Demencija

[margareta lepo cveta]

da li ste imali problem sa povisenom temperaturom kod roditelja..
Upravo sam saznala da mi je otac na infuziji,upravo zbog toga..

Verovatno je već stabilizovan, ali tek sam sad videla poruku.
Sigurno negde postoji neka infekcija, neko zapaljenje. Ponekad to sa temperaturama ide vrlo sporo, naprimaju se injekcija i raznoraznih antibiotika. Mama je u početku lepo reagovala, kasnije to postaje sve komplikovanije

 

[margareta lepo cveta]

Dobrodošla Melita!
Ideja sa negovateljicom je najbolja, naročito ako ste u istom mestu i možeš često da je posećuješ. Kada je kod tebe, vrlo je teško očuvati porodicu u koliko-toliko normalnom stanju.
Da sam sada na početku, to bi bio moj izbor.
Mada, naša majka je živa samo zahvaljujući ovakvoj nezi kakvu ima, ili nam makar tako kažu.
Ako je sada prevedeš kod sebe, stalno će tražiti da ide kući.

Što se tiče halucinacija, one nastaju kasnije i često su nuspojava nekih lekova, koji su im neophodni da stišaju agresivnost.
I tako, jedno smiruješ, a drugo se rasplamsava.

 

[mistika]

Dobrodošla Melita!
Ideja sa negovateljicom je najbolja, naročito ako ste u istom mestu i možeš često da je posećuješ. Kada je kod tebe, vrlo je teško očuvati porodicu u koliko-toliko normalnom stanju.
Da sam sada na početku, to bi bio moj izbor.
Mada, naša majka je živa samo zahvaljujući ovakvoj nezi kakvu ima, ili nam makar tako kažu.
Ako je sada prevedeš kod sebe, stalno će tražiti da ide kući.

Što se tiče halucinacija, one nastaju kasnije i često su nuspojava nekih lekova, koji su im neophodni da stišaju agresivnost.
I tako, jedno smiruješ, a drugo se rasplamsava.[/QUO

Hvala na dobrodoslici

Sutra idem po mamu i na razgovor sa doktorom koji je leci.Margareta ti si potpuno u pravu sa tvojim savetom.I ja se potpuno slazem da bi to bila najbezbolnija varijanta za sve nas,ali je problem da mamu ubedim da je njoj potrebna pomoc posto ona smatra da sve moze sama.Pre nego sto ce slomiti ruku,dok je bila u svojoj kuci,ja sam angazovala njenu komsinicu da joj ujutru daje lekove.Medjutim njoj je to smetalo i stalno je trazila da ih sama pije.Kada nismo pristali na to,ona je otisla u privatnu apoteku i kupila lekove pod izgovorom da ona nije luda i da moze sama.Jako je teska osoba,ona se nikad nije druzila,nikada nije imala prijateljicu i svi koji su pokusavali i u komsiluku i na poslu da joj se priblize bili su "gori"od nje.To su za nju bile lose majke,lose supruge,lake zene koje gledaju samo sebe....Ona je smatrala uvek da je najbolja u svemu i takva je i danas,tako da ne bi prihvatila negovateljicu da joj "seta"kroz njenu kucu i "zapoveda" joj sta da radi u njenoj kuci.To mi je jednom prilikom rekla kada sam joj predlozila negovateljicu posto joj je higijena na nuli,a o kuvanju i njenoj ishrani da ne pricam.Sutra cu popricati sa doktorom o tome pa cu videti.Javicu se da vas obavestim o ishodu razgovora

 

[haydi]

Evo pisem po drugi put.Bas me je potresla ova prica o halucinacijama.Posle koliko vremena od kada je dijagnostikovana demencija se pojavljuju te halucinacije? Moja mama je na pocetku,mada imam sa njom problema vec par godina. Pre nedelju dana joj je uvedena Ebixa i za sad se susrecem sa njenom zaboravnoscu,agresivnoscu,razdrazljivoscu i depresijom koju ja jako tesko podnosim.suvise je negativne energije u njoj.Citajuci kroz sta vi prolazite shvatam da je to NISTA u odnosu sta me ceka

I ja sam sam sa mamom imala problema par godina ali nisam imala pojma da je to đemencija,tek kad su se pojavile halucinacije prvi put je bila kod lekara ,tako da su se za mene ustvari pojavile na pocetku,jer nisam imala pojma da je bolesna.

