Demencija

[margareta lepo cveta]

Gubitak slobode mislim da je ono što je najteže u periodu negovanja ovakvih bolesnika, jer negovatelja još i prihvate ali druge teško. Sretno svima

U početnom periodu oni budu nešto vezaniji za negovatelja, jer i inače njih prihvati da neguje, na primer, dete sa kojim su bili u najboljim odnosima. Ako je to neko sa kojim su već bili u lošijim odnosima, konflikti su češći i agresivnost ume da bude gadno izražena. Međutim, vremenom oni prihvataju sve ljude koje stalno viđaju i koji su blagonakloni i nežni prema njima. Na čudan način osećaju kad im neko nije sklon ili je ravnodušan. U tom periodu moju majku su prilično zamarale posete jer je htela da bude jako fina, da drugi ne osete da sa njom nije baš sve kako treba, a to ih iscrpljuje. Jednom prilikom je čak jednoj mojoj drugarici rekla kako je već dosta bila u poseti i da joj je vreme da ide kući. E sad, takve situacije mogu da budu problem ako si ti ili tvoji prijatelji preosetljivi, ali ako i oni shvataju da je ona bolesna sve je ok.
Već sam više puta pisala da smatram očuvanje komunikacije sa prijateljima jako važnim. Upravo zbog tog gubitka slobode, u smislu da mi ne možemo da izađemo ni u pet odsto situacija kada bismo želele. Ali njihove posete smanjuju takvo osećanje i sve bude podnošljivije. Oni se potpuno naviknu sve te ljude, čak im i prija. Naravno, možda nisam rekla, kad god nam neko dolazi ona je uvek za stolom sa nama, ja sedim pored nje, držim je za ruku i povremeno milujem. E sad, kad su negovatelj i oboleli jedan na jedan, sve je napornije, ali verujem da i tada dolazak ljudi puno znači. Ja sam to tako uvek doživljavala i nisam nikada imala osećaj nelagodnosti što je drugi vide takvu kakva jeste. Tako i moje dete i suprug. Kod moje sestre sve je to malo drugačije, jer je ona i inače volela da sve bude potaman i sređeno kad joj neko dolazi.

 

[bezuslovna ljubav]

Kanarinka, ne znam kakve je naravi bila tvoja majka pre bolesti i da li je bilo slucajeva naglasene agresivnosti i neprepoznavanja u bolesti. To ume da napravi problem jos vecim.
Moja majka se i ranije cesto ljutila i kad bi se posvadjala s neki to se uvek zavrsavalo suzama, cutanjem i teskim pomirenjem i prebacivanjem. Mozes onda zamisliti kako je sada kada je bolesna. A bilo je trenutaka kada ne prepoznaje nikoga i ne mogu da je obuzdam u njenim fantazijama i agresiji.
Mnogi to ne mogu da gledaju a pogotovo da ucestvuju u tome i zato se distanciraju. I ne mozemo im zameriti. Hvala Bogu, to nije stalno prisutno kod moje majke, ona je vise svesna nego sto se desava da *prebaci*. Ali, oni koji su culi da se nesto desava ili bili prisutni jednostavno se uplase, sto je ljudski, pa gledaju sa strane.
Rodjene sestre moje majke nisu mogle da se nose s tim, vec su zvale mene, u pokusaju da provedu neko vreme s njom. Doduse one su mislile i misle i sada da lekovima moze to da se izleci, da je ja ne vodim kod pravih lekara... Zasto onda zamerati svekrvi, koja je pokazala dobru volju a onda se zena uplasila i nije umela da se postavi. Pa ni ja nekada ne znam vise sta da radim-ne pomaze ni TV a ni poljupci a ni nezna prica..., osim da se rasplacem od muke.
Cini mi se da sve sto je vise *gubim*, sve sto se ona vise gubi, sve sam vise vezana za majku i celu tu situaciju. I sve vise mislim da mogu jos nesto da ucinim da joj bude bolje. Znam da je to gubljenje slogode, ali ne umem ni ja da se izborim s tim. Pokusavam...
Ja sam jedino dete moje majke, pa opet ona to zaboravi u nekim trenucima. Znam koliko me voli, ona u svesnom stanju zna koliko ja nju volim... pa opet problemi. Kao sto sam vec pominjala, desi se da me ne prepoznaje. Bilo je u nasem odnosu majka-kcerka i lepih i losih trenutaka. To je uobicajeno. Ali, sad u njenoj bolesti ona se ponasa ponekad kao nikada pre. I to boli i to zbunjuje i to plasi i to izaziva mnostvo pitanja i preispitavanja...
U Domu se pacijenti ne cudi kada neko prica nepovezano. Cak su u stanju da dve bake pricaju svoju pricu, dok treca baka prica neku sasvim drugu, a sede u istoj prostoriji i piju kafu zajedno. Osoblje je ili ljubazno ili distancirano.
Kod moje rodbine nije uvek sve bilo potaman i sredjeno kada bi neko dolazio. Cak je bilo i potpuno suprotno. I oni ni u pocetku, a ni sada kada je u Domu ne zele mnogo da ucestvuju u svemu, cak je nisu ni onda obilazili pa ni sada. Osim dve tetke, koje umeju da naprave nakon krace posete, problem jos vecim. Moja zaova se distancirala kada je njena majka obolela od kancera i *prepustila* meni da brinem o njoj. A kod mene je bilo sve sredjeno i namesteno, pa nisam imala problem da negujem oca i svekrvu obolele od kancera, a sada i majku od demencije.

