Demencija

Draga Margareta,i sama sam shvatila da kad sam ja donekle smirena i ona ne pokazuje toliko uznemirenje.Inače još ni jednom nisam otišla na posao a da ta žena nije stigla.(tako da ne moram da pričam kako konstantno kasnim,ali hvala bogu imam razumevanja).
Nekako mi se čini da bi mi bilo lakše kad bi znala redosled stvari-zaboravljanje,halucinacije,želja za kućom iako je kući i slično.
Šta posle čega se javlja i šta mogu sledeće da očekujem.Doktor mi ni jednom ništa nije rekao, osim brzinskih pregleda.Ne znam čak ni da li pored zakazanih kontrola treba da je vodim kod neurologa na svaku novu pojavu u njenom ponašanju???
Na sreću ona ne pokazuje još nikakve druge zdravstvene tegobe osim demencije,šta da kažem kad pre ovog nije imala ni odabranog lekara,uvek je bila super zdravlja.
 
Cula sam da postoji
Klub treće doba" u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, zaposleni u radu sa pacijentima obolelim od demenecije i članovima njihovih porodica sprovode resocijalizaciju
Nije se lose raspitati
 
Dr Ljubica Vidić, šef Kabineta za treće doba Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, objašnjava da je, pored uobičajenih zdravstvenih tegoba koje su vezane za telesno zdravstveno stanje - kardiovaskularne bolesti, dijabetes, koštano-zglobni problemi, bubrežna oboljenja, reumatizam, sve veći broj ljudi koji ispoljavaju znake zaboravnosti zbog propadanja nervnih ćelija, a bolest koja nastaje kao posledica njihovog izumiranja naziva se demencija.
Dr Vidić kaže da se demencija definiše kao gubitak ranije stečenih intelektualnih kapaciteta sa dominantnim poremećajem pamćenja, mišljenja i ponašanja koji značajno ometa profesionalne i svakodnevne aktivnosti pojedinca, onesposobljava funkcionisanje porodice u celini i predstavlja opterećenje za društvenu zajednicu.
Govoreći o simptomima demencije, dr Vidić je istakla da demencija ima dva aspekta u čijim su segmentima simptomi dominantno prisutni i to su kognitivni aspekt koji se manifestuje dezorijentacijom u vremenu, prostoru, prema sebi i drugima, oštećenjem kratkotrajnog i dugotrajnog pamćenja, oštećenjem apstraktnog mišljenja, poremećajem rasuđivanja, izmenama ličnosti...
Drugi karakteristični aspekt bolesti je disfunkcionalnost na bihejvioralnom planu (planu ponašanja), što podrazumeva da osoba nije u stanju da obavlja uobičajene dnevne aktivnosti u smislu održavanja lične higijene, pripremanja hrane, oblačenja, samostalnog kretanja čak ni u poznatom okruženju.
Uzročnici nastanka bolesti mogu biti spoljašnji pod kojima se smatra trauma, gubitak, nepovoljni životni događaji, usamljenost i unutrašnji, što znači da do bolesti mogu dovesti organske promene, njihov intenzitet, terapijski (ne)uspesi i genetska predispozicija, pri čemu se anemija, povišene vrednosti masnoća i šećera u krvi u dužem vremenskom periodu smatraju vodećim rizikofaktorima za nastanak demencije.
Dr Vidić je ukazala da se demenicija može javiti između 40. i 90. godine, a dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu podataka koje daje sam pacijent, na osnovu kolateralne opservacije osoba koje su u kontaktu sa obolelim, uticajem tegoba na aktivnosti svakodnevnog života i postojanja porodičnog nasleđa.
Ona je istakla da se kliničkim pregledom, koji obuhvata fizikalni pregled, neurološki pregled i laboratorijske analize - nivo vitamina B12, nivo folata, testiranje funkcije štitaste žlezde, nivoa kalcijuma, nivoa glukoze, kompletne krvne slike, funkcije bubrega, jetre..., kompletira dijagnostički utisak, pri čemu je boljoj dijagnostici doprineo tehnološki napredak koji omogućava pregled magnetnom rezonancom, skenerom...

