Nisam to znal,moram smisliti nesto po tom pitanju....On za sada hoce da saslusa da mu se objasni,pa posle pet minuta opet trazi,dere se,urla,moli,pa zaboravi,pa par dana nista,onda sve ponovo.Najgore je to sto majka ispasta,ona je sa njim u sobi,pa zna u sred noci da zaurla.Ja ako cujem reagujem,ako ne ona cuti i smiruje ga da ne bi nas probudio i sve tako u krug.Nocu su mi najgore,lose spava,ustaje kuva kafu.Ja sam pocela da pricujem,skacem na svaki sum,bojim se ostavice ringlu,zapalice kuce,odkuda znam.Jaaaoj uzasa boze dragi sta li me ceka...Za kliko vremenski se pojavljuju ti simptomi kada vise ne prepoznaje nikoga?
-
- Popularno:
- Kiropraktika _mit i istina
- Srbija prva u Evropi po smrtnosti od...
- Vučić: Izudarao bih sebe što nisam bio...
- Gde se "kriju" milijarderi u Evropi
- I Vučić najavljuje: "Biće nasilja na...
- Kako to da Srbi nisu imali nikakvu...
- Do 2036. Rusija vlada svetom: NATO više...
- Srbija vs Albanija
- Sta bi sa senseiem?
- Hoće li neko da odgovara za Zlatibor?
Demencija
- Začetnik teme FLORENA
- Datum pokretanja
to ti je prva i osnovna stvar u ophodjenju s dementnima --- u svemu im treba povladjivati, za svaku muku ih tesiti, izmisljati sve moguce nacine da se smire... od toga dosta zavisi i kako ce dalje reagovati...
ako kuva kafu u pola noci i osluskujes sta radi, onda je jos i najbolje da ustanes i kao veselo mu se pridruzis... morate non-stop da ga nadgledate a da to on ne shvati kao ugrozavanje, nego kao drustvo...
nema prognoze kad i koliko koja faza traje, kod svakog je razlicito, ali u principu --- adekvatni lekovi i dobra nega (psihicki) dobrim delom ublazavaju simptome i usporavaju napredovanje bolesti -
a na temu (ne)prepoznavanja najbolji mi je fragment (iz one knjige koju sam pre neki dan pominjala): "sada najcesce smatra da sam ja... njegov brat; bilo mi je svejedno, vazno da smo porodica" -
ako kuva kafu u pola noci i osluskujes sta radi, onda je jos i najbolje da ustanes i kao veselo mu se pridruzis... morate non-stop da ga nadgledate a da to on ne shvati kao ugrozavanje, nego kao drustvo...
nema prognoze kad i koliko koja faza traje, kod svakog je razlicito, ali u principu --- adekvatni lekovi i dobra nega (psihicki) dobrim delom ublazavaju simptome i usporavaju napredovanje bolesti -
a na temu (ne)prepoznavanja najbolji mi je fragment (iz one knjige koju sam pre neki dan pominjala): "sada najcesce smatra da sam ja... njegov brat; bilo mi je svejedno, vazno da smo porodica" -
Poslednja izmena:
mikanikolic
Zainteresovan član
- Poruka
- 252
Pozdrav Nevena
Niko ti ne moze dati odgovor koliko traje, da li ce biti bolje itd.Ne znam da li si citala moje postove, moja majka je od postavljanja dijagnoze takodje oko 5 god. bila dobro.Onda je stanje pocelo da se pogorsava, evo sad smo u osmoj godini od postavljanja dijagnoze mada bih ja dodao jos godinu dana kada nismo znali dijagnozu.Dobro je sto imas majku, meni je otac umro pre pocetka njene bolesti tako da ja i supruga prolazimo kroz sve ovo i delimicno sestra koja ne zivi sa nama.Posle 8 godina bolesti moja majka jos uvek hoda otezano doduse, prepoznaje nas, moze sama da jede, ali ne prepoznaje prostor u kuci, ne zna da koristi toalet, uglavnom cuti i trazi cesto da ide negde a i sama ne zna gde.Ima slucajeva gde ih bolest odnese za 1-2 godine a ima slucajeva mislim da Margareta cuva svoju majku vise od 10 god.Nemoj da se sekiras previse, bice tu jos uspona i padova ali alchajmer je bolest koja ide svojim tokom.Ako ti je otac agresivan porazgovaraj sa lekarom o uvodjenju antipsihotika.Inace ja imam 33 god. suprugu i dete a moja majka je 48. godiste.Pozdrav
Poslednja izmena:
Danas sam videla da postoji ovaj forum i odmah sam se prijavila. Moja mama ima 67 godina i od 2007. godine ima dijagnozu Alchajmerove bolesti. U početku nismo obraćali pažnju na zaboravljane nekih sitnica sve dok nije počela da zaboravlja koji je datum, koliko je sati, da spremi ručak..Kada smo joj predložili da se obrati lekaru naljutila se na mog pokojnog oca i mene sa komentarom da mi hoćemo da je napravimo ludom, pa čak mesec dana sa mnom nije govorila. Nakon toga je i sama shvatila da to nikuda ne vodi i otišli smo na privatnu kliniku gde nam je doktorka po opisu njenog ponašanja objasnila o čemu se radi i predočila nam kakve nas faze njene bolesti čekaju.Uradjen je i skener mozga koji je potvrdio da se radi o Alchajmeorovoj bolesti. Od tog dana život mi se promenio, teško sam prihvlatila tu činjenicu da je bolest neizlečiva i da neću moći da joj pomognem. I sama sam bila u psihičkoj krizi da čak u jednom trenutku nisma mogla da podnesem da mi deca kažu " mama", ali nazad se nije moglo i ništa nisam mogla promeniti. Organizovala sam svoj život. Vikendom sam išla kod roditelja da im spremim ručak za selu sedmicu i da operem i očistim po kući a preko sedmice na posao i vrlo malo vremena sam imala da posvetim da deci. Najviše je tata bio pogodjen njenom bolešću, nije mogao da prihvati činjenicu da njegova supruga više nije ona stara. Prošle godine je umro i sada je sa mamom živi moja sestra. Bolest je jako teška, mama je sada u postelji nije baš nepokretna 100% ali je skoro nemoguće da napravi više od tri koraka. Potpuno je zavisna od drugih, kao mala beba, presvučemo je i nahranimo, odmah posle jela zaspi, a imala je nedavno upalu pluća koja se umalao nije fatalno završila.Jako je teško gledati tako bespomoćne bolesnike kada znate da ne možete ništa da promenite. Bolest je jako teška i ozbiljna, žalosno je što u našem zdravstvenom i socijalnom sistemu ne postoji podrška porodici takvih bolesnika.
bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Bila sam 5 dana sa mojom mamom. Sta da vam kazem... I divni trenuci i strepnja i zaprepastenje i neznost i njena agresivnost i smeh i suze... Vratila sam je u dom i dosla sam u stan potpuno slomljena od tuge. Sve vreme sam mislila na sve vas i pogotovo na Hajdi. Preko dana i nekako sam se dovijala, ali uvece... I ponovo isti zakljucak: treba paziti na svaku recenicu i temu, usmeravati razgovor... I onda mene mama pita jedne veceri zasto ne govorim sa svojim ocem, koji je inace umro pre 7 godina. Kaze da je malocas sedeo tu u sobi i nije hteo da razgovara s njom a vidi da se ne ophodi lepo ni prema meni. I poce da ga vredja i da prica svasta... jedva sam je smirila. Niti da joj kazem da je umro, a kako da nastavim pricu kao da je jos ziv. Pocela sam da placem i da je grlim i pricam koliko sam napeta i umorna psihicki. U jednom trenutku mi je rekla : "Cekaj, cekaj, da nije on umro, a ti mi nisi rekla. Sad sam gresna i treba da idem u crkvu da zapalim svecu sto sam sve ovo pricala za njega." Znaci opet sam ja kriva, a nije ona kriva sto zaboravlja. Bar mi je laknulo da je sama dosla do zakljucka da otac nije ziv i da nije pocela da kuka na glas, kao sto je imala obicaj. Moj otac jeste bio preke naravi i cesto je umeo da cuti satima. Bio je omiljen u drustvu, a u svojoj kuci retko raspolozen i pricljiv. Verovatno da se negde u glavi moje mame vraca secanje na to i da je bila tuzna sto ja nisam bliska sa ocem. Zblizili smo se tek kada je pao u krevet od bolesti. I sve je to lepo kada se izanalizira, ali treba se snaci u momentu.
Doktori u domu opsednuti administracijom. Samo hukcu kako su u guzvi. Kao da su tu zbog papira a ne zbog pacijenata. Mamin pritisak je bio 100 sa 50 kada sam stigla ujutru. Pitam doktora zasto ne vode racuna o tome a on se zali na guzvu i predlaze da joj smanjim terapiju za pritisak dok sam s njom i da joj merim. Pa sto joj vi ne merite bar jednom-dva puta nedeljno?-uzviknuh ja,vec na ivici da napravim scenu. "Znate ove promene vremena, ona izgleda dobro, nije bilo komentara bolnicarki, vase tetke se nisu obracale... " Moje tetke se samo bave sitnicama koje nemaju veze s mozgom a vi se bavite papirologijom-dodala sam jos. Kazu da je psiholog zakazao sastanak, ali da se tetka nije pojavila. Tetka mi je uzgred rekla kako je imala zakazan sastanak i da nije htela da ode, jer nema sta ona s njima da prica.
Sad sam se bas razbesnela. Znam, Beket, da si mi rekla da ne treba toliko da brinem i da zivkam i proveravam. Ali... strasno me nervira kada dodjem i ustanovim da nisu vodili racuna o pritisku moje mame. O cemu da pricam onda s njima?
Prosli put secer visok, a sad pritisak nizak, a oni nisu stigli da izmere.
I jos kada zateknem naduvenu konzervu pastete u ormanu, koju je tetka donela misleci da mama slabo jede i da ih lose hrane. Zamislite koooonzerva!!! A moja mama se ugojila i ima raznovrsnu ishranu.