 

[bezuslovna ljubav]

Izvinjavam se Kanarinki i Margareti, u brzini sam pomesala imena, kada sam odgovarala na temu.

 

[Peppa Prase]

I moja baka je imala periode kada se gubila , sada je vrlo blago dementna , ima preko 90 i to je normalno.
Krakteristicno je da je ljubomorna ako ljudi oko nje pricaju jedni sa drugima ... naprimer ja sa tetkom koju dugo nisam videla , a tetka ima zdravstvenih problema. Baka nas je prekidala , pocinjala da vice ... ona je morala da bude glavna i sve da se vrti oko nje.
Uvek sam mogla da je smirim da saceka kad joj kazem da nesto radim za nju , da joj spremam nesto , kuvam ... za nju! Ja da jedem - e to je druga prica...Tako da sam je lagala koliko sam morala .Kad kazem da idem do njenog lekara , ili da njoj nesto kupim u apoteci lakse joj je bilo da ne panici kad izadjem.
Razgovor se vodio samo o njoj , ni o kome drugom nije zelela da prica ...

 

[bezuslovna ljubav]

Da li je doktor ustanovio demenciju? Cime ste uspeli da ublazite gubljenje? Svi znamo da je to bolest, koja ima tok i progresiju. Kako se sada ponasa u odnosu na raniji period?

 

[Peppa Prase]

Pregled neurologa koji je dosao kuci je ustanovio demenciju i halucinacije , I ona je vidjala ljude u sobi , nepoznate ljude , nocu pogotovo... a to je pocetna staracka demencija. Nije pila lekove . Ustvari - mozda je cak bilo bolje kad nije nista pila. Smirivalli smo je nekako , i kad je prestala sa bensedinom i uvece samo pila lorazepam da bi spavala vec je bilo bolje , pa je cak i lek za pritisak prestala da pije...Ne enam od cega njena demencija , u njenim godinama stanje joj se menja od dana do dana , i cesto zavisi i od toga sta je jela , da li je boli stomak , kako je spavala , da li je je nesto uznemirilo
...

 

[beket]

vidjala ljude u sobi , nepoznate ljude , nocu pogotovo... a to je pocetna staracka demencija.
...

pre će biti da je to ipak prilično poodmaklo od početnog stadijuma staračke demencije...

 

[Peppa Prase]

Nisam strucnjak , i ovo i je relativno novo . Nismo ni pomislili da je dementna dok joj je bilo fizicki relativno dobro , i dok je mogla da hoda. Tek kad je pala vise puta , oala u krevet , i nije znala gde je i brkala ljude oko nje , posumnjali smo. K ad je htela da makazama presece kebl od telefona jer se zapetljao . Ali ona sad zna ko je ko , vratila se cim joj je fizicki bolje . I tada je znala tacno da odgovori na sva pitanja neurologa - od tacnih datuma , koliko dece ima , unuka , svoj zivot ranije u detalje. Samo joj je teze da se snadje u sadasnjosti , da li je popila lek , koji lek sada pije , da li je nesto bilo juce ili pre nedelju dana , osecaj za vreme joj je cudan, sve joj traje mnogo dugo... i kad joj je dobro fizicki - dobro je i razumna je . Ali ona ima 91 punu godinu , srce koje je u odlicnom stanju za te godina , pazi sta jede godinama , i valjda je to sve
relativno ok za njene godine.