Na pitanje da li se demencije mogu lečiti, dr Vidić kaže da se neke od njih, u zavisnosti od stadijuma bolesti, mogu lečiti zahvaljujući činjenici da je farmakološka industrija sintetizovala lekove koji usporavaju propadanje nervnih ćelija i pospešuju obnavljanje i stvaranje međuneuralnih veza.
"Delovanjem na neurotrasmiterske sisteme bolest se usporava, funkcionalnost obolelih dobrim delom rehabilituje, a terminalna faza bolesti odlaže", istakla je dr Vidić i dodala da je za uspešnost lečenja demencije, pored odgovarajuće dijagnostike, neophodno preporučiti pravi lek, u pravo vreme i u pravoj dozi.
Rad sa članovima porodica, radi pomoći osobama koje neguju obolele od demencije, prepoznat je kao veoma važan i uspešno se sprovodi već četvrtu godinu u okviru Kabineta "Klub treće doba" u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, gde zaposleni u radu sa pacijentima i članovima njihovih porodica sprovode resocijalizaciju.
Cilj je borba protiv usamljenosti i izolacije, očuvanje nezavisnosti koliko je to moguće, dostojanstva, umerene fizičke aktivnosti, druženja i komunikacije.



"
 
Poslednja izmena:
KLUB ZA TREĆE DOBA
Godinu dana unazad, svakog ponedeljka od 15 do 17 časova održavaju se sastanci
korisnika i njihovih saradnika Kluba za treće doba. Uspostavljena je saradnja
sa sekcijama Kluba lečenih alkoholičara kao i saradnja sa Botaničkom baštom.
Aktivno učešće članovi imaju i u akcijama Kulturnog kluba sredom koja
se održavaju u Institutu za mentalnozdravlje. Klub vode dr Ljubica Vidić
psihijatar i viši radni terapeut Vera Milošev Krstić.
 
Nemoj neko da me pogresno shvati....
Ali kada ste vec presli preko silnih muka da roditelje smestite u dom...i kada ste se sa tim pomirili da su oni na sigurnom zasto pravite sebi pakao od zivota:eek:
Bez obzira sto sam sa mamom 24h. i sto sam tiha,popustljiva i vrlo nezna sa njom...
U principu sam takva po prirodi...
Ona je i dalje nezadovoljna sa mnom,sve joj nesto fali da bi u sledecem trenutku bila med i mleko...
Nekada je takav pakao da nema sanse da je bilo ko smiri...Onda joj povecam terapiju za smirenje i to je veliki uspeh ako uspem da je nagovorim da popije...
Tada odbija lekove,insulin,da jede....I vrlo je agresivna i nepredvidljiva...
Danima ne ustaje iz kreveta,posrce,pada i td...
A onda se sledeceg dana pakuje da ide "kuci"
Danas mi je bila sestra da mi "pomogne" usisala je kucu i pospremila neke sitnice ...
Ali sve uz neko neodobravanje zasto je ovo ovde,zasto su stvari razbacane,zasto su carape vezane itd...
I ako je zdravstveni radnik ne moze da se pomiri sa tim da neko napravi toliko gluposti po kuci a da ja nemam vremena da sve to vratim i sredim:eek:
Na kraju mi je pukao film i rekoh joj da ja uzimam godisnji odmor a da ce ona za to vreme voditi racuna o njoj...Jer je prosle godine prokukala samo zato sto sam bila odsutna nedelju dana:mrgreen:
Ne razumem zasto obracate paznju -- STA CE DRUGI DA KAZU...:eek:
Vas zivot je u pitanju a njima tamo nista ne fali...
Ali kada ih dovedete kuci budite spremni da vise necete imati vas zivot...
Nego cete ziveti samo za njih i zbog njih...Koliko cu jos moci da izdrzim ni sama ne znam ali valjda mi je to sudjeno i tako ce biti...Da imam para sada vec razmisljam drugacije i sigurno bih je smestila u neki dom ili bolnicu gde su ljudi obucenii skolovani za te njihove bolesti.A ne ja da nagadjam sta joj je i kako da se ponasam,koliko insulina da dam,koliko lekova za smirenje i td...:rtfm:
Prekjuce je poceo da je zavija stomak da bi u toku noci imala takvo praznjenje da to nije normalno:mrgreen:Mislim da se uneredila gde god je stigla...I pri tom nema nikakav osecaj krivice ili grize savesti...Jedva sam je ubedila da je operem a ne sta drugo...Tako da malo bolje razmislite pre nego sto donesete konacnu odluku..
Veeeliki pozdrav svima:zag::cao:
 