 

[mistika]

I ja sam sam sa mamom imala problema par godina ali nisam imala pojma da je to đemencija,tek kad su se pojavile halucinacije prvi put je bila kod lekara ,tako da su se za mene ustvari pojavile na pocetku,jer nisam imala pojma da je bolesna.

Jao haydi ni ja nisam znala da je moja mama bolesna. Posto je i pre bila malo teza osoba,ja sam sve to pripisivala njenom bezobrazluku. Nek mi Bog oprosti koliko puta sam se svadjala sa njom...a znala je da me zove telefonom po 100 puta na dan pa cak i u 2,3 sata posle ponoci da me napadne za neku glupost na sto nisam mogla da ostanem pribrana pa sam i ja nastavljala da se prepirem sa njom.Ja sam inace,priznajem dosta tempeamentna i plahovita.Citajuci sad vasa iskustva drage moje,shvatam da se moram uciti uzdrzavanju i strpljenju sa njom.Vasa iskustva mi dosta znace.

 

[FLORENA]

E moja Haydi
Tek si na pocetku sa tom njenom zeljom...do besvesti ces joj objasnjavati a kad zavrsis ona ce poceti da se pakuje i da trazi da ideI tako u nedogled...Nego pokusaj da ne obracas paznju na to i nadji sebi neki posao po kuci tako da ona nema vremena da te zapitkuje inace ce te izludeti...Da znas samo koliko puta sam prasnula zbog togaJer i ja sam ziv covek i to je jedna psiholoska tortura da je to neverovatno...Ili ako je pokretna prosetaj je malo i vrati kuci i bice sve ok...
Ali moja se ne krece sem do toaleta ali je uporna da je ispratim do autobusa..a kog nije vazno ...kaze snaci ce se ona i najstrasnije je kada pocne da se oblaci a ne moze da se obuce kao dete od dve godine...Oblaci bluzu na noge ili sta ti ja znam sta joj sve ne padne na pamet
Ali u svakom slucaju probaj da je prosetas...

 

[FLORENA]

Cao Mistika i eto nas tu da se zajedno ispomazemo kako znamo i umemo
U pravu je Margareta ali do nekle....
Mami smo ukinuli Lorazepam i bilo je sve ok do pre par meseci...ali na zalost to je to..
Nema ona stalne halucinacije ali su sve izrazenije u poslednje vreme...A i ta njena zaboravnost je sve gora...
Nemam savet kako ces sa mamom jer je jakog karaktera kao i moja... i ona je uvek bila iznad svih...Jedino da kazes da je drzava- socijalni radnik ili sta ja znam... postavio odredjenu osobu da brine o njoj i da ti tu ne mozes nista...Jer kod moje mame pali samo autoritet drugog lica koje je eto tu da ne bi bila zatvorena...Jer moja ima fobiju od kako je bezala iz bolnice pa je milicija vracala...
A oni bas i nisu bili nezni
Tako da i kad mislim da treba da zovem hitnu pomoc ona se trgne i ne da ...Kaze sada joj je bolje i neverovtno stane na noge i nekako funkcionise
A sto se kuvanja tice
Moja je prekjuce stavila plasticnu ciniju sa tursijom na sporet
Kaze sad ce da se skuva krompir da rucamoJa je gledam i ne razumem sta hoce da mi kaze ...dok nije "zamirisalo"

 

[mistika]

hvala Florena na ...mnogo mi znaci! kad sam videla ovaj forum kao da me obasjalo sunce.Nasla sam najzad osobe koje imaju isti problem kao. Iz vaseg iskustva mogu nesto da naucim.Necu da pricam o tome jer i same znate da o ovom paklu u kom se nalazimo,mozemo sa jako malo ljudi da pricamo.Uglavnom svi nesto pametuju i ne shvataju tezinu ove bolesti.Tebi Florena se divim.Procitala sam tvoje poruke od pocetka i stvarno se pitam odakle ti vise snage da izdrzis sve to???Stvarno svaka cast!! sto se tice kuvanja moja mama u poslednje vreme nije bas nista kuvala sem kafe.desavalo se da ne pojede po ceo dan nista dok ja uvece ne odem kod nje,a dijabeticar je.U stan se nije moglo uci od uzasnog smrada.Ne moze da zadrzi mokracu,tako da je bilo barica po celom stanu.kupovala sam joj posebne ulokse,specijalne za takve slucajeve,ali ona ih ne koristi tako da se i ona uzasno osetila na mokracu.Ja joj pokupim prljav ves i odnesem kod mene na pranje,ali uvek ona izvuve,ni sama ne znam odakle neke stvari koje je vec izmokrila i ponovo ih obuce.Cak zna da donji ves koji je prljav i mokar stavi u dzep od prsluka koji uglavnom nosi po stanu.Posebno sta me plasi,posto je pusac,ona cim ugasi cigaretu(a cesto se desi da je ne ugasi dobro) odmah je baca u kantu za smece.Bojim se da ne upali stan i sebe naravno.Sutra idem po nju u bolnicu pa cu videti kako ce se dalje razvijati situacija. Jao ja opet preopsirna