 

[bezuslovna ljubav]

I ja sam mislila da je majka dobro, dok je obavljala sve poslove. Ali odmah sam je odvela kod lekara cim sam videla da je par puta pobrkala datume i orjentaciju u vremenu. Dobila je dijagnozu pre skoro dve godine i u nalazu je pisalo srednje teska demencija. Do aprila ove godine bila je u stanju sama da ide u nabavku, da kuva - s tim sto sam joj objasnjavala kako se sta kuva i kako se ukljucuje sporet, da cisti i pere...sve uz moje podsecanje i instrukcije i obilazak gerontodomacice. Povremeno je pricala o nepoznatim ljudima ili pokojnicima, ali se to brzo smirivalo. U maju je postala agresivna i nije prepoznavala svoju kucu i gde je ko. I sada je pokretna i u Domu sama ume da se obuce i opere sudove, nema onih halucinacija osim povremenog gubljenja u vremenu i prostoru i zameni osoba. Sada vec ne bi mogla da ostane sama ni dva sata. Jutros se zalila da joj ne valja sat, jer ne pokazuje dobro vreme i *bez veze su ove kazaljke*. Vec smo pisali na ovom forumu o pravom trenutku za obracanje za pomoc lekaru. Kazu da moze da se uspori, ali ne moze da se zaustavi. Kazu i da zavisi od dela mozga gde je poceo proces. Osim toga, variraju periodi kada se bolest prividno pritaji ili se u blazem obliku ispolji pa nam se cini da je bolje.

 

[margareta lepo cveta]

Pepa, normalno je što ste mislili da je baka dobro sve dok je fizički bila dobro i nije imala neke bitnije znake bolesti. Ona je u poznim godinama i demencija kod nje najverovatnije neće ni ići onako kako ide kod naših roditelja, kod kojih se ispoljila ranije. Po onome sto ti pišeš reklo bi se da se radi o staračkoj demenciji, možda tu ima nečeg i vaskularnog, ali svejedno... Najvažnije je da je ona sada dobro, mislim sasvim pristojno dobro i kakve veze ima što se nekad malo prebaci. Vi ste tu, pomoćićete joj. Reklo bi se i da umete da se postavite tako da se ona oseća dobro, a dobro je čim je centar svih vaših svetova. Ne verujem da će čak ni ulaziti u neke agresivnije faze, oni su agresivni kad osećaju da su ugroženi na neki način.

 

[bezuslovna ljubav]

Sjajno je sto je baka dozivela te godine i sto niste imali tako velikih problema, osim ovoga sto sada pominjete.
A to da su *agresivni kad osecaju da su ugrozeni na neki nacin* je povrsno sagledano iz ugla nas, koji smo doziveli tu agresivnost nasih roditelja. Sta znaci *ugrozenost na neki nacin* kada neko napise da je dementni deda ustinuo do bola svoje unuce. Poznato je da je prisutna promena ponasanja, potreba za agresivnoscu i lutanjem... u jednoj od faza dementnih. Njihov osecaj za ugrozenost postaje patoloski, tako da nisu svesni kada su stvarno ugrozeni a ispoljavaju agresivnost i kada nema ociglednog mesta za opasnost.
Pomenuta baka koliko sam shvatila ima problem sa hodanjem. A sta cemo sa onima koji ispoljavaju hiperaktivnost bez cilja i realnog razloga? Svadljivost i kada smo nezni i strpljivi prema njima? Nocno ustajanje i izlazenje u mrak? Obracanjem prema deci kao da su nepoznate osobe i koje im smetaju zato sto nece da ih puste u sred noci da idu kuci, a nalaze se u svojoj kuci? Napadom da ste obukli njihovu odecu i zahtevom da skinete odmah?

 

[Peppa Prase]

Sada sam malcice uplasena , jer moja majka , koja je 72g poslednjih 1-2g nije ni slicna samoj sebi od ranije. Izbegava da igra igrice na kompijuteru , svasta joj ponavljam po 5-6 puta , i opet me pita kao da to nisam rekla pre 5 minuta , a raspolozenje joj se menja ... nije u stanju da pomisli na neki problem , odmah vice , svadja se , kao da je osoba koja je spomenula ono sto joj se ne svidja kriva za to sto problem postoji , zna da nece nestati , da mora nesto da uradi , ali svejedno - odbija da se suoci... A nije bila takva. Predlozila sam joj pregled kod neurologa , odlaze ga vec mesec dana , i mozda nece ni otici.
E pa - ona me brine.
Za sada je samo to - blage promene u ponasanju , i raspolozenju, i zaboravnost.

 

[bezuslovna ljubav]

Zao mi je sto je moje iskustvo izazvalo strah kod tebe. Nije mi to bila namera. Mislim da je dobro sto primecujes problem kod svoje majke i trazis resenje. Ne mora da znaci da ima veze sa ovom pricom. Mozda je samo preopterecena negom i brigom o baki. Mozda je suvise bila zatvorena oko tog problema, pa je depresivna. Ili je samo iscrpljena i sve joj vec ide na zivce, pa ne moze da se kontrolise pri pominjanju novog problema i da se koncentrise zbog nagomilanog stresa.
U svakom slucaju treba sto pre da ode kod lekara.