Poslednja izmena:
A da sada je1 i 40h a jutros me je probuila u 4h.
Nikada ne legne pre 2 a nekada vileni po celu noc:roll:
Preko dana ona odspava ali ja ne mogu jer nemam vremena...
Budila bih je da ne spava danju ali nastaje pakao a onda nista od posla i onda ja moram da uzimam za smirenje i nitroglicerin...
Od kad znam za sebe ona je nocu vilenila a nikada nije ustala pre 10h.
Tako da je to neki njen bio ritam...Sta cu???
Da li ste spremni na to a morate na posao.
Ja ne radim pa padam na nos:aha:
Ovaj savet je sa najboljom namerom i samo da vam olaksam odluke da ih ipak ostavite tamo gde ste uspeli da ih smestite :whistling:
Jer kada budete hteli da ih vratite ko zna da li cete uspeti:whistling:
:zag:
 
Poslednja izmena:
Florena,poslušala sam tvoj savet i juče posle podne sam sa mamom išla u šetnju,jer hvala bogu pokretna je,i kad smo se vratile bila je smirena.Moja sreća je što je uvek volela rano da legne u krevet i rano da ustane,tako da mi noću za sada ne pravi probleme.
Ali jutros opet ista priča.Sva je uplašena i u strahu što nije u svojoj kući.Čak kad sam pošla da joj pomognem da se obuče počela je da plače i da me moli da je ne povredim.Ne mogu da opišem kako sam se osećala,prolila bi sve suze ovog sveta ali sam uspela da ostanem mirna i da je ubedim da su to gluposti i da joj ja želim samo dobro.Primirila se i nekako sam uspela da odem na posao.
Da li postoji šansa da je ta faza straha da nije u svojoj kući prođe ili će tako biti od sada pa nadalje??Kad je prvi put pre mesec dana počela da pravi taj problem i sam tražila da ide kod lekara,on takoreći nije ni reagovao nego je samo malo povećao dozu jednog leka.
Kakva su tvoja iskustva?
Vidim da si i ti za varijantu smeštaja u dom ,kao i ja,samo sam u velikoj dilemi kad je vreme za to.
Ona još uvek prepoznaje mene,familiju,komšije,sama ide u toalet,hoće da održava higijenu,čak neće iz kuće da izađe ako joj je frizura neuredna.
Eh kad ovako napišem izgleda kao bajka,ali mene najviše pogađa što se ona muči i čak i stidi u nekim momentima što sto puta postavlja isto pitanje.
Jednostavno rečeno nisam ja razmažena i da ne mogu da izdržim,ali me sve to razara.Kad bih bar popodne imala par sati za sebe čini mi se da bi lakše sve pregurala.Ona je pre desetak godina imala saobraćajnu nesreću i ja sam je podizala na noge četri godine dok nisam uspela u tome.Jurila sam najbolje lekare,terapije,banje išla s njom na planinu,more,služila je takoreći nepokretnu tolike godine,ali sam uspela da se oporavi.
I sad ću da učinim sve da joj bude bolje ali me ubija činjenica da tu nema leka i da će biti sve gore i gore.E sa tim ne znam kako da se izborim.
pozz.
 
FLORENA:
Nemoj neko da me pogresno shvati....
Ali kada ste vec presli preko silnih muka da roditelje smestite u dom...i kada ste se sa tim pomirili da su oni na sigurnom zasto pravite sebi pakao od zivota:eek:
Bez obzira sto sam sa mamom 24h. i sto sam tiha,popustljiva i vrlo nezna sa njom...
U principu sam takva po prirodi...
Ona je i dalje nezadovoljna sa mnom,sve joj nesto fali da bi u sledecem trenutku bila med i mleko...
Nekada je takav pakao da nema sanse da je bilo ko smiri...Onda joj povecam terapiju za smirenje i to je veliki uspeh ako uspem da je nagovorim da popije...
Tada odbija lekove,insulin,da jede....I vrlo je agresivna i nepredvidljiva...
Danima ne ustaje iz kreveta,posrce,pada i td...
A onda se sledeceg dana pakuje da ide "kuci"
Danas mi je bila sestra da mi "pomogne" usisala je kucu i pospremila neke sitnice ...
Ali sve uz neko neodobravanje zasto je ovo ovde,zasto su stvari razbacane,zasto su carape vezane itd...
I ako je zdravstveni radnik ne moze da se pomiri sa tim da neko napravi toliko gluposti po kuci a da ja nemam vremena da sve to vratim i sredim:eek:
Na kraju mi je pukao film i rekoh joj da ja uzimam godisnji odmor a da ce ona za to vreme voditi racuna o njoj...Jer je prosle godine prokukala samo zato sto sam bila odsutna nedelju dana:mrgreen:
Ne razumem zasto obracate paznju -- STA CE DRUGI DA KAZU...:eek:
Vas zivot je u pitanju a njima tamo nista ne fali...
Ali kada ih dovedete kuci budite spremni da vise necete imati vas zivot...
Nego cete ziveti samo za njih i zbog njih...Koliko cu jos moci da izdrzim ni sama ne znam ali valjda mi je to sudjeno i tako ce biti...Da imam para sada vec razmisljam drugacije i sigurno bih je smestila u neki dom ili bolnicu gde su ljudi obucenii skolovani za te njihove bolesti.A ne ja da nagadjam sta joj je i kako da se ponasam,koliko insulina da dam,koliko lekova za smirenje i td...:rtfm:
Prekjuce je poceo da je zavija stomak da bi u toku noci imala takvo praznjenje da to nije normalno:mrgreen:Mislim da se uneredila gde god je stigla...I pri tom nema nikakav osecaj krivice ili grize savesti...Jedva sam je ubedila da je operem a ne sta drugo...Tako da malo bolje razmislite pre nego sto donesete konacnu odluku..
Veeeliki pozdrav svima:zag::cao:
Kliknite za proširenje...