 

[Gotika]

Da, i moje iskustvo govori, da bolest prepoznamo mnogo kasnije....to je razarajuće i za nas i za njih...uporno mi se nameće misao u poslednje vreme, da zamislim kako je njima, da sagledam situaciju iz njihove perspektive, ne bi li se bolje prilagodila....
Jednom je neko rekao, bukvalno se može napisati roman, mada sam neke grozne situacije, ne zaboravila, već retko mislim na njih....
Ja se zadnih pet godina borim, sada tačno znam kada je sve počelo, da mi je samo neko rekao jasnije tada.
Došla sam do zaključaka da njihov mentalni pad i ova bolest razboli i samu porodicu....ne može se ispravno funkcionisati, prosto vuku na dno...naravno ne svojom voljom....
Inače mama mi je još u bolnici, letargična, pomalo ljuta, teško diše...doktorka mi je rekla da mi je majka tvrdoglava, mada je bila ljubazna, zamolila me je da dođem u ponedeljak...svesna sam da mi ne može reći ništa što ja ne znam, ali eto neki savet više....
Pozdrav za Mistiku i Hajdi....tačno se po postovima može videti koliko patite...posećujte ovu temu....u realnom životu će te teže naći sapatnike, u svakom slučaju će vam biti lakše.
Ponekad mi je grozno da nekom novom poželim dobrodošlicu.

 

[Darth Vader]

Ja imam tasta koji je doziveo mozdani udar i ima demenciju.Zivi sa tastom u stanu .Sami su.Gledam to sa strane,ja sam samo zet(!?)
Tast ima dve kcerke i sina.Sin(moj surak 22god.)je inace propalitet,kockar,duguje kome stigne.Pre 4 godine je nagovorio oca da proda garazu.Uzeo mu tih 9000 evra i potrosio na provod.Sad ga nagovara da proda stan pa da kupe kao drugi na drugom mestu,jer kao nesme vise da stanuje u starom kraju.
Zena mi je ocajna zbog toga jer je otac pod uticajem njenog brata.Ne zna sta da radi jer zna da kad tast proda stan bice isto kao i sa garazom.
Ja ne znam sta bi joj rekao.Ona odbija da ja uradim bilo sta opet sama ne zna sta da radi.

 

[bobica1]

Pozdrav svima i starim i novim clanovima,posebno hvala Margareti na odgovoru,
u pravu si Margareta za temepraturu to je proslo ali prima antibiotike i nekoliko dana je na infuziji ali i jede malo,pa sam bas zabrinuta..Sve se nekako kod mog oca komplikuje ili je to normalana faza bolesti vise ne znam.. Bas me je nesto strah ...
Ne znam sta da kazem,Goti je u pravu sada posle toliko godina tacno znam kada je bolest pocela ali sad je kasno onda i da sam htela nista ne bi mogla da ucinim jer moj otac ne bi pristao ni na kakvo lecenje pogotovo neuropsihijatrijsko...On je ionako sve vreme tvrdio da je sve sa njim u redu i da treba ja i mama da se lecimo,sve do skoro kada je bolest eskalirala..
Setim se cesto Kanarinkinih reci "borim se sa svescu i savescu pa nekad preovlada jedno a nekad drugo" ... i zaista je tako,pa mi nekad padne na pamet da odem po njega da ga vratim kuci pa sta mi bog da,ali se onda setim svega i postanem svesna svoje situacije pa odustanem i tako u krug...
Kako god covek da postupi,cini mi se, nije dobro i nije lako

Uzgre, Kanarinka gde si , bas me interesuje kako ti je otac i kako prihvata to sto je u ustanovi ili ne zna nista , moj je jos uvek prilicno svestan..