I ja sam se obratila lekaru za sebe samu, jer nisam prepoznavala sebe u nekim situacijama, jer problem sa dementnom majkom je bivao sve veci i dalje traje. Sada i ja pijem lekove, pa u toj situaciji treba spasavati i sebe. Ne mogu joj pomoci ukoliko se ja razbolim. A sve je islo u tom pravcu. Koliko god mislili da smo jaki, najveci problem je sto se javljaju novi momenti i sve je manje zivaca, a pomisao kako moze da se ispolji u nastavku... Ne znam da li mi je teze pri pomisli na ove pomenute ispade ili na ono sto ce tek uslediti, a na osnovu svega sto sam cula i procitala. Da li je lakse da je gledam sada kada povremeno dodje do agresije, nepovezane price, iniciranja da ide negde... ili da pomislim da ce mozda jednog dana cutati i biti vezana za krevet.
Demencija je jako slozen problem i zato sam istakla da ne mozemo tumaciti povrsno ispade, koji prerastaju u patoloske.

 

[Peppa Prase]

Zao mi je sto je moje iskustvo izazvalo strah kod tebe. /QUOTE]

Nisi me ti uplasila. Ovo proucavam odavno, otkad se mamin suprug razboleo , a on je bio bas ozbiljan slucaj. Parkinson. I on je bio vrlo star , i sa srcanim problemima i pritiskom,( nije vise ziv.).
Puno sam ga volela, a njega je izvukla L-Dopa, covek se povratio skroz , pisao mejlove ... A svasta sam videla i cula u njegovom gadnom periodu , dok lek nije poceo da deluje, i dok jos nismo ni znali sta mu je tacno .Tako da me ustvari plasi to sto poznajem dolest, i nikako ne bih volela da je moja mama dobije .
Mama vise ne neguje baku , sad je kod tetke. I mama i tetka su bolesne i invalidi , pa jedino teca moze da je podigne ako ne daj boze padne ( a padala je puno puta , zaboravlja da na moze sama pa pokusa).
Mama se i promenila otprilike onda kada se on razboleo .Pa je pukla sa zivcima brinuci oko bake dok baka nije presla kod tetke.
Nadam se da ce otici kod lekara. Pomenem joj to onako neobavezno , ne smem da pritiskam , usput ...

 

[bezuslovna ljubav]

Pametna si i osecajna. Najbolje poznajes tvoju majku i verujem da ces naci pravi trebutak i prave reci da joj kazes sta osecas i da treba da ode na pregled. Nemoj da odugovlacis. Znam da je to problem i koliko je tesko kada su psihicki poremecaji u pitanju. Kada nema fizickog bola, a prisutna je dusevna patnja obicno niko ne zuri. A i za to treba stici na vreme. Pomoci ces tako i sebi i majci.

 

[bezuslovna ljubav]

Sa bolescu moje majke se tesko borim. Ali, opet pronalazim nacina da njoj bude koliko-toliko dobro i nemam, kao ranije, jako velikih problema u komunikaciji s njom preko telefona. Pa i kad odem u posetu u Dom i kad je odvedem u stan. Medjutim!!!
OOOpet!!! MOJE TETKE!!!
Otplakala sam ceo dan. Tetka je bila u poseti, ispricala majci kako kradu u vikend naselju gde i mi imamo kucicu. Zovem drugu tetku, za koju sam mislila da je razumnija, da joj kazem da ne treba takve stvari da pominje pomenuta tetka pri poseti mojoj majci i da bi trebalo da zastitimo majku od takvih situacija. Slozila se i rekla da se i ona cudi ponasanju te tetke. A onda... opet ista prica. Sumnja da nije postavljena prava dijagnoza, da moja majka u stvari boluje od depresije-one su razgovarale sa nekim doktorom, nece da kazu s kim, izlozile sve sto su mislile da je bitno i da je trebalo da je dovedemo kod nje u Beograd, da ce ona platiti pregled na VMA... Kazem da je 6 lekara do sada pregledalo i da su svi postavili istu dijagnozu-demencija vaskularnog tipa-tromboza noge se javila pre 20 godina, zakrcenje krvnih sudova i to je bilo sanirano, tako da smo mislili da je sve pod kontrolom sa redovnim posetama lekaru vaskularnom hirurgu. Niko nam nije rekao da moze da dodje do problema sa mozgom. Da majka i dok je bila zdrava nije htela da cuje da zivi sa svojom sestrom. Da toliko ljudi zive i sami pa ne dobiju demenciju... Ne vredi! Treba pokusati sve, znas da lekari grese, treba ispricati celu situaciju-a situacija je da sam se ja udala, pa sam se preselila, pa je moja majka zivela 4 godine sama. Opet kazem da sam sve ucinila za moju majku i da sam je posecivala svakih 15-20 dana i da sam je kada se razbolela vodila kod lekara redovno i obezbedila gerontodomacicu i da sam pomisljala da napustim i posao i muza i sve i da se vratim da budem sa majkom i da su lekari rekli da cu onda ja biti njihov pacijent i da je meni jako tesko i da znam da je i njima -kao sestrama-tesko da to prihvate kao konacnu dijagnozu i da ne treba majku dodatno maltretirati... Ne vredi! Kazem da pricam sa vama na forumu i da je vecina vas u istoj kuci sa dementnim roditeljima, da nisu bili sami pa se bolest razvila i da ne mozete mnogo da uticete na tok bolesti...
Molim vas sve, preklinjem vas da mi kazete kako da resim ovu situaciju. Ocajna sam. Depresija je moja dijagnoza od pre 2 meseca. Lekari kazu da pokazem tetkama nalaze strucnjaka gde pise da ona boluje od demencije vaskularnog tipa, a tetke kazu da je treba voditi na VMA bez ikakvih nalaza i onda da vidimo sta je uzrok Dodje mi da se ubijem, verujte mi.
Moram s njima da komuniciram zbog majke, a ... sludjena sam.

