Demencija

Ma strašno....nema čovek reči više....
Moja mama sutra ide na kontrolu kod neurologa, malo da vidimo šta se dešava iz koga razloga je ovako promenjiva.....danas skoro da ne može ni da odgovara na obična pitanja.....teško je...
 
Dodatak za tuđu negu i pomoć jeste katastrofalno mali u odnosu na njihove potrebe. Pritom podrazumeva tolika šikaniranja da se obesmisli i ono koliko vredi. Ne pokriva ni trećinu smeštaja u stacionaru u državnom domu, o boljim smeštajima da i ne govorimo. Pokriva pola plate žene koja dolazi kod moje majke na četiri-pet sati dnevno. Dobro, situacija u manjim mestima je verovatno drugačija. Za njega bi mogle da se kupe pelene i najjeftinije vlažne maramice, ili plati patricipacija za lekove i još nešto. Tako da to stvarno može da bude samo stvar principa ili preke potrebe. Ovo je samo moje mišljenje.
Pošto smo siromašni koliko jesmo, naravno da se gleda da ga dobiju samo oni kojima je preko potreban. A to stvarno znači slepi i ostali koji nikako ne mogu da se brinu o sebi. U demenciji je to treći stepen ili nulta faza, kako ga drugi zovu, a ne demencija po dijagnozi. Znači potpuno nepokretan, u pelenama, ne može da se obuče, ne može sam da se hrani, tj. da prinese kašiku ustima, ne odgovara na pitanja smislenim odgovorom, koji čak i ne mora da bude tačan, ne poznaje nikoga od bližnjih. Da je zemlja bogatija, možda bi i to bilo drugačije.
Onaj ko je prošao komisije zna koliko je to ponižavajuće i ružno iskustvo. O tome sam davno pisala. A postupak se ponavlja svako malo, tj. saglasnost se dobija na pola godine, godinu, čak i u stadijumu u kom je moja majka. Svakoga puta to podrazumeva mnogo novca za privatne preglede, jer su vam potrebni papiri koje kod nepokretnog bolesnika nije moguće obezbediti bez kućnih poseta.
Verovatno je Beket mislila na to, ali ja nisam ovde da bih tumačila tuđe postove, već da kažem svoje iskustvo.
Inače, mi smo odustali od ponovnih podnošenja zahteva jer nismo u stanju da podnesemo sve što prati postupak. Ko se odluči za to, želim mu mnogo sreće.
 
Margareta,ja i govorim o slinom ponizenju koje drzava priredjuje svojim gradjanima!Ja taj zahtv ne bih ni podnela da mi soc.radnica iz CSR koja je zaduzena za mog oca nije rekla da imam zakonsko pravo na isto!Od drzave nikad nista dobila nisam,cak i ono sto mi po zakonu sleduje,onda neka menjaju zakon!Pisala sam vec da sam jedan jedini put od drzave trazila deciji dodatak kao samohrana majka i da sam tu odbijena jer zivim u stanu moje majke!Najvise me nervira kada vlast trubi o Evropskim zakonima,a to moze samo onome ko ne zna kakvi su Evropski zakoni!Evo npr.za ove nove uterivace dugova,koji su pobogu i zakletvu polozili,tako nesto ni u trulom kapitalizmu nema!Ne mogu porodici oduzeti krov nad glavom,i osnovne kucne aparate!Trazi se drugi nacin,ali niko ne sme izbaciti porodicu na ulicu,ma koliko bili zaduzeni!Mogu oduzeti npr.TV ako ima dva,ali jedan mora ostati,frizider,ves masinu,ne sme ti niko oduzeti!Drzava trazi posao za zaduzene,pa im od plate lepo oduzimaju.
Uglavnom,govori se o siromastvu drzave,a novac se baca na kojekakve nepotrebne mostove,firme se prodaju namerno svojim ljudima da bi istu zatvorili itd.Sto se tice npr slepih,to jeste strasan hendikep,i itekako tim osobame treba pomoci,ali takva osoba je mentalno zdrava i ona sme ostati sama,nema skupe lekove u svojoj terapiji itd.Znam potpuno slepog coveka koji radi na telefonskoj centrali bolnice,sam se krece po gradu,ima porodicu,sme ostati sam u kuci.Mada grozno je porediti cija je bolest teza,to mi je bez veze!
U zakonu cak stoji da i deca sa Daunovim sindromom,mogu dobiti pomoc ukoliko komisija odluci da je potrebna!Pobogu!Takvi bolesnici MORAJU imati pomoc drzave,kakve komisije da donose odluku!Sta da rade oni kojima je svaki dinar neophodan,i oni bivaju odbijeni ako njihov oboleli moze prineti kasiku ustima,a svi znate kolike su cene lekova.Nista,znaci pustiti ih nek pocrkaju bez lekova i super.
 