 

[bobica1]

Ja imam tasta koji je doziveo mozdani udar i ima demenciju.Zivi sa tastom u stanu .Sami su.Gledam to sa strane,ja sam samo zet(!?)
Tast ima dve kcerke i sina.Sin(moj surak 22god.)je inace propalitet,kockar,duguje kome stigne.Pre 4 godine je nagovorio oca da proda garazu.Uzeo mu tih 9000 evra i potrosio na provod.Sad ga nagovara da proda stan pa da kupe kao drugi na drugom mestu,jer kao nesme vise da stanuje u starom kraju.
Zena mi je ocajna zbog toga jer je otac pod uticajem njenog brata.Ne zna sta da radi jer zna da kad tast proda stan bice isto kao i sa garazom.
Ja ne znam sta bi joj rekao.Ona odbija da ja uradim bilo sta opet sama ne zna sta da radi.

Pozdrav Darth!
Imam mozda koristan savet za tebe...
Vidi, situacija o kojoj pricas je vrlo komplikovana ali nije i neresiva ako naravno ti imas volju da stavri dovedes u red,a cini mi se da je tako. Kao prvo veliki je problem sto tvoj tast boluje bas od demencije,on znaci nije sposoban da se stara o svojim pravima i interesima,njegova percepcija realnosti je iskrivljena,zena mu je pretpostavljam nemocna i ne moze da se suprotstavi sinu koji im unistava zivot,sto znaci da ako tvoja supruga bude pasivno gledala na ceo slucaj i ne bude preduzimala nista stvari ce biti samo gore i mozda ce je jednog dana jako gristi savest sto nesto konkretno nije preduzela..
Govorim ti upravo ovo sve jer sam i ja na neki nacin bila u poziciji tvoje supruge..
Naime,kad je moj otac ispoljio prve znake poremecaja ponasanja i imao prvi agresivni ispad, ja sam pokusavala sama da resim situaciju da ne mesam supruga u sve to i mislila sam da cu na neki nacin uspeti da resim novonastali problem. Moj suprug je pak insistirao da moj otac mora odmah da ode lekaru milom ili silom ili cemo po njegovim recima doziveti sve i svasta, i da ce on biti sve gori i gori.Insistirao je da odlazak lekaru ne odlazemo vec da ako ja ne mogu da ga primoram na to da ce on to vrlo lako resiti.... Ja tada nisam smogla snage da mu dam odresene ruke a zaista je imao volju da mi pomogne..danas se kajem
I Sta se dalje desava..
Naravno kao sto je moj suprug i prognozirao,sve je bilo kao po scenariju,njegovo stanje se pogorsavalo iz dana u dan,postajao je sve vise nemoguc za zivot svima nama, mamu je jos vise kinjio i maltretirao psihicki,trosio je novac nemilice na svakakve gluposti i na kraju se odselio iz porodicne kuce i ziveo sam 6 meseci..
Da ne govorim o ostalim stvarima,promenio drustveni polozaj,nepristojno se ponasao na ulici i u kontaktu sa drugim ljudima,uzimao alkohol i jos mnogo toga...
Sve dok bolest nije dosla u progresivnu fazu i tad se vratio kuci....
Ponovo su nastali problemi, nije hteo lekaru,kukao je po ceo dan, a nismo znali sta mu je ,pocele su halucinacije,teskoce u hodu...Izvini ako sam propsirna..
I tada sam ja ponovo pocela da vodim rat sanjim da ide da se leci,uzasno me je maltretirao,te hoce te nece, te hoce opet da se odseli, te krene kao negde od kuce nema pojma gde pa se vrati, pa kuka kako mu je dosta zivota i da ne moze vise da izdrzi i tako u nedogled... Ja sam bila ocajna,nisam znala sta da radim i kako da mu pomognem,bila sam pod strasnim stresom....Moj suprug je to naravno video i reagovao odmah....
Izdeklamovao mu je sve, pritisnuo ga je i iz istih stopa odveo neuropsihijatru...Njemu je to bilo strasno ponizenje a i meni , bilo me je sramota...
Ali sam istovremeno znala da drugog nacina nije bilo... I tako smo krenuli sa lecenjem i konstatovali od cega boluje,ja sam non stop citala o demenciji istrazivala i pokusavala da razumem u kakvom stanju se nalazi i kao da mu pomognem
Hocu da ti kazem, pokusaj da ubedis suprugu da ti dozvoli da joj pomognes,ona ocigledno ne moze nista sama, a vi ipak u braku treba da delite dorbo i zlo i nije nista strasno ako se i ti umesas u taj problem jer imas dobre namere i zelis da pomognes.... Ona ce verovatno kad tad od tebe traziti pomoc a bolje je odmah reagovati, to eto vidis i sama mogu da potvrdim iz licnog iskustva...