 

[beket]

pobogu, bezuslovna, pa ti ovde svima drugima daješ bolje savete nego što bilo ko ovde drugi može da smisli -
znaš dobro kako drugi treba da rade, znaš dobro i kako ti treba da uradiš, samo se kolebaš...

& izvini na grubim rečima, ali za tu tvoju "depresiju" treba jedan dobar "šamar"!

te tvoje tetke su stvarno nedokazane, dozlaboga nepodnošljive, ali nema tu šta mnogo da se priča:
ili ćeš da ih pustiš da kokodaču i da rade šta im dune /to već radiš/, ili ćeš da ih otkačiš /a to nećeš/ -

da sam na tvom mestu - ja bih ih pustila da je odvedu na VMA, ništa to ne bi škodilo, osim što bi malo koštalo, dijagnoza bi bila ista, pa ako su iole razumne - s tim bi se smirile...
a ako ni to ne pomaže, posle bih ih uputila u neko savetovalište ili čak na psihijatrijski pregled, moguće da i njih treba tretirati kao bolesne...

elem, nemam dobar savet: ali probaj sebe da osmotriš izdaleka i sama ćeš naći najbolji način da se s tim izboriš...
---- znam da možeš!

 

[Peppa Prase]

Bezuslovna LJ. -Tesko i nedokazivo nekom ko ne zeli da prihvati ni po koju cenu cinjenice , tojest , jos lakse da se ne prihvati ako neko drugi cenu placa -i ne mislim finansijsku.
A sad - pokusajmo trikovima ...
Da nisu mozda slicni lekovi za demenciju i depresiju ? Da nijje mozda depresija posledica demencije ? Hocu da ovim pitanjima pokusam da pronadjem neku vrstu komunikacije koju tetke mogu da prihvate, nesto zajednicko u njohovom pogledu na njeno stanje i cinjenice da ima dijagnozu koju one ne rezumeju, a razumeju njeno raspolozenje .
Tesko je objasniti nekom nesto sto ne razume.
Mozda je ovaj moj sistem objasnjavanja malo cudan , ali uvidela sam u zivotu da funkcionise. Oko male krsne , one su u pravu ustvari , ali ona i dobija lekove za depresiju tu gde jeste.
Tako koumuniciram sa bakom mog muza ( 90g) jer sve rasprave stete njenom zdravlju, podizu joj pritisak i nijedan razuman odgovor joj nece promeniti misljenje. Svi mogu da misle drugacije , ona ce uvek imati osecaj da ona to najbolje zna i da svi ostali grese.

Mislim da ti najteze pada to sto bi sve dala da je zaista tako , da je u pitanju depresija i da ona moze da se izleci odlaskom kod jos jednog lekara i uspostavljanjem nove dijagnoze.
Znas da nije tako , nazalost.