Nevena, ne znam da li je teze prvo suocavanje sa bolescu ili iscrpljenost nakon dve i vise godina. Morate ciniti sve da mu podilazite, kao sto kaze Beket. Gledajte da se ne konfontirate s njim, koliko je to moguce. Moja mama dobija largaktil, ali vrlo male kolicine. Neuropsihijatar bas vodi racuna o tome da prilagodjava terapiju. S tim sam zadovoljna u Domu, ali ne mogu ni oni da naprave cudo sa lekovima. Da li tvoj otac pije jos neki lek? pokusaj da ispricas doktoru simptome u kratkim crtama-da ne spava nocu, da ima halucijancije, da je uznemiren i preko dana... nemoj pricati doktoru detalje, vec samo konkretno. Nemaju oni vremena da slusaju pojedinosti. Zato se usredsredi na ono sto je najupecatljivije i na osnovu cega ce odrediti terapiju. To ga nece izleciti, ali ce ga umiriti. A naravno i vama ce biti lakse.
Doktori u domu opsednuti administracijom. Samo hukcu kako su u guzvi. Kao da su tu zbog papira a ne zbog pacijenata. Mamin pritisak je bio 100 sa 50 kada sam stigla ujutru. Pitam doktora zasto ne vode racuna o tome a on se zali na guzvu i predlaze da joj smanjim terapiju za pritisak dok sam s njom i da joj merim. Pa sto joj vi ne merite bar jednom-dva puta nedeljno?-uzviknuh ja,vec na ivici da napravim scenu. "Znate ove promene vremena, ona izgleda dobro, nije bilo komentara bolnicarki, vase tetke se nisu obracale... " Moje tetke se samo bave sitnicama koje nemaju veze s mozgom a vi se bavite papirologijom-dodala sam jos. Kazu da je psiholog zakazao sastanak, ali da se tetka nije pojavila. Tetka mi je uzgred rekla kako je imala zakazan sastanak i da nije htela da ode, jer nema sta ona s njima da prica.
Sad sam se bas razbesnela. Znam, Beket, da si mi rekla da ne treba toliko da brinem i da zivkam i proveravam. Ali... strasno me nervira kada dodjem i ustanovim da nisu vodili racuna o pritisku moje mame. O cemu da pricam onda s njima?
Prosli put secer visok, a sad pritisak nizak, a oni nisu stigli da izmere. I jos kada zateknem naduvenu konzervu pastete u ormanu, koju je tetka donela misleci da mama slabo jede i da ih lose hrane. Zamislite koooonzerva!!! A moja mama se ugojila i ima raznovrsnu ishranu.
Nevena, ne znam da li je teze prvo suocavanje sa bolescu ili iscrpljenost nakon dve i vise godina. Morate ciniti sve da mu podilazite, kao sto kaze Beket. Gledajte da se ne konfontirate s njim, koliko je to moguce. Moja mama dobija largaktil, ali vrlo male kolicine. Neuropsihijatar bas vodi racuna o tome da prilagodjava terapiju. S tim sam zadovoljna u Domu, ali ne mogu ni oni da naprave cudo sa lekovima. Da li tvoj otac pije jos neki lek? pokusaj da ispricas doktoru simptome u kratkim crtama-da ne spava nocu, da ima halucijancije, da je uznemiren i preko dana... nemoj pricati doktoru detalje, vec samo konkretno. Nemaju oni vremena da slusaju pojedinosti. Zato se usredsredi na ono sto je najupecatljivije i na osnovu cega ce odrediti terapiju. To ga nece izleciti, ali ce ga umiriti. A naravno i vama ce biti lakse.
Ja sam jako srecna sto sam pronasla ovaj forum.Moj tata je pokretan skroz.datum,dan,godina,ulica,broj telefona to je ono sto ne zna.Da l je sada nova godina,slava,sto se pravi torta i te stvari...ne zna da mu je umro brat,ali svakodnevne stvari kojima je okruzen zna.Mislim da se nikada necu navici na to...i molim boga da sto duze ovako ostane...
- - - - - - - - - -
Da,a u mom gradu nemamo neurologa koji nesto specijalno zainteresovan da objasnjava,srecom ima jedan lekar koji radi u hitnoj i ima isti sluaj u kuci pa nam on odprilike prica sta i kako
- - - - - - - - - -
Da,a u mom gradu nemamo neurologa koji nesto specijalno zainteresovan da objasnjava,srecom ima jedan lekar koji radi u hitnoj i ima isti sluaj u kuci pa nam on odprilike prica sta i kako
... ! ...
bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Beket, da li si ti insistirala da tvoja mama bude sama u sobi ili je tako organizovano? Cini mi se da se dementni bolje osecaju u drustvu. Jeste da dolazi do sukoba ponekad, ali se i vezuju za cimere i oslanjaju jedni na druge, pomazu kada su u "problemu". Primetila sam kada vodim mamu kuci na par dana da cim je ostavim samu u sobi na 30-tak minuta-dok kuvam, perem..., pocinje da halucinira da je neko bio u sobi. Najcesce neki pokojnik. Mada i moja mama tvrdi ponekad da je premestena u drugu sobu ili da su joj stvari ostale na drugom mestu... cak se i cimerka slozi s tim. U Domu u kojem je moja mama smestaj je organizovan tako da su po dve u sobi, a lekar i psiholog odredjuju ko ce s kim biti.