Dalje,obzirom da je sutacija takva da ti je tast tesko bolestan(demencija jeste tesko oboljenje) a tasta nemocna, sin problematican i vodi ih u propast,mozda nije lose da odete u centar za socijalni rad da popricate sa soc.radnikom pa ce vam on najverovatnije dati neki dobar savet ili mozda i ponuditi neku vrstu pomoci,centar za soc.rad za to i postoji,samo sto smo mi svi uglavnom neupuceni u njegove nadleznosti.Pokusajte zaista ... oni su zaista duzni da resavaju takve porodicne probleme....
Da sam to ranije znala mozda bih se mnogo bolje organizovala u vezi sa tatinom bolescu i mozda nasla neko bolje resenje od trenutnog..
Pozdrav,sve najbolje

 

[Darth Vader]

bobica1 hvala ti na tvom iskustvu koje si podelila samnom i ostalima.Moracu prvo da nagovorim zenu da mi dozvoli da se ja umesam,najgore od svega mi je to sto ona uvek sasece u korenu svaki moj razgovor sa njom u vezi mog eventualnog mesanja.
Rado bih sto ti kazes otisao do socjalne sluzbe i porazgovarao sa njima o tom problemu.Znam da bi to mogao i bez njenog znanja ali mi je nekako sam taj cin bezveze.

 

[margareta lepo cveta]

Rado bih sto ti kazes otisao do socjalne sluzbe i porazgovarao sa njima o tom problemu.Znam da bi to mogao i bez njenog znanja ali mi je nekako sam taj cin bezveze.

Da, prilično je bezveze da ti to sam radiš, ali probaj da ženi predočiš šta će se sve dogoditi ukoliko ništa ne preduzme.
E, sad, ukoliko njen otac stvarno ima demenciju, tj. papir o tome, u Centru za socijalni rad se može pokrenuti postupak oduzimanja poslovne sposobnosti.

 

[Darth Vader]

Da, prilično je bezveze da ti to sam radiš, ali probaj da ženi predočiš šta će se sve dogoditi ukoliko ništa ne preduzme.
E, sad, ukoliko njen otac stvarno ima demenciju, tj. papir o tome, u Centru za socijalni rad se može pokrenuti postupak oduzimanja poslovne sposobnosti.

Ima on brdo nalaza od doktora ali do njih ja nemogu da dodjem a verovatno nimoja zena.To je problem.

 

[kanarinka]

Danas smo bili u poseti mom ocu.Ajd sto nije mogao da se seti od tri unuke ni jednoj imena,vec nije znao ni u kom gradu sam ja rodjena,njegova jedina cerka!Ja rodjena u Nemackoj,moji su rodom iz Sapca,a ja sam odrasla u Pozarevcu kod strica.Po mom ocu rodila sam se u Sapcu,pa u Pozarevcu,i na moje pitanje,zar se nisam u Nemackoj rodila,on mi kaze da se nisam mogla tamo roditi,jer nisam imala papire!
Kuka,jadi,hoce svoju slobodu,jer mu je fizicki sada malo bolje i kaze da mu je samo mene da se oslobodi,bice na konju!Ne zeli da zivi kod mene,vec sam,kako je i do sada navikao!Hoce u Nemacku,a ne mogu da mu objasnim da su mu nemci prvi dali dijagnozu demencije i da se ja nisam pojavila smestili bi ga tamo u Dom,a moj otac zaboravio i srpski,a nemacki nikad nije nesto ni znao,pa bi mu bas bilo zabavno u Domu sa nemcima koje ne razume!Mene ne moze da gleda,kaze da je moguce da mu ja i nisam cerka i cim me se oslobodi dokazace to!Kako tad kad me vredja nije dementan?
Uglavnom,resila sam,vraticu ga sledeci mesec kuci,jer moram na put,pa kada se vratim i njega cu dovesti,pokusacu naci neku zenu,jer cesto putujem,a njega samog ostaviti ne smem,ali ocekujem probleme do guse!

 

[kanarinka]

Da, prilično je bezveze da ti to sam radiš, ali probaj da ženi predočiš šta će se sve dogoditi ukoliko ništa ne preduzme.
E, sad, ukoliko njen otac stvarno ima demenciju, tj. papir o tome, u Centru za socijalni rad se može pokrenuti postupak oduzimanja poslovne sposobnosti.