 

[centarns]

Sjajno je sto je baka dozivela te godine i sto niste imali tako velikih problema, osim ovoga sto sada pominjete.
A to da su *agresivni kad osecaju da su ugrozeni na neki nacin* je povrsno sagledano iz ugla nas, koji smo doziveli tu agresivnost nasih roditelja. Sta znaci *ugrozenost na neki nacin* kada neko napise da je dementni deda ustinuo do bola svoje unuce. Poznato je da je prisutna promena ponasanja, potreba za agresivnoscu i lutanjem... u jednoj od faza dementnih. Njihov osecaj za ugrozenost postaje patoloski, tako da nisu svesni kada su stvarno ugrozeni a ispoljavaju agresivnost i kada nema ociglednog mesta za opasnost.
Pomenuta baka koliko sam shvatila ima problem sa hodanjem. A sta cemo sa onima koji ispoljavaju hiperaktivnost bez cilja i realnog razloga? Svadljivost i kada smo nezni i strpljivi prema njima? Nocno ustajanje i izlazenje u mrak? Obracanjem prema deci kao da su nepoznate osobe i koje im smetaju zato sto nece da ih puste u sred noci da idu kuci, a nalaze se u svojoj kuci? Napadom da ste obukli njihovu odecu i zahtevom da skinete odmah?

Negovanjem dementne majke, koja je sada između drugog i tećeg stadija (po mojoj oceni) i prošle smo do sada sve situacije koje se mogu pročitati ili čuti, pošto je vaskularna demencija "oporavci" su privremeni ali mogući, ove osobe su u neverovatnom strahu.
Svesni su sve do samog kraja, neovisno dal mogu govoriti ili ne, od nas negovatelja zavisi koliko će svest doći do izražaja i dal možemo predvideti šta ih ugrožava i da to eliminišemo. Rupe u mislima i nemogučnost obavljanja osnovnih aktivnosti uz pitanje u glavi do kada i ko, zaista neželim nikome, Strah i osečaj ugroženosti je logičan

 

[mistika]

Bezuslovna razumem potpuno kako se osecas.Ja imam isto dve tetke koje su mi u pocetku mamine bolesti zagorcavale zivot i mnogo puta sam zbog njih oplakala.Koliko puta sam sa njima normalno razgovarala,ali je uvek bilo bez uspeha.Posle jedne rasprave sa njima,suprug mi je bukvalno otvorio oci.Bil smo kod jedne od mojih tetaka i suprug i ja smo joj ispricali kako se mama ponasa u nadi da ce nam ona kao starija dati neki pametan savet.Otisli smo kuci i posle nekog vremena ta ista tetka me je nazvala i svasta mi rekla,mog supruga je nazvala pogrdnim imenima.Besno je vikala kako mi njenu sestru ogovarama,pravimo je ludom...Kada sam spustila slusalicu nisam mogla da verujem da jedna osoba u tako kratkom periodu moze da izgovori toliko ruznih reci.Suprug je primeti to i onda mi je lepo objasnio da vise nikom necemo da se zalimo,niti vise od nikog necemo da trazimo savet,radicemo sa mamom kako mi smatramo da je najbolje za nju,ali i da vise nikom necemo da dozvolimo da se petlja u nase zivote.Da bi postigli svoj cilj,zamolila sam tetku da je pricuva par puta.Naravno tetka je svaki put nalazila razlog da ne moze i zadnji put kad sam je zamolila,rekla sam joj da je vise necu moliti,da smo ocigledno moja porodica i ja u svemu ovom sami i da vise necu nikog da cujem da mi ista sugerise oko bolesti moje majke.Najvise je uplasilo kad sam joj rekla da cu mamu da trpim dok mogu,a kad vise ne budem mogla,smesticu je u dom, a maminoj familiji ako je zao nje nek je odvedu sebi.To ODVEDU SEBI je imalo najvise efekta.To isto sam rekla i drugoj tetki.Od tad su se distancirale.Pozovu ponekad da im dovezem mamu na kratko,opet naravno kad njima odgovara,ali sto je najbitnije vise mi se ne petljaju u moj odnos sa njom.Slicna situacija je bila i sa drugom tetkom.Ona je mamina bliznakinja,strasno su povezane i ona nije mogla da veruje da je mama dementna.Jednom prilikom sam se stavila u auto i povela sa nama kod doktora kad je mama isla na kontrolu.Zamolila sam doktora da udje i ona i da poprica sa njim.Doktor joj je sve detaljno objasnio,dao joj maminu dijagnozu i detaljno joj ispricao sve o ovoj bolesti.Drugi put sam isto tetku povela kod doktora kad je mama zadnji put izlazila sa psihijatrije.Naime tad je jednom prilikom doktor rekao tetki kad je bila u poseti kod mame da ce mama poceti da pije Ebixu.Tetka je mislila da je taj lek svemoguc i da ce mama ozdraviti od njega.Kada sam shvatila u kom toku ide njeno razmisljanje,povela sam je samnom po mamu i naravno opet isle kod doktora na razgovor.Obajsnio joj je kako taj lek deluje i samim tim sam ja izbegla silna objasnjenja sa njom.Tad je shvatila da je mama stvarno bolesna i koliko je ova bolest teska i tad mi je rekla da jo je zao mene ako bude sve tako kako je doktor opisao faze bolesti.Od tad sa njom imam neki normalan odnos,mada se i ona ogradjuje od bilo kakve pomoci.Eto ja sam se raspisala....hocu da ti objasnim kroz sta sam ja prolazila sa tetkama i nadam se da mozda nesto poucno izvuces iz ove price.Jedno ZNAM SIGURNO,a to je da svako bezi od bilo kakve pomoci i odgovornosti...svi oni imaju svoje zivote i svoje obaveze i nikgde se tu ne uklapa dementna osoba.Zato bezuslovna pokusaj da im nametnes neke obaveze oko nje,gde ce one zaista morati da se zrtvuju.Kad vide koliko je to tesko,pobeci ce glavom bez obzira....bar tako je kod mene.Moje tetke sad strahuju da majku ne smestim u dom i sad mi podilaze u svemu.Posebno sto sam ja sa razlogom da njih poplasim rekla da ako majka ne bude htela u dom onda nek je uzme sebi ko god zeli i ko misli da ce je negovati bolje od mene.Eto ponudi i ti svojim tetkama da je uzmu kod sebe,mada sam 100% ubedjena da kad im to kazes,nece ti praviti probleme.I svaki put kad im nesto ne odgovara u tvom odnosu prema majci ti im opet reci isto to.