Ma znam da u državnim domovima ne bi ni dozvolili da dementna osoba bude sama u sobi. Jeste, ja sam insistirala na jednokrevetnoj, zato sam i izabrala taj dom. Osoblje je zaduženo da pazi na nju, pomažu joj i u kupanju, a i inače ne ostaje ona mnogo sama preko dana, stalno ih cimaju na druženja, izvode u dvorište ili zimsku baštu ako je hladno; a i noću ih obilaze dežurne devojke. Smeštaj u dvokrevetnoj je jeftiniji, ali to meni nije bitno. Samo nek je ona mirna. Prošle godine je bila epizoda sa jednom babom koja je predložila da pređu u prvu slobodnu, da budu zajedno "kad se već tako lepo druže", a ova moja to shvatila kao ugrožavanje; posle se više nisu ni družile. Moja majka je uvek bila preterano osetljiva na sukobe svake vrste, uvek sklona da od komarca pravi magarca, a tek sad... ih! Ma pakao bi nastao, neću ni da razmišljam...
a za ovo stvarno nemam reči... pa bar dok kuvaš možeš da je posadis na stolicu pored sebe, em je zabavljaš, em je držiš na oku
sećam se da si ranije pričala o zaključavanju da ne pobegne, ali nisam shvatila - sve do sada - da ste vas dve tokom tih "vikenda" totalno same! pa gde su one tetke, mogla je valjda neka da navrati na čaj i kolačić...
a za ovo stvarno nemam reči... pa bar dok kuvaš možeš da je posadis na stolicu pored sebe, em je zabavljaš, em je držiš na oku
sećam se da si ranije pričala o zaključavanju da ne pobegne, ali nisam shvatila - sve do sada - da ste vas dve tokom tih "vikenda" totalno same! pa gde su one tetke, mogla je valjda neka da navrati na čaj i kolačić...
Poslednja izmena:
Da li neko od vasih bolesnih pije ebixu?Sta mislite o tom leku?Ja sam inace farmaceut,ali nisam nesto preterano zdovoljna.Previse skup,mislim da je sarena laza,jeftino zamaskirano u skupo.Moj otac pije,ali nema nikakvih rezultata,isti je i sa ebixom i bez nje,pa se razmisljam da izbacimo i ostanemo na kavintonu....
moja majka pije samo aricept i cavinton (još je u početnoj fazi), a taj drugi lek pije većina ovde pomenutih -
nisam stručna, samo malo načitana, ali koliko ja kapiram - svi ti lekovi namenjeni su usporavanju bolesti i nemaju neki vidljiv efekat, barem ne golim okom -
a na svakodnevno ponašanje bolesnika valjda više utiču antidepresivi, sedativi i sl.
Poslednja izmena:
Moja mama je jutros rano otisla u selo.Zadusnice.Ja sam nocas dezurila ,trebala sam da ostanem da radim prvu,jedva sam izboksovala da mi daju slobodan dan zbog tate,ne moze da ostane sam...U pola osam sam dosla kuci u pola devet sam se vec probudila,tj probudio me.Kad se vraca majka,jel ostavila sta para,imamo li sta jesti....Ustanem da mu spremim dorucak izadjem na terasu on sedi i place ko malo dete.Sto places tata,pitam,dolazi majka po podne sta ti je,sad cemo da doruckujemo imamo gulas za rucak,sve je ok...Ne placem ja zbog toga...j***** ti ovakav zivot vise,kaze.Pa sto places pitam ga?Ne znam,place mi se,kaze....Dusa me moja boli od tuge,a svaki atom tela od umora...Ja se vama ljudi divim,jos te u gorim stadijumima od nas i gurate,bijete,ne stajete...Valjda cu se i ja navici i pregurati ovo,mada znajuci sebe,mislim da nikad necu prihvatiti i da cu se do kraja nadati nekom cudu...zivote bre!!!
- Poruka
- 17.475
Ne znam da li ste citali,ne znam da li je istinita prica,ali mene je jako dirnula i mislim da joj je ovde mjesto.Sigurna sam da svi mi koji smo pazili ili i dalje pazimo svoje bplesne i nemocne radimo upravo iz istog razloga kao deda u price.
Deda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stara i iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u posjeti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe a on mu je rekao da ona već duže vrijeme boluje od alzhajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.
Novinar ga upita ponovo:“Pa dobro, a je l’ se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vrijeme, s obzirom da ste stari?“
Deda odgovori:“Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“
Novinar iznenađeno upita:“Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovdje ko da se o njima brine, osoblje ustanove!“
Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče:“Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“ ♥
Deda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stara i iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u posjeti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe a on mu je rekao da ona već duže vrijeme boluje od alzhajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.
Novinar ga upita ponovo:“Pa dobro, a je l’ se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vrijeme, s obzirom da ste stari?“
Deda odgovori:“Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“
Novinar iznenađeno upita:“Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovdje ko da se o njima brine, osoblje ustanove!“
Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče:“Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“ ♥
E sad se i ja zaplakah...Istina!
I ova moja se sve više gubi. Večeras mi se iz njene sobe javila negovateljica, pitam gde je moja majka, kaže - tu je, dobro je, samo ne zna šta treba da radi. Ništa, rekoh, kažite joj da sam ja vas zvala namerno, pa joj onda dajte slušalicu... i lepo smo se izmjaukali za laku noć...