Poslednja izmena:
Mom ocu je danas bas bas lose!Nepovezano govori,koordinacija pokreta losa,ne moze na noge,kad ga vode dve sestre,glavom ide napred,nece u krevet,spava na fotelji...Pre 7 dana je bio "normalan",uspevao je kolko tolko da razgovara samnom,danas nista!Na stolu mu stoji ohladjena kafa i ona plasticna kasicica na tacni,kazem mu da pije kafu,a on uzeo tu kasicicu,pa je gleda i nesto mrmlja.Posle mu sestra donela lek,ne moze potrefiti usta casom.Ama ni jednu prostu recenicu nije sastavio samnom.Imao je on i dok je bio kod mene dane kada se gubi,ali sad bas dugo nije,te sam se onako u nekom delu svoje svesti nadala da mu"ide"na bolje,iako znam da od toga nema nista.Pitam med.sestru od kad je ovakav,navodno bio je dobro.Joj,bem ti zivot,ono je tuga neopisiva!
 
Loše.....loše.....nađem je u kupatilu, ušla u kadu, pustila tuš, a pola odeće nije skinula, nema peškir, nema preobuku, ne ume da odogori šta tu radi....neće da se tušira, neće da izađe, ne može dve da sastavi, jede, jede, jede....kakav dan, Alchajmer u punom sjaju.....* ebem ti ovaj život, po sto puta !!!
E, moje drage sapatnice....tuga, tuga neopisiva....i sebi i vama svima želim samo da izguramo, samo da izdržimo...još više mislim i brinem i za sve vas posle ovog užasnog dana.
Držimo se :heart:
 
Kakav grozan dan juče!!
Mama je od četvrtka bila bolje,čak smo u subotu išle na pijacu,ali juče.....Ne ponovilo se..
Ceo dan kad god ode u wc zove me i onako plačući pita šta sad da radim!!???
Jutros kao da je malo "normalnija" ali ne znam videću kako će se stvari odvijati.Još danas sam kući,a od sutra kad dođe žena što je čuva nek mi je Bog u pomoći!Kako li će ona s njom ako bude kao juče???
Pozdrav svima i držite se!
 
Dobro jutro,
ova moja dođe malo jutros sebi, sada je otišla na farbanje. Juče je bila stašna, a čitam ovde da ima i drugih kojima je juče bio težak dan :( Mene, Haydi, moja ne pita šta da radi, ali tako uzme neki predmet pa ga gleda, gleda, gleda.....joj...kosa mi se diže na glavi....
Kažem, danas je kao prisebnija. Kontrola kod neurologa u petak.
Pozdrav svima
 