 

[bezuslovna ljubav]

Drage moje, puno vam hvala na sugestijama. Procitala sam najpre sve sto ste napisale, od svakog prihvatila savet, sagledala situaciju i danas sam pozvala tetku.
Najveci problem njima predstavlja i danas cinjenica da je majka u Domu. Pitala sam tetku, koji je to lekar koji je navodno nju uputio da je pogresna dijagnoza i kada sam dobila odgovor rekla sam joj da ona treba da ide da se leci. To je doktorica iz patronazne sluzbe!!! Nisam dozvolila sebi nijednog trenutka da zaplacem ili da mi zadrhti glas i sve vreme sam joj postavljala direktna pitanja. Bila je prilicno zbunjena i zatecena. Pokusala je da me podseca na trenutke kada je moja majka tuzna sto nije kod svoje kuce. Pitala sam da li je moguce da ona bude kod svoje kuce i da li bi tetka prihvatila da brine o njoj u toku dana, dok sam ja na poslu i sta bi radila kada bi doslo do halucinacija i agresije. Da li bi hitna pomoc dosla posle drugog teceg puta za takav slucaj. Nije imala odgovor, otprilike zna da ne bi. Onda je udarila u sumnju da joj osoblje u Domu ne daje redovno lekove. Odgovorila sam da tri puta dnevno zovem bas u to vreme i da intervenisem uvek kada neko pokusa da se ponasa neprofesionalno. Da me u tome podrzavaju i doktor i sociolozi, a i da sam njima skrenula paznju na neke stvari i da su mi uvek izasli u susret i znali da me posavetuju bas za dobro moje majke. Par puta su neki bolnicari dobili prekor i sada kada vide da sa mnom nema sale, brinu da sve bude redovno. Podsetila sam tetku na cinjenicu da majka smestaj u Domu naziva svojim stanom. Podsetila sam da sam ja uvek vazila u porodici za pozrtvovanu i dobro informisanu i spremnu da zakuca na sva vrata kad god je nekome bilo lose i svi su se meni obracali za savet i za mnoge sam potrcala, pa zasto bi sada bilo drugacije sa mojom majkom. Pa samo pre nekoliko dana ta ista tetka me je konsultovala sta da radi jer joj se pojavilo krvarenje iz materice a imala je operaciju dojke. Umirila sam je da je to verovatno od hormonske terapije, ali sam je i naterala da zakaze termin kod ginekologa. Poslusala me. A gle sada, ja ne umem da se brinem o mojoj majci. Rekla sam da je mojoj majci i meni najteze i da je ruzno da me tetke proganjaju u toj muci. Boze sacuvaj-rekla je tetka, jer one samo hoce da spasu svoju sestru. Zamislite od mene da je spasu i od lekara koji je lece i od uslova koji joj odgovaraju. Neko je zazvonio na njena vrata, pa smo prekinule razgovor, ali se nadam da cu neko vreme biti mirna. A uz vasu podrsku i odlucna i odvazna. Jer je to izgleda jedini nacin. Ne znam sta ce biti kada ta tetka, koja je kolovodja u celoj prici, dodje u svoj stan u mestu gde je i Dom i udruzi se sa druge dve tetke. Najteze mi je sto se bojim da postavljaju stalno sugestivna pitanja mojoj majci i tako je usmeravaju u pogresnom pravcu. A pogotovo sto dolaze vise puta u toku dana i remete svakodnevne aktivnosti majke i stalno spijuniraju, prosto proganjaju za svaku sitnicu, za svaku zalopojku moje majke.

