaževcu. Subotica mi je lakša zbog stizanja do tamo, a opet u Knjaževcu tata ima neku rodbinu i to je više njegovo područje (rođen je u okolini Niša). Svakako još mesec dana ništa ne mogu da uradim, jer čekamo da ode na kontrolu kod urologa, ima problema sa prostatom. Usput treba da uradi i TRUS prostate, koji sam mu zakazala i na koji se čeka GODINU DANA!!! Može i privatno, naravno, ali onda košta 4.500 dinara...
Danas sam ga prvi put vodila u Alchajmer i bilo mu je lepo. Nisam bila sve vreme tamo, ali vidim da boje, da se igraju dečijih igara, crtaju, slušaju muziku, pričaju. Sutra će ga psiholog testirati.
Žao mi je što čitam ove vaše komentare, pa ne mogu da vam pomognem, da uzvratim, a pri tom me još i plaši kad vidim šta me sve čeka, ali sad sam već navikla na šokove i trudim se da rešavam jedno po jedno.

 

[beket]

blaise, dobro je što imaš vremena da se još raspitaš i odlučiš, jer stvarno odluka o izboru doma nekad može da bude fatalna, ali neću o tome, znaš i sama -
konkretno u tvom slučaju, ako su oba doma dobra, onda najpre uzmi u ozbir koliko je vremena tvoj otac živeo u jugoistočnom regionu, a koliko se srodio sa vojvođanskom sredinom, koliko je imao tamo ili ovamo nekih (ne)prijatnosti i ako ih povremeno pominje, to može da bude signal gde bi mu bilo bolje... /ja s tim nisam imala neke velike dileme, moja majka se tokom života mnogo selila i svuda se prilagođavala/ --- raspitivaćeš se valjda i kod lokalnih poznanika, ali za koji god dom da se odlučiš - trebalo bi prvo da odeš sama i da sve dobro osmotriš... (vidim, pametna si i staložena, taman sad imaš vremena za sve to dok ne radiš, a posle ćeš sigurno naći neki dobar posao)
& stvarno imaš sreće što to udruženje postoji tamo kod vas, to je naravno samo privremena opcija, ali po opisu radnih aktivnosti - to je ista terapija kao u ovom privatnom domu gde je moja majka (i u takve "radno-okupacione terapije" uključuju sve svoje korisnike, ne samo dementne), i to nije svaki dan, ne sme da bude naporno, prosto zabava neka, tek da im prođe vreme u druženju -

 

[blaise]

Na druženje u Alchajmer ide od ponedeljka do četvrtka, taman ima vremena da se preko vikenda zaželi Inače, bio mi je jako simpatičan danas - naime, kupio je pre jedno 3 meseca patike koje je nosio samo po stanu, kao, da ih razgazi, i ja ga uporno nagovaram da one stare koje ima baci, jer više ni na šta ne liče. I juče mu "zapretim" kako ću ih baciti, jer imaju rupu, i ne može tako na ulicu, a on kaže: dogovorićemo se. I danas, kad smo trebali da krenemo u A, ja vidim on obuo nove patike! Izgleda da mu se tamo neko/nešto dopalo, pa ga je to nateralo da se malo sredi. Možda i nisam u pravu, ali na to mi liči. Baš mi je bilo drago, ali nisam ništa htela da mu kažem, nego ću sačekati još koji dan, pa ću mu one stare patike baciti, da ne računa više na njih, zaista su grozne.
Pa, tata je baš vezan za taj kraj dole, svake nedelje se čuje sa rodbinom koja je tamo ostala, iako u NS živi već jako dugo. Svakako ću otići i u jedan i u drugi, to mi je najmanji problem i videti šta je najpametnije. Pričaću i sa ženom koja vodi udruženje, oni imaju psihologa, pa bi možda bilo fino da oni izokola "ispipaju" šta bi za njega bilo bolje.

 

[електрика]

Кад ово читам, схватам да ја немам никаква посебна осећања према својим родитељима.

Тако да...Или сам ја ненормална или ви стварно претерујете.

 

[bezuslovna ljubav]

Blaise, dobro je sto si, nakon velike nervoze, uspela da se stalozis i krenes u postepeno resavanje problema. Pisi ti nama i dalje sta se desava. Hocu da pomognem svakome ko se javi sa bilo kojim problemom, makar to bile i dnevne aktivnosti. Sve te sitnice mogu mnogoooo da budu bitne u zivotu nasih bolesnih roditelja. Meni je svaka sugestija vazna. Desava da se zbog neke sitnice nerviram i ne umem da resim konflikt sa majkom, a onda par recenica o necijem iskustvu... sagledavanje iz drugog ugla... mnogo mi je lakse uz vasu pomoc i podrsku.

 

[beket]

Tačno je da smo ponekad preopširni, ali šta - nije svako ljubitelj aforizama. Što se tiče ravnodušnosti, i to je normalno, takvih ima mnogo više - ne čitaju ovo uopšte.

Na žalost, bolest je takva da se manifestuje u najbanalnijim situacijama. Dementni postepeno gube ne samo osećaj za stvarnost, nego i sposobnost da obavljaju svakodnevne radnje oko svoje higijene. Mogu samo da zavidim svakom ko misli da to nije ništa strašno...

- - - - - - - - - -

I dobro je što neki ljudi zapažaju svaku sitnicu i svaku promenu u ponašanju, jer to može da bude signal kako će se stvari dalje odvijati, a ako se mnogo čeka, onda više neće biti mnogo vremena za pronalaženje stručne pomoći i adekvatnog smeštaja -

 

[електрика]

Да, страшно је. Страшно је у тој мери да човек нема жељу ни да прича о томе а камоли да пише читаве есеје.

Отац мог мужа је био две године потпуно изгубљен, полупокретан, пелене, ношење до каде и назад, прање усране постељине и свега осталог, налажење на поду са телефонском слушалицом у руци, вербална и свака друга агресивност и што је најгоре - немогућност добијања кућне неге, места у дому или бар болници, макар и за кратко време.

Толико о упућености и неупућености, осећајности и безосећајности.

Једном сам већ рекла и поновићу - у тим случајевима смрт је благослов.

 

[beket]

Да, страшно је. Страшно је у тој мери да човек нема жељу ни да прича о томе а камоли да пише читаве есеје.

Отац мог мужа је био две године потпуно изгубљен, полупокретан, пелене, ношење до каде и назад, прање усране постељине и свега осталог, налажење на поду са телефонском слушалицом у руци, вербална и свака друга агресивност и што је најгоре - немогућност добијања кућне неге, места у дому или бар болници, макар и за кратко време.

Толико о упућености и неупућености, осећајности и безосећајности.

Једном сам већ рекла и поновићу - у тим случајевима смрт је благослов.

Onda se razumemo. Ne bih ni ja pisala nikakve "eseje", u tom slučaju ništa ne bih htela da znam i vidim...
Ali pošto sam imala sreću u nesreći da te prljave poslove radi neko umesto mene, onda mogu ovo drugo, bar to umem.

Slažem se i ja da je u mnogim situacijama smrt "blagoslov", ali šta da se radi, ne umire se tek tako, a i civilizacija nam je takva, eutanazija je zabranjena.
U međuvremenu treba živeti i izboriti se s tim problemima. Zato ljudi razmenjuju iskustva i traže pomoć na sve načine. To je poenta ove priče.