I moja mama je bila agresivna juce, a u nedelju nije umela da se obuce. Sta da vam kazem, jedva sam joj objasnila da ne treba da oblaci haljinu preko pantalona... cekamo da se stabilizuje vreme, pa ce valjda biti bolje. Cim cujem da joj se ne spava znam da ce biti problema. Imam utisak da se plasi da zaspi. Kada sam je vodila u stan, morala sam da spavam s njom u krevetu. To je bio jedini nacin da je smirim i sprecim agresiju i njenu uznemirenost. Cas bi mene isterivala iz kreveta i posteljine ne prepoznajuci me-eee, moja mama, koja bi u svesnom stanju sve dala za mene:sad2:, a cas bi zahtevala da ide napolje po noci. Danas su joj bili u poseti jedna moja tetka i njen sin. Komentarisali su da je mama potpuno svesna i da super izgleda. Opet ja izmisljam da je moja mama bolesna. Ni komisija ne veruje da moja mama nije samostalna:dash:
U Domu su prisutni lekari pa nema cekanja na uput i zakazivanje pregleda. Medjutim, cesto ne reaguju odmah i smatraju da ce se to smiriti samo po sebi. Hajdi, nemoj cekati ako se se situacija sa tvojom mamom pogorsava. Macka Natasa, razumem tvoju zabrinutost. Meni se i posle dve i po godine kosa dize na glavi, ali uspem da se saberem i da joj objasnim i smirim je koliko-toliko. U pocetku nisam imala pojma sta i kako da radim. Ako gleda neki predmet, pokusaj da je podsetis ko je i kada to kupio ili napravi salu da si ga svuda trazila i sada je ona uspela da ga nadje ili joj predlozi da nesto uradite sa tim predmetom-odnosno da ti radis a ona da gleda ili joj odvuci paznju na nesto drugo... sta da ti kazem... borba neprestana...
Kanarinka, zao mi je sto je tvoj tata u tako losem stanju. Da li si razgovarala sa doktorima? Pitaj ih da li mogu da pojacaju terapiju ili da nesto promene. Ne oslanjaj se na komentare medicinskih sestara, molim te. One su uvek slatkorecive, ali samo izvrsavaju naloge. I ti lekovi za Alchajmer su uzasno skupi, a ti imas dvoje dece... uh, strasno. Gledaj da sacuvas sebe i dvoju decicu. Ljubim vas sve i...mislim na sve vas pojedinacno svakog dana i potpuno vas razumem.
 
Dobro veče,
Bezuslovna ljubav, hvala ti na podršci i na savetu u situaciji - predmet. Baš me je to zbunjivalo kada tako samo nešto gleda ili drži a nema pojma šta će sa tim. Sledeći put ću pokušati nešto od predloženog. Inače danas insistira da sama obuče pantalone, ja mislim da joj je trebalo 10 minuta da pogodi nogavicu. Baš ima pogoršanja ovih dana, baš, baš....
Beket, kako ti je mama ? Navikla sam da , skoro svaki dan, pročitam kako je prošao vaš dnevni razgovor i kako idu stvari, ali već par dana ništa....nadam da ti je mama ok.
Laku noć dragi moji sapatnici :zag:
 
I kod nas od petka teško. Petak užasan, subota pristojnija, nedelja loše, pa onda opet kao da će da se stabilizuje. U petak je spavala 20 sati, premrli smo od straha, ni da je nahraniš ni da je napojiš kako treba. Na nju vreme ponekad izrazito utiče, a nekada i ne. Mada iz Hitne tvrde da ovo vreme vrlo nepovoljno utiče na psihijatrijske bolesnike. A oni se tu na izvestan način mogu svesti.
Pozdrav svima
 
Za divno čudo, moja majka je ovih dana dobro. Naši večernji razgovori su se sveli na pristojnih 15-ak min, ne kuka mi mnogo, ne priča gluposti, čak komentariše vesti sa televizije. Kao da je počelo da joj se sviđa u domu. Ima neku novu drugaricu, pa valjda i zbog toga. Čitam juče ovaj katastrofični niz vaših postova i najpre se uhvatim za glavu, a onda i za telefon da zovem centralu. Šefica mi kaže da je ta nova korisnica inače jako nezgodnog karaktera (baca hranu na pod ako joj se nešto ne dopada), ali da njih dve stalno nešto čavrljaju... Hm!

Aha, eto još imam fore za izmenu poruke, pa ću sad malo da mudrujem na ono što sam već prethodno napisala: stvarno je čudno da se moja majka druži s nekom takvom namćor-babom, ali ni to sigurno neće biti dugo. Ono što ih je međusobno privuklo - pretpostavljam da je taj kontrast: moja majka se uvek užasavala skandala i ekstremnih reakcija, ali verovatno se oduvek divila takvim bezobraznim ljudima, a istovremeno ih se i plašila. Sad se više ne plaši takvih stvari, a inače je uvek volela da ćaska s raznim ljudima, tako da tu nema prepreka. U domu kažu da moja majka savršeno oseća ko je kakav i da je posebno osetljiva... Hm!
 