Taj proces sam ja prosla i to je da izludis koliko traje i kosta!Nista mu CSR ne moze pomoci pre odluke Suda!
Procedura je sledeca:
Sudu predas zahtev za oduzimanje poslovne sposobnosti
Odrzi se prvo rociste,gde ti kazu kod kog neuropsihijatra dva,vodis tasta na pregled i to se placa(ja sam platila 20 000din)
Na drugom rocistu ti advokat postavljen od CSR saopstava da i njegove "usluge"placas ti(trazio mi je 26 000,ali ja se bunila kod sudije i platih 17 500din)
E onda dobijes resenje da je sudski doneta odluka o oduzimanju poslovne sposobnosti,pa se ceka 15 dana da postane pravosnazno.
Potom,predajes zahtev CSR da ti budes ili neko drugi njegov staratelj,onda cekas,pa te pozovu da uradis psiho test,pa ti onda banu kuci nenajavljeni da vide gde ta dementna osoba zivi,pa se kuca resenje uz koje prilazes da nisi krivicno gonjen i da nisi pod istragom,i onda kada ti se tri soc.radnice i direktor centra potpisu,dobio si starateljstvo!

 

[bobica1]

kanarinka hvala sto si se javila, bas ovih dana razmisljam kakva su tvoja iskustva sa domom,jer i ja se nesto brinem i moj otac negoduje sto je tamo,mada ne moze bas da objasni zbog cega,kaze jako je ljut na nas gde smo ga doveli..
ja u stvari nemam drugo iole dobro resenje pa mi je onda jako tesko,ne znam kud cu..

Malo sam se iznenadila tvojoj odluci,
Mada mogu ti reci,tesko je njima verovati, moj otac je i kuci bio stalno nezadovoljan poslednjih meseci,stalno se zalio na nesto,te ne valja mu krevet, te ne valja mu ovo te ono, te da se vise angazujemo,a mi popadali s nogu, te hoce u bolnicu te nece,i tako sve u krug...

Jos je tvom ocu malo bolje a moj nekako ubrzano propada,par dana je na infuziji....
Sta da kazem ako si vec tako odlucila nek ti je bog u pomoci,lako ti nece biti sigurno

 

[dacaada]

Pozdrav mojim dragim prijateljicama!
Svratih na trenutak da vidim kako ste? Nisam vas zaboravila...... Samo sam sa vremenom malo tesna!
Sve vas puno,puno ljubim ,i želim vam još puno energije i snage da izdržite na ovom trnovitom putu.
Daca

 

[haydi]

Pozdrav svima!
Evo još jedno jutro koje je počelo ubeđivanjem da je u svojoj kući i da ja moram na posao.Naravno buđenje je palo u pola šest,da ja ne bih otišlla negde a nju ostavila.Stvarno ne znam dokle ću da izdržim.
Misti koliko sam shvatila tvoja mama je živela sama,a ja moju od kad sam saznala za bolest nesmem ni pet minuta da ostavim.Slušajući priče o odlasku od kuće,paljena šporeta i drugo toliko sam se naplašila da sam odmah angažovala ženu da bude sa njom pre podne,a kad dođem s posla zarobljenik sam svoje kuće.Ne znam možda i preterujem,jer ona za sad,hvala bogu,nije pokazala želju da sama izlazi (valjda što je inače po prirodi plašljiva),a kad je jednom popalila sve ringle nam šporetu toliko se uplašila da mu sad i ne prilazi.
Hvala Goti na dobrodošlici,bez obzira na okolnosti.Mnogo mi je lakše kad mogu sa vama da podelim svoje misli i strahove.
Čitajući vaše postove shvatila sam da moram svemu ovome da pristupim nekako realnije i da se mnogo iscrpljujem,jer mi prava borba tek sledi.Ovo nije nešto će proći ako daš sve od sebe,nego nešto što traje.

 

[kanarinka]

kanarinka hvala sto si se javila, bas ovih dana razmisljam kakva su tvoja iskustva sa domom,jer i ja se nesto brinem i moj otac negoduje sto je tamo,mada ne moze bas da objasni zbog cega,kaze jako je ljut na nas gde smo ga doveli..
ja u stvari nemam drugo iole dobro resenje pa mi je onda jako tesko,ne znam kud cu..