Čitam opet onu knjigu (by Andrea Gillies), tek da se podsetim da uvek može da bude gore od najgoreg. U toj nekoj fazi Nensi nije umela više sama da koristi toalet, ali nije dozvoljavala da joj bilo ko u tome pomaže, čak je besno odbacivala sugestije da treba upotrebiti papir... Najgore je bilo kad je to počela da obavlja svuda po stanu, uglavnom na skrivenim mestima.
To su već faze kad pakao počinje da se materijalizuje, kad psihoza više nije samo umišljena, kad strah nestaje samo zato što treba rešavati konkretne probleme.
Čitam opet onu knjigu (by Andrea Gillies), tek da se podsetim da uvek može da bude gore od najgoreg. U toj nekoj fazi Nensi nije umela više sama da koristi toalet, ali nije dozvoljavala da joj bilo ko u tome pomaže, čak je besno odbacivala sugestije da treba upotrebiti papir... Najgore je bilo kad je to počela da obavlja svuda po stanu, uglavnom na skrivenim mestima.
To su već faze kad pakao počinje da se materijalizuje, kad psihoza više nije samo umišljena, kad strah nestaje samo zato što treba rešavati konkretne probleme.
Uf...nisam citala,mada mislim da ne bih bas podnela tako kao ti,vise bi me takva saznanja preplasila nego ohrabrila...ne smem ni da razmisljam u tom prevcu.
Stotine slavnih ljudi je bolovalo ili boluje od alchajmera (malim slovom bi trebalo pisati naziv bolesti) ili neke druge vrste demencije - još živa Margaret Tačer, davno upokojene - glumica Rita Hejvort, spisateljica Ajris Merdok i još milioni manje poznatih. Vikipedija na engleskom evidentira za sada 'samo' 454 imena koji su umrli od alchajmera a da su njihove biografije zaslužile da budu zabeležene: ima tamo i sportista, i političara, muzičara, ljudi svake fele. Bolest ne bira.
Poslednja izmena:
Zvala me malopre šefica doma da mi "predloži" da se moja majka premesti u odeljenje sa većim nadzorom, gde ne bi bila u jednokretnoj sobi. Povod tome je jedna mala samostalna šetnja u koju se ova moja upustila: prosto izašla sama iz dvorišta, oni videli to preko kamere, trčali za njom. Navodno joj to nije prvi put, a i inače je sve više dezorijentisana.
huh!
Na kraju smo došli do priče o narukvicama za kućni pritvor, oni to odavno planirali da uvedu (samo za dementne, a ima ih nekoliko)... Ništa, dogovorili smo se da za sada ostane u onoj njenoj sobici, a da se što pre nabavi ta narukvica (insistirala sam da bude o mom trošku) i - naravno, nova poseta neuropsihijatra i eventualno novi lekovi po njegovoj preporuci.
- - - - - - - - - -
huh!
Čula sam se večeras s mojom majkom. Sama je počela da mi priča kako je danas napravila "glupost", oduševljena što su svi bili dobri prema njoj, ne samo ovi iz doma što su je jurili, nego i neki ljudi koje je - kako kaže - usput srela...
& obećala je da više neće da pravi takve "gluposti"...
ma baš
huh!
Na kraju smo došli do priče o narukvicama za kućni pritvor, oni to odavno planirali da uvedu (samo za dementne, a ima ih nekoliko)... Ništa, dogovorili smo se da za sada ostane u onoj njenoj sobici, a da se što pre nabavi ta narukvica (insistirala sam da bude o mom trošku) i - naravno, nova poseta neuropsihijatra i eventualno novi lekovi po njegovoj preporuci.
- - - - - - - - - -
huh!
Čula sam se večeras s mojom majkom. Sama je počela da mi priča kako je danas napravila "glupost", oduševljena što su svi bili dobri prema njoj, ne samo ovi iz doma što su je jurili, nego i neki ljudi koje je - kako kaže - usput srela...
& obećala je da više neće da pravi takve "gluposti"...
ma baš
Poslednja izmena:
bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Beket, sto se tice ostavljanja majke na pola sata u sobi... nemam centralno grejanje u stanju, pa sam ukljucivala grejalicu u kuhinji, a TA pec u sobi. Osim toga, ne mogu od nje da radim nista. I kada je toplo. Ona stalno pretura po stvarima i govori mi da se to ili ovo ne radi tako. Ili jednostavno nece da dodje u kuhinju a insistira da se ja vratim u sobu. Mozda zazire od sporeta. Nekada je bila vrsna kuvarica, a sad nemogu da je ubedim da se grasak kuva duze od 5 minuta.
Tetke retko dolaze kada sam sa mamom u stanu. Cak i ne telefoniraju. Znaju da ja brinem o svemu. Valjda su i primetile da im ne dozvoljavam da pricaju gluposti, onda se domundjavaju izmedju sebe, pa tako cujem "kaze mi... da je videla u domu...", a onda druga kaze "jel znas da je ... primetila u domu...". Uvek u trecem licu je primeceno nesto sto ne valja, nikada u svoje ime. I kad ih zovem da dodju na kafu, izgovor je da se ne osecaju dobro. Mozda im smeta i kada majka u mom i njihovom prisustvu, a u svom stanu, pokaze direktno da se ne snalazi.