Poslednja izmena:
Vidim da se ovde vodila diskusija oko tudje nege i pomoci, pa ako mogu nekome da pomognem, prenecu vam neka svoja iskustva.Samo da napomenem da dementni imaju pravo na tudju negu i pomoc jer tako kazu u PIO fondu ali najveci problem na komisijama je taj sto to oni ili ne znaju ili ne zele da utvrde da kod neke osobe postoji demencija.Moje misljenje da je u pitanju i jedno i drugo ali je problem i u tome sto drzava nema dovoljno para ni za penzije a kamoli za kojekakve pomoci tamo nekim dementnim.
Prvi zahtev za tudju negu za dementnu majku sam podneo 15.10.2010.a pregled prvostepene komisije je bio 8.12.2010.gde je na osnovu razgovora sa majkom komisija utvrdila da ne postoji osnov za priznavanje prava na novcanu pomoc itd.E sad sta je tu problem.Kao prvo ja uopste ne znam koji lekari su bili u komisiji,mogao je da bude i ginekolog i hirurg da postavi par pitanja koja vi svi vec uglavnom znate ,da li jedete sami ,da li se oblacite sami itd.Uopste nije radjen takozvani "Mini-Mental Test" (MMSE) na osnovu koga se za otprilike nekoliko minuta moze utvrditi priblizno koliko je bolest kod nekog uznapredovala tj. da li je u pocetnoj, srednjoj ili poslednjoj fazi,odnosno koliko moze ili ne moze da se brine sam o sebi.Prelomna stvar za odluku ove tzv.komisije je bila ta sto je majka znala da izuje i obuje cipelu.Ne znam kako se zove ta doktorka ali ja bi je predlozio za nobelovu nagradu ali ne za medicinu nego za fiziku.I jos nesto komisija bi po zakonu trebalo da ima tri clana ova je imala 1+1 odnosno ovu fizicarku koja propituje i druga koja kao gleda neke papire i ne ucestvuje u pregledu uopste.E to su te prve komisije koje dobiju silne papire tj. nalaze raznih doktora i ako je pacijent pokretan kazu vam dovidjenja i vise srece drugi put i kad izadjete od njih pitate se da li oni uopste znaju nesto o demenciji.Naravno imate pravo da se zalite drugostepenoj komisiji po sistemu kadija te tuzi kadija ti sudi sto sam ja i uradio onako reda radi 28.01.2011.Ta drugostepena komisija nas upste nije pozvala na pregled vec je po sistemu resavske skole prepisala odluku prvostepene uz normalno neke kozmeticke detalje u stilu clan taj i taj.Ali da bi ste dobili odgovor od ovako visokostrucnog organa na osnovu zakljucka, ta zna da se izuje i obuje, morate da cekate nekoliko dugih meseci jer oni stvarno imaju puno posla i treba da zarade te pare koje im se daju iz budzeta. Ja sam odgovor dobio negde krajem juna 2011.Naravno u tom odgovoru vam pise da nemate pravo zalbe i da mozete da se zalite Upravnom sudu.Neki ljudi su se upecali na taj mamac pa su presavili tabak i nezdovoljni tuzili Drzavu odnosno ovu drzavnu ustanovu ali mislim da od toga nema nikakve vajde jer ta sudjenja mogu da traju godinama.I ja sam se nosio tom mislju potpuno razocaran u odnos ne samo PIO fonda nego cele drzave prema demenciji.Posle toga sam se malo raspitao kod jednog socijalnog radnika koji mi je rekao da imam pravo ponovo da podnesem zahtev za komisiju nevezano za neki vremenski rok i da se raspitam kod pravnika u PIO fondu.Samo da napomenem da je ovaj soc,radnik iz doma zdravlja, a ne iz CSR a i o njima imam jako "lepo"misljenje ali o njima neki drugi put.I najzad u PIO fondu u NBG pravnik koji je bio izuzetno korektan i ljubazan mi objasnjava da mogu slobodno da podnesem novi zahtev za komisiju samo uz neki novi nalaz lekara koji ce se prikljuciti onim starim koji su jos u predmetu ako sam to dobro rekao.Podnosim novi izvestaj neuropsihijatra i krecem sve ispocetka krajem avgusta 2011.Komisija nas poziva posle nekih mesec i po i tu se desava sledece .Ponovo je komisija u sastavu 1+1 i prvo pitanje je ko je vas ovde poslao,a posle objasnjejnja sta kako, doktorka se setila da ona tu na komisiji nema taj MMSE test kod sebe pa ode da ga iskopira i onda posle osnovnih pitanja krene sa tim testom a ja mislim da je moja majka tu dobila 0 bodova jer bas nista nije odgovorila kako treba i to je bio kraj mojih muka jer je odluka komisije bila pozitvna i tudja nega je odobrena tako da sam uspeo da majku smestim u dom jer njena penzija i taj dodatak za tudju negu pokrivaju troskove doma za tzv. zavisne pacijente.Izvinjavam se ako sam bio preopsiran ali ovo je cucalo u meni i morao sam da napisem.Pozdrav svima
 