Malo sam se iznenadila tvojoj odluci,
Mada mogu ti reci,tesko je njima verovati, moj otac je i kuci bio stalno nezadovoljan poslednjih meseci,stalno se zalio na nesto,te ne valja mu krevet, te ne valja mu ovo te ono, te da se vise angazujemo,a mi popadali s nogu, te hoce u bolnicu te nece,i tako sve u krug...

Jos je tvom ocu malo bolje a moj nekako ubrzano propada,par dana je na infuziji....
Sta da kazem ako si vec tako odlucila nek ti je bog u pomoci,lako ti nece biti sigurno

Komlikovana situacija kod mene,tako da odluka da ga vratim kuci nije doneta samo na osnovu njegove kuknjave!Stric mi pravi probleme,pokrenuo postupak za oduzimanje starateljstva,kaze potplatila sam neuropsihijatre,a iz Nemacke je dosao sa tom dijagnozom,koju su tri ondasnja lekara potpisala!Ovi nasi su samo potvrdili!
Drugo ne dopada mi se sto gazda Doma podize cenu u evrima!Shvatam da se vezuje za evro i na to sam pristala,na 400evra pausala,ali sad trazi 450evra!Mislim da je to vise ne go bezobrazno!Kada smo mu rekli da to nije uredu,drsko je rekao,pa trazite drugi Dom!Ako ce mi svaka tri meseca podizati cenu za 50evra,ja uskoro to necu moci platiti,jer to je samo pausal,imam ja tu jos troskova pride!
Imam u dvoristu novoizgradjenu letnju kuhonju,i pored nje je jos jedna prostorija,gde cemo izbiti vrata,kupatilo vec ima,pa se nadam da cu naci neku zenu,koja bi mi bila pomoc,i da mogu otici nekad negde,a da znam da on ima nekog.Nema idealnog resenja,kako god okrenem-ne valja!

 

[Gotika]

To sa privatnim domovima je tacno...u zavisnosti od potreba povecavaju cenu, sto bolesniku vise napreduje bolest, potrebe su vece i oni te potrebe naplacuju, tako da nikada ne mozes znati koliko ce ti ispostaviti na kraju meseca...to kada je privatan dom u pitanju, a drzavni, makar u mom gradu izbegavaju dementne, jer nemaju adekvatne uslove.

Ispravite me ako gresim, ali negovanje dementnog bolesnika, pogotovo neko najbitniji u vasem zivotu (majke i ocevi), pravi oscilacije i u nasem mentalnom zdravlju, amplituda raspolozenja se vrtoglavo penje i spusta, opustanja nema, stres je konstantno prisutan, strah takodje, sve nam zavisi i polazi od njih, negativna energija razara nas odbrambeni mehanizam...nije to tamo neki komsija koga cemo izbegavati i necemo mu dozvoliti da nas nervira.
Sizifov posao....citajuci ponovo i svoje i postove i starih i novih ljudi na ovoj temi, osecam patnju, bol, brigu, nedoumicu, sok...izlozenost tom problemu nije zdrava, niti moze da bude....
Ako bi postojalo strucno savetovaliste za ljude koji neguju dementne ljude, ja bi ga redovno posecivala....ali u nasoj zemlji i mom gradu izgleda da toga nema.
Prosle godine odrzan je seminar o ovoj bolesti, ali zatvorenog tipa samo za lekare...a jedna od tema je bila..kako uputiti i posavetovati porodicu koja neguje bolesnika.
Ja sad znam kako da reagujem u nekim situacijama...ali me uvek iznenadi nesto novo....ono sto je staro, a to je, da ih neka osnovna intelegencija nije napustila i uvek sam u soku...danas ne zna za sebe, sutra bistra da ne moze biti bistrija....

 

[kanarinka]

Gotika,za sve si upravu!Ja vise ne znam sta cu ni kud cu!Ako ga vratim,znam sta me ceka,promena raspolozenja,zdravstveno stanje mu varira,cas hoda normalno,onda padne pa ne moze na noge,ali to je najmanja muka!Nego,ubi me psihicki!Prosto me sa mrznjom gleda,kao da sam mu ja kriva za ono sta mu se desava!Pokajala sam se sto puta do sad sto sam ga uopste dovodila iz Nemacke!Kod mene se ne oseca kao kod kuce,sam ne moze,u Dom nece....Strah me hvata kad treba da ga nazovem i kad treba da odemo da ga obidjemo!A dok je bio kod men,ni tu mu nije valjalo,koristio je svaku priliku da ako neko dodje da se zali da ga maltretiramo,da mu ne damo da jede,da nesme da pisne....Znam ja da je bolestan i da mu nije shvatljivo da mu je oduzeto pravo da sam odlucuje o sebi,ali boli bre kada izgovori da ga maltretiram i da to sto ja radim oko njega nije nista!
Tesko je naci i zenu koju bih platila da vodi brigu o njemo,o njegovoj higijeni,da mu malo pravi drustvo,nece bre ljudi da rade!Svi kukju da nemaju,a kad hoces da nadjes radnika,nema nikog!Doduse ja sam na selu,mozda bi mi bilo lakse naci da sam u gradu...sta znam!