Slazem se sa tobom u svakoj tvojoj reci!Provela sam sa ocem 9 meseci,sto i nije neki staz u odnosu na vas,ali taj period me je ostario troduplo!
Znam samo da u ovakvim situacijama,jednostavno nema pravog resenja!Dok je bio kod mene,grizla me je savest sto nema drustvo,sada vidim da njemu drustvo i ne treba!Oduvek je bio sam i sada bi najvise voleo da zivi sam!Da vidis kako zna da kaze da bi on jeo svezu salatu,pa ribu,pa bi i biftek mogao neki,i sve je on to i jeo dok je ziveo u Nemackoj!A ja u Srbiji,sebi takvu hranu nisam mogla priustiti!I dok je bio zdrav,kada sam ga molila da mi pomogne da odem za Nemacku,govorio je da ce Srbija biti mala Amerika,i nije mi verovao da ja nemam za svezu salatu u januaru ili za dva tri puta nedeljno za ribu!Imala sam tada svoj kozmeticki salon,radila sam 6 dana u nedelji i po 12-14sati na dan,ali znate i same,inflacije devalvacije,sve je to trebalo izdrzati!
I sada ja mog oca smestim u Dom,sa zaista vrhunskom uslugom,a on me gleda kao najveceg neprijatelja!Ubi me griza savest,iako mi ni on ni majka nisu zasluzili da se jedem zbog njih,jer su me ostavili kod strica!Ali izludece me vise griza savest,protiv koje ne znam vise kako da se izborim,a familija mi samo doliva ulje na vatru!
 
Po pravilu, dementni udaraju po najslabijima ili najosetljivijima....ako opet imam pravo da primetim, oni i njaviše mrze one na koje su imali njaviše uticaja i moći...moja majka je jednom prilikom rekla ocu da bi volele da ja umrem....pošto mi je dugačak staž, što se brige o njoj tiče, ja joj eto to ne zameram, jer nisam na početku...ali pre više god, bolela me je svaka reč dugo- dugo....a i ja sam se branila, ne znajući da govori nešto drugo iz nje....sada se ne branim...
Euforija je jednostavno prošla, ne skroz na skroz, ali nije ni kao na početku....
Kanarinka volela bih kada bih mogla da ti fizički izvadim tu grižu savesti rukom, i mene je to proganjalo, sada manje....klinička slika porodica koje neguju dementne se u mnogome poklapaju....
Nađi ženu ocu kada ga budeš izvela iz doma, budi uporna ....samo da je poštena najpre, a ima ih...primer je Daca naš drug sa teme.
Ako nisi čitala sve postove na ovoj temi....u vezi griže savesti...meni je na to da me strašno grize savest, psiholog u socijalnom radu rekao da nikako ne smem sebi to da dozvolim, i da ne treba da me grize savest....moje je mišljenje da svako u našoj situaciji podpada pod tu grižu savesti, prosto to je izgleda boljka koja nas sve prati, vremenom biće manja...
 