torima, hvala ti na iscrpnom izveštaju: tek sad shvatam kako funkcioniše ta komisija... treba biti uporan (eno i mika uspeo iz drugog/trećeg pokušaja) -

oni se kanda ponašaju onako baš "domaćinski": udele onome za kog misle da mu je baš dogorelo...

kad vide sina s dementnom majkom, prvo malo zažmure, a kad vide da se vraćaju, onda kao - ajd' i ovom jadniku, kud će snajka da gleda svekrvu ovakvu, nek mu je prosto...

a kad vide doteranu majku i ćerku - eee, to nikako: a što se ova tako cifra, neće moći, od države traži leba preko pogače, a vidi je - zdrava i prava, što bi ona morala svoju majku u dom, ma gde to ima još da za to država plaća! ju, ju!!! kako je nije sramota da traži ono što smo obećali, to je samo za hitne slučajeve
:gace:

a ja i dalje mislim da je to sve sića - trebalo bi da daju lekove besplatno, plus pokrivanje troškova u državnom domu (po njihovim standardima), a ako neko baš želi bolji smeštaj - može da doplati... uostalom, svi privatni domovi su pod nadzorom (ili bi trebalo da budu) -
 
Poslednja izmena:
Dobar dan,
Kod nas je da se slikovito izrazim raspad sistema. Totalno potonuće juče i danas. Sad smo došli od neurologa, listi ebixa, risperidon, lorazempam, ksalol koja je do sada bila aktuelna dodat zoloft i dobili smo i neku polusugestiju oko nekog exelon flastera ( oko 9 000 dinara ), nisam nešto nailazila da neko pominje taj flaster, znate li možda nešto od tome ? Doktorka je zgranuta, kaže da je pogoršanje baš veliko. I znate kako sam uvek pislala oko tuđe nege i pomoći, da čekamo znak od neurologa. E, pa dobili smo ga. Piše preporuku za pomoć, tako da ću verovatno i ja uskoro krenuti u tu bitku.

Torima, hvala na informacijama, svako iskustvo će mi sada dobro doći kada krenem u tu priču.
Juče i danas samo plačem i jako mi je teško, ona sedi tu kao komad nameštaja, sa mislima na Jupiteru, a oči su joj plave, plave, plave....I tako skroz potponula, a onda na par minuta je došla sebi, pogleda me pravo u oči i kaže " Izvini što te sekiram ".....i onda opet potone u mrak...
Tačno da se ubiješ odmah...
 
Joj, Nataša, i mene si rasplakala... ali odmah sam proverila na netu kakve to flastere preporučuju, pošto je i meni to promaklo: koliko ja vidim, taj exelon bi možda mogao da je vrati u život! Lek je posebno namenjen za Alchajmer u srednjoj fazi. Probaj. Jeste da košta, ali to je pakovanje od 30 flastera za mesec dana. U početku se daje manja doza, posle jača. Moguće su nuspojave tipa mučnine, glavobolje, gubitak apetita i telesne težine... Zato je neophodno pomno pratiti reakcije. Inače, cena je otprilike ista u svim zemljama, samo što to u EU refundiraju. A kod nas baš ni malo?!
 