 

[bobica1]

Zaista jeste tako,Goti jako si lepo opisala stanje i nas zivot sa nasim roditeljima,ne znam sta bih dodala..
Cinjenica jeste da uz njih stradamo i mi,nase zdravlje odlazi u nepovrat a znamo svi sta sve stres moze da prouzrokuje,ja na pr. imam problema sa cestim respiratornim infekcijama,urinarnim koje uvek budu jako teske,ginekoloskim - tu ne znam sta me ceka imam vec 3 mes probleme cekam u dz da dojdem na red,hronicni kasalj - tu me cekaju gastroenteroloska ispitivanja koja nisu ni malo laka,kao devojka i do pre 3 god sam bila zdrava nisam nikad imala nikakvih zdr.problema, i opet najgore je sto sam i dalje jako potresena svaki dan docekujem sa strepnjom sta ce biti,i to me ubija ne znam dokle cu tako izdrzati,griza savesti me ne popusta nikako a nemam drugog resenja..
I cesto pomislim da ne treba i ja da se zakopavam dalje u depresiju i brige ali je to jace od mene...
Ja eto i na samu pomisao da se otac vrati kuci dobijem uzasnu glavobolju jer znam da me ceka jos gori pakao, a on je izgleda sada tako jako slab,ima jos uvek temperaturu...
U pravu je Kanarinka da niko nece da radi i da je jako tesko naci zenu koja ce da bude uz bolesnika,meni je npr jedna trazila 200 din po satu i to najvise 8 sati da bude uz njega,i to da vidi da li moze to,pa ko to moze da plati a to opet nije dobar deo dana, treba dezurati i celu noc...a gde su lekovi i ostali troskovi...
I mene je Kanarinka jako strah da pozovem a kad treba u posetu ne mogu da se smirim dan i noc,kad se vratim sva sam u suzama.... tesko je kako god da okrenes...
I na kraju takvi su, mozemo zivot da damo za njih opet nece valjati i opet ce oni tvrditi isto - da ne cinimo dovoljno

 

[margareta lepo cveta]

Drage devojke, ja stalno na ovom forumu govorim o jednoj stvari koju smatram najpresudnijom u nezi ovakvih bolesnika. To je duševni mir. Naš duševni mir i smirenost kojom prilazimo njima.
U ovoj bolesti sam evo 11 godina i, istina, nisam sasvim sama. Imam pomoć otprilike onoliko koliko je ima Flori. I prošle smo sve, od ranih faza, preko agresivnosti, strahova, halucinacija, pokuđaja bešanja iz kuće (na sreću ne nigde daleko), skandala, raznih propratnih bolesti, nepokretnosti, pelena hranjenja, učenja gutanja, sve što vam može i ne može pasti napamet.
Razvijene zemlje imaju centre za pomoć negovateljima i članovima porodice koji su se u to uhvatili. Mi nemamo jer smo siromašni, ali to ne znači da treba da mremo sa našim najbližima. Za svaku od nas je nekako najvažnije da naučimo da ne ulazimo sa stahom u sve to, da se smejemo sa njima i ako treba i da im se smejemo, da sačuvamo duh. I ni po koju cenu da ne dozvolimo da nas ova situacija izoluje od drugih ljudi. Dakle zovite što više ljudi u kuću, čitajte, gledajte filmove, dršite roditelje uvek pored sebe, ali ne pričajte samo o njima. Znam koliko je to užasno teško, ali se može naučiti. Jer šta ako i kod vas ovo bude trajalo ovoliko godina, i ko zna koliko još!
Iskreno, Hajdi je sada u najtežoj fazi i čeka još svašta. Ali to je to. Hajdi, trudi se da žena koja ostaje sa njom dodje pre nego što ti odeš na posao. u suprotnom možda će i nasrtati na tebe da bi te sprečila da izađeš, sakriti ključeve... I odvedi je kod neurologa da ti podesi terapiju.