evo i ja ugrabih malo vremena da vidim sta se kod vas novo desava.Moja mama je u nedelju izasla iz bolnice.Doktor joj je u mom prisustvu rekao da ne sme sama da bude kuci i na moje cudjenje ona je to sasvim smireno prihvatila.Medjutim to je trajalo dok nismo dosle kuci.Tada mi je rekla da ce samo par dana biti kod mene i onda ide svojoj kuci.Tad sam se posluzila malim lukavstvom i hvala Floreni na savetu.Rekla sam mami da je na moj zahtev izasla iz bolnice,inace bi ostala jos 5 meseci i da sam u bolnici potpisala da cu ja brinuti o njoj u mojoj kuci,a posto u otpusnoj listi pise da se javim u Centar Za Socijalni Rad i tu sam se posluzila malom lazi i rekla joj da ce radnici iz Centra dolaziti da je obilaze i da vide dali zivi kod mene i kako se ponasa.Slagala sam je da ukoliko ne bude slusala Centar ce je smestiti u dom ili vratiti u bolnicu.Mislim da sam je ubedila tom pricom jer vise njenu kucu ne spominje.
Sto se tice grize savsti imamo je svi koji smo ovde.Moja mama je bila kod mene 3 meseca pre nego sto ce otici u bolnicu.bio je to uzasan period.Ne samo za mene nego i za moje ukucane.U njenom napadu agresije za sam znala na vicem na muza,decu,svekrvu(koja zivi u istoj kuci sa nama) bez ikakvog bitnog povoda.Pokusavala sam da se uzdrzim od svadje sa njom a pucala sam na mojoj deci i muzu.Najbolnije mi je bilo kad se izvicem na decu, i onda NJIHOVE SUZE!!!! Ta griza savesti zbog njih neduznih me je ubijala i bukvalno vukla na dno i terala u depresiju.Na svu srecu muz je shvatao u kojoj se situaciji nalazim pa mi nije uzimao za zlo,ali kad prodje sve i kad se ja smirim cesto sam se pitala dokle njegovo strpljenje ima granicu i kakav ce ishod biti svemu.Kulminiralo je pre mesec dana kada je mama dobila veliki napad aresije.Napadala me je od ujutru do ponoci.pokusavala sam da joj dam tablete za smirenje,ali ona ih je ili odbijala ili ih popije i onda ide svaki cas u kupatilo da se umije da ne bi zaspala i " propustila svadju".Tad sam cula najpogrdnije reci i kletve od nje,Odvela sam je posle par dana kod doktora i ona je zahtevao da ide u bolnicu.Kad smo izasli iz ordinacije ona je pcela da place i da odbija da ide na odeljenje.Opet sam je na prevaru odvela i ostavila tamo,ali su me opet sa hodnika gde je stajala stigle njene reci na koje niko ne bi mogao ostati ravnodusan.Ja sam tad trazila da razgovaram sa njenim doktorom .Ispricala sam mu kako se osecam,kako imam ogromnu grizu savesti sto sam je sad ostavila u bolnici,na sto mi je rekao da je kod nje poremecena svest i da ona ove njene postupke ne moze da kontrolise i da je bolje da bude tu,a da ja moram da odrzim harmoniju u porodici i da ne smemo moja porodica i ja da osecamo odgovornost sto je ona tu i sto je bolesna.Posle tog razgovora mi je bilo malo laske,ali i dalje sam osecala grizu savesti.Malo sam opsirnija,ali sam ovo pisala bog Kanarinke i Bobice jer pisu da osecaju isto grizu savesti.Gotika i Florena su u pravu.Kanarinka ti ces osecati grizu savesti dok god ti je tata ziv.Jel njihovim ponasanjem i njihovim recima oni probude u nama neki osecaj krivice i grize savesti bez obzira gde bili,dali u kuci sa tobom ili u domu i jako se tesko resiti toga.Evo primera danas: otisla je u toalet i ispiskila je pored wc solje. iz korpe gde stoji prljav ves je uzela od moje cerke donji ves i obrisala plocice.Kad sam usla posle nje u kupatilo i videla na korpi prljav ves,odmah mi je sve bilo jasno.Brzo sam to bacila da niko od ukucana ne vidi i lepo sela da popricam sa njom,na sto je ona pocela da negira da je to ona uradila.Naravno rekla sam joj malo ostrijim tonom da sam je i juce zatekla kako mojom carapom koju je isto izvadila iz prljavog vesa brise oko wc solje i da me ne laze i da sam joj juce ostavila brisko u kupatilu bas zbog tog.Pocela je prvo da vice,a onda da place,a ja.....odem u sobu i pocnem da ronim krokdilske suze,znajuci da ni ona sama nije svesna sta radi,a ne moze ni tako,da brise plocice sa cim stigne.Na trenutak osetim bes prema njoj,a vec sledeceg trenutka mi je bude zao i naravno tad krivim sebe sto sam sebi dozvolila da se naljutim na nju.
 