 

[birdie]

Drage moje!
Nije me bilo neko vrijeme. Sustigle me neke moje lične obaveze, a i čekala sam tatine kontrole pa da napišem čega ima novoga. Moj tata je dobro, potpuno je svjestan već skoro tri sedmice. Jeste onako sav usporen, što mama kaže: ko mačak , ali je dobar.Istina, malo mu teže ide sa nekim izrazima kojih ne može da se sjeti: npr. ne može se sjetiti kako se kaže:ugasi svjetlo, ali zato kaže:"upali mrak!" No sve je to ništa, i sve je odlično u poređenju sa onim kakvo smo ljeto imali.Juče i danas je bio i kod neuropsihijatra, kardiologa, urologa i očnog. Sve smo obavili. Neuropsihijatar je rekao da mu jako dobro izgleda, na nalazu napisao: subjektivna regresija, ostavio istu terapiju 2 mg haloperidola i lorazepam uveče i kontrola tek za tri mjeseca, uz nalaz neurologa i novi CT glave.U plućima i oko srca nema više vode, smanjio mu je čak terapiju za srce...Ma, tako sam sretna jer je sve dobro
Ne znam da li je to moguće kod vaskularne demencije, ne znam da li je to samo neko trenutno stanje, da li se to događalo drugima....kardiolog tvrdi da je skupljanje vode u plućima i oko srca otežavalo rad srcu što je zasigurno doprinijelo mikroinfarktima na mozgu, kažem opet:ne znam! Ali tako sam sretna što je bolje. Mama je stalno uz njega, sretna sam i zbog nje, jer njoj je mnogo lakše a i zbog njega naravno. Sinoć mi je objašanjavao kako se on jedva sjeća svega, kako mu je najteže bilo jer nije mogao čitati.Naravno da on ni sada nije onaj stari, ali je svjestan što je jako bitno, isto tako moram primijetiti da je mnogo mirniji, sarađuje, poslušniji...Eto drage moje, možda je ovo poboljšanje trenutno, čekamo i taj novi CT i pregled neurologa, ali ja sam jako sretna i htjela sam to podijeliti s Vama

 

[bezuslovna ljubav]

Birdie, tako se radujem tvojoj sreci

 

[beket]

kardiolog tvrdi da je skupljanje vode u plućima i oko srca otežavalo rad srcu što je zasigurno doprinijelo mikroinfarktima na mozgu

hm, zanimljivo: dakle, zaista treba lečiti pre svega uzroke, a onda se valjda i posledice smanjuju na najmanje...

evo, i moja majka ovih dana 'ko zdrava' - naročito otkad smo ustanovili da su zapostavljeni trigliceridi i pošto već neko vreme redovno pije sve propisane lekove - sad je bolje nego pre... to je konstatovao i neuropsihijatar koji povremeno dolazi, dnevni lekari kažu da je pritisak stabilan, ostatak osoblja takođe tvrdi da s njom nema nikakvih problema - ama, pre neki dan na nekoj proslavi čak igrala kolo! /ne znam da je to ikad radila, nikad nisam videla!/

akhm! a meni svaki dan priča neke gluposti: kad sam došla danas kaže mi da su joj ukrali sve stvari, ne mogu da je ubedim da će vratiti čim se operu, usput sretnemo ženu iz vešeraja, silno su se ispričale i nagugutale, na kraju ništa od njene panike, sve zaboravila... pošto je - jelte - normalno što su sve oprali i ispeglali

 

[mistika]

Drage moje izgleda ova jesen ima uticaj na nase drage.Birdie bas mi je drago sto se tvoj tata stabilizovao.Bas se obradujem kad cujem ovakve lepe novosti od vas.Kad sam rekla da ova jesen pvoljno utice mislila sam i na moju majku.Naime ona je volela uvek da hekla i bas je bila spretna u tome.Kad se razbolela prestala je i kad se preselila kod mene ponovo je pocela,ali je to trajalo krako.Evo ovih dana ona ponovo hekla.Mada daleko je to od heklanja,ni sama ne znam na sta to lici,ali sam ja sretna sto je nasla nacin sa necim da se zabavi i da vise ne sedi po ceo dan u sobi u svojoj fotelji i zuri u pod. Sad kao nesto ishekla i kao malo dete svaki cas dodje da se pohvali koliko je uradila.