Poslednja izmena:
Mačka Nataša:
Dobar dan,
Kod nas je da se slikovito izrazim raspad sistema. Totalno potonuće juče i danas. Sad smo došli od neurologa, listi ebixa, risperidon, lorazempam, ksalol koja je do sada bila aktuelna dodat zoloft i dobili smo i neku polusugestiju oko nekog exelon flastera ( oko 9 000 dinara ), nisam nešto nailazila da neko pominje taj flaster, znate li možda nešto od tome ? Doktorka je zgranuta, kaže da je pogoršanje baš veliko. I znate kako sam uvek pislala oko tuđe nege i pomoći, da čekamo znak od neurologa. E, pa dobili smo ga. Piše preporuku za pomoć, tako da ću verovatno i ja uskoro krenuti u tu bitku.



Aricept, oikamid, cavinton, ebixa,risar, zoloft, bromazepam je kombinacija koju uzima moja majka.Ne znam sta da ti kazem bolest je nepredvidiva.Kod nekog ide brze kod nekog sporije .Nekada dodje do pogorsanja pa malog poboljsanja koje nam ulije neku nadu, pa opet pogorsanje koje nas jos jace tresne o pod.Moja majka boluje oko 7 godina, jos uvek se krece, mada otezano, jos uvek prepoznaje sve nas u kuci , ali ne moze da obavlja osnovne zivotne potrebe i ne prepoznaje prostor u kuci.Bolest je neizleciva i ima tuzan kraj.Cini mi se da najteze pada prilagodjavanje na svako pogorsanje toka bolesti, tesko pada i to sto ne znas sta te sutra ceka.Konsultuj se sa lekarom o promeni ili povecanju doze lekova, pokusaj i sa tim flasterima ako imas para za to, nista ne mozes izgubiti.No najbitnije je da sacuvas sebe, jer iskreno nasi roditelji su odsvirali svoje.Moja majka se kao i tvoja ako sam dobro pratio razbolela relativno mlada , sa 56 godiina.Jos jednom ponavljam cuvaj sebe i ne uzimaj lekove na svoju ruku ako imas potrebe za tim kao sto sam ja, pa sam postao zavistan od bromazepama sa koga sam se jedva skinuo .Isti savet i za ostale koji prolaze kroz iste muke.Pozdrav i cuvajte se
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Dobar dan,
Beket, MIkanikolic, hvala vam od srca na podršci. I Miko, potpuno si u pravu kada kažeš da je najteže prilagođavanje na pogoršanje. Taman sam se, u neku ruku, navikla na dosadašnju situaciju, da otprilike znam ovo može, ono ne može, ovde joj je potrebna pomoć, ovde ne....ali tras sad je to palo u vodu, sada više stvari ne može i sada bi se opet trebalo na to prilagoditi....i sve tako i sve tako....Inače moja mama ima 64 godine i dr. kaže da je to rano za pojavu ovakve demencije, ali eto čitam ovde neki se još mlađi razbole :(
Dr. je juče izmenila doze lekova i dodala taj zoloft i rekla da se prati stanje mesec dana, pa onda da se vidi oko eventualno uvođenja tog flastera.
Pozdrav svima i držite se
 
pa šta je s vama? danima niko ništa ne piše... valjda stagnacija, sve isto?

meni je glupo da pišem kako je moja majka dobro i da izveštavam o svakoj njenoj reakciji...

a ona se sad fokusirala na jednu babu koju je pre neki dan sama podigla kad ju je našla na podu: to je dobro za nju, jer se osetila jaka i korisna ;)

- a već sam valjda hiljadu puta pomenula da moja majka i nema odavno nikakvu drugu opsesiju nego da pomaže drugim ljudima: ranije je to bilo što će preko interneta uloviti za nekog neku dobru vest, a kako se već par godina s tim ne snalazi - bila je tužna i često mi je na prosto pitanje "šta radiš?" odgovarala sa - "ništa, nemam šta da radim"...

i sad je u domu konačno ostvarila svoju ulogu (kao što sam očekivala) --- ali koliko će to da opstane, niko ne zna...
 