Moju grizu savest je izlecila moja cera koja ovih dana treba da se porodi:heart:
Jer sam potpuno zapostavila moju decu i sebe zarad moje majke...
I shvatila sam da se ne vrti svet oko njih...i ako oni na tome insistiraju i nabijaju nam na nos...Pa sve sto su nam u zivotu pruzili mi smo se oduzili nasoj deci i imamo samo moralnu odgovornost prema njima...Trenutno me vise grize savest zbog moje cere jer joj nisam pomagala sada dok je trudna nego samo oko mame...I strasno sam ljuta i besna na sebe sto sam dozvolila da me odvoji od moje dece...Ali bi sve mozda bilo drugacije da sam imala podrsku supruga i da je on uz mene a ne da juri sojke okolo..
Ne umem vise da se snadjem sta mi je prioritet:sad2:
A svi nesto ocekuju od MENE...
Vise se ne obazirem na uvredljive reci i kletve i ne reagujem na njih...Samim tim su postale i redje...Sto sam se vise pravdala uvek je bilo gore..A sada je sve mnogo mirnije jer je sada uplasena da ce ostati sama i da je najzad prihvatila da zavisi ona od mene a ne ja od nje...Kad god bi pocela tiradu ja izdjem i ostavim je samu neko vreme...Sto se tice lazi nije ni svesna da uradi nesto sto ne sme ... uvek je to neko drugi uradio a ne ona i ako je uhvatim na delu ...Uvek porice i parvda sebe osudjujuci nekoga imaginarnog koga samo ona vidi :eek:
To da trazi da ide kuci je sve upornija i cini mi se da ce tako biti do kraja...Rekoh da je njena kuca njeno rodno mesto jer se valjda vracaju u detinjstvo i sve joj postaje ovde nepoznato a priseca se svega kada je bila dete...Svih svadja sa familijom i ne zna ponekad ni da ima decu nego se poistovecuje sa svojom majkom i kaze da je rodila 6-oro dece i pocne da nabraja svoju bracu i sestre:roll:
Stalno u zadnje vreme pita gde joj je mama i ako baba nije ziva vise od 40god.
O njima i sa "njima"prica kao da su zivi a nikoga ni od brace ni od sestara vise nema medju zivima...U pocetku mi se kosa dizala sa glave a sada razgovaram sa njom na istom nivou..Kao da su zivi i da su tu negde..."rade"....na njeno pitanje sto ih jos nema i gde su...U poslednje vreme prica sama sa sobom i razgovara sa njima kao da su tu sa njom...
Mnogo mi se saplice i zanosi u zadnje vreme..noge je vise ne drze..A vec mi je 3 puta pala u ova dva dana:rumenko:
Koliko moze nekome da pomogne moje iskustvo to se desava sa njima i ni ja ne znam sta me dalje ceka i kako ce se ponasati...Ne ume vise da koristi pribor za jelo ... mozda samo kasiku i to sa njom gleda i hleb da dohvati ili umace hleb u sve sto joj dam i onda kad pogledam ona samo hleb i jede...Nekada ga umace pored tanjira u prazno:eek:ALi sem dorucka ne dozvoljava jos uvek da je hranim...Ne bi mi dala ni dorucak da joj dam da ne spava i jede...A mora zbog insulina da jede...
Pisite sta ste odlucili i kako su vasi roditelji...
I Kanarinka ne opterecuje se sa njim i grizom savescu...gde je bila njihova kada su tebi trebali...Mozda sam surova ali treba i mi da zivimo a ne da i mi sutra padnemo nasoj deci na ledja a nismo im posvetili dovoljno paznje da bi tu paznju zasluzili...;)
Postala sam mnogo surova a nisam bila takva:rumenka:
Pozdrav svima i drzite se a ja odoh da spremam pelene za moju bekanu:zper::D
 