Taj izlet tvoje mame, Beket, dobro je da se tako zavrsio. Nemoj misliti da je to sada katastrofa. Jeste neprijatno i od toga sam najvise strahovala. I sada se bojim. Odlutaju od kuce i oni koje cuva cela porodica. Moja mama je to uradila i u kuci a i u domu, ali su je sprecila kada su videli da nosi fikus. Sada se boji da sama izadje. Boji se da se izgubi. Tako da se manje plasim da ce izaci. Ponekad je besna na osoblje sto vice na nju kada krene na donji sprat i zali se da se oseca kao u zatvoru. Ali ne insistira na izlascima. Nesigurna je i kada treba da ode do trpezarije, mada je to 10 m od njene sobe.
Sinoc je brinula za svog oca i majku i nije htela u krevet. Bojim se da misli na moga muza i mene. Uh, strasno. Danas je vec bolje raspolozena.
Zendeli, to je ono sto ja osecam, a sigurno i svi ostali, kao u tvojoj prici. I
sto nas najvise boli.
Tetke retko dolaze kada sam sa mamom u stanu. Cak i ne telefoniraju. Znaju da ja brinem o svemu. Valjda su i primetile da im ne dozvoljavam da pricaju gluposti, onda se domundjavaju izmedju sebe, pa tako cujem "kaze mi... da je videla u domu...", a onda druga kaze "jel znas da je ... primetila u domu...". Uvek u trecem licu je primeceno nesto sto ne valja, nikada u svoje ime. I kad ih zovem da dodju na kafu, izgovor je da se ne osecaju dobro. Mozda im smeta i kada majka u mom i njihovom prisustvu, a u svom stanu, pokaze direktno da se ne snalazi.
Taj izlet tvoje mame, Beket, dobro je da se tako zavrsio. Nemoj misliti da je to sada katastrofa. Jeste neprijatno i od toga sam najvise strahovala. I sada se bojim. Odlutaju od kuce i oni koje cuva cela porodica. Moja mama je to uradila i u kuci a i u domu, ali su je sprecila kada su videli da nosi fikus. Sada se boji da sama izadje. Boji se da se izgubi. Tako da se manje plasim da ce izaci. Ponekad je besna na osoblje sto vice na nju kada krene na donji sprat i zali se da se oseca kao u zatvoru. Ali ne insistira na izlascima. Nesigurna je i kada treba da ode do trpezarije, mada je to 10 m od njene sobe.
Sinoc je brinula za svog oca i majku i nije htela u krevet. Bojim se da misli na moga muza i mene. Uh, strasno. Danas je vec bolje raspolozena.
Zendeli, to je ono sto ja osecam, a sigurno i svi ostali, kao u tvojoj prici. I
sto nas najvise boli.
Poslednja izmena:
FLORENA
Aktivan član
- Poruka
- 1.153
Zdravo svima...
Evo i mene opet sa vama sa svojim problemima oko oca...
Svaki post sam procitala i vidim da su faze bolesti kod svih malte ne isti...
Ni moja mama nije znala gde ce da vrsi nuzdu pa je to bilo po celoj kuci...
A sada je tata u fazonu senilne demencije i poceo je i on na zalost da vidja pokojnike oko sebe.
I dalje kune i prica kako ga svi kradu i kako mu neko otvara zakljucana vrata...
Na moju zalost sada samo mene prihvata jer je na sestru ljut...
Brat mu pomaze koliko moze ali ni moju snaju ne moze ocima da vidi..
Kaze kako ga ona krade i truje
I opet ponovo ja sama oko bolesnog oca kao sto sam bila oko mame...
Na zalost on je sav otecen i ne odvaja se od flase
Ne mozes ga nikako ubediti i jos kaze kako su mu lekari odobrili da pije...
Kaze kako mu je dobro za krv i da ocisti otrove kojim ga trujemo
A da se okupa e to ne mozemo nikako da uspemo ...
Nece vodu ni da vidi on koji je bio pedantan i nikada nije hteo ni da pomisli da legne dok se ne opere..
Svima puuuno pozdrava i snage da istrajete u negovanju vasih dragih roditelja..
Evo i mene opet sa vama sa svojim problemima oko oca...
Svaki post sam procitala i vidim da su faze bolesti kod svih malte ne isti...
Ni moja mama nije znala gde ce da vrsi nuzdu pa je to bilo po celoj kuci...
A sada je tata u fazonu senilne demencije i poceo je i on na zalost da vidja pokojnike oko sebe.
I dalje kune i prica kako ga svi kradu i kako mu neko otvara zakljucana vrata...
Na moju zalost sada samo mene prihvata jer je na sestru ljut...
Brat mu pomaze koliko moze ali ni moju snaju ne moze ocima da vidi..
Kaze kako ga ona krade i truje
I opet ponovo ja sama oko bolesnog oca kao sto sam bila oko mame...
Na zalost on je sav otecen i ne odvaja se od flase
Ne mozes ga nikako ubediti i jos kaze kako su mu lekari odobrili da pije...
Kaze kako mu je dobro za krv i da ocisti otrove kojim ga trujemo
A da se okupa e to ne mozemo nikako da uspemo ...
Nece vodu ni da vidi on koji je bio pedantan i nikada nije hteo ni da pomisli da legne dok se ne opere..
Svima puuuno pozdrava i snage da istrajete u negovanju vasih dragih roditelja..