Poslednja izmena:
beket:
pa šta je s vama? danima niko ništa ne piše... valjda stagnacija, sve isto?

meni je glupo da pišem kako je moja majka dobro i da izveštavam o svakoj njenoj reakciji...

a ona se sad fokusirala na jednu babu koju je pre neki dan sama podigla kad ju je našla na podu: to je dobro za nju, jer se osetila jaka i korisna ;)

- a već sam valjda hiljadu puta pomenula da moja majka i nema odavno nikakvu drugu opsesiju nego da pomaže drugim ljudima: ranije je to bilo što će preko interneta uloviti za nekog neku dobru vest, a kako se već par godina s tim ne snalazi - bila je tužna i često mi je na prosto pitanje "šta radiš?" odgovarala sa - "ništa, nemam šta da radim"...
Kliknite za proširenje...

Ja sam tu svaki dan sa Vama. Čitam šta pišete. Kod mene nema ništa novo. Tata je uglavnom dobro, doduše dogodi se ponekad u noći da se "izgubi", sutradan nam priča kako je "sanjao" da se nalazi u tuđoj kući ili da su ga zvali neki ljudi, ali da on zna da je "sanjao" pa se "okrene na drugu stranu" i zaspi. Primijetila sam da sve više izbjegava ljude s kojima nije baš jako prisan, mislim da je to zbog toga što često zaboravlja riječi i ne uspijeva da se izrazi adekvatno. Nekada je bio jako elkoventna osoba i očigledno mu to sada jako smeta ili se čak i stidi i to je razlog što se sklanja od drugih. Čak i sa mnom kada razgovara telefonom sve ćešće kaže: "evo ti mama, ona će ti to bolje objasniti".
Inače, prije nešto više od mjesec dana je imao manju urološko-hiruršku intervenciju zbog problema sa mokrenjem. Sada je dobro. Ćekamo nove kontrole kod neurologa (koji je inače odsutan zbog stručnog usavršavanja u trajanju od tri mjeseca), čeka nas nova kontrola kod kardiologa zbog eventualne ugradnje pejsmejkera. Vidjećemo. Mama je uglavnom s njim, brat i ja samo vikendom. Strahujem od ljeta i molim Boga da se ne ponovi prošlo ljeto....Veliki pozdrav za sve Vas :)
 
Dobro veče,
mama je loše, pasivna, ćutljiva, ne oblači se, ne vodi računa ni o čemu, jedino što jasno izražava je želja za šetnjom, za kretanjem. Čuvam je i negujem kao bebu, ma beba bi više izražavala emocija nego moja mama. Ma beba bi više reči rekla nego moja mama. Sada je tata sa njom u šetnji, pa vam se javljam. Bili smo danas kod psihijatra, prepisao je novi lek ( sutra ću napisati naziv, ostade mi recept u apoteci tek ujutru ga podižem ). Taj novi lek joj je prepisan jer joj se izbacuje lorazepam koji je povlači sa tržišta. NIšta mi ni pametno ni novo psihijatar nije rekao, osim da krenem sa procedurom za tuđu negu i pomoć.
Operem joj kosu i onda je dugo feniram, to baš voli. I tako ponekada dok je feniram i stojim pored nje, ona mi obema rukama grčevito obuhvati noge i ponavlja " moja keka, moja keka " ( kao moja ćerka ). I tako me steže i steže, možda se nečega jadna i plaši, možda ne zna da kaže, ne ume da kaže....
Moja keka....tuga života....
Mislim na sve vas i svima vam šaljem pozdrav i snagu da preguramo sve.
Laku noć
 
Dobro veče,
evo ostala sam dužna od sinoć ime leka koji je psihijatar prepisao mojoj mami ( a izbacio lorazepam ). U pitanju je Trittico retard. Večeras krećemo sa trećinom tablete, pa postepeno navikavanje na celu. Izgleda da će biti potrebno 2 - 3 sedmice za uočavanje kakvog takvog dejstva.
Pozdrav i laku noć
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top