Poslednja izmena:
Nisi postala surova Florena, već samo polako postavljaš stvari na svoje mesto. Ona polako ide putem kojim mora, u mladost pa u detinjstvo, i prirodno ne zna ko ste sada pa vi.
Izbegavaj da je hraniš koliko god dugo je to moguće, ali gledaj da je pridržavaš kad hoda, da ne padne i ne slomi se. To bi baš bio problem.
Slažem se sa tobom da oni koji su već jednom prelomili da svoje roditelje daju u dom, ne bi trebalo da ih vraćaju kući. Iako Kanarinka ima dobre uslove, on bi na neki način ipak bio odvojen. Muka je što njima treba nega 24 sata. I jeste veliki problem kada neko radi. Ja sam na poslu veliki deo dana i za to vreme ona nije sama. Kad dođem čeka me pakao od poslova. Nikada ne legnem pre pola 2 ili 2, a ustajem u 6, ali telo se na to navikne. dremam u autobusu, ponekad zadremam i za stolom potred nje, u nedoba.

O redosledu gubljenja funkcija, makar kod moje mame, već sam pisala. Mislim da ona nije preskočila nijednu fazu, jer je pre ovoga bila potpuno zdrava. ali ako vas intersuje nešto, pitajte.
I ako vam se nekada učini da sam smirena, znajte da sam često na ivici da poludim, pre svega od umora, iako stalno vežbam strpljivost.
 
Dragi moji ,
danas sam sahranila oca
Nije uspeo da se izbori sa upalom pluca a ja nisam bila pored njega par dana,nisam imala snage,mozda sam slutila kraj...
Lekar je doduse verovao da ima sanse da se oporavi ali eto kaze sa njima se nikad ne zna,za 2 sata situacija moze jako da se iskomplikuje,sto je i bilo nazalost
Ocajne samo i ja i mama...ona je jedva prezivela,bila je na hitnoj 2 sata jedva su je povratili, a ja malo drugacije reagujem na sok,ali je mnogo je tesko...
stalna preispitivanja i da li sam ucinila sve sto je trebalo....
Ako mi je za utehu verujem da mu je sada bolje i da vise nema kosmara u glavi o kojem je tako cesto pricao...nema vise straha,bola,patnje,i svega sto prati njih u toj uzasnoj bolesti....
I razmislajm tako ,u jednom trenutku shvatis da vise nikakvu kontrolu nemas nad sopstvenim zivotom, da nas na ovom putu iskusenja moze sacekati sve i svasta i da cemo vrlo cesto osecati da smo zapravo jako nemocni ...
I sve ste u pravu ALI razum nam govori jedno a nase srce sasvim drugo i u toj borbi nema pobednika....
Na zalost tako je....
 
Poslednja izmena:
Bobice,primi moje saucesce :((( Sta bih ti rekla u ovom za tebe teskom trenutku sem da podignes glavu gore i kao sto i sama kazes nek ti je za utehu sto se jadan resio svih patnji koje je imao.Ti i mama ste mu pomogle koliko je bilo u vasoj moci i ja verujem da je u nekom malom delicu svog mozga on toga bio svestan.
 
Bobice,moje najiskrenije saučešće.
I ja sam izgubila oca jako mlada i znam koliko ti je teško.Ucinila si sve što si mogla iako ti to sad tako ne izgleda.
Glavu gore,jer sada moraš da budeš podrška i majci,a veruj mi vreme čini svoje,nikad ne zaboravljaš ali bol postaje podnošljiviji.
 
Hvala dragi prijatelji:(
Danas je kuca isto puna sveta i bili smo jutros na groblju pa sam se jako uznemirila,mnogo teze mi je danas nego juce...
Zato se jos uvek ne javljam..
tesko mi je sto nisam bila pored njega bar tih zadnjih dana,mnogo se jadan bojao samoce i tesko mi je sto je negodovao sto smo ga smestilii... I stric mi danas kaze da mu je jos pre 2 meseca rekao da planiramo da ga odvedemo da mu otmemo imovinu(tad jos nismo ni znali da postoji smestaj za dementne) pa sam se jako rastuzila, sta je njemu padalo na pamet... ne znam prosto sta da kazem,pitam se stalno da l sam mogla da ucinim vise....
I jeste, bar je prekratio muke,kome treba takav zivot...
A bas smo se dan pre nego sto ce umreti culi ja i doktor i planirali kad prodje ova upala sta dalje,on kaze da ima jako puno lekova za demenciju ,da je on gotovo sve isprobao i da su rezultati zanemarljivi,da su ti lekovi uz njegov recept jako skupi ali eto bili smo voljni da pokusamo bez obzira sto je doktor bio skeptican,pio je samo haloperidol,nista drugo i tanakan,.. Ja opet ne znam kako su ih negovali, meni je izgledalo super ali to samo oni-bolesnici znaju u trenucima kad su svesni ... rekao mi je prilikom druge posete- ovde ste me doveli da me sahranite strasno sam ljut na vas, ne znam zbog cega se osecao tako i to me mnogo muci ... Mozda bi ziveo ipak duze da smo nagovali mi, ovako stalno mislim da je od tuge jadan umro... Znam da ne mogu vratiti vreme sta je tu je,kazu ljudi bilo je kako je moralo biti i sad je kasno za ispravke... Danas sam razmisljala od trenutka kad sam primetila prve poremecaje kod njega prosle su tri godine, a terminalna faza bolesti trajala je 3,5 meseca i ona je bila jeziva
Neka mi bog oprosti ako sam pogresila ,teske su takve odluke