Poslednja izmena:
Florena...moj tata je u drugoj fazi bolesti,ali tacno znam o cemu pricas...Cim nesto ne moze da nadje odmah mu je neko ukrao,usao je neko u stan i ukrao.Nije stigao dotle bas da mrzi nekoga od nas...jos uvek je hvala Bogu dobro...Sto se tice rakije....Imali smo zestog problem...gucne,pa zaboravi pa gucne,pa zaboravi i ode litar rakije za dva dana.A misli da pije samo dva gutljaja dnevno.Kad mu kazemo,odmah ga lazemo i pravimo ludim.Onda je pre jedno mesec dana popio litar rakije za dan i umalo nije umro...pisala sam negde gore o tome.Doktori kazu da je to opsesivnost i da se ne moze promeniti.Ja sam sva alkoholna pica izbacila iz stana...NEMA,vise ni kap...boricemo se,ali ono sto sam videla tu noc,kakav je bio ne zelim vise nikad da prezivim!Mi pricamo sa njim,polako,objasnjavamo sta se desilo,kako su mu se deca nasekirala,kako smo cucali celu noc pored njega u bolnici...Uvek izabere porodicu...'Necu vise da pijem,bitnija mi je porodica,...ali samo jedan gutljaj uz kafu ujutru' 
...Pa onda opet pocne da pretura po kuci i trazi...i sve tako u krug.Ali ja ne dam,ne moze rakija i karaj!Da i inace je ubedjen da je alkoholicar,a pre bolesti popio bi samo na nekoj svadbi ili sl...Tuga!
...Pa onda opet pocne da pretura po kuci i trazi...i sve tako u krug.Ali ja ne dam,ne moze rakija i karaj!Da i inace je ubedjen da je alkoholicar,a pre bolesti popio bi samo na nekoj svadbi ili sl...Tuga!bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Florena, vidim da si jako opterecena i strasno je sto ti se ponavlja problem kao i sa mamom. Nije lako da ih ubedis, pogotovo ako su preke naravi. I ti i Nevenam82 imate veci problem samim tim sto vasi roditelji piju. Da li ste probali da im razblazite alkohol
Znam da to nije konacno resenje, ali bi malo ublazilo posledice. Pokusajte da zajedno radite nesto u kuci i tako ih privolite na vecu bliskost. Pitajte ih za misljenje u vezi sa nekim problemom. Verovatno ce biti cudan odgovor, ali to ce vas makar malo zbliziti. Ako nece da se kupa, dovedite nekog da pogleda vodovodne cevi... pustite ga da proveri kako sada radi. Pozalite se da ne znate da pustite vodu... Dajte im do znanja da ih cenite i da su vam potrebni. Ukazivanjem i podsecanjem na situacije kada su pogresili necete resiti problem. To ih samo jos vise unervozi, jer ih suocavate sa gubljenjem identiteta. Ma, imam te probleme svakodnevno. Moja mama je tako osetljiva na svoj ego da ne smem da joj kazem nista sa cim se ona ne slaze, vec stalno nesto izokola uvijam i petljam da bi bila smirena i da zadovoljna.
Beket, kakva je situacija sa tvojom mamom posle onog izlaska van kontrole?
Znam da to nije konacno resenje, ali bi malo ublazilo posledice. Pokusajte da zajedno radite nesto u kuci i tako ih privolite na vecu bliskost. Pitajte ih za misljenje u vezi sa nekim problemom. Verovatno ce biti cudan odgovor, ali to ce vas makar malo zbliziti. Ako nece da se kupa, dovedite nekog da pogleda vodovodne cevi... pustite ga da proveri kako sada radi. Pozalite se da ne znate da pustite vodu... Dajte im do znanja da ih cenite i da su vam potrebni. Ukazivanjem i podsecanjem na situacije kada su pogresili necete resiti problem. To ih samo jos vise unervozi, jer ih suocavate sa gubljenjem identiteta. Ma, imam te probleme svakodnevno. Moja mama je tako osetljiva na svoj ego da ne smem da joj kazem nista sa cim se ona ne slaze, vec stalno nesto izokola uvijam i petljam da bi bila smirena i da zadovoljna.Beket, kakva je situacija sa tvojom mamom posle onog izlaska van kontrole?
A kod nas ništa novo. Moja majka preko telefona zvuči "normalno" (koliko je moguće). Priča i dalje gluposti, ali desi se da mi to ponekad zvuči simpatično. Sinoć mi sva zadovoljna kaže: "Jeste, legla sam. Jedva čekam da zaspim!"
Ne znam kako se snalaze ovi u domu s njom, ali valjda se neće ponoviti ono "jedna negovateljica mislila da je gore, druga da je dole", valjda je sad posle onog incidenta ipak imaju stalno na oku, kao što se od njih i očekuje...
Ne znam kako se snalaze ovi u domu s njom, ali valjda se neće ponoviti ono "jedna negovateljica mislila da je gore, druga da je dole", valjda je sad posle onog incidenta ipak imaju stalno na oku, kao što se od njih i očekuje...
Dobila sam jutros izveštaj neuropsihijatra. Ono što sam razumela to su sve same fraze koje govore da moja majka nije dobro, ali to znam i bez njega. A za novu terapiju, na koju bi trebalo postepeno da pređe u narednih mesec dana, morala sam malo da proguglam. Dakle, izbacuje se odmah cavinton, postepeno aricept treba da zameni memantin (to je isto što i ebixa); bromazepam polako otpada, a ulazi trittico (antidepresiv) i po potrebi rispolept (antipsihotik). Eto, to valjda znači da i ova moja više nije u početnoj fazi bolesti.
buf!
buf!
bezuslovna ljubav
Aktivan član
- Poruka
- 1.281
Cim je dosla u Dom, mojoj mami su izbacili cavinton. Obrazlozenje je da je to slab lek, koji poboljsava cirkulaciju i da moze da ga pije svako i kao preventivu. Dobila je sermion, a onda umesto njega nakon godinu dana uzima neku zamenu za aricept, izbacilu su i bromazepam a uveli rispolept i malo largaktila. Uz to dobija beviplex, aspirin fotre, prilenap, tablete za izbacivanje tecnosti i lek za blazi oblik dijabetesa (secer joj je 8). Uglavnom je sada stabilnija, osim povremenih ispada. Nema naglasene agresije. Dezorjentisana je u prostoru, ali se i boji da se upusta u avanturu lutanja, kao ranije sto je cinila sve cesce. Samo treba pripaziti na dozu lekova. Intervenisala sam kada sam videla da je jako pospana i da tesko hoda, pa su smanjili largaktil a zamenu za aricept dobija uvece. Samnjili su i prilenap, jer su svi lekovi zajedno snizavali pritisak, pa je u jednom trenutku bio 90/60 kada sam dosla u posetu.
Dakle, treba pomno pratiti kako se ponasa nakon promene terapije, jer moze da bude prejaka doza. To osoblju u Domu uglavnom odgovara, jer onda samo spavaju i cute i zure u jednu tacku. To nisam dozvolila.Zato Beket obrati paznju i insistiraj na posmatranju dejstva lekova. I ne sme da se preskace terapija. Rekose mi da ako se jednom preskoci taj lek za usporavanje demencije, ponovo smo napocetku kao da ga nije uzimala. Doktorica u Domu u u kojem je moja majka vodi racuna o tim simptomima, ali je osoblje retko obavestava o svakom slucaju, tako da ona na licu mesta i na moju intervenciju reaguje.
Da, doslo je do laganog gubitka apetita. Kazu da neki od tih lekova hoce da dovedu do toga. Doduse mama je pre toga previse jela, a sada je umerenija. Sekira me kada kaze da uopste nije gladna, a onda ipak pojede nesto hrane. Ne vidi se na njoj da je oslabila. Voce ne zeli niposto. Mislim da rje azlog i u tome sto je slomila zub dokje jela jabuku, pa se istraumirala.
Sve to Beket je sigurno zbog potrebe tvoje mame da izlazi, a i zbog halucinacija, pzihoticnih ispada. Moja mama i sada zna da lepo prica o svemu i taman kada se opustim i odusevim... a ona lupi nesto od cega se najezim. Nema izlecenja, ali moze da se ublaze simptomi. Koliko je moguce da se popravi kvalitet zivljenja.
Mojoj prijateljici svekar je bolovao od senilne demencije i bio je alkoholicar. U jednom momentu prestali su da mu daju bilo kakvu terapiiju, osim povremeno bromazepam. Bilo je strasno. Agonija i za bolesnika i za clanove porodice. Preminuo je nakon 6 godina.
Dakle, treba pomno pratiti kako se ponasa nakon promene terapije, jer moze da bude prejaka doza. To osoblju u Domu uglavnom odgovara, jer onda samo spavaju i cute i zure u jednu tacku. To nisam dozvolila.Zato Beket obrati paznju i insistiraj na posmatranju dejstva lekova. I ne sme da se preskace terapija. Rekose mi da ako se jednom preskoci taj lek za usporavanje demencije, ponovo smo napocetku kao da ga nije uzimala. Doktorica u Domu u u kojem je moja majka vodi racuna o tim simptomima, ali je osoblje retko obavestava o svakom slucaju, tako da ona na licu mesta i na moju intervenciju reaguje.
Da, doslo je do laganog gubitka apetita. Kazu da neki od tih lekova hoce da dovedu do toga. Doduse mama je pre toga previse jela, a sada je umerenija. Sekira me kada kaze da uopste nije gladna, a onda ipak pojede nesto hrane. Ne vidi se na njoj da je oslabila. Voce ne zeli niposto. Mislim da rje azlog i u tome sto je slomila zub dokje jela jabuku, pa se istraumirala.
Sve to Beket je sigurno zbog potrebe tvoje mame da izlazi, a i zbog halucinacija, pzihoticnih ispada. Moja mama i sada zna da lepo prica o svemu i taman kada se opustim i odusevim... a ona lupi nesto od cega se najezim. Nema izlecenja, ali moze da se ublaze simptomi. Koliko je moguce da se popravi kvalitet zivljenja.
Mojoj prijateljici svekar je bolovao od senilne demencije i bio je alkoholicar. U jednom momentu prestali su da mu daju bilo kakvu terapiiju, osim povremeno bromazepam. Bilo je strasno. Agonija i za bolesnika i za clanove porodice. Preminuo je nakon 6 godina.