hvala svima jos jednom na podrsci, mnogo mi znaci..
 
Poslednja izmena:
Bobice moje najiskrenije saucesce:sad2:

I ne slusaj bre vise nikoga ...svi znaju da popuju kada necemu dodje kraj ..
A gde su bili kada ih je on a i vi trebali...Svi su se pravili ludi i okretali ledja jer je sve to bio samo vas poblem...
Boze ne znam sta sada da radim jer bi mama trebalo da legne u bolnicu ....ne bi li joj korigovali terapiju:eek:a danas je bila svesna kao da nije bolesna ...par puta je imala ispade i to je bilo to...cak je ustala da se proseta po dvoristu a dva dana je non stop spavala..:confused:
Ne nemam reci kojima bih te utesila jer za to ne postoji ni jedna rec:zag:
Drzi se i olaksaj mami malo njenu patnju jer se i ona sigurno oseca mnogo lose dok je jadna zavrsila u urgentnom...
Javljaj nam se ako budes imala snage da citas ovu temu sa nama:cmok2:
 
Florena isti problem sam imala i ja kad sam zadnji put mamu ostavljala u bolnici.Zadnji dan je bila svesna,kao da nije bolesna.sto god sam joj bila rekla ona me je poslusala bez imalo ljutnje i agresije.Vec sam se pocela predomisljati kad je doktor dao uputu i da me suprug nije malo prodrmao,ne znam dal bih je ostavila tamo.Medjutim kad mi je rekao da je taj dan ona dobro al kako ce biti sutra da se setim samo kakva je situacija pre dva,tri dana unazad bila sa njom i kad sam vratila film i setila se sta se svasta izdesavalo i njenih napada agresije,odmah sam donela odluku.Posebno mi je bilo tesko jel se protivila da ostane u bolnici i napravila mi je citave scene pred bolnicom.Narednih dana sam imala jaku grizu savesti,ali odlaskom u bolnicu i razgovorom sa njenim doktorom je i to proslo.
 
Hvala jos jednom na podrsci...
Ne znam sto se toliko Florena bojis bolnice, pa mnogo je manja verovatnoca da ce joj se nesto lose desiti u bolnici nego kuci,ne znam koju pak terapiju koriguju ako je to stvarno neophodno ne dvoumi se... Malo ces i ti predahnuti u svakom slucaju...

I eto vidis koliko je demencija cudna bolest i meni je vrlo cesto moj otac bio sasvim razuman i svestan, i cak je ,vrlo cesto i dok je kunjao i lezao danima i imao prazan poged ,vrlo jasno registrovao sta se oko njega desava sto je meni davalo nadu da ce on ipak mozda oporaviti,ali to je zaista samo bilo dok je bio jako nemocan i iscrpljen i kada je tesko mukom uz nasu pomoc uspevao i da se pomeri, e to je bilozalosno.....
A kad ustane i pocne da hoda i jede bez icije pomoci e onda je mene hvatala panika..
Boze koliko je tada izgledao psihoticno strasno sam ga se bojala u tim trenutcima....

Naravno da cu biti tu,mene i dalje zaokuplja sve ovo i vrzma mi se po glavi non stop,ipak je to za mene jedno strasno zivotno iskustvo koje ni u najruznijim snovima nisam mogla da zamislim,i bilo mi je zahvaljujuci vama i vasoj podrsci bar za trunku lakse izdrzati sve .....Hvala svima jos jednom,naravno javljacu se

Ne mogu da verujem da vise nikad nece biti tu...